Dobro došli još jednom u bogati deo Njujorka, gde moji prijatelji i ja živimo u velelepnim dekadentnim vilama i ogromnim i prekrasnim kućama u gradu, a kada dođe leto, u fenomenalnim zdanjima kraj okeana. Uđite u svet Tračare – svet u kojem espadrile i sandale doleću avionom iz Španije, preskupe pamučne letnje haljine se šiju po meri, i gde su ljubomora i izdaja nezaobilazni letnji asesoari. Došao je trenutak da kosu vežete u ležerni konjski rep i skratite svoje brendirane farmerke – idemo u Hemptone! S & B su sada pomoćne muze superpoznatom modnom kreatoru koji, vidi čuda, slučajno živi u najbližem susedstvu N, tj. njegovog imanja u Hemptonima. Pitam se, pitam, koliko će se i na koji način novopečene komšije zbližiti. A šta ja to čujem, kakve su to glasine da je V počela da švrlja naokolo? Ko je sledeći, D? Nikad ne reci nikad... Znate da me volite, Tračara

Dobro došli još jednom u bogati deo Njujorka, gde moji prijatelji i ja živimo u velelepnim dekadentnim vilama i ogromnim i prekrasnim kućama u gradu, a kada dođe leto, u fenomenalnim zdanjima kraj okeana. Uđite u svet Tračare – svet u kojem espadrile i sandale doleću avionom iz Španije, preskupe pamučne letnje haljine se šiju po meri, i gde su ljubomora i izdaja nezaobilazni letnji asesoari. Došao je trenutak da kosu vežete u ležerni konjski rep i skratite svoje brendirane farmerke – idemo u Hemptone! S & B su sada pomoćne muze superpoznatom modnom kreatoru koji, vidi čuda, slučajno živi u najbližem susedstvu N, tj. njegovog imanja u Hemptonima. Pitam se, pitam, koliko će se i na koji način novopečene komšije zbližiti. A šta ja to čujem, kakve su to glasine da je V počela da švrlja naokolo? Ko je sledeći, D? Nikad ne reci nikad... Znate da me volite, Tračara

Opis "Beograde, dobro jutro 2 - Dušan Radović" Volite se, ljudi! Lakše vam je i praktičnije da se volite nego da se ne volite. Ako se volite, možete misliti i na nešto drugo i raditi nešto drugo. A ako se ne volite, mislite samo na to. Ovo je druga knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od aprila 1977. do maja 1978. Kada je počeo pozdravljati Beograd i Beograđane u julu 1975. godine, Dušan Radović nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada. Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Probajte da opet zavolite Beograd, i ono beogradsko u sebi... Povez knjige : broširani Strana : 400 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

O knjizi Džes je pitala: "Pa, šta se desilo?" Rekoh: "Pa, bilo je veličanstveno, i još više. Pričali smo, ljubili se, a onda mi je napravio sendvič, pa smo se ljubili, a onda mi je pustio jednu ploču, pa smo se ljubili." "Znači ličilo je na..." "Da... gozba sa ljubljenjem." "Sacré bleu!" Zvučalo je kao da Džes razmišlja, što je pod a) neobično i pod b) zastrašujuće. Rekoh: "Ali se onda desilo nešto čudno. Pustio mi je svoj demo CD i stajao iza mene, a ruke su mu bile na mom struku." "A-aa..." "D`accord. U svakom slučaju, okrenula sam se, a on je nekako odskočio, jačinom dve loptice skočice." "Je l’ igrao?" "Ne... mislim da se uplašio da ga ne nokautiram cinge-cangama..." Onda smo počele da se smejemo kao umobolnici na lekovima za umobolnike (tj. MNOGO). "Luiz Renison tačno zna šta tinejdžere pokreće: prestanite da brinete adolescentske brige i jednostavno počnite da se smejete." Džulija Eklšer, Gardijan

