Tvrd povez - 280 strana SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA 1990 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Na nekoliko mesta u zadnjem delu primetne crvene mrlje - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 3

Aleksandar Ristović-MIRISI I GLASOVI MIRISI I GLASOVI Izabrane pesme ALEKSANDAR RISTOVIĆ Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 9 5 Izbor i predGovor PAVLE ZORIĆ Aleksandar Ristović (Čačak, 1933 - Beograd, 1994) Jedan od /n a j b o lj i h/ i najplodnijih srpskih pesnika...✔️ REFERENCE Crne trave, ruševine, smrt, magla san...! ljubav ŽIVOT SNA: ...`Tad sam te voleo mrtvu ljubavlju koja je dOticala listove blagih knjiga, još uvek dragi priStanak. Nasmešen otvarah vrata. Mogla si ipak ući između /i v i c a/ sna, dršćući, svetlih prstiju.` ........................................................... - Књига из легендарног плавог кола СКЗ - Beleška o piscu, - Ćirilica, - Šiven povez, - 212 str Prava knjiga za /p o k l o n/ dragoj i voljenoj osobi! Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```✔️ 06

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 79 b

Аутор - особа Đorđević, Bora, 1952- = Ђорђевић, Бора, 1952- Наслов Hej Sloveni! : pesme / Bora Đorđević Врста грађе поезија Језик српски Година 1989 Издање 5. izd. Издавање и производња Beograd : B. Đorđević, 1989 ([s. l.] : Neografika) Физички опис 127 str. : ilustr. ; 20 cm ISBN (Broš.)

Mek povez Hronika flore - Vesna Bošnjak Iskazi - Sonja Šljivić Uvod u uvod - Seniha Pepić Župljanin Otvorena knjiga zatvorena - Biserna Džanković Vučija Lokva - Selma Hasanović Dnevnik pesama - Aleksandar B. Laković Nevidljiva ljubav - Vladimir Jankovski 24 - Dragan Marković Sent br. 32-33 Sent br. 58-59

Tvrd povez - 122 strane - 21 cm PROSVETA INTERNACIONAL 2004 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Na predlistu posveta- moguće da je autorova Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja B - 3 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

VRLO OČUVANA,POSEBNO UNUTRAŠNJOST Аутор - особа Đorđević, Bora, 1952- = Ђорђевић, Бора, 1952- Наслов Hej Sloveni! : pesme / Bora Đorđević Врста грађе поезија Година 1989 Издање 5. izd. ilustracije Jugoslav Vlahović Издавање и производња Beograd : B. Đorđević, 1989 ([s. l.] : Neografika) Физички опис 127 str. : ilustr. ; 20 cm

NARODNA LIRA : Odabrane lirske i druge pesme , Porodica Homen Beograd 2005, str. 108. Novo izdanje knjige : Најновија народна лира са најодабранијим лирским и ратним пјесмама Херцег-Нови : издање књижаре Јов. Секуловића, [б. г.] Očuvanost 4; ima posvetu koju je napisala Jelisaveta Karađorđević ( ne znamo da li je autentična)

blago savijena /vidi sliku/, može se ipresovati mada i ne mora B.Wongar (born in 1932 as Sreten Božić) is an Australian author who writes chiefly on the fate of tribal people in Australia, the wildlife and the environment. Naslov originala: B. Wongar BILMA S engleskog preveo: Moma Dimić Tiraž: 600

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Mek povez - 125 strana NOVI SAD 1994 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - C ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez - 180 strana BEOGRAD 1939 Korice sa vidljivim znacima korišćenja - malo iskrzane Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 5 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez sa omotom - 228 strana NOVI SAD 1989 Korice i omot sa vidljivim znacima korišćenja - zamrljane Na predlistu posveta i potpis - moguće da je autorova Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja B-5 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

„Ogledalo” - stihovi Bulata Okudžave dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković Predgovor: Milovan Vitezović Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2014. Povez: Tvrd Broj strana: 287 ilustrovana Format: 22 x 14 cm NOVA knjiga! Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Sergej Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovemeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine” Mihaila B. Đakovića)

