Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
1 000,00 - 1 999,00
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-5 od 5 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-5 od 5
1-5 od 5 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Ostalo
  • Tag

    Edukativne knjige
  • Cena

    1,000 din - 1,999 din

Pametni prozorčići: LJUDSKO TELO Rosela Trionfeti Izdavač: Vulkančić Edukativna knjiga Pametni prozorčići: Ljudsko telo nudi mališanima mogućnost da uče ljudskom telu na interaktivan način. Kako bi otkrili zanimljive informacije organima, čulima i anatomiji čoveka uopšte, mališani treba da otvore prozorčiće, ispod kojih će ih čekati mnogo novih saznanja. Zašto je krv crvena? Zašto imamo dva uha? Kako radi mozak? Podignite prozorčiće i otkrijte fantastične tajne ljudskog tela i zanimljive činjenice o našim organima. Povez Tvrd Uzrast 5-7 Godina 2021 Format 224x307x17 Broj strana 18

Prikaži sve...
1,650RSD
forward
forward
Detaljnije

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Život pre čoveka - Margaret Atvud Godina izdanja: 2021 Broj strana: 352 Povez: Mek Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Prikaži sve...
1,500RSD
forward
forward
Detaljnije

1. David Albahari. `Mrak.` Minut. 124, Beograd: Stubovi kulture, 2008. 179 str. : autorova slika ; 17 cm. 2. David Albahari. `Snežni čovek.` Minut. 20, Beograd: Vreme knjige, 1995. 154 str. ; 17 cm : autorova slika. 3. David Albahari. `Životinjsko carstvo.` 44°N i 20°E. Beograd: Čarobna knjiga, 2014. 2. izd. 126 str. ; 21 cm. 4. Filip David. `Kuća sećanja i zaborava.` Meridijan. 46, Beograd: Laguna, 2014. 190 str. ; 20 cm. 5. Danilo Kiš. `Bašta, pepeo.` Izabrana djela Danila Kiša. Podgorica: Nova Knjiga, 2008. 175 str. ; 20 cm. 6. Danilo Kiš. `Čas anatomije.` Beograd: Nolit, 1978. 344 str. ; 20 cm. Dobro očuvano.

Prikaži sve...
1,300RSD
forward
forward
Detaljnije

Lepo očuvano Retko u ponudi Pas, takođe poznat i kao domaći pas (lat. Canis lupus familiaris), je pripitomljeni sisar (Mammalia) iz porodice pasa (Canidae). Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 9.000 godina živi uz čoveka, iako postoje indicije da se taj period produži na čitavih 14.000 godina[5]. Fosilni ostaci pokazuju da su preci modernog psa živeli uz čoveka još pre 10.000 godina[6]. Domaći pas Vremenski raspon: najmanje 14.200 godine pre sadašnjosti — danas[2] Collage of Nine Dogs.jpg Prikaz različitih rasa pasa Status ugroženosti Pripitomljen Naučna klasifikacija e Carstvo: Animalia Tip: Chordata Klasa: Mammalia Red: Carnivora Porodica: Canidae Rod: Canis Vrsta: C. lupus Podvrsta: C. l. familiaris[1] Trinomijalno ime Canis lupus familiaris[1] Linnaeus, 1758 Sinonimi Canis familiaris Linnaeus, 1758[3][4] Danas postoji oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa (što je više nego bilo koja druga vrsta životinje[7]) najrazličitijih dimenzija, fizionomije i temperamenta, i koje predstavljaju najrazličitije verijetete boje i vrste dlake. Pas je usko povezan sa čovekom, kome služi kao kućni ljubimac, kao čuvar, vodič, ovčar i dr. Pas je jedna od najrasprostranjenijih životinja na svetu čiju popularnost nadmašuje jedino mačka (Felis catus).[8] Pas je podvrsta sivog vuka (Canis lupus), za koga se veruje da je direktni predak psa[9]. Najnovija istraživanja potvrđuju da je pas bio po prvi put pripitomljen na istoku Azije, najverovatnije u Kini.[10] Takođe, nije sigurno da svi domaći psi potiču od iste grupe ili se proces domestikacije ponovio više puta na više mesta. Uvod Uredi Psi, kao i ljudi, su visoko društvena bića i ova sličnost ih je vremenom zbližila. Ova sličnost je omogućila psima jedinstvenu poziciju u životu čovjeka. Lojalnost i posvećenost koju psi demonstriraju kao dio njihovog prirodnog instinkta unutar čopora, približno odražava ljudsku ideju o ljubavi, zbog čega ih mnogi vlasnici smatraju kao punopravne članove porodice. Isto tako, psi izgleda da vide svoje vlasnike kao članove svog čopora, praveći samo nekoliko (a možda i ne praveći) razlike između svojih vlasnika i drugih pasa. Psi mogu imati različite uloge u ljudskom društvu i često se treniraju kao radni psi. Danas je možda najvažnija uloga psa kao saputnika i prijatelja. Psi su živjeli i radili sa ljudima na mnogo načina, pa su zbog toga i zaslužili titulu „čovekovog najboljeg prijatelja“. Sa druge strane, neke kulture smatraju pse veoma prljavim životinjama, dok ih pojedine upotrebljavaju i za ishranu. Poreklo Uredi pas rase dalmatinac Postoji više mišljenja o porijeklu pasa.[11] Po jednom su isti pripitomljeni prije 17 hiljada godina, a po drugoj prije više od 150 hiljada godina. Takođe se razlikuje i pitanje životinje od koje je nastao pas. Po jednima je u pitanju vuk, po drugima šakal, a po trećima kojot. Pretpostavlja se da su počeci prijateljstva između čoveka i psa nastali kao rezultat međusobnog udruživanja nomadskih plemena i čopora vukova/šakala, goneći istu divljač po istim teritorijama, zahvaljujući analognim lovnim tehnikama.[12][13] Ipak, razborita je i hipoteza da su se karakteristike savremenih kanida pojavile još prije 10 miliona godina.