O knjizi Džes je pitala: "Pa, šta se desilo?" Rekoh: "Pa, bilo je veličanstveno, i još više. Pričali smo, ljubili se, a onda mi je napravio sendvič, pa smo se ljubili, a onda mi je pustio jednu ploču, pa smo se ljubili." "Znači ličilo je na..." "Da... gozba sa ljubljenjem." "Sacré bleu!" Zvučalo je kao da Džes razmišlja, što je pod a) neobično i pod b) zastrašujuće. Rekoh: "Ali se onda desilo nešto čudno. Pustio mi je svoj demo CD i stajao iza mene, a ruke su mu bile na mom struku." "A-aa..." "D`accord. U svakom slučaju, okrenula sam se, a on je nekako odskočio, jačinom dve loptice skočice." "Je l’ igrao?" "Ne... mislim da se uplašio da ga ne nokautiram cinge-cangama..." Onda smo počele da se smejemo kao umobolnici na lekovima za umobolnike (tj. MNOGO). "Luiz Renison tačno zna šta tinejdžere pokreće: prestanite da brinete adolescentske brige i jednostavno počnite da se smejete." Džulija Eklšer, Gardijan

Opis "Moralne pouke za lepe devojke - Aleksandar Mekol Smit" Treći roman u hit serijalu Prva damska detektivska agencija. Treća knjiga u serijalu – ona o dečaku kojeg su možda odgajili lavovi... Kad jednom nešto krene po zlu čini se da tome nema kraja. Prva damska detektivska agencija je u finansijskim problemima. Mma Ramocve svoju ljupku kancelariju mora da preseli u prostorije radnje Brzi motori Tlokvenga. I to baš kad je u problemima sa gospodinom Dž. L. B. Matekonijem i njegovom usvojenom decom Motoleli i Pusoom. A povrh svega, nekoliko slučajeva koje je preuzela ispostaviće se kao prilično izazovni. Tu spadaju nedolično ponašanje takmičarki na izboru za Mis lepote i integriteta i zbunjujuće otkriće dečaka koji divlja i miriše na lavove... Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Book Awards i nagradu Dager Udruženja pisaca kriminalističkih romana. „Izuzetno inteligentno, zabavno i dirljivo. Mekol Smit je rođeni pripovedač.“ – Scotland on Sunday „Čisto zadovoljstvo.“ – Sunday Telegraph

O knjizi: Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka.Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. Ćirića, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

O knjizi: Irvin Jalom prenosi ispovest svog prijatelja i kolege, kardiohirurga Roberta B. koji podstaknut nedavnim događajem na aerodromu u Venecueli gde je za dlaku izbegnuo da bude kidnapovan i da mu se izgubi svaki trag, počinje da oslobađa neke delove svoje duše i svoga srca koje je više od pedeset godina držao zatvorenim u sebi, trudeći se zapravo da ih potisne. Ta ispovest i to sećanje odvodi ga u vreme njegovog detinjstva i rane mladosti kada je živeo kao Jevrejin s lažnim ispravama u nacističkoj Budimpešti izlažući se riskantnim poduhvatima sabotaže i diverzije fašističkih snaga. Pored toga što je situacija u kojoj se on našao u jednoj prilici reprezentativna u akcionom smislu i čini malu dramu intelektualne borbe za opstanak, ona je važna i u psihološkom smislu jer pokazuje različite načine dijaloga svesnog i nesvesnog dela ličnosti, mehanizama psihološke supstitucije, potom potiskivanja i ponovnog prepoznavanja potisnutog nakon mnogo godina. Ne manje važno, knjiga "Zvaću policiju" je i jedan minjon o prijateljstvu, bliskosti, poverenju, otvaranju, ali i još jedno svedočanstvo o holokaustu.

O knjizi: Irvin Jalom prenosi ispovest svog prijatelja i kolege, kardiohirurga Roberta B. koji podstaknut nedavnim događajem na aerodromu u Venecueli gde je za dlaku izbegnuo da bude kidnapovan i da mu se izgubi svaki trag, počinje da oslobađa neke delove svoje duše i svoga srca koje je više od pedeset godina držao zatvorenim u sebi, trudeći se zapravo da ih potisne. Ta ispovest i to sećanje odvodi ga u vreme njegovog detinjstva i rane mladosti kada je živeo kao Jevrejin s lažnim ispravama u nacističkoj Budimpešti izlažući se riskantnim poduhvatima sabotaže i diverzije fašističkih snaga. Pored toga što je situacija u kojoj se on našao u jednoj prilici reprezentativna u akcionom smislu i čini malu dramu intelektualne borbe za opstanak, ona je važna i u psihološkom smislu jer pokazuje različite načine dijaloga svesnog i nesvesnog dela ličnosti, mehanizama psihološke supstitucije, potom potiskivanja i ponovnog prepoznavanja potisnutog nakon mnogo godina. Ne manje važno, knjiga "Zvaću policiju" je i jedan minjon o prijateljstvu, bliskosti, poverenju, otvaranju, ali i još jedno svedočanstvo o holokaustu.

