Dodatne informacije Pisac B. A. USPENSKI Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez MEKI Strana 371 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Teorija saznanja ili epistemologija jeste filosofska disciplina koja se bavi prirodom znanja, njegovom mogućnošću, obimom i opštom osnovom. Stoga je glavna preokupacija filosofa bila i jeste da obezbede jednu opštu osnovu koja bi obezbedila mogućnost saznanja. Ovo podrazumeva jednu filosofsku kritiku svih vrsta pretenzija na znanje i jednu filosofsku ocenu sumnji koje se pobuđuju u pogledu tih pretenzija. Osnovno pitanje da li je moguća jedna potpuna teorija saznanja za autora nema konačan odgovor i to je ono što je poželjno, jer samo na taj način traganje za utemeljenjem znanja i njegova filosofska argumentacija je moguća i ima smisla.

Autor izlaže učenje o vrlini i kreposti Evagrija Pontijskog, korifeja pustinjskog asketizma, osnivača teoretske asketkse književnosti i preteče mistične teologije. Evagrijeva dela prati osećanje jedne filosofstvujuće teologije, koja veruje u mogućnost prilagođavanja bilo kojeg filosofskog sistema u jednu hrišćansku kosmoteoriju.

Opis Dr. B. Petronijević Napredak Beograd 1922

Opis Artur Šopenhauer S. B. Cvijanović Beograd 1913

Opis Harald Hefding S. B. Cvijanović Beograd 1920

Članovi Blavacke Lože Teozofskog Društva odlučili su se za debateski pristup kako bi bolje razumeli i rasvetlili duboke ezoterične koncepte iz “Tajne doktrine”. Nedeljni sastanci su posvećeni proučavanju svake stancije iz “Tajne doktrine” i drugih metafizičkih tema. Članovi su postavljali pitanja i iznosili primedbe zasnovane na principima moderne nauke, a zatim izvodili logičke zaključke. Odgovori na ta pitanja zasnovani su na stenografskim izveštajima sa sastanaka i u skladu su sa ezoteričnom filozofijom koju je H. P. B. predstavljala. Ova knjiga pruža dodatna tumačenja i uvid u “Tajnu doktrinu” i pomaže proučavaocima da dublje razumeju njene koncepte.

Opis Ovim prevodom srpska kultura dobila je najslavija, najteža, najdragocenija, temeljna dela filozofskog nasleđa koja u ovakvom obliku nisu dostupna ni mnogo većim jezicima nego što je srpski. Blagojevićev jezički izraz oživljava Aristotela čineći ga čitljivim savremenom čitaocu, ali istovremeno očuvava jedinstvenost Aristotelovog jezika, njegovu zapanjujuću jednostavnost i ekonomičnost: ne upadajući u nepotrebno arhaizovanje, ali se, s druge strane, ne podajući savremenom idiomu, Blagojević, sasvim aristotelovski, pronalazi "pravu meru između dve lošosti, jedne koja je preteranost i druge koja je nedostatak" (mesothz txn kaq uperbolhn thz de kat elleiyin, Nikomahova etika 1106 b, 36). Blagojevićev prevod je istovremeno tanan i robustan, baš onakav kakav je i Aristotelov jezik. On je promišljen, siguran, čvrst, pouzdan, lep na način aristotelovski. Povez knjige : tvrd Strana : 458 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis O autoru Dodatne informacije Džeremi Bentam je osnivač i utemeljitelj utilitarizma koji je danas verovatno najrasprostranjenija etička teorija. Monografija Nenada Cekića „Utilitarizam i Bentamova filozofija morala“ daje iscrpnu ekspoziciju specifičnosti Bentamovog utilitarizma, ali izlaže i osnove tog učenja kao normativno-etičke teorije. (…) U pet poglavlja knjige izneti su i detaljno razjašnjeni ključni pojmovi kako „klasičnog“, tako i savremenog utilitarizma. Posebna pažnja posvećena je Bentamovoj viziji „kvantitativnog“ utilitarizma. U zasebnom poglavlju izložene su i klasične zamerke njegovoj teoriji. Ovo je prva studija o Bentamovom utilitarizmu na srpskom jeziku. . Iz recenzije Jovana Babića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,3 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 172 ISBN 978-86-6263-197-8 Dimenzije 135x205