[14] Naime, prije 10 miliona godina, u Sjevernoj Americi se pojavljuje Canis leophagus, najstariji predstavnik roda Canis. Frapantna je njegova sličnost sa vrstama koje danas poznajemo. Njegova veličina je kao kod kojota, moždani kapacitet je neznatno uvećan u odnosu na prethodne vrste, zubalo mu je tipično pseće, a udovi trkačkog tipa. U ovom, još uvijek ranom stadijumu evolucije, nemoguće ga je ipak vezati za neku preciznu liniju srodstva, jer ne postoji značajna razlika između predaka vuka, kojota i šakala. Izgleda da je ovoga puta Canis leophagus, bio taj koji je prešao Beringov moreuz u pravcu Evroazije i od tada se može slijediti njegova evolucija u Evropi. Canis cipio je prvi predstavnik te evolucije, otkriven u aragonskim Pirinejima, u slojevima koji datiraju od prije 8 miliona godina, on služi kao obrazac kanida starog svijeta. Dok izgleda da šakal i kojot vode porijeklo od Canis cipio, prvi u starom, a drugi u novom svijetu, vuk potiče iz jedne međuvrste, Canis etruscus, veoma česte u Evropi prije dva miliona godina. Prema najnovijim istraživanjima, pas najvjerovatnije vodi porijeklo od vuka. Ovaj zaključak je izveden na osnovu analize građe zuba - molara. Vuk i pas imaju istovjetnu građu molara, dok se ova zajednička anatomska osobina ne može naći uporedo kod pasa i šakala.[15] Bilo koje vrijeme da je u pitanju, od tada, do danas je razvijeno više stotina različitih rasa pasa. Na primjer, visina grebena kod psa se kreće od visine od desetak centimetara (kod čivave), do visine od jednog metra (kod nemačke doge). Boje krzna kod pasa su od bijele do crne, sa svim mogućim varijacijama. Zahvaljujući svojim mnogobrojnim sposobnostima pas obavlja različite poslove prilagođene današnjem načinu života. Po jednoj od verzija, da pas potiče od vuka, je jednog dana jedan vuk samovoljno došao u logor kod ljudi i tu ostao, hraneći se otpacima njihovih obroka i prateći ih svuda gde bi krenuli. Tako je vuk pripitomljavan dok se nije stvorio pas. Vuk je, inače, hiperaktivna životinja. To znači da vuk neće sedeti i čekati da mu neko prinese činiju punu hrane, već će krenuti u potragu za hranom, lov. Prvi psi su izgledali skoro identično kao vuk. Sve kasnije, psi izgledaju sve drugačije. Tako je čovek ukrštao pse raznih rasa, i zbog toga mi danas imamo veliki broj rasa različitih visina, temperamenata, namena, boja... Prvi psi su uglavnom bili korišćeni kao čuvari i stražari i njihov zadatak je bio da obaveste ljude o prisustvu uljeza. Istorija Uredi Naizmjenično eksploatisan i poštovan od svojih gospodara, pas već dugo dijeli čovjekovu sudbinu. Druželjubivi grabljivac koji, zavisan od vođe, živi u čoporu, dozvolio je da bude pripitomljen, o čemu svjedoče pseći skeleti u blizini ljudskih ostataka otkrivenih u praistorijskim nalazištima u Rusiji (Asantova gora, 10.000 do 12.000 godina p. n. e), kao i slikarstvo i rezbarije na stijenama.[16][17] Poslije praistorijskog perioda, oko trećeg milenijuma prije nove ere, pas je u starom Egiptu bio predmet kulta, a ubistvo psa se kažnjavalo smrtnom kaznom. Anubis, božanstvo sa glavom psa ili šakala, služi kao vodič u zagrobni život. Hrtovi, baseti ogromni psi prate faraone, imaju pravo na sahranu, a nalazimo ih i mumificirane u sarkofazima. Molos je takođe prisutan i u praskozorje sumerske i asirske civilizacije, gdje je korišćen u ratu i lovu. U grčkoj mitologiji, pas Kerber čuva podzemni svijet, a Homer u Odiseji priča kako vjerni Argos umire od emocija, imajući tek toliko snage da prepozna svoga gospodara Odiseja po njegovom povratku kući. Aristotel pominje molose, bišone, kao i druge rase pasa. Pseći rod ima svoje heroje u molosima, koji Spartance prate u rat i u pedeset srčanih branilaca Korinta, od kojih jedini preživjeli, Soter, spašava stanovništvo masakra, razotkrivši neprijatelja. Sa druge strane, Hipokrat izražava strah od ove životinje, kao prenosioca bjesnila, a cinicima (grčka riječ za psa) se nazivaju filozofi iz trećeg vijeka p. n. e. koji odbacuju sve konvencije. Upozorenje na ulazu u rimske kuće: PAZI SE PSA! Antički Rim ima svoje svete pse, čuvare Vulkanove pećine. Prozaičnije, pas se takođe dresira za čuvanje straže, za prijateljevanje ili borbu, igra ulogu đubretara u gradovima i čuva kuće: na mozaicima rimskih kuća se može pročitati po prvi put „pazi se psa“ (cave canem). Julije Cezar, prilikom osvajanja Galije, 56. godine p. n. e, vodi psa, neprijatelja lavova i bikova po rimskim arenama, čija će se loza razgranati po čitavoj Evropi. Galski psi su lovci, kao i keltski, koji su jednako dresirani i za borbu. Psi su malo voljeni od judeo-hrišćanske civilizacije, a takođe su smatrani nečistim i od muslimana, za koje je njihovo ime najgora uvreda. Kao okorjeli lovci, francuski srednjovjekovni gospodari već stavljaju svoje pseće kompanjone pod zakonsku zaštitu. Psi pomažu u vjerskim službama, sve do razmiještanja po crkvenim predvorjima. Spasilački pas, bernardinac, nastao u sirotištu Sen-Bernar u Alpima Ardenski monasi, koji će kasnije osnovati opatiju svetog Huberta, u devetom vijeku stvaraju prvu rasu, selekcijom velikih crnih i bijelih lovačkih pasa, pretke današnjih goniča svetog Huberta. Oko 1650, monasi sirotišta (San-Bernar) u Alpima odgajaju jednu drugu rasu, koja je najprije čuvar, a kasnije spasilački pas po imenu bernandinac. Psi su već uveliko zauzeli važno mjesto u srcu čovjeka, kada figuriraju uz bok svetog Bertrana, svetog Roka i svete Ženeviv. Srednji vijek razlikuje hrtove, prepeličare, pse koji leže i laju i koji, prema svojoj ulozi, dobijaju odgovarajuću hranu: iznutrice za krvne goniče i nikako ovčetinu za ovčarske pse. Specijalizovana djela u vezi pasa, se umnožavaju od četrnaestog vijeka. Najslavnije, bogato veterinarskim savjetima, je djelo Gastona Fibusa, koji je lijepo opisao rase poput španijela i ovčara („Ovčar mora da bude bijele boje kako bi ga pastir razlikovao od vukova“). Od srednjeg vijeka, pa sve do Luja XV, kraljevi drže čopore pasa za lov na konjima. Fransoa prvi osuđuje seljačke pse na nošenje drvenog trupca oko vrata, koji ih onemogućava da love i naređuje da se presijeku podkoljenice svakom psu koji se udalji od staništa. Anri treći se izdvaja strašću za