O knjizi: Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka.Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. Ćirića, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

Opis "Kalaharijski kurs daktilografije za muškarce - Aleksandar Mekol Smit" Četvrti roman u hit serijalu Prva damska detektivska agencija. Četvrta knjiga u serijalu – ona sa suparničkim detektivom. Mma Dragocena Ramocve ima čime da se ponosi. U najboljim je godinama – tridesetim – a već ima uspešnu detektivsku agenciju, kuću, dvoje dece, dobrog verenika – gospodina Dž. L. B. Matekonija – i mnogo zadovoljnih klijenata. Ali život uvek donosi probleme. Sasvim neočekivano, i za Mmu Ramocve nepoželjno, u gradu se pojavljuje novi detektiv, gospodin Butelezi. Da bi zaštitila svoj posao, preuzeće nekoliko slučajeva odjednom, uključujući potragu za zalutalim mužem i slučaj čoveka čije je nojeve neko uzeo za metu. U međuvremenu, Mma Makuci je odlučila da muškarce nauči nečemu korisnom i za njih otvorila školu daktilografije. Problem će nastati kad se zaljubi u polaznika u čije dobre namere Mma Ramocve duboko sumnja. Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Book Awards i nagradu Dager Udruženja pisaca kriminalističkih romana. „Jednostavna priča koja vrvi oštroumnim zapažanjima i zdravim humorom.“ – Gazette „Jedna od najboljih, najšarmantnijih i najiskrenijih, poučnih priča koje ćete čitati.“ – Plain Dealer

Opis Alenka ima dvanaest godina, živi u Zagrebu i svako leto provodi kod babe i dede u B, rodnom mestu njene majke. U romanu Punoglavci (ranije poznatom pod nazivom Vegeta Blues), zajedno sa njom proživljavamo leto 1975, koje je bilo veoma važno za njeno odrastanje i tokom kojeg su se desile neke veoma uzbudljive stvari. Sa Alenkom slušamo priče njenog dede, zakletog antikomuniste, ponavljamo nastavke za prezent pod dirigentskom palicom njene bake, penzionisane nastavnice hrvatskog, brinemo kad joj u Moskvi uhapse tatu i ljutimo se na mamu kad pomislimo da se zaljubila u drugog. Provodimo dane sa Denijem, simpatijom, i Irfanom, mogućom simpatijom.Alenkina priča je naizgled sasvim obična priča iz života jedne dvanaestogodišnje devojčice, ali čim uđete u njen svet, postane vam jasno da nije tako. Jer to je svet koji je stvorio Ante Tomić, majstor za pretvaranje običnog u neobično, pisac čiji vam se likovi oblikuju pred očima kao da su živi, tako da ih jasno vidite kako se smeju i plaču, raduju se i tuguju, svađaju i mire i rade sve ono što rade i svi drugi na svetu. Povez knjige : tvrd Strana : 118 Format knjige : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