- Modern Verse 1900 - 1950 Oxford, 1959 294 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu. Edited by Phyllis M. Jones. R.W. Dixon; W.S. Blunt; T. Hardy; R. Bridges; G.M. Hopkins; A. Meynell; O. Wilde; A.E. Housman; M. Coleridge; Sir R. Tagore; Sir H. Newbolt; L. Housman; R. Kipling; W.B. Yeats; E. Dowson; L. Johnson; G.W. Russell; L. Binyon; H. Belloc; C. Mew; T.S. Moore; W.H. Davies; G.K. Chesterton; R. Hodgson; W. de la Mare; G. Bottomley; W. Gibson; J. Masefield; E. Thomas; H. Monro; J. Freeman; A. Noyes; H. Asquith; L. Abercrombie; P. Colum; J. Drinkwater; J. Joyce; J. Stephens; J.R. Anderson; J.E. Flecker; D.H. Lawrence; F. Cornford; S. Sassoon; C. Williams; R. Brooke; E. Muir; E. Sitwell; T. S. Eliot; J. Grenfell; W.J. Turner; D. Wellesley; H. MacDiarmid; O. Sitwell; R. Nichols; W. Owen; E. Blunden; S. Sitwell; R. Pitter; R. Campbell; W. Plomer; C.D. Lewis; R. Bottrall; W. Empson; V. Watkins; W.H. Auden; R.N. Currey; L. Macneice; E.J. Scovell; K. Raine; J. Pudney; B. Spencer; S. Spender; S. Piggott; A. Rook; R. Heppenstall; P. Dehn; L. Durrell; C. Hassall; C. Madge; J. Monahan; A. Ridler; H. Treece; G. Barker; P. Dickinson; L. Lee; N. Nicholson; H. Reed; D. Thomas; B. Cave-Browne-Cave; D. Gascoyne; A. Lewis; T. Tiller; M. Greening; J. Heath-Stubbs; N. Moore; D. Stanford; R. George; H.L. Shorto; S. Keyes; J. Kirkup Fiction, Poetry

Ćutanje nije spokoj - Dragica Gašpar Izdavač: B. Radojčić, Beograd Godina: 1989 Broj strana: 99 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 6360 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Autor - osoba Simić, Đorđe, 1989- = Simić, Đorđe, 1989- Naslov Bili smo dobri momci / Đorđe Simić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2022 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej, 2022 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 107 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Marjanović, Fedor B., 1990- = Marjanović, Fedor B., 1990- Zbirka ǂBiblioteka ǂReka (broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 103-106: Dekonstrukcija patrijarhalnog modela muškosti / Fedor Marjanović Beleška o autoru: str. 107. Zbirka Bili smo dobri momci jeste angažovana u najboljem smislu te riječi. Njena angažovanost nije proizvod određenih spoljnih okolnosti, već unutrašnjih osjećanja tjeskobe i skrivanja od društva, od porodice i na kraju od sebe samog. Zato ona ne predstavlja samo djelo u kojem se pjeva o LGBT temama, već knjigu u kojoj se iz pozicije margine problematizuju svi savremeni problemi našeg društva. Iako je osjećanje straha dominantno u mnogim od ovih pjesama, ono što odlikuje zbirku jeste izuzetna hrabrost, koja se ostvaruje prije svega u jeziku, u jasnom iskazivanju sopstvene prirode i sopstvene ljubavi. U autorovoj koncepciji svijeta, ne postoji nijedna trauma koja se ne može izlije čiti ljubavlju, bilo da je u pitanju prijateljska, majčinska ili erotksa ljubav. Rat u koji njegov junak često ulazi, nije rat pušaka i nasilja, već rat za mir i razumijevanje. Zbrika zbog toga simbolično završava molitvom u kojoj je iskazana briga za sve, pa čak i one koji u toj bici stoje u neprijateljskim položajima. Zato se zaista za ovu zbirku može reći da predstavlja djelo hrabrosti i nježnosti.“ – Fedor Marjanović, književnik MG35

Tvrd povez sa omotom, 340 strana, deo sadržaja ima na slikama. Dobro očuvana, izdanje Matica srpska Novi sad 1973 Branko Radičević (Brod na Savi, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Napisao je pedeset četiri lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Branko Radičević je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma. U spomen na pesničku tekovinu B. Radičevića svake jeseni na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu održava se manifestacija Brankovo kolo.