Opis UZBUDLJIVO ALPSKO PUTOVANJE TRAGOVIMA FRIDRIHA NIČEA Planinarenje s Ničeom je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra. Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste. Knjiga godine po izboru NPR-a! Prevod sa engleskog: Boris Todorović *** „Kag u svom upečatljivom pripovedanju dovodi Ničeov život u stalnu vezu sa svojim... On izaziva čitaoce da budu ono što bi mogli postati.“ --Steven B. Smith, The New York Times Book Review „Kag ima prijatno uvrnut, jezgrovit stil, a pogotovo je zanimljiv misliocima na koje je Niče duboko uticao.“ --Steven Poole, The Guardian „Zanimljiva neformalna meditacija... Ultimativno pitanje je da li je Ničeova filozofija naviknuta na nagone koji vrebaju, može biti od koristi u svakodnevnom životu. Kag, dajući i eliptičan i dubok odgovor, izražava duboko razumevanje ove teme.“ --The New Yorker „Gospodin Kag vešto prepliće svoju filozofsku zabrinutost i male i velike krize svakodnevnice... njegova iskrenost je okrepljujuća.“ --Geoff Wisner, The Wall Street Journal „Ne samo pristupačano upoznavanje s Ničeovom mišlju, Kagova knjiga je takođe... potvrda da filozofija uspeva u situaciji kad je protivotrov za pasivnosti zdravog razuma... Kag je možda prerastao svoje mladalačke drame, ali nastavlja da dopušta da ga filozofija osokoli.“ --Becca Rothfeld, The Atlantic „Meditativno... nagoni na razmišljanje... Kag je stvorio uzbudljiv prikaz ličnog susreta s velikim umom.“ --Publishers Weekly

Opis O autoru Dodatne informacije „Priznanje da je dati pojam suštinski sporan povlači i priznanje rivalskih upotreba; nasuprot tome, smatrati bilo koju rivalsku upotrebu kao anatemu, perver­ziju, zverstvo ili ludačko sredstvo, u mnogim slu­čajevima, znači podvrći se hroničnoj opasnosti po čoveka da podozrivo gleda na vrednosti koju ima suparnička pozicija.” Walter Bryce Gallie „Moguće je, a ja verujem i verovatno, da će politika ovih sporova postati prosvećenija ukoliko strane u sporu shva­te da u mnogim kontekstima prednost ne može da se dâ jednoj jedinoj upotrebi koju bi obavezno morale prihvatiti sve razumne osobe.” William E. Connolly Valter Brajs Gali (Walter Bryce Gallie) bio je škotski društveni teoretičar, politički teoretičar i filozof.Odrastao je u britanskom internatu i kasnije objavio svoje memoare o tome u knjizi An English School. Akademska karijera 1935–1938: Asistent na Filozofskom fakultetu , University College of Swansea. 1938–1948: Predavač filozofije, University College of Swansea. 1948–1950: viši predavač filozofije, University College of Swansea. 1950–1954: Profesor filozofije, University College of North Staffordshire. 1954–1967: profesor logike i metafizike, Queen's University, Belfast. 1967–1978: Profesor političkih nauka, Cambridge University. 1967–1978: Fellow of Peterhouse. 1970–1971: Predsednik Aristotelovog društva. V. E. Konoli (William Eugene Connolly) je politički teoretičar poznat po svojim radovima o demokratiji i pluralizmu. On je Krieger-Eisenhower profesor političkih nauka na Univerzitetu Johns Hopkins. Njegov rad iz 1974. godine The Terms of Political Discourse osvojio je nagradu Benjamin Lippincott iz 1999. godine. Njegovi radovi: Political science and ideology. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. 2006. ISBN 9780202308517. (Reissue of 1967 book.) The terms of political discourse (3rd ed.). Oxford: Blackwell. 1993. ISBN 9780631189596. (First edition was 1974.) Connolly, William E.; Best, Michael H. (1976). The politicized economy. Lexington, Massachusetts: Heath. ISBN 9780669971620. Appearance and reality in politics. Cambridge New York: Cambridge University Press. 1981. ISBN 9780521230261. Politics and ambiguity. Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press. 1987. ISBN 9780299109905. Political theory and modernity. Oxford, UK New York: B. Blackwell. 1989. ISBN 9780631170341. Identity, difference democratic negotiations of political paradox (revised ed.). Minneapolis, Minnesota: University of Minnesota Press. 2002. ISBN 9780816640867. (First edition was 1991.) The Augustinian imperative: a reflection on the politics of morality (1st ed.). Newbury Park: Sage Publications. 1993. ISBN 9780803936362. Revised as: The Augustinian imperative: a reflection on the politics of morality (2nd ed.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. 2002. ISBN 9780742521476. Reviewed as: Cahalen, Deborah J. (October 1996). "Review of Connolly, William E., The ethos of pluralization". H-Pol. Težina 0,2 кг Dimenzije 115 × 175 × 3 cm Godina izdanja 2017 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 126 ISBN 978-86-80484-12-9 Dimenzije 115x175