O knjizi: Govoreći o literaturi iznutra, ali i spolja, o književnom životu i kontekstu, govoreći o vlastitim poetičkim utemeljenjima, ali i poetici niza savremenika, knjiga Ljubavna pisma i druge lekcije nastavlja književnu igru poznate Savićeve Fusnote. Pisana u formi proznog i esejističkog melanža, u zanosu «da su ovom svetu još potrebne priče» i potrebi pisca da se «do kraja ogoli», skoro dve decenije nakon Fusnote, ova knjiga prati pisca, njegovu poetiku i lektiru, s podrazumevanim pogledom iskosa, iz neočekivanog.Iza biografske proze, kombinovane sa konkretnim iskustvom čitanja savremenika (V.Stevanovića, M. J. Višnjića, D. Mihajlovića, M. Pavića, S. Selenića, A. Tišme, LJ. Simovića, V. Ognjenović, B. Jovanović, S. Basare,...), ali i često zatamnjenih mesta iz istorije srpske književnosti (poput onih koja se tiču Dositeja, Milovana Vidakovića, Grigorija Božovića, pa i Crnjanskog), otkriva se mozaik koji afirmiše jedan važan sloj vrednosti nacionalne kulture.Ovaj poetički bedeker, precizno svedočeći o nekim činjenicama naše literarne topografije i istorije, istovremeno dubinski i jednostavno, obaveštava o stalnosti dualiteta, življenja i pisanja, u koje je sapet pisac, o problemu biografije i biografskog u pisanju, o mestu stvarnosti u kojem se rađa literatura, na koncu, o istoriji književnih postupaka kao rodnom mestu literature. Nenad Šaponja

O knjizi: Govoreći o literaturi iznutra, ali i spolja, o književnom životu i kontekstu, govoreći o vlastitim poetičkim utemeljenjima, ali i poetici niza savremenika, knjiga Ljubavna pisma i druge lekcije nastavlja književnu igru poznate Savićeve Fusnote. Pisana u formi proznog i esejističkog melanža, u zanosu «da su ovom svetu još potrebne priče» i potrebi pisca da se «do kraja ogoli», skoro dve decenije nakon Fusnote, ova knjiga prati pisca, njegovu poetiku i lektiru, s podrazumevanim pogledom iskosa, iz neočekivanog.Iza biografske proze, kombinovane sa konkretnim iskustvom čitanja savremenika (V.Stevanovića, M. J. Višnjića, D. Mihajlovića, M. Pavića, S. Selenića, A. Tišme, LJ. Simovića, V. Ognjenović, B. Jovanović, S. Basare,...), ali i često zatamnjenih mesta iz istorije srpske književnosti (poput onih koja se tiču Dositeja, Milovana Vidakovića, Grigorija Božovića, pa i Crnjanskog), otkriva se mozaik koji afirmiše jedan važan sloj vrednosti nacionalne kulture.Ovaj poetički bedeker, precizno svedočeći o nekim činjenicama naše literarne topografije i istorije, istovremeno dubinski i jednostavno, obaveštava o stalnosti dualiteta, življenja i pisanja, u koje je sapet pisac, o problemu biografije i biografskog u pisanju, o mestu stvarnosti u kojem se rađa literatura, na koncu, o istoriji književnih postupaka kao rodnom mestu literature. Nenad Šaponja

O knjizi: Već na prvi pogled jasno je da je pred nama moderan roman. A koliko je još i moderniji na drugi pogled?Gospodinov bez zazora preispituje granice žanra. To čini tako da nam se čini kao da je ovo jedan od poslednjih pokušaja da se dokaže da roman kao književni rod ima još oblika za izmišljanje, obogaćivanje i pokazivanje. Autor istovremeno lakonski i temeljno preispituje roman kao oblik književnog istraživanja, dovodeći ga u ozbiljnu sumnju, te ga potom, tako negiranog, uspostavlja u jednom novom melanžu. Fizika tuge nije više i samo eksperiment; ona je nova romaneskna vrednost. Istorija književnosti verovatno će ga jednoga dana označiti kao: a) prekretnički roman, b) izdajnički roman, ili v) jedan od poslednjih romana koji bi da obuhvate - sve. Ovaj pre svega poetičan roman, vrlo tanane duše, priča je o fizici ali i metafizici tuge. Čine ga: montaža, kinematografska struktura, pauze, grafika, simboli, tišina, prividna fragmentarnost, samoća, minotaurska napuštenost, lavirinti, antički mitovi, praznina. To je istorija sveta ispričana pogledom nevažnih događaja, netipičnih stvorenja (od puževa do dinosaura i ljudi). U zbiru svega glavni junak je Ja smo. To ja smo ključ je romana: ono je oscilirajuće klatno između prvog i trećeg lica, jednine i množine. Autorska snaga, koja je u svim pričama i telima ove knjige, mnogo je šira od tzv. Sveznajućeg autora. Roman - vremenska kapsula. Roman u koji se zaljubljuje.