61977) KAFE OPERA 11 grčkih pesnika , Nolit Beograd 2010 , Ova zbirka pesama, pod naslovom Kafe Opera, najvećim delom prvo je predstavljanje čitaocima u Srbiji poznatih grčkih pesnika koji se svake subote okupljaju u lokalu „Kafe Opera` u centru Atine, sa željom da ga pretvore u svojevrsno kulturno stecište. Objavljivanje ove knjige plod je zajedničke namere u njoj zastupljenih autora. Ovu priliku koristimo da srpskom narodu uputimo najbolje želje, svesni istovetnih izazova pred kojima se nalaze naša dva naroda na kulturnom planu. autori : Jorgos Pan. Anagnostopulos ; Dimitris Bosinakis ; Janis B. Karicas ; Kefalas Moshos ; Dinos Kubatis ; Sokratis Melisaratos ; Evangelia Misrahi ; Jorgos Petropulos ; Dimitris Pistikos ; Serenis ; Takis Skanatovic ; mek povez, format 11,5 x 19 cm , ćirilica, 152 strane

U dorbom stanju! Zadnja korica pocela malo da se odvaja od tabaka, nista strasno, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984.god. Tvrd povez, 363.strane Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...`

Marija Stojiljković MARSTOJ-PTICA IZA ŽICE PTICA IZA ŽICE je prva zbirka poezije Marije Stojiljković Marstoj. Izdavač ove zbirke je Udruženje pisaca Poeta iz Beograda. Recenzije su radili Zorica Tijanić, novinarka i književnica, kao i Simo B. Golubović, književni kritičar i pesnik. Osvrte su dale Vladanka Cvetković, književnica i Zorica Krstović, pesnikinja. Ilustracije je radila Sonja Jovanović, a lekturu Jelena Dimitrijević. PREDGOVOR IZDAVAČA U vreme današnje, u doba „Velikog brata a malih ljudi“, kada je poezija skrajnuta i marginalizovana, drznuti se da objavite zbirku dobre poezije graniči se sa podvigom. Kada je oplemenite predivnim ilustracijama, što je ovde i slučaj, dobijate knjigu izuzetne kakvoće. Autor ovih stihova kao da ne primećuje ova plitkoumlja kojima smo okruženi, zagledana je u dubinu čoveka i vremena u kome živimo. Rime Marije Stojiljković dodiruju i srce i dušu. Zato, kao izdavači ove knjige, ponosno stojimo iza ovakvog dela i toplo ga preporučujemo čitaocu koji zna da prepozna pravi kvalitet i vrednost. Tvrd povez,Beograd,2017.god,186.str,ilustr. D2

OSKAR DAVIČO TRG EM Priredila - Milica Nikolić Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1979 394 strana 20 cm Edicija - Izabrana poezija Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I DEO I Na stepeništu II a b III e f IV g h i V Pesma sunčanog klatna na stepeništu VI U hodniku (Bela pesma) VII Je li taj pas VIII Sveta Džo-Ana ili moja krsna slava IX Pred vratima X Zdravica XI Iz sobe na trgu XII Jagnjeći prodor u svet XIII Silazak na donji horizont trga II DEO Zvezdogrami Suncogrami Munjogrami Vetrogrami Talasogrami Kisogrami Gladogrami Glasogrami Smrtogrami Trogrbi dromedar (ili Kamila no 1) Karavan jedne reči zaostale na vrhu jezika Pred lukom izgubljenih dromedara Slavuj s dna kompjutera Krvogrami Ranogrami III DEO Upitnik bez saslušanja O propagandi (iz XIV toma trinaestomika) s lica bez naličja Iz rečnika rima Dva poluminuta cutnje Posveta Svima beznaslovnima ...Snežna noć Mesto otežalo od svog vremena Izvodi iz kritika (1969-1978) Bibliografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Vitorac, Bora Naslov Letnjim putem : istrgnuto iz kalendara preko reda / Bora Vitorac Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : B. Vitorac, 2001 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 113 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Rešin Tucić, Vujica Tišma, Slobodan Zubac, Pero (Broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 97-100: Prozori (prizori) zanjihani još od pre / Vujica Rešin Tucić Str. 101-104: Od mise do paradoksa, apsurda i himne / Slobodan Tišma Str. 105-110: Suza detinjstva / Pero Zubac Autor o sebi: str. 111-113 Na koricama beleška o delu. Bora Vitorac se rodio 1940 godine u Novom Sadu i tu je sav svoj vek proveo. Samo je za vreme rata, neko vreme, bio sklonjen u Gospođincima. U životu se bavio svim i svačim, ali slikanjem i pisanjem nikada profesionalno. Mnoge crteže, slike i pesme je u međuvremenu zagubio i rasturio. Nešto od sačuvanog i vraćenog od prijatelja čini ovu postavku. MG103