papilonima (patuljasti španijel). Pudla Luja XV, Filu, uživa sva prava, a kralj takođe posjeduje i pse sposobne da pronađu tartufe. U osamnaestom vijeku, prirodnjak Bifon rediguje prvu genealošku knjigu rasa. Bišoni, pudle i patuljasti španijeli vode dvorski život, a poznati pisac Žan-Žak Ruso, oživljava uspomenu na svog vjernog prijatelja. Mnoge rase pasa i danas nose ime po nekom monarhu kao što je slučaj sa španijelom kralja Čarlsa. U devetnaestom vijeku, zoolog Kivije predlaže novu klasifikaciju rasa. Pod Napoleonom, sitne rase uživaju blagonaklonost buržoazije. Psi postaju maskote ratova, služe kao životinje za vuču (sve do 1823. godine kada je ovo zabranjeno) i upravo u devetnaestom vijeku se i rađa nova ideja, ona o poštovanju pasa. Englezi, kao veliki zaljubljenici u kinotehniju (kako su zvali nauku o psima), organizuju prvu izložbu pasa u Londonu, 1859. godine. U francuskoj je 1884. godine osnovano Centralno društvo za poboljšanje rasa pasa. A samo nekoliko godina ranije, 1871. godine, tokom opsade Pariza, psi su izgladnjelim Parižanima služili i kao hrana. Prvi svjetski rat, psi dočekuju pod barjacima gdje najtužniju sudbinu doživljavaju psi iz Rusije, koji su bili dresirani da, nabijeni eksplozivom, potraže svoj dnevni obrok pod neprijateljskim kolima. Poslije velikog rata, psi za lov i pratnju stiču izvijestan značaj i takođe postaju, kako likovi iz stripova i crtanih filmova, tako i protagonisti reklama. Tokom Drugog svjetskog rata, goniči, čuvari i spasioci su često slijedili svoje gospodare na stazama egzodusa. Inteligencija Uredi Detaljnije: Inteligencija pasa Ljubitelji pasa najviše cijene pse zbog njihove inteligencije, a događaji u kojima pas učestvuje i snalazi se u životu i pokazuju da su oni visoko inteligentne životinje. Ipak, da li se može govoriti o inteligenciji kod psa? Pas ne može da misli kao čovjek niti da stvara kao čovjek. Ali sa druge strane pas raspoznaje vrijeme i prostor i ima moć pamćenja. Instikti koje posjeduje pas se mogu modifikovati i usmjeravati. Zbog svega pas uči, pa možemo govoriti o specifičnoj vrsti pameti. Pas je poslušan, povezuje slike, zvukove i mirise (kada vidi povodac, zna da ide u šetnju i tome se raduje). Inteligencija se kod pasa pojavljuje kao mješavina nagona, nasljeđa i obuke. Pas ne uči zato što razumije, već zato što obukom stiče pojedine reflekse, pamti ih i kombinuje.[18] Detaljniji podaci o inteligenciji psa se nalaze na stranici pseća inteligencija Ponašanje Uredi Psi su društvene životinje, ali karakter i ponašanje može da varira od rase do rase, kao i u zavisnosti od toga kako se vlasnici i ostali koji dođu u kontakt, ponašaju sa psom. Fizičko zlostavljanje, kao i izgladnjivanje, može prouzrokovati veoma neurotičnu i opasnu životinju. Čak i nedovoljno socijalizovani psi se mogu ponašati agresivno i nepredvidivo. Psi mogu napasti i čovjeka kao i druge životinje, ali se ovo dešava isključivo zbog pogrešnog odnosa prema životinji u prošlosti. Zanimljivo je da će pas koji je jednom zlostavljan od strane čoveka, tog čoveka i te kako dobro zapamtiti i već sledećom prilikom će ga napasti, naizgled bez ikakvog razloga, ma koliko vremena prošlo od zlostavljanja. Fizičke karakteristike Uredi Detaljnije: Anatomija pasa Današnje rase pasa pokazuju sve više varijacija u veličini, izgledu i ponašanju no bilo koja druga domaća životinja. Bez obzira na veliki raspon razlika u nekim osobinama, nastalih selektivnim odgojem, svi psi dijele iste pretke, pa samim tim i neke osnovne osobine svojih predaka. Psi su predatori i strvinari, posjeduju oštre zube i snažnu vilicu za napadanje, držanje i trganje hrane. Kao i ostali sisari predatori, i psi imaju snažne mišiće i razvijen kardiovaskularni sistem koji podržava trčanje i omogućuje izdržljivost. Poredeći strukturu kostiju pasa sa čovjekovim stopalom, psi tehnički hodaju na svojim prstima. Njuh Uredi rasa baset, pripada krvosljednicima i ima izvrstan njuh Naizraženije čulo kod pasa je čulo mirisa, odnosno njuh. Mnogo je razvijenije nego kod čovjeka i omogućava psu da na znatnoj udaljenosti razlikuje stvari i bića ponaosob, razlikujući, pri tome, njihove mirise. Čulo mirisa određuje šta je jestivo i koja je i kolika teritorija jednog psa. Koliko je ovo čulo izoštrenije od ljudskog, kaže i podatak da čovjek ima oko 5 miliona etmoidalnih ćelija u nosu, labrador 120, foks terijer 147, a njemački ovčar 200 miliona ćelija putem kojih prima mirise iz okoline. Zato pas može da razlikuje bar 10 puta više različitih mirisa od čovjeka. Osim samih ćelija u nosu, i veliki dio mozga je posvećen interpretaciji mirisa, a kao i kod svih sisara, i u mozgu pasa postoji centar za miris. Ovaj centar prima i registuje nadražaje nervnim putem. Njuh je takođe i značajno oruđe u komunikaciji, i moguće je prikupiti cijeli niz različitih tipova podataka o drugim psima samo uz pomoć pažljive analize mirisa. Takođe, na osnovu mirisa, pas postaje seksualno nadražen (pas lako nanjuši kuju u tjeranju), a kako je održanje vrste najbitnija stvar svake jedinke i nos postaje jedan od najbitnijih organa u psećem organizmu. Dresurom i uzgojem, čovjek je dalje povećavao sposobnost psa da prepozna mirise. Posebno izvježbane životinje se koriste za pronalaženje krijumčarene robe kao što je droga, ali i za pronalaženje unesrećene osobe i 10 metara ispod snijega. Najbolji njuh, svakako imaju lovački psi, goniči iz grupe krvosljednika. Sluh Uredi Sluh je najbolje čulo kod psa poslije njuha. Kada je na oprezu, pas načuli uši i pomoću mišića (kojih, vezane za uši, ima duplo više nego čovjek) poveća površinu ušnih školjki. Sluh mu je selektivan, što znači da može izolovati