O knjizi: Već na prvi pogled jasno je da je pred nama moderan roman. A koliko je još i moderniji na drugi pogled?Gospodinov bez zazora preispituje granice žanra. To čini tako da nam se čini kao da je ovo jedan od poslednjih pokušaja da se dokaže da roman kao književni rod ima još oblika za izmišljanje, obogaćivanje i pokazivanje. Autor istovremeno lakonski i temeljno preispituje roman kao oblik književnog istraživanja, dovodeći ga u ozbiljnu sumnju, te ga potom, tako negiranog, uspostavlja u jednom novom melanžu. Fizika tuge nije više i samo eksperiment; ona je nova romaneskna vrednost. Istorija književnosti verovatno će ga jednoga dana označiti kao: a) prekretnički roman, b) izdajnički roman, ili v) jedan od poslednjih romana koji bi da obuhvate - sve. Ovaj pre svega poetičan roman, vrlo tanane duše, priča je o fizici ali i metafizici tuge. Čine ga: montaža, kinematografska struktura, pauze, grafika, simboli, tišina, prividna fragmentarnost, samoća, minotaurska napuštenost, lavirinti, antički mitovi, praznina. To je istorija sveta ispričana pogledom nevažnih događaja, netipičnih stvorenja (od puževa do dinosaura i ljudi). U zbiru svega glavni junak je Ja smo. To ja smo ključ je romana: ono je oscilirajuće klatno između prvog i trećeg lica, jednine i množine. Autorska snaga, koja je u svim pričama i telima ove knjige, mnogo je šira od tzv. Sveznajućeg autora. Roman - vremenska kapsula. Roman u koji se zaljubljuje.

Opis "Fizika tuge - Georgi Gospodinov" Već na prvi pogled jasno je da je pred nama moderan roman. A koliko je još i moderniji na drugi pogled? Gospodinov bez zazora preispituje granice žanra. To čini tako da nam se čini kao da je ovo jedan od poslednjih pokušaja da se dokaže da roman kao književni rod ima još oblika za izmišljanje, obogaćivanje i pokazivanje. Autor istovremeno lakonski i temeljno preispituje roman kao oblik književnog istraživanja, dovodeći ga u ozbiljnu sumnju, te ga potom, tako negiranog, uspostavlja u jednom novom melanžu. Fizika tuge nije više i samo eksperiment; ona je nova romaneskna vrednost. Istorija književnosti verovatno će ga jednoga dana označiti kao: a) prekretnički roman, b) izdajnički roman, ili v) jedan od poslednjih romana koji bi da obuhvate - sve. Ovaj pre svega poetičan roman, vrlo tanane duše, priča je o fizici ali i metafizici tuge. Čine ga: montaža, kinematografska struktura, pauze, grafika, simboli, tišina, prividna fragmentarnost, samoća, minotaurska napuštenost, lavirinti, antički mitovi, praznina. To je istorija sveta ispričana pogledom nevažnih događaja, netipičnih stvorenja (od puževa do dinosaura i ljudi). U zbiru svega glavni junak je Ja smo. To ja smo ključ je romana: ono je oscilirajuće klatno između prvog i trećeg lica, jednine i množine. Autorska snaga, koja je u svim pričama i telima ove knjige, mnogo je šira od tzv. Sveznajućeg autora. Povez : mek Strana : 344 Format knjige : 20 cm Pismo : ćirilica