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bagdala Prvo izdanje !!! Retko !!! KALENDAR PESNIKOVOG ŽIVOTA (Na osnovu teksta iz zbirke Grana dobrote) 1910. U porodici Aranđela Dimitrijevića, opančarskog radnika iz Bogdanja i Vidosave, domaćice iz Vranja, rođen je Dobri Dimitrijević. U porodici su još troje dece: Desanka, Jovanka i Milanka. 1912. Otac Aranđel se seli za Kruševac gde će se zaposliti. Dobri će ovde završiti osnovnu školu i nižu gimnaziju. Iz Kruševca će odlaziti zbog službe ili ratnih nevolja, ali će se ovom gradu uvek vraćati. 1917. Poginuo na Veterniku otac Aranđel. Majka će teškom mukom decu izdržavati od nadničenja. 1928. Dobri Dimitrijevićzavršava učiteljsku školu u Jagodini i odmah se zapošljava u makedonskom selu Babinu, kraj Kruševa. Ovde će pesnik službovati 9 godina, upoznati makedonskog obespravljenog seljaka, socijalnu nepravdu i siromaštvo. Ovde se će mladi pesnik javljati mnogim tadašnjim listovima i časopisima svojim pesmama, a posebno će uobličavati rukopis zbirke Golema žalba. 1929. Težak bol pogađa Dobrija. Umire mu sestra Milanka od tuberkoloze, (druge dve sestre umrle u ranom detinjstvu). Pesnik će je dugo i nežno oplakivati i u svojoj poeziji. 1933. Sa grupom mladih i veoma aktivnih pesnika kruševačkog književnog kruga Dobri se oglašava ciklusom pesama u zbirci Lirika (uz B. L. Lazarevića, Voju Jankovića i Živka Jevtića koji je napisao i predgovor). 1937. Godinu dana Dobri Dimitrijević radi kao učitelj u Aleksandrovcu. 1939. U Kruševcu izašao prvi i jedini broj lista Narod. U ovom napredno orijentisanom listu pojaviće se više kruševačkih intelektualaca svojim prilozima: Antonije Marinković, Voja Janković, Radomir Lukić Filka, Miloš Ilić i dr. Dobri Dimitrijević piše članak Telo i duša Kruševca. Narod je odmah zaplenjen od policije. 1940. Objavljuje zbirku pesama Golema žalba. Kruševačka policija će knjigu odmah po objavljivanju zapleniti. 1941. Od 1937. do 1941. Dobri službuje u Bovnu. Rat ga prekida, biva u Rasinskom NOP odredu, a zatim zbog bolesti u ilegali kod rođaka na selu (Mala Drenova, Selište, Velika Drenova). 1944. U julu 1944. godine prelazi na slobodnu teritoriju u Ribarsku Banju, odakle po oslobođenju radi u organima narodne vlasti. Vodio je prvi AGITPROP u Kruševcu pri komitetu partije, bio sekretar i predsednik Opštine, sekretar i predsednik Socijalističkog saveza, prvi urednik Pobede, predsednik FK Napredak pri njegovom prvom ulasku u prvu ligu, direktor osnovne škole `Vuk Karadžić`. 1959. Potpisuje prvi broj lista Bagdala, kao njegov odgovorni urednik. Kao jedan od prvih entuzijasta Bagdale, Dobri će aktivno sarađivati u njenim organima. 1962. Objavljuje knjigu pesama Građanin komune. Iste godine pojavljuje se Dimitrijevićeva plaketa stihova Na konju od vazduha. Kao direktor Narodnog muzeja u Kruševcu (ustanova koja u ovo vreme objedinjava Arhiv, Galeriju i Slobodište) Dimitrijević će dati veliki lični doprinos u organizovanju istraživanja, oformljenja i konzerviranja Arheološkog parka u Kruševcu. Na ovom radnom mestu Dobrija zatiče penzija. 1965. Za zasluge na polju širenja kulture, dobija Vukovu nagradu. 1964. U lepo ilustrovanoj grafičkoj opremi akad. slikara Miodraga Đilasa izlazi Dobrijeva plaketa Mlado nebo Srbije. U Sijeni, Italija, objavljuje zbirku Poeti Serbi (uz Sašu Trajkovića, B. L. Lazarevića i Antonija Marinkovića). 1966. Pod nazivom Pesniki Bagdale u Mladinskoj knjizi u Ljubljani izašla zajednička zbirka u kojoj je Dimitrijević zastupljen ciklusom pesama. Iste godine izlazi zajednička zbirka na albanskom jeziku u Prištini. 1967. U skopskoj Misli izašao prevod Građanina komune na makedonskom. 1968. Quatre poetes serbes je naziv zbirke koja je izašla u Parizu (Zastupljeni Dobri Dimitrijević, B. L. Lazarević, Antonije Marinković i Ljubiša Đidić). 1970. Dobri Dimitrijević objavljuje zbirku pesama Pehar od zemlje. 1977. U Limi, Peru, objavljuje na španskom ciklus pesama u zajedničkoj zbirci Los poetas serbios del grupo Bagdala. 1980. Objavljena je zbirka pesama Dobrija Dimitrijevića Grana dobrote. 1982. U Kruševcu je preminuo Dobrivoje Dobri Dimitrijević

