Građevinska knjiga 2001 god.,24x17,182 str.,na desetak strana ima podvlačenja hemiskom ili flomasterima,sve ostalo lepo očuvano,vidljivo i čitljivo. žvf9 300g

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Prvi deo je o kostima, ligamentima i mišićima, izdat 1978 godine. - Drugi deo je o unutrašnjim organima, srcu i krvnim sudovima, izdat je 1966/67/68 godine. Anatomija (grčki: νατομία anatomija i νατέμνειν seciranje) je grana biologije koja za cilj ima izučavanje strukture i organizaciju živih organizama.[1] Deli se na animalnu anatomiju - zootomija i biljnu anatomiju - fitonomija. Glavne podgrupe anatomije su komparativna anatomija, histologija i humana anatomija. Animalna anatomija podrazumeva proučavanje strukture različitih životinja i tada se naziva komparativna anatomija ili animalna morfologija, i može biti proučavanje jedne životinje, u kom slučaju se naziva specijalna anatomija. Anatomija je stara nauka, čiji počeci su u preistorijskim vremenima.[2] Anatomija je inherentno povezana sa embriologijom, komparativnom anatomijom, evolucionom biologijom, i filogenijom,[3] pošto su to procesi putem kojih je anatomija generisana na neposrednoj (embriologija) i dugoročnoj (evolucija) vremenskoj skali. Ljudska anatomija je jedna od osnovnih esencijalnih nauka medicine.[4] Disciplina anatomije je podeljena na makroskopsku i mikroskopsku anatomiju. Makroskopska anatomija, ili topografska anatomija, je ispitivanje delova tela životinja koristeći nepomognut vid. Topografska anatomija takođe obuhvata granu vizuelne anatomije. Mikroskopska anatomija podrazumeva upotrebu optičkih instrumenata u proučavanju tkiva različitih struktura, što je poznato kao histologija, kao i proučavanje ćelija. Istorija anatomije se odlikuje progresivnim razumevanjem funkcije organa i strukture ljudskog tela. Metodi su isto tako vremenom drastično poboljšani, napredujući od pregleda životinja disekcijom leševa do tehnika 20. veka za medicinsko snimanje uključujući radiografiju, ultrasonografiju, i magnetnu rezonantnu tomografiju. Anatomija i fiziologija, koja studira (respektivno) strukture i funkciju organizama i njihovih delova, sačinjavaju prirodni par srodnih disciplina, i one se često studiraju zajedno. Definicija Poređenje ljudskog i slonovskog kostura. Bendžamin Voterhaus Hokins, 1860 Reč anatomija je izvedena iz grčke reči ἀνατομή anatomē „seciranje” (od grč. ἀνατέμνω anatémnō „preseći, iseći“).[5] Anatomija je naučna disciplina koja izučava strukturu organizama uključujući njihove sisteme, organe i tkiva. Time su obuhvaćeni izgled i pozicija razni delova, materijali od koji su sastavljeni, njihove lokacije i njihov odnos sa drugim delovima. Anatomija se sasvim razlikuje od fiziologije i biohemije, koje se respektivno bave funkcijama tih delova i obuhvaćenim hemijskim procesima. Na primer, anatomičar se bavi oblikom, veličinom, pozicijom, strukturom, snabdevanjem krvi i inervacijom organa kao što je jetra; dok je fiziolog zainteresovan za proizvodnju žuči, ulogu jetre u ishrani i regulaciji telesnih funkcija.[6] Anatomija kao disciplina se može podeliti u brojne grane uključujući makroskopsku i mikroskopsku anatomiju.[3][7] Anatomija se može studirati koristeći invazivne i neinvazivne metode s ciljem dobijanja informacija o strukturi i organizaciji organa i sistema.[3] Korištene metode obuhvataju disekciju, pri kojoj se telo otvara i studiraju se organi, u endoskopiju, u kojoj se video kamerom-opremljeni instrument umeće kroz mali prorez na telesnom zidu i koristi se za istraživanje unutrašnjih organa i drugih struktura. Angiografija koja koristi rendgenske zrake ili magnetna rezonantna angiografija su metodi za vizualizaciju krvnih sudova.[8][9][10][11] Često se podrazumeva da se termin „anatomija“ odnosi na ljudsku anatomiju. Međutim, u suštini iste strukture i tkiva nalaze se u čitavom ostatku životinjskog carstva, i termin takođe uključuje anatomiju drugih životinja. Termin zootomija se takođe ponekad koristi da se specifično naglasi anatomija životinja. Struktura i tkiva biljaka su različite prirode i studiraju se u biljnoj anatomiji.[6] Humana anatomija Nama najvažnija vrsta anatomije je humana anatomija (kako podrazumeva proučavanje jedne vrste znači da je humana anatomija takođe i specijalna anatomija). Humanu anatomiju možemo da posmatramo iz više uglova. Sa medicinskog stanovišta humana anatomija je uopšte poznavanje egzaktne forme, pozicije, oblika, veličine i odnosa različitih struktura ljudskog tela. Ovom terminu je takođe dat naziv i deskriptivna ili topografska humana anatomija.