O knjizi: Zašto, kada i kome ova moja knjiga pesama imenovana OJ, NA KOSOVU? Oklevam i oklevao sam sa njenim objavljivanjem od prvih trenutaka njenog nastanka i i nastajanja. Najpre sam poverovao da će to biti knjiga duše, sumračnih zaključaka, udesnog gubitka nade (mogla je imati naslov ZBOGOM SRBIJO), ali, ubrzo sam bio odustao od toga jer mi se činilo bolnim i unedogled mračnim. Nekako u isto vreme (po Vidovdanu 2011) započeo sam upisivanje nove udesne knjige o mom Kosovu, o našem kosovsko-metohijskom sledu udesa, do udesa, do udesa... tri pune vidovdanske godine! I tad, tad-naovamo i svima nama, skrito i očito – na sve četiri strane sveta i belosveta, evo me u odluci da ovu i ovakvu knjigu objavim, sudbinski – kod Filipa Višnjića! Od lirsko-epskog mogućeg nam nazivnika Boj na Kosovu, samosvesno i jurodivo otkinuh ono veliko i istorijsko slovo „B“, možda i više od vasionskog pojmovnika Bog, da mi to i On vidi i uvidi? Zasad samo ovaj „trogodni lirski uskličnik“, ovo moje OJ, NA KOSOVU!, u tri zasebne celine-krika. Da li je ovo (samo) poezija, stih do stiha i sve to, uzeto zajedno, od pesme do pesme, sad dato u trogodnom uskliku i u „suzi jednog jedinog deteta“, kako bi to kazao onaj Fjodor Mihajlovič, ne-pesnik a umnik? Ne mogu to, ni sutra, znati.

O knjizi: Zašto, kada i kome ova moja knjiga pesama imenovana OJ, NA KOSOVU? Oklevam i oklevao sam sa njenim objavljivanjem od prvih trenutaka njenog nastanka i i nastajanja. Najpre sam poverovao da će to biti knjiga duše, sumračnih zaključaka, udesnog gubitka nade (mogla je imati naslov ZBOGOM SRBIJO), ali, ubrzo sam bio odustao od toga jer mi se činilo bolnim i unedogled mračnim. Nekako u isto vreme (po Vidovdanu 2011) započeo sam upisivanje nove udesne knjige o mom Kosovu, o našem kosovsko-metohijskom sledu udesa, do udesa, do udesa... tri pune vidovdanske godine! I tad, tad-naovamo i svima nama, skrito i očito – na sve četiri strane sveta i belosveta, evo me u odluci da ovu i ovakvu knjigu objavim, sudbinski – kod Filipa Višnjića! Od lirsko-epskog mogućeg nam nazivnika Boj na Kosovu, samosvesno i jurodivo otkinuh ono veliko i istorijsko slovo „B“, možda i više od vasionskog pojmovnika Bog, da mi to i On vidi i uvidi? Zasad samo ovaj „trogodni lirski uskličnik“, ovo moje OJ, NA KOSOVU!, u tri zasebne celine-krika. Da li je ovo (samo) poezija, stih do stiha i sve to, uzeto zajedno, od pesme do pesme, sad dato u trogodnom uskliku i u „suzi jednog jedinog deteta“, kako bi to kazao onaj Fjodor Mihajlovič, ne-pesnik a umnik? Ne mogu to, ni sutra, znati.

O knjizi DOBITNIK NAGRADE ORINŽ Na spoljašnjoj strani vrata svoje sobe Džordžija i Besi su kredom napisale "26a", a na unutrašnjoj "Dž + B", u visini pogleda, odmah iznad brave. To je bila dodatna dimenzija, pored vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Tu se svet umnožavao i proširivao, jer je predstavlajo zbir dva bića. Identične blizanke Džordžija i Besi žive u potkrovlju kuće broj 26 u Aveniji Vejfer. U njemu se kriju taburei, nektarine i tajne, a ulazak bez kucanja je zabranjen. Na donjim spratovima nema takve harmonije. Njihova majka, Nigerijka, stavlja kajenski biber u jorkširski puding i na čudne načine se bori sa nostalgijom; otac razjaren tumara ulicama Nizdena, opsednut demonima koji ga prate još od detinjstva u Derbiširu. Primorane da stvaraju sopstveni identitet, kćerke Hanterovih grade svoj svet. Starija sestra Bel otkriva seks, visoke potpetice i friziranje bet hemijskih preparata, blizanke sanjaju o toome da stvore imperiju palačinki, a njihova sestrica Kemi uči da pleše poput Majkla Džeksona. Ali kada stvarnost zakuca na vrata, snovi iz detinjstva počinju da se ruše. Kako će se Džordžija i Besi izboriti sa svetom u kojem vladaju razdvojenost i usamljenost, i koja je od njih dve jača? Izuzetno duhovit i razorno potresan, 26a je izvanredan debitantski roman. Delom bajkovit, a delom košmaran, kreće se od svakodnevnog do magičnog, od pojedinačnog do opšteg, sa mnogo dara i mašte. Namenjen je svima onima koji su imali detinjstvo i svima onima koji znaju šta znači izgubiti ga.