određene zvukove, a druge isključiti. Pas reaguje na određene promjene u intonaciji glasa i na taj način veoma dobro razlikuje komandu od grdnje i pohvale. Uz to pamti i veliki broj riječi i tako uči da sluša i sarađuje sa čovjekom. Psi detektuju niskofrekventne zvukove, čak frekvencije od 16 Hz, pa do 100 kHz (maksimalni dijapazon kod ljudi od 20 Hz do 20 kHz), i uz veliku pokretljivost ušiju vrlo brzo mogu da odrede lokaciju izvora zvuka. Vid Uredi Za pse možemo reći da su daltonisti. Nova istraživanja ukazuju da psi, ipak, mogu da razaznaju neke boje, ali ne na način na koji to mogu ljudi. Takođe se ukazuje na činjenicu da psi mogu da razlikuju varijetete ljubičaste/purpurne boje i nijanse žute boje. Kako su pseća sočiva ravnija od ljudskih, nemoguće je da psi vide detalje, ali sa druge strane, pseće oči su osjetljivije na svjetlo i pokrete. Neke rase, imaju vidno polje čak i do 270° (u odnosu na ljudskih 180° ) Kretanje Uredi Termin hoda kod psa odnosi se na primer njegovih koraka pri različitim brzinama, a razlikuje se u ritmu i vrsti koraka. Kod kretanja psa mogu postojati mnoge greške. Na primer, kod rakovog hoda pasje telo se nalazi pod nekim uglom u odnosu na smer hoda. Drugi nazivi za ovaj hod su bočno vijuganje, bočno kretanje i skretanje. Kravlji hod je vrsta hoda kada su skočni zglobovi zadnjih nogu okrenuti prema unutra. Način i brzina kojom pas hoda na takmičenjima razlikuje se od rase do rase. Neki se po ringu kreću većom brzinom, drugi poprilično sporo. Važno je da svaki vlasnik psa izlaže onog kojeg će moći da prati tokom trčanja u ringu, jer će u suprotnom pas biti sputan pri kretanju. Za starije osobe je važno da ne izaberu psa koji će ih umarati na izložbi jer tada ni pas neće biti predstavljen kako treba. LAKI KAS – Opušteni pokreti, obično prihvaćeni kao prelaz između hodanja i bržeg kretanja. Prednje i zadnje noge na svakoj strani pomeraju se harmonično. OBIČAN KAS – Ritmičan, dvostruki dijagonalni hod kada noge, po dijagonali suprotnih uglova tela, lako dotiču zemlju- zadnja desna noga sa prednjom levom, zadnja leva sa prednjom desnom. LAKI GALOP – Hod koji ima tri takta kod svakog iskorakaa. Dve noge se kreću pojedinačno, a dve kao dijagonalni par. Hod podseća na ritam konjića za ljuljanje. Sporiji je od galopa i ne umara psa. GALOP – Najbrži hod, kada su sve četiri noge u vazduhu u isto vreme. KAMILjI HOD – Hod pri kojem se prednja leva i zadnja leva noga kreću unapred zajednički, a slede ih desna prednja i desna zadnja noga. PARADNI HOD – Gotovo identičan hodu običnog konja ili ponija, kad pas prednje noge diže visoko. Patuljasti pinč ima takav hod.[19] Ishrana Uredi Detaljnije: Zdravlje psa Trenutno se vodi diskusija o tome da li su domaći psi svaštojedi ili mesojedi. Kako su klasifikovani u red Carnivora, ne mora obavezno da znači da pseća ishrana mora biti isključivo meso. Psi su neobavezni mesojedi i ne zavise isključivo od proteina koji se nalaze u mesu, kako bi zadovoljili prehrambene zahtjeve. Raznovrsne su namirnice na jelovniku pasa, uključujući mlijeko, mliječne proizvode, jaja, povrće, voće i žitarice. U divljini, psi češće jedu ovakvu hranu, pošto je mnogo teže doći do mesa. Ponekad, psi jedu travu, čime neutrališu kiselinu u crevnom traktu, a moguće je i da ovim izazivaju povraćanje, kako bi izbacili nepoželjnu hranu. Razmnožavanje Uredi kučići spavaju Profesionalni odgajivači pare pse samo za određenu svrhu. Ponekad se psi pare kako bi se dobili kučići za prodaju, a nekad da bi se dobili šampioni na izložbama. Ovdje je riječ, uglavnom, o ljudima koji su iskusni i vični ovom poslu. Osim ovakvih razmnožavanja, koja možemo nazvati odgovornim i u svrhu održavanja nivoa kvaliteta rase, često se zbog zarade ulazi i u neodgovorno odgajanje pasa i preprodaja „naveliko“. Pojavljuju se tri legla jedne kuje, u jednoj godini! U najvećoj mjeri, ovome pogoduje neozbiljnost u kinološkim savezima. Plodnost Uredi Sve pripitomljene vrste su kooperativne u procesu parenja. Osnovno ponašanje koje je različito kod pasa u odnosu na divlje kanide jeste gubitak veze između pojedinog mužjaka i ženke. Takođe se cijeni i mogućnost kuje da se tjera u bilo koje doba godine i to po mogućstvu dva puta, za razliku od divljih kanida koji se tjeraju jednom godišnje i to najčešće u kasnu zimu. Zdravlje Uredi Psi boluju od raznih bolesti, od kojih se neke mogu prenijeti i na čovjeka i druge životinje, dok su druge jedinstvene samo za pse. Bolesti Uredi Od infektivnih zaraza, pse najčešće povezujemo sa bjesnilom, štenećakom i parvovirusom. Od urođenih bolesti kod pasa su najčešće displazije kukova, razne vrste epilepsija i plućna stenoza. Skoro svaka bolest koju može dobiti čovjek može dobiti i pas (osim specifičnih bolesti za čovjeka), kao što su rak, bolesti zuba, srca, itd... Paraziti Uredi Najčešći paraziti su buve i gliste. Životni vijek Uredi Životni vijek varira od vrste do vrste. Tako da gigantske vrste pasa žive, u prosjeku, od 7 do 8 godina, dok neki mali terijeri mogu živjeti i do 20 godina. Kod mješanaca, srednje veličine životni vijek je od 13 do 18 godina. Zapisano je da je najstariji pas živio 30 godina.[20] Iako se ne može predvidjeti niti kontrolisati koliko dugo će neka životinja živjeti, životni vijek se ipak produžuje ispravnom ishranom, vježbanjem, redovnim posjetama veterinaru i brigom o životinji. Psihologija pasa Uredi Najsigurniji način za razvijanje osećaja prema psima i njihovoj psihologiji je pažljivo posmatranje štenadi u leglu. Čak i pre nego što prestanu sisati, štenad počinje pokazivati karakteristike koje pseću vrstu čine korisnom ili problematičnom za ljude. Uspješan odnos čoveka i psa zavisi od mogućnosti vlasnika da `pročita` svog ljubimca i da može misliti kao pas.