[12] Ljudsko telo je u toj meri kompleksno da samo mali broj profesionalaca, tek nakon godina strpljive studije, mogu da kažu da su poznavaoci ljudskog tela. Međutim svi lekari koji proučavaju ljudsko telo se specijalizuju na određene delove tela i to znanje usavršavaju. Na primer, lekar se fokusira na mozak koji proučava do detalja, dok ima opšte znanje ostatka tela. Topografska anatomija se uči neprekidnim ponavljanjem i seciranjem tela, i detaljnim upoznavanjem. Sa morfološke tačke gledišta, humana anatomija je fascinantna nauka, jer za cilj ima proučavanje uzroke koji su doveli do trenutnog stanja tela. Pri ovom proučavanje neophodne su nauke tipa embriologija, filogenija i histologija. Patološka anatomija (ili morbidna anatomija) je nauka koji proučava obolele organe, dok delovi anatomije koji proučava zdravu anatomiju tela mogu biti medicinska, hirurška i površna anatomija. Komparacijom anatomije različitih rasa ljudskog roda bavi se fizička antropologija, odnosno antropološka anatomija.[13] Svaka anatomska jedinica počinje prvo sa opisom strukture organa ili sistema (kao na primer nervi, nervni sistem, srce, itd.). Za ovim sledi opis razvoja, odnosno embriologija i komparativna anatomija, tj morfologija. Ovakva klasifikacija je od velikog značaja jer prvo daje dovoljno detalja o strukturi organa, i drugo, bilo ko (ne samo profesionalni medicinski radnici) može da ima u uvid u odnos i opis opšteg sistema.

Деведесет година постојања, за појединца, представља сасвим солидан животни век. У том периоду, човек смирено очекује животно финале. У животу једне институције, започета десета деценија постојања и рада указује на квалитет, успешност у раду, јасну визију, али и обавезу планирања даљег развоја. Једина константа у ових девет деценија, када је у питању Психијатријска Болница у Горњој Топоници, је простор на коме се налази. Она је лоцирана на десетак километара од Ниша, на брежуљку моравске котлине. Болница је непосредно поред ,,Царског друма“ (Via Militaris)1, пре деведесет година,трасирала свој ,,Via Dolores“2. Данас, ова установа свој даљи развој и промене планира такође ту - поред раскршћа савременог аутопута који са Балкана води ка Европи. На том путу ка Еропи, неколико стотина метара након преласка наплатне рампе ,,Наис“ на аутопуту Е11, са десне стране пута, изнад Топоничке реке, може се видети вила Принца Ђорђа – симболички репрезент ове установе. У протеклих деведесет и више година, на хиљаде људи је дошло, прошло и/или остало на том простору. Историју ове установе чинили су људи који су у њој радили, доносили своје интелектуалне и људске капацитете, али и своје личне судбине. На овом простору нашло се пуно лекара, особља и радника, који су се трудили да поступају хумано и по медицинским принципима, који су важили у датом времену. Али историју психијатријске болнице, пре свега, чине и судбине пацијената које је животна река донела у ову Болницу. У деведесет година, обале ове реке, испратиле су многе приче о овој установи. На почетку приче о болници, морамо напоменути да она повезује две српске династије. Једна од њих је била власник имања на коме је саграђена ова установа, а припадник друге династије је ту као пацијент азилиран петнаест година. Причајући о овој болници,поменуће се и лекари, који су у својим коферима доносили студентске дане Сорбоне, Беча и Прага...или тужне избегличке судбине „белих“ Руса. Сви они су део свог живота провели у овом болничком кругу и уградили део себе у њен развој. Некима од њих је ово била последња станица, а неки су настављали даље и са стеченим топоничким искуством оснивали нове психијатријске болнице Србије и Балкана. Целу причу о овој болници немогуће је комплетно обухватити, јер она садржи и десетине хиљада судбина пацијената који су кроз њу прошли. Већина тих прича нису само „историје болести“, већ животне приче ранга античких трагедија. Болница је настајала у временима када је азилирање пацијената био готово кључни задатак оваквих установа. Терапијски приступи у психијатрији су се временом променили. У међувремену, издиференцирале су се различите специфичне области на које се психијатрија фокусира. I. Актуелни трендови указују на неопходност развоја „психијатрије у заједници“.