O knjizi DOBITNIK NAGRADE ORINŽ Na spoljašnjoj strani vrata svoje sobe Džordžija i Besi su kredom napisale "26a", a na unutrašnjoj "Dž + B", u visini pogleda, odmah iznad brave. To je bila dodatna dimenzija, pored vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Tu se svet umnožavao i proširivao, jer je predstavlajo zbir dva bića. Identične blizanke Džordžija i Besi žive u potkrovlju kuće broj 26 u Aveniji Vejfer. U njemu se kriju taburei, nektarine i tajne, a ulazak bez kucanja je zabranjen. Na donjim spratovima nema takve harmonije. Njihova majka, Nigerijka, stavlja kajenski biber u jorkširski puding i na čudne načine se bori sa nostalgijom; otac razjaren tumara ulicama Nizdena, opsednut demonima koji ga prate još od detinjstva u Derbiširu. Primorane da stvaraju sopstveni identitet, kćerke Hanterovih grade svoj svet. Starija sestra Bel otkriva seks, visoke potpetice i friziranje bet hemijskih preparata, blizanke sanjaju o toome da stvore imperiju palačinki, a njihova sestrica Kemi uči da pleše poput Majkla Džeksona. Ali kada stvarnost zakuca na vrata, snovi iz detinjstva počinju da se ruše. Kako će se Džordžija i Besi izboriti sa svetom u kojem vladaju razdvojenost i usamljenost, i koja je od njih dve jača? Izuzetno duhovit i razorno potresan, 26a je izvanredan debitantski roman. Delom bajkovit, a delom košmaran, kreće se od svakodnevnog do magičnog, od pojedinačnog do opšteg, sa mnogo dara i mašte. Namenjen je svima onima koji su imali detinjstvo i svima onima koji znaju šta znači izgubiti ga.

O knjizi: Knjiga Lauta i ožiljci donosi Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih. Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša. Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture. Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane. – Pripovetke iz Kišove zaostavštine: „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“, napisane su između 1980. i 1986. bilo s namerom da budu uključene u knjigu Enciklopedija mrtvih, bilo kao njen odjek. Njima smo pridodali kratku dvodelnu prozu „A i B“, koja u rukopisu nije imala zaglavlja. Mada ne pripada pripovednom žanru, ona funkcioniše kao metafora (metonimija) u odnosu na najveći deo Kišovog proznog opusa: otud njeno mesto u ovoj knjizi, i to na kraju, „kao neka vrsta lirskog epiloga“ – kaže Mirjana Miočinović, priređivač knjige u završnoj napomeni. – Knjizi smo dali naslov Lauta i ožiljci rukovođeni činjenicom da je Kiš dve svoje zbirke, od ukupno tri, naslovio po jednoj od priča, imajući manje na umu njeno povlašćeno mesto, a više sposobnost naslova da tematski objedini sve ostale. Činilo nam se da se nešto slično postiže i ovim naslovom.

O knjizi: Knjiga Lauta i ožiljci donosi Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih. Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša. Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture. Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane. – Pripovetke iz Kišove zaostavštine: „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“, napisane su između 1980. i 1986. bilo s namerom da budu uključene u knjigu Enciklopedija mrtvih, bilo kao njen odjek. Njima smo pridodali kratku dvodelnu prozu „A i B“, koja u rukopisu nije imala zaglavlja. Mada ne pripada pripovednom žanru, ona funkcioniše kao metafora (metonimija) u odnosu na najveći deo Kišovog proznog opusa: otud njeno mesto u ovoj knjizi, i to na kraju, „kao neka vrsta lirskog epiloga“ – kaže Mirjana Miočinović, priređivač knjige u završnoj napomeni. – Knjizi smo dali naslov Lauta i ožiljci rukovođeni činjenicom da je Kiš dve svoje zbirke, od ukupno tri, naslovio po jednoj od priča, imajući manje na umu njeno povlašćeno mesto, a više sposobnost naslova da tematski objedini sve ostale. Činilo nam se da se nešto slično postiže i ovim naslovom.