[21] Pas je životinja koja pripada čoporu, koji ima urođenu potrebu za životom u sistemu hijerarhije. Već sa 4 do 5 nedelja očigledno je koji dio legla je dominantniji i kako se ta dominacija iskazuje. Dominantno štene je ono koje prvo jede, koje započinje igru i ono koje se usudi izaći iz legla. Kad napusti leglo, štene dobija novo društvo koje čine svi članovi jednog domaćinstva, ljudi i životinje. Odvojeno od sigurnosti i topline legla, neće se opustiti dok potpuno ne upozna novu teritoriju. Jezik pasa Uredi Kako pas odrasta, razvija celi repertoar signala i držanja tela koji će objašnjavati njegovo ponašanje. Pas koji ima poverenja u čoveka pokazuje svoje osećaje u uzdignutom stavu na sve četiri noge, uspravnih ušiju i uzdignutog repa. Kada treba pokazati poslušnost, pas koji nije psihički jak, spustiće rep, staviti uši u vodoravan položaj i ponekad okrenuti glavu u stranu kako bi izbegao direktan pogled, a može čak leći na leđa.[22] Većina psećih znakova - od veselog mahanja repom do uplašenog režanja - prilično su lako razumljiva. Uzdignute ruke ili ruke kojima čovek vrši nagle pokrete (na koje su psi 40 puta perciptivniji od ljudi) kod psa mogu izazvati krivo tumačenje i potrebu za obranom. Tags: Psi knjiga o psima nega pasa uvod prakticni vodic za pse enciklopedija pasa dresura dresiranje pas briga izbor biranje psa

Prikaži sve...
1,490RSD
forward
forward
Detaljnije

Start exploring Kao na slikama Edukativna bojanka Insekti Start Exploring Insects: A Fact-filled Coloring Book Paperback – 31 October 1991 by George S. Glenn Insekti (lat. Insecta) su najmnogobrojnija klasa životinja.[3][4] Vrlo su raznoliki po obliku i načinu života;[5] većinom su malih razmera; telo im je sastavljeno iz tri jasno odeljena dela: glave, grudi i trbuha; na glavi imaju par pisaka i tri para usnih delova; na grudima sa donje strane imaju tri para člankovitih nogu a sa gornje dva para krila, ređe jedan par ili su bez njih. Prema građi krila i usnog aparata dele se na mnogobrojne redove: tvrdokrilce, opnokrilce, pravokrilce, leptire, dvokrilce, riličare itd. Razvijaju se preobražajem (metamorfozom) koja može da bude potpuna (obuhvata jaje, larvu, lutku i odraslog insekta) ili nepotpuna (bez stadijuma lutke). Igraju značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka, a mnogi su velike štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura ili paraziti čoveka (buva, stenica) i domaćih životinja (obad, golubačka mušica[6]). Mnogi su prenosioci epidemičnih bolesti čoveka i stoke (tifus, malarija, spavaća bolest). Mnogi su korisni kao paraziti i predatori štetnih insekata; direktno su korisni pčela i sviloprelja. Procenjuje se da postoji oko 800.000 opisanih vrsta insekata, što je više od broja svih ostalih vrsta životinja zajedno. Insekti žive na svim mestima na Zemlji, u svim okruženjima, mada je jako mali broj insekata prilagođen životu u moru. Postoji oko 5.000 vrsta Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 skakavaca, 170.000 leptira, 120.000 mušica, 82.000 Hemiptera, 350.000 buba, i 110.000 vrsta mrava i pčela. Nauka o insektima se zove entomologija.[7][8] Opis[uredi | uredi izvor] Anatomija insekta A - Glava (cephalon); B - Grudi (thorax) C - Trbuh (abdomen) 1. antena 2. donje ocele 3. gornje ocele 4. oko 5. mozak (cerebralna ganglija) 6. prothorax 7. dorzalna arterija 8. traheje 9. mezotoraks 10. metatoraks 11. prednje krilo 12. zadnje krilo 13. stomak 14. srce 15. jajnik 16. zadnje crevo 17. anus 18. vagina 19. nervi (abdominalna ganglija) 20. malpigijeve cevčice 21. јастук 22. kandže 23. tarzus (tarsus) 24. tibija (tibia) 25. femur (femur) 26. trohanter (trochanter) 27. prednje crevo 28. torakalna ganglija 29. kuk, koksa (coxa) 30. pljuvačne žlezde 31. podždrelna ganglija 32. usni aparat Klasa insekata obuhvata oko milion opisanih vrsta što čini 2/3 ukupnog broja vrsta na našoj planeti, a po nekim mišljenjima njihov broj je daleko veći i iznosi između 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnošću vrsta insekti dominiraju i po brojnošću jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata na Zemlji 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Insekti imaju ogroman značaj kako u prirodi tako i za čoveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija, za njihovo proučavanje. Obzirom na razviće, insekti se dele u dve grupe: ametabolni insekti, koji imaju direktno razviće; metabolni insekti koji imaju razviće metamorfozom. Metabolni insekti mogu biti: hemimetabolni insekti ili holometabolni insekti. Hemimetabolni insekti u razviću prolaze kroz tri stadijuma: jaje, larva i imago (odrasla jedinka). Holometabolni kroz četiri razvojna stupnja: jaje, larva, lutka i imago. Presvlačenje i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je veoma složeno, pogotovo socijalnih (obrazuju društva). Na ponašanje utiču egzohormoni (luče ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni. Na telu insekata razlikuju se tri regiona: glava (cephalon), grudi (thorax) i trbuh (abdomen). Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u zavisnosti od načina ishrane, različite tipove usnih aparata: za grickanje (skakavac), bodenje i sisanje (komarac), sisanje (leptir), lizanje (muva) i srkanje (pčela). Oči insekata su složene facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Insekti su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa čak i boju. Grudi se sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge funkcije – kopanje, plivanje, skakanje i dr. Na drugom i trećem grudnom segmentu se, kod krilatih insekata, nalaze dva para krila. Na trbuhu nema ekstremiteta, ali se kod nekih grupa na poslednjem segmentu nalaze ostaci ekstremiteta u vidu nastavaka, kao što su legalica i žaoka. Etimologija[uredi | uredi izvor] Nauka koja se bavi insektima naziva se entomologija, a stručnjaci za insekte su entomolozi. Entomologija je opsežna po području delovanja, te se deli na oštu i primenjenu entomologiju. Popularna je širom sveta, te se njome osim naučnika bave i brojni amateri, te brojna naučna i stručna udruženja.