IZABRANE PESME SLOBODAN MARKOVIĆ (Libero Markoni) Srpska književna zadruga B e o g r a d 1 9 9 6 SLOBODAN MARKOVIĆ (1928-1990) gradski pesnik, susreti, prijateljstva, ljubavi, pijanstva, pribiranja, neMir i teskoba, sećanja i slutnje, sve se javlja u gradskom okruženju... sve kuca /p u l s o m/ grada. Njegov rečnik je gradski, bez folklornih primesa... (Михајло Грушић) УМРО ТЕЧА Увече за столом док њупаш, гори свећа а /м и н џ е/ ко кукурек са свих страна ничу... Žicar ko žicar, večiti putnik u nigde, nije imao love, ali je imao gnjide. Nije imao nikog da kaže: `Dođi, jedi!` A sada se uz teču ludog dva-tri dana sedi. Ja love za kovčeg nemam, ni za krst, ni za popa. Javiću Paliluli. Nemamo. Teča je tropa! A grobar ako hoće, nek na veresiju kopa! ........................................................... KOLO LXXXXIX KNJIGA 591 Predgovor BORISLAV RADOVIĆ Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Bibliografija Ćirilica Tvrde korice Ćirilica Šiven povez 150 stranica Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1996. Екстра за ПОКЛОН *******