O knjizi: Bestseler broj 1 u Srbiji. Opora priča o sudbinama nekoliko tinejdžerki u „olovnim“ devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji. Maša Rebić u romanu Sponzoruše zadivljujućom lakoćom pripovedanja, veštom smenom pripovedačkih glasova, živo oslikanim likovima i nepatvorenim žargonom prevaranata, narkomana i sponzoruša, švercera, kriminalaca i kontroverznih biznismena – dočarava svakodnevnu atmosferu u jeku sunovrata države, raspadanja porodice, pomerenih vrednosti i bezizlaza jednog naraštaja izgubljenog u izopačenom socijalnom miljeu, pogođenom ratom, bedom i izolacijom. U potrazi za varljivom srećom, glavna junakinja Lena, dete razvedenih roditelja, pokušava da svoje nezadovoljstvo okruženjem i prilikama izleči bekstvom od same sebe, svog detinjstva i svoje razorene domovine, nudeći zauzvrat jedino što devojka nadomak punoletstva može da ponudi. Ali ona je, istovremeno, i promućurno gradsko dete svesno svog potonuća, stranputice i emotivne oštećenosti... Da nisam kukavica, naučila bih da živim sama. Ne bih bila sa fudbalerima koji za Bukovskog misle da je parefem. Ne bih bila sa debelim milionerom, sa kriminalcima i kojekakvim maminim sinovima koje očima nisam mogla da gledam. Da nisam kukavica, ne bih namestila D.-u kurvu da bih imala razlog da ga ostavim. Ne bih pobegla od M., a kasnije i od B. bez reči. V. bih ostavila zato što ga ne volim, a ne zato što mi je to rekla njegova mama. I uzela bih pare koje mi je nudila. Da nisam kukavica, nikad ne bih ostavila Saleta na cedilu i zvala bih ga dok se ne uverim da je dobro. Da nisam kukavica, ne bih se družila sa kriminalcima da bih imala zaleđinu. Ne bih ceo život tumarala po svetu, bežeći od dosade.

O knjizi: Lizi Nikols je opet tu, obilazi njujorške trotoare tražeći posao, smeštaj i svoje pravo mesto pod suncem (ne obavezno tim redosledom). Kada njena letnja avantura, Luk, upotrebi reč na slovo Z (zajednički život), Lizi je jednostavno presrećna što će odustati od plana da ona i njena najbolja drugarica Šari budu postdiplomske cimerke u jednosobnom stanu u zgradi bez lifta, u zamenu za zajednički život sa muškarcem njenog života u pied-à-tèrre njegove majke na Petoj aveniji, upotpunjenog domarem i Renoarovom slikom. Ipak, Lizi nije srećne ruke kada je potraga za poslom u pitanju. Dok Šari nalazi savršen posao, Lizi vodi borbu sa nizom ponižavajućih intervjua, u kojima je ocenjena kao isuviše kvalifikovana za posao u njenom odabranom zanimanju – prepravljanje retro haljina – i nedovoljno kvalifikovana za sve ostalo. Spasava je Šarin dečko, Čez, kada preporuči Lizi za posao recepcionerke u otmenoj advokatskoj firmi svog oca. Sve što je Lizi uspela sama da pronađe jeste neplaćeni angažman u lokalnoj prodavnici venčanica. Naravno, Lizina ozloglašeno brbljiva usta skoro odmah je uvaljuju u probleme na poslu i kod kuće – prvo u advokatskoj firmi, gde se previše zbližava sa Džil Higins, njujorškom nevestom iz visokog društva, koja ima nezgodnu buduću svekrvu, a zatim i kod kuće na Petoj aveniji, kada napravi grešku i izgovori reč na slovo B (brak) pred Lukom koji beži od obavezivanja. Uskoro, Lizi ponovo ostaje bez posla i smeštaja. Da li može da spase sebe – i bespomoćnu Džil – i najzad pronađe profesionalnu sigurnost (da ne pominjemo ozbiljnu vezu na obostrano zadovoljstvo)?