[9] Morfologija[uredi | uredi izvor] Opis spoljašnjeg izgleda (morfologija) insekata, odnosi se na odrasle spolno zrele jedinke, a ne na larve. Veličina insekata jako varira. Većina insekata je duga od jednog do 20 mm. Ali postoje i vrste dužine od 0,2 mm, kao i oni koji su dugi 16 a široke 6 cm (Titanus giganteus), ili čak do 33 cm dugih jedinki paličnjaci (Phasmatodea). Telo insekta može biti izduženo, spljošteno ili manje-više kuglasto. Telo svih insekata izgrađeno je od hitina, koji može biti krut (čvrsti delovi) ili elastičan (povezivanje čvrstih delova). Jasno je podeljeno na 3 osnovna dijela: glavu (Caput), grudi (Thorax) i stomak (Abdomen). Na oklopu se razlikuje leđna strana (dorzalna), trbušna strana (ventralna), te bočne strane (pleuralne). Svaki deo hitinskog egzoskeleta sastoji se od pojedinačnih sraslih segmenta: leđnih pločica (tergiti), trbušnih pločica (sterniti) i bočnih pločica (pleuriti). Otvori kroz koje insekti dišu (stigme) otvaraju se bočno, te u telu prelaze u gusti kapilarni splet dišnih cevčica traheja pomoću kojih dišu, a broj traheja jako varira od vrste do vrste. Glava insekta: oči, pipci, usni aparat[uredi | uredi izvor] Portret insekta Glava insekta nastala je spajanjem 6 embrionalnih kolutića, što se odražava na spoljašnje i unutrašnje strukture. Na gornjoj strani glave se nalazi jedan par pipaka s čulima za miris, a sa svake strane glave je po jedno složeno oko. Složeno oko se može sastojati i od hiljada manjih okaca. Mnoge vrste (cvrčci, ose, pčele, mravi) imaju i dodatne jednostavne oči na temenu, a služe im za lakše snalaženje u mraku. Mnoge pećinske vrste nemaju oči. Na donjoj strani hitinske čaure glave se nalaze po tri para usnih organa: gornja usna (odozgo zatvara usta), gornja i donja vilica i donja usna, sa pipalima. Ti usni organi su prilagođeni (vrsta hrane, način prehrane) za griženje (termiti), bodenje (komarci), lizanje (pčele) i sisanje (leptiri). Način ishrane u uskoj je vezi s načinom kretanja, pa je neki lovac mesožder npr. trčak hitar, biljožder npr. gusenica se često dobro penje, a neki razlagač npr. balegar dobro kopa. Tu su i razne kombinacije s letenjem i bez letenja, specijalizacije građe vilice lovca za veći i manji plen, ili građe rila biljoždera (npr. dužina rila leptira ili bumbara) za posebne biljke. Grudi[uredi | uredi izvor] Prikaz rada letnih mišića. Istezanjem i skupljanjem tela unutrašnji spoj krila menja položaj (gore-dole) u odnosu na spoljni spoj i krila se pomiču. a krila b spoj krila c leđnotrbušni (dorzalnoventralni) mišići d uzdužni mišići. Noge instkta sastoje se od 6 članaka. Delovi noge na primeru noge: a: kuk (coxa); b: nožni prstenak (trochanter); c: bedro (femur); d: cevanica (tibia); e: stopalo (tarsus); f: predstopalo (praetarsus); g: kandže (ungues). Grudi je deo na kojem su smeštene noge i krila. Glavna funkcija prsišta je pokretačka. Insekti su jedini krilati člankonošci. U prsištu su smešteni i snažni i izdržljivi mišići, koji omogućuju pokretanje nogu i krila. Prsa se, brojeći od glave, dele na tri dela: prototoraks, mezotoraks i metatoraks, tj. prednje, srednje i stražnje grudi. Svaki prsni kolutić nosi svoj par nogu, a srednji i zadnji imaju i svoj par krila. Što se insekt više služi krilima prsni kolutići su zbijeniji, što se više služi nogama kolutići su razdvojeniji. Na svakom delu nalaze se pločice, dlačice, rupice, šavovi. U prsištu su smešteni prednji deo sistema za varenje, nervnog i respiratornog sistema, te su njime povezani glava i stomak. Krila[uredi | uredi izvor] Insekti uglavnom imaju dva para krila iako su nekim posebnim prilagođavanjima vrstama krila delomično ili potpuno nestala. Nalaze se s gornje strane srednjeg i zadnjeg grudnog segmenta. Oblikom i veličinom prilagođena su njihovim životnim potrebama. Dnevni leptiri lagano lepršajući zamahnu krilima oko 9 puta u sekundi, noćni leptiri 70-80 puta, pčele skoro 200 puta, a muve više od 300 puta. Raznovrsnost oblika krila i rasporeda rebara na njima omogućava raspoznavanje grupa insekata. Kod vretenaca su oba para jednake opnaste strukture i pokreću se nezavisno, kod većine drugih insekata prednja i zadnja krila se pokreću zajedno. Kod mrežokrilaca su krila isprekrštana rebrima, kod opnokrilaca i leptira su zadnja krila manja od prednjih, kod dvokrilaca su zadnja krila smanjena u neznatne maljice, kod ravnokrilaca su zadnja krila veća od prednjih, kod kornjaša su prednja krila hitinizirana u tvrdo pokrilje ispod kojega je presložen mnogo veći opnasti zadnji par krila, kod polukrilaca je jače hitinizirana samo prednja polovina prednjih krila. Krila su potpuno nestala kod parazita: buva, vaši, stenica, pećinskih insekata. Krila su nestala samo kod ženki svitaca, nekih grbica, kod smokvine kovnarice (Blastophaga psenes) su samo mužjaci bez krila. Bez krila su radnici mrava i termita, dok su polni oblici krilati. Parazitska muva, ovčija ušara (Melophaus ovinus) leti okolo dok ne nađe domaćina, a kad zasedne na domaćinu odbaci krila. Noge[uredi | uredi izvor] Prema upotrebi noge mogu biti hodalice, trkalice, plivalice, kopalice, skakalice, grabilice, sabiralice, čistilice. Hodalice