Opis O autoru Dodatne informacije Slikati znači odlučiti se za mutizam, ali ova nemost nije uskraćenost, nije nedostatak. José Ortega y Gasset Odbacujući govornu reč, slikar menja sluh vidom. Ana María Leyra Ana Marija Leira Soriano (Madrid, 1947) je španski filozof, doktor filozofije i profesor estetike i teorije umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta Complutense u Madridu (UCM). Njeno glavno istraživanje bavi se kreativnošću, gestom, pisanjem i imidžom i vezama između umetnosti i ludila. Leira je profesor na Filozofskom fakultetu UCM-a od 1985. godine. Predavala je na univerzitetima širom sveta, kao što su Pariz, Torino, Portoriko i Rim. Hose Ortega i Gaset (José Ortega y Gasset, Madrid, 9. svibnja 1883 – Madrid, 18. listopada 1955) je bio španski liberalni filozof i esejist. Delovao je tokom prve polovine XX veka, u periodu kada je Španija vagala između monarhije, republikanizma i diktature. Njegova je filozofija opisivana kao "filozofija života", koja je "sadržala davno skrivene početke u pragmatičnoj metafizici inspirisanoj Williamom Jamesom i s generalnom metodom preuzetom iz realističke fenomenologije koja je imitirala Edmunda Husserla, koja je služila kako njegovom proto-egzistencijalizmu (pre Martina Heideggera) tako i njegovom realističkom istorizmu, koji je upoređivan i s Wilhelmom Diltheyjem i Bendettom Croceom. Većina Orteginih dela zapravo su predavanja koja je održao i koja su uglavnom objavljivana naknadno, nekad i posthumno. Ovaj popis nastoji prikazati dela hronološkim redom kako su napisana ili nastajala, a ne kada su objavljivana: Meditaciones del Quijote (Meditacije o Quijoteu, 1914.) Vieja y nueva política (Stara i nova politika, 1914) Investigaciones psicológicas (Psihološka istraživanja, predavanje održano tokom 1915–16., a štampano 1982) Personas, obras, cosas (Ljudi, dela, stvari, članci i eseji napisani u periodu od 1904. do 1912) El Espectador (Gledalac, 8 tomova objavljenih od 1916. do 1934) España invertebrada (Beskičmena Španija, 1921) El tema de nuestro tiempo ( Tema našeg vremena, 1923) Las Atlántidas (Atlantide, 1924) La deshumanización del arte e Ideas sobre la novela (Dehumanizacija umjetnosti i Ideje o romanu, 1925) Espíritu de la letra ( Duh pisma 1927) Mirabeau o el político ( Mirabeau, ili političar, 1928 – 1929) ¿Qué es filosofía? ( Što je filozofija?, predavanja održana 1928 – 1929, posthumno objavljena 1957) Kant (1929–31) ¿Qué es conocimiento? ( Što je znanje?, tiskano 1984, a pokriva predavanja iz 1929, 1930. i 1931. naslovljena: "Vida como ejecución (El ser ejecutivo)" / "Život kao izvršenje (Izvršno biće)"/, "Sobre la realidad radical" / "O radikalnoj stvarnosti"/ i "¿Qué es la vida?" / "Šta je život?"