Тежња данашње психијатрије је да пацијенти што мање времена проводе на психијатријским одељењима, из чега даље следи потреба за развојем ванболничких капацитета, дневних болница, психијатријских амбуланти са патронажним службама, састављеним од психолога, социјалних радника, медицинских техничара и психијатара (Центри за заштиту менталног здравља у заједници). Овакви стручни тимови пружају помоћ пацијентима, у њиховим домовима, трудећи се да боравак на болничким одељењима сведу на минимум, у ситуацијама у којима је то апсолутно неопходно. II. Данас се сврха боравка стално преиспитујеи у оквиру форензичке психијатрије. Фромулација „опасан по себе и друге“, посебно код пацијената који су извршили неко кривично дело,раније је представљала довољан разлог да многи пацијенти проведудеценије у психијатријским болницама. Код ових пацијената није довољно само дијагностиковати болест, већ им и обезбедити адекватно психијатријско лечење у психијатријској установи или ,,на слободи“ – амбулантно. III. Епидемијско повећање броја пацијената, који болују од болести зависности, изнуђује проналажење савремених приступа за третман и социјализацију. IV. Продужење животног века људи, доводи и до све чешће појаве старачке деменце која је, опет, у свери интересовања, лечења и бриге психијатрије. Повећање капацитета, али и побољшање услова за лечење и боравак ових пацијената, реално нас очекује у будућности. Ово су кључни правци и предстојећи изазови, које психијатрија већ сада препознаје и припрема се да, у перспективи, прихвата своје обавезе и трансформише се што функционалније. 120 стр.

U dobrom stanju Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović] Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 574 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Minderović, Zora, 1921-1975 = Minderović, Zora, 1921-1975 Mihailović, Milica, 1926-1986 = Mihailović, Milica, 1926-1986 Napomene Prevod dela: The body / Anthony Smith Registar. Predmetne odrednice Anatomija (popularna nauka) Fiziologija (popularna nauka) Autor - osoba Smit, Entoni, 1926-2014 = Smith, Anthony, 1926-2014 SADRŽAJ ... 7 EVOLUCIJA Poreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9 RASA Rasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19 STANOVNIŠTVO Prošlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32 ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43 MUŽJAK Kako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48 ŽENKA Anatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71 PLODNOST Neplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86 KONTRACEPCIJA Istorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ... BRAK ....107 TRUDNOĆA Znaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111 VREME PRE POROĐAJA Dužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143 POROĐAJ Istorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152 LAKTACIJA Ljudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187 BLIZANCI I NENORMALNOSTI Pojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195 NASLEĐE Istorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220 POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMA Ponašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249 KRVNE GRUPE Karl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257 RAST NOVOROĐENČADI Stopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268 PUBERTET ... 286 VELIČINA ... 290 TELESNA GRAĐA Fizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294 STAROST Šta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306 SMRT Kada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318 SAMOUBISTVO Stav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327 MOZAK Životinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336 SAN ...357 GOVOR ... 366 TEMPERATURA Normalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373 ČULA Nastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386 Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415 VARENJE I ISHRANA Sažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje — Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430 SISTEM ORGANA ZA VARENJE Bomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476 IZLUČIVANJE Evolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494 DISANјE I KRV Nekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranim predmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502 SKELET I MIŠIĆI Ukupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527 RADIJACIJA Jonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539 POGOVOR ..553 REGISTAR.... 557