su noge kod većine insekata, trkalice su jake noge za trčanje (npr. kod trčka), plivalice su spljoštene i krute stražnje noge, na rubovima proširene dugim dlakama (kod vodenih polukrilaca), kopalice su kratke i raširene prednje noge (kod rovaca), skakalice su jako produžene stražnje noge sa snažnim bedrima (kod skakavaca, buva), grabilice su savijene prednje noge tako da je but pridružen bedru omogućava hvatanje plena (kod bogomoljke), sabiralice su dlakave stražnje noge za sabiranje cvetnog praha (u cvetara), čistilice su nežne i dlakave prednje noge (kod leptira). Trbuh[uredi | uredi izvor] Trbuh je stražnji dio insekta u kojemu se nalazi najveći deo utrobe pa se zbog toga njegov volumen može menjati. Sastoji se od 11 kolutića, koji su u nekih insekata srasli, a kod nekih utisnuti jedni u druge. Kod odraslih oblika trbuh nema ekstremitete, dok se kod gusenica i nekih opnokrilaca na trbuhu razvijaju lažne nožice. Na zadnja dva kolutića češći su tanki člankoviti dršci (стyли) ili nastavci (церци), npr. kod vodenocvetova i uholaža. Na zadnjem se kolutiću nalazi analni otvor i organi za parenje. Anatomija[uredi | uredi izvor] Nervni sistem[uredi | uredi izvor] Nervni sistem čini niz nervnih čvorova (ganglija), koji su lestvičasto povezani. Ganglija glave složene je strukture. Najrazvijenija je kod zadružnih opnokrilaca, i to jače u radilica nego kod polnih životinja. Kod različitih se insekata opaža povezanost između veličine mozga i stupnja aktivnosti. Mozak pčele je 1/174 deo tela, a gundelja 1/3290. Sa nervnim sistemom povezana su čula i pojedini organi, kod nekih insekta su vidni živci veći od ostatka mozga.[10][11][12] Iz 3 prsne ganglije živci izlaze u noge, a iz srednje i stražnje prsne ganglije u krila. Simpatički nervni sistem opskrbljuje nervima utrobu. Disanje i krvotok[uredi | uredi izvor] Insekti dišu preko ektoderma kroz disajne cevi (uzdušnice, traheje), čiji ogranci zalaze u sve organe. Vazduh ulazi u traheje kroz otvore na površini tela – stigme koje se nalaze sa bočne strane u parovima i pomoću njih se vrši razmjena gasova između tkiva i spoljašnje sredine. Krvotok je otvorenog tipa što znači da nema arterija, vena i kapilara nego se krv slobodno razliva po telesnoj šupljini insekata. Boja insekatske krvi može biti zelena, smeđa, crvena ili žuta i u njoj su zastupljena samo bela krvna zrnca tzv. leukociti. Varenje i ekskrecija[uredi | uredi izvor] Sistem za varenje se sastoji prednjeg, srednjeg i zadnjeg creva. U prednjem crevu se nalazi ždrelo koje je jako mišićavo. Jednjak je tanak i nabran, u obliku je prave cevi. Polni organi[uredi | uredi izvor] Kod većine insekata je jasno izraženo polno dvoličje. Dvopolci (hermafroditi) su retki. Polne žlezde su parne, leže u zadnjem delu, većinom imaju zajednički otvor ispred analnog otvora. Neki se insekti pare samo jednom u životu, a sperma odložena u semenoj vrećici ženke oplođuje jaja godinama (npr. kod pčelinje matice). Ženke nekih vrsta imaju posebnu legalicu za polaganje jaja. Životni prostori[uredi | uredi izvor] Insekti su rašireni po svim kontinentima i u svim klimatskim područjima. Najčešće su kopnene životinje, samo poneki žive u slatkoj vodi, a mali broj u moru. To su organizmi koji u svom telu sadrže preko 50% vode i čiji gubitak dovodi do propadanja, kao što u suvišku dovodi do ugibanja. Bitan su činilac u prirodi: razaraju mrtvu organsku materiju, pomažu pri oplodnji biljki (30% evropskih cvetnica oprašuju insekti), prenose zarazne bolesti, parazitiraju na biljkama i životinjama. Opstaju na temperaturi od -40 do 48 stepeni i izvan te granice nijedna vrsta ne može preživeti. Način života[uredi | uredi izvor] Insekti su često dobri letači. Neki mogu bez odmaranja preletjeti nekoliko stotina kilometara. Broj zamaha krilima varira od 6 do 10 u sekundi kod krupnih dnevnih leptira, oko 250 u sekundi kod pčela, a kod komaraca oko 1.000 u sekundi. Trajanje života odraslog insekta vrlo je različito: vodenocvetokrilaši žive nekoliko sati, leptiri nekoliko meseci, pčelinja matica 5 godina, a neki mravi i do 15 godina.[13] Razmnožavanje i razvoj[uredi | uredi izvor] Ukratko: jaje - larva - lutka - odrasli insekat Odrasli polno zreli insekt ima dovršen razvoj, pa se naziva i završenim insektom. Takav oblik nastaje dugotrajnim rastom, sazrevanjem i telesnim preoblikovanjem niza mlađih razvojnih oblika, pa život insekta svakako traje duže od nekoliko dana, ili nedelja. Razvoj započinje oplodnjom jajeta, pri čemu se razvija zametak (embrion). To je tzv. zametni (embrionalni) razvoj. Stariji zametak sazreva i nastaje larva, koja je spremna za život izvan jajeta. Nakon probijanja i izlaska iz jajeta, larve se moraju hraniti i rasti. Zato su živahne i najčešće pokretljive, da mogu dohvatiti hranu. Prilikom rasta, moraju odbacivati delove tela koji ne rastu, tj. presvlače se. Presvlačenje se događa kod larvi svih vrsta insekata. Osim rasta, događa im se i promena oblika preobrazba (metamorfoza). Ima više tipova razvoja insekata, a najlakše je razlikuju dva osnovna tipa preobrazbe: 1. nepotpuni preobražaj Larve onih vrsta kojima mladi već nakon izlaska iz jaja nalikuju odraslima (skakavci, bogomoljke, bubašvabe, stenice, uholaže itd.) ne moraju da se potpuno promene da bi izgledali kao odrasli. Nakon svakog presvlačenja larve postaju sve veće i sve sličnije odraslima, te u zadnjem presvlačenju zadobiju i krila i polne organe. potpuna preobrazba Kod drugog tipa razvoja, larve, iako se presvlače i rastu, nisu nimalo slične odraslima, nego stalno imaju crvolik izgled. Takva je većina insekata (ose, pčele, mravi, muve, leptiri, kornjaši, itd.). Leptirove larve, iako