Meandar, 2013. Knjiga nova, sa blagim tragovima da li prašine, da li štampe drugih knjiga sa kojima je bila u dodiru na zadnjoj korici. Kao svaki dnevnik Mićanovićeva je knjiga prividno zaokružena razdobljem, središnjim mjestom i disperzijama: putovanjima, odlascima i vraćanjima, blizinom i udaljavanjem, daljinom i približavanjem. No kada se riječi u nužnoj rekapitulaciji zbroje, kada se film naprasno odvrti unatrag, jasno nam je da je pokušaj racionalizacije uzaludan: kao da je riječ o dnevniku iznad vremena i iznad mjesta, nesvodivom na dnevničke koordinate, bezvremenom jednako u prošlosti kao i u sadašnjosti, prostorno raspršenom od rodne Gunje kao stvarnog, ali i „mitskog“ ishodišta, do ne manje blizih obala Australije. Kao da se baš ovom knjigom nakanila ispuniti Calvinova najava iz Američkih predavanja: Svaki je život enciklopedija, knjižnica, inventar predmeta, uzorak stilova, gdje sve neprestano može biti iznova pomiješano i raspoređeno na sve moguće načine. Doista, pred nama se rasprostire galerija likova, živih i mrtvih, katalog predmeta i lokaliteta, stvarnih i imaginarnih, svakodnevnih situacija i neobičnih priča, u djetinjstvu uobličenih prostora, baš kao i njihovih globalnih refleksija, pri čemu širina projekcija i bljesak novih svjetova ni po koju cijenu ne pokušava poništiti granice inicijalnog svijeta koji je dječačka radoznalost odredila kao polazište i cilj svih vraćanja. Mićanovićev „svijet kao tekst“, kako ga je sam odredio još u vremenu prvih kucanja na vrata književnosti, govori o životu koji ne isključuje smrt, govori o smrti kao drugoj dimenziji, nipošto kao o konačnome, govori o mrtvima kao o živima koji ne napuštaju svoja mjesta, svoje prostore nakon „zemaljskih“ odlazaka, pri čemu taj odnos ne bi bilo lako svesti na, primjerice, religijske kategorije. Njegovi su „konačni“ pojmovi lišeni vremena, prostorno neukrotivi, determinirani tek autorovom osobnom hijerarhijom u strukturi snažnoga poetskog dnevnika, koji je, ako se zakratko prisjetimo H. D. Thoreaua, jedini posao pjesnika. Miroslav Mićanović (Brčko, 15. kolovoza 1960) živio je u Gunji. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Objavljuje pjesme, priče i eseje. Tekstovi su mu uvrštavani u različite antologije, izbore, preglede i prevođeni na slovenski, makedonski, slovački, ukrajinski, litavski, mađarski, poljski, francuski, španjolski, njemački i engleski jezik. Sastavio s H. Pejakovićem izbor iz suvremenoga hrvatskog pjesništva Les jeunes Croate (Migrations, Pariz, 1989), s B. Čegecom pregled hrvatskoga pjesništva osamdesetih i devedesetih Strast razlike, tamni zvuk praznine (Quorum, Zagreb, 1995), uredio s R. Simićem izbor Mlada hrvatska poezija (Apokalipsa, Ljubljana, 2000), Čovjek koji je obitelji nosio kruh; sudionik projekta Posao dvanaestorice, romani u nestajanju (Quorum, Zagreb, 1998). Objavio pjesmu Job kao zaseban grafički list u dvojezičnom izdanju, u prijevodu D. Karamana na njemački i s grafikom M. Vejzovića. Od 2001. do 2003. godine objavljivao u kulturnom prilogu Jutarnjeg lista kolumnu Jednosmjerna ulica, kritike o suvremenoj hrvatskoj pjesničkoj produkciji pisao u Vjesniku od 2005. do 2006. godine u kolumni Utjeha kaosa. Surađuje i objavljuje poeziju, prozu i kritike na I. i III. programu Hrvatskoga radija (Kutija slova, Poezija naglas, Riječi). Dobitnik nagrada Duhovno hrašće (1998) za knjigu pjesama Zib i Fran Galović (2004) za knjigu priča Trajekt, nagrade Večernjeg lista na natječaju za kratku priču 2003. i 2007. godine. Autor antologije suvremenoga hrvatskog pjesništva Utjeha kaosa (Zagrebačka slavistička škola, Zagreb, 2006), koja je prevedena i objavljena na engleskom (Relations, Zagreb, 2007) i mađarskom jeziku (Jelenkor Kiadó, Pečuh, 2009). Dugogodišnji je urednik časopisa Quorum i biblioteka u izdavačkom poduzeću Naklada MD (1991–2005), a sada radi u Agenciji za odgoj i obrazovanje. Sudionik hrvatskih i europskih festivala poezije i kratke priče. Voditelj radionica Put u središte kratke priče, Hodanje uz prugu (poezija) za različite institucije, centre i polaznike. Živi u Zagrebu. Objavio: Grad dobrih ljudi (poezija, CDD, Zagreb, 1984, d:p:k:m: elektroničko izdanje, 2005); J.Matanović, V. Bogišić, K. Bagić, M. Mićanović Četiri dimenzije sumnje (knjiga kritičkih tekstova, CCD, Zagreb, 1988); Zid i fotografije kraja (poezija, ICR, Rijeka, 1989, d:p:k:m: elektroničko izdanje, 2008); More i prašina (grafičko-pjesnička mapa (s V. Zelenko) Zbirka Biškupić, Zagreb, 1991); Zib (poezija, Meandar, Zagreb, 1998, 2001); B. Čegec, I. Prtenjača, M. Mićanović Nitko ne govori hrvatski / Personne ne parle croate (izbor iz poezije, Meandar, Zagreb, 2002, 2003); Trajekt (proza, Meandar, Zagreb, 2004); Prom (Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, Katowice, 2011); s B. Čegecom, S. Karuzom Tri krokodila (proza, Meandar, Zagreb, 2005); Zapadni kolodvor (proza, Meandar, Zagreb, 2006); Jednosmjerna ulica (proza, Meandar, Zagreb, 2010), Tisoč majhnih sonc na razbitem steklu (izbor iz poezije, KUD Apokalipsa, Ljubljana, 2011); Dani (proza, MeandarMedia, Zagreb, 2011).