/) La rebelión de las masas (Pobuna masa, 1930) Rectificación de la República; La redención de las provincias y la decencia nacional ( Ispravljanje Republike: Iskupljenje provincija i nacionalne pristojnosti, 1931) Goethe desde dentro (Goethe iznutra, 1932) Unas lecciones de metafísica ( Neke lekcije iz metafizike, predavanja održana 1932–33, objavljena 1966) En torno a Galileo (O Galileu, predavanje održano 1933–34; delovi su objavljeni 1942. pod naslovom "Esquema de las crisis" / "Nacrt kriza"/) Prólogo para alemanes (Prolog za Nemce, prolog trećem nemačkom izdanju dela El tema de nuestro tiempo. Ortega je lično sprečio objavljivanje dela "zbog događaja u Münchenu 1934". Prolog je konačno objavljen, na španskom, 1958) History as a System (Istorija kao sistem, premijerno objavljeno na engleskom 1935. godine; španska vezija naslovljena Historia como sistema, iz 1941. godine, sadži i esej "El Imperio romano" /"Rimsko Carstvo"). Ensimismamiento y alteración. Meditación de la técnica. (Suočavanje sa samim sobom i izmjenjivanje. Meditacija o tehnici, 1939.) Ideas y creencias (Ideje i vjevoranja: O historijskom razumu, predavanje održano u Buenos Airesu 1940. godine, objavljeno 1979. godine zajedno s delom Sobre la razón histórica) Teoría de Andalucía y otros ensayos • Guillermo Dilthey y la idea de vida (Teorija o Andaluziji i drugi eseji: Wilhelm Dilthey i ideja života, 1942) Sobre la razón histórica (O historijskom razumu, predavanje održano u Lisabonu 1944. godine, objavljeno 1979. zajedno s Ideas y Crencias) Prólogo a un Tratado de Montería ( Predgovor raspravi o lovu, napisano kao predgovor delu grofa Ybesa objavljenom 1944) Idea del teatro. Una abreviatura (Ideja teatra. Skraćena verzija, predavanje održano u Lisabonu i Madridu 1946. godine; objavljeno 1958, La Revista Nacional de educación br. 62 sadrži verziju održanu u Madridu) La Idea de principio en Leibniz y la evolución de la teoría deductiva (Ideja o načelu kod Leibniza i evolucija deduktivne teorije, 1947, objavljeno 1958) Una interpretación de la historia universal. En torno a Toynbee (Interpretacija univerzalne istorije. O Toynbeeju, 1948, objavljeno 1960) Meditación de Europa (Meditacija o Europi, predavanje održano u Berlinu 1949. godine pod latinskim naslovom De Europa meditatio quaedam. Objavljeno 1960. godine zajedno s drugim neobjavljenim delima) El hombre y la gente (Čovek i ljudi, predavanje održano 1949 – 1950. na Institutu za društvene nauke, objavljeno 1957) Papeles sobre Velázquez y Goya (Radovi o Velaskezu i Goji, 1950) Pasado y porvenir para el hombre actual (Prošlost i budućnost čoveka današnjice, objavljeno 1962, a sadrži seriju predavanja održanih u Nemačkoj, Švajcarskoj i Engleskoj u periodu od 1951. do 1954. godine, objavljenih zajedno s komentarom Platonove Gozbe.) Goya (1958) Velázquez (1959) Origen y epílogo de la filosofía (Nastanak i epilog filozofije, 1960) La caza y los toros (Lov i bikovi, 1960) Meditations on Hunting (na engleski preveo Howard B. West, 1972) Težina 0,2 кг Godina izdanja 2018 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 116 ISBN 978-86-80484-28-0 Dimenzije 115x175