su crvolike, imaju poseban naziv gusjenice. Da bi mladi crvoliki insekti postali odrasli komarci, kornjaši itd., moraju se potpuno i naglo promeniti. Zadnjim presvlačenjem larve, umesto još veće crvolike larve, ispod stare kože izviruje novi i sasvim drukčiji oblik - lutka. Život u obliku lutke prividno je miran. Lutka se ne pomiče i ne hrani, ali se u unutrašnjosti životinje događaju velike modifikacije organa. Kad lutka sazri, puca njena spoljašnja površina, a iz unutrašnjosti izlazi odrasli insekat. Krila mu olakšavaju kretanje, radi pronalaska novih prostora i partnera za produženje vrste. Počinje životna faza odraslog insekta. Proizvodnja zvuka i sluh[uredi | uredi izvor] Duration: 18 seconds.0:18 Cvrkanje skakavca Insekti se najčešće oglašavaju pomoću organa za stridulaciju. On se sastoji od dva tvrda, nazubljena, hitinska dela tela (zrikala) koja se brzim pokretima međusobno taru. Zrikanje ili čegrtanje zavisi od strukture zupčanika, brzine prevlačenja i od pridodatih rezonatora. Položaj zrikala može biti na prednjim krilima, na nogama, prsima ili stomaku. Zrikalo često imaju samo mužjaci koji se na taj način javljaju ženkama. Značaj insekata[uredi | uredi izvor] Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti : bumbar telesna vaš (Pediculus humanis) koja prenosi pegavi tifus; stidna vaš (Phthiris pubis), koja nije prenosilac bolesti, već samo parazitira na čoveku; obična buva (Pulex), ektoparazit koji se hrani krvlju čoveka; kućna muva (Musca domestica), prenosi dizenteriju i trahom (zapaljenje vežnjače oka); običan komarac (Culex), hrani se krvlju – ektoparazit; malarični komarac (Anopheles), prenosi uzročnika malarije; komarac žute groznice (Aedes) koji prenosi žutu groznicu ; muva ce-ce (Glossina), prenosi bolest spavanja; obad (Tabanus), čiji se mužjaci hrane biljnim sokovima, a ženke krvlju životinja, a napadaju i čoveka; Ekonomski značajni insekti : medonosna pčela (Apis melifera); bumbari (Bombus), značajni za oprašivanje biljaka; svilena buba (Bombyx mori) itd. Sistematika, taksonomija i evolucija insekata[uredi | uredi izvor] Klasifikacija Insecta proširiMonocondylia Dicondylia proširiApterygota Pterygota proširiPaleoptera proširiNeoptera Kladogram živih grupa insekata,[14] sa brojevima vrsta u svakoj grupi.[8] Mouće je da su Apterygota, Palaeoptera, i Exopterygota parafiletske grupe. Najstariji oblici nalaze se u slojevima srednjega devona.[15][16] Tradicionalna sistematika, koja je bazirana na morfologiji ili izgledu, obično daje heksapodama rang superklase,[10]‍:180 i identifikuje četiri grupe unutar nje: insekti (Ectognatha), skokuni (Collembola), Protura, i Diplura, pri čemu su zadnje tri grupisane zajedno kao Entognatha na bazi internalizovanih delova usta. Hijerarhijski odnosi su prošli kroz brojne promene sa napretkom metoda baziranih na evolucionoj istoriji i genetičkim podacima. Sadašnje stanovište je da su heksapode polifiletske (gde zadnji poznati predak nije bio član grupe), pri tome klasa Entognatha ima zasebnu evolucionu istoriju od Insecta.[17] Za mnoge tradicionalne, na izgledu bazirane taksone je pokazano da su parafiletski, tako da umesto korišćenja rangova poput podklasa, nadred, i podred, pokazano je da je bolje da se koriste monofiletske grupe (u kojima je zadnji poznati prethodnik član grupe). Sledeće predstavlja najbolje podržano monofiletsko grupisanje klase Insecta. Insekti se mogu podeliti u dve grupe koje su istorijski tretirane kao podklase: beskrilni insekti, poznati kao Apterygota, i krilni insekti, poznati kao Pterygota. Apterygota se sastoji od primitivnog beskrilnog reda Zygentoma. Archaeognatha sačinjava Monocondylia na bazi oblika njihovih vilica, dok su Zygentoma i Pterygota grupisane zajedno kao Dicondylia. Moguće je da Zygentoma nisu monofiletski, sa familijom Lepidotrichidae, već da su sestrinska grupa Dicondylia (Pterygota i preostalih Zygentoma).[18][19] Paleoptera i Neoptera su krilati redovi insekata koji se diferenciraju po prisustvu otvrdnutih delova tela zvanih skleriti, i kod Neoptera, mišića koji omogućavaju da se njihova krila ravno preklope preko stomaka. Neoptera se može dalje podeliti na metamorfozno nekompletne (Polyneoptera i Paraneoptera) i kompletne grupe. Pokazalo se da je teško da se pojasne odnosi između redova kod Polyneoptera, zato što konstantan priliv novih nalaza uslovljava revizije taksona. Na primer, ispostavilo se da je Paraneoptera srodnija sa Endopterygota nego sa ostalim članovima Exopterygota. Nedavni molekularni nalazi nalaze da su tradicionalni redovi vaši Mallophaga i Anoplura proizašli iz Psocoptera je dovelo do formiranja novog taksona Psocodea.[20] Predloženo je da Phasmatodea i Embiidina formiraju Eukinolabia.[21] Smatra se da Mantodea, Blattodea, i Isoptera formiraju monofiletsku grupu Dictyoptera.[22] Moguće je da je Exopterygota parafiletska u odnosu na Endopterygota. Pitanja koja su proizvela polemike uključuju zajedničko grupisanje Strepsiptera i Diptera kao Halteria na bazi redukcije jednog para krila – što je stanovište koje nema jaku podršku entomološke zajednice.[23] Neuropterida se često spajaju ili razdvajaju po hirovima taksonomista. Za buve se sad smatra da su blisko srodne boreidnim mekopteranima.[24] Mnoga pitanja ostaju otvorena u pogledu osnovnih relacija među redovima endopterigota, a posebno Hymenoptera. Izučavanje klasifikacije ili taksonomije insekata se zove sistematska entomologija. Ako je fokus na spedifičnom redu ili familiji, termin može da postane specifičan za taj red ili familiju, na primer sistematska dipterologija.

Prikaži sve...
1,990RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj