Enciklopedija Britanika A-B.Izdavac Politika,Narodna knjiga 2005 godine.Knjiga je pisana cirilicom,197 strana.Odlicno ocuvana.

Miodrag B. Šijaković (priređivač knjige) : SIGNALIZAM U SVETU , Beogradska knjiga 1984, str. 112. Izbor tesktova stranih estetičara, teoretičara i kritičara o našem avangardnom pokretu Signalizam - Književni pravac Očuvanost 4. Sadržaj na slici.

OCUVANA 4,,,SPOLJA KAO NA SLIKAMA tvrde korice sa omotom,, KULTURA 1960.godine,,,oko 360 strana edicija ESEJ I KNJIZEVNA KRITIKA sadrzaj--tomas babington -lord bekon -milton -dzon banjan -dzozef adison -dramaticari obnove -samjuel dzonson -bajron -makijaveli a-2

Petar Pijanovic - Moderna Tradicija Izdavac : Sluzbeni glasnik 2012 , 408 strana POLICA 16 Knjiga `Moderna tradicija` sadrži pet tematskih blokova. Prvi tematski krug sabira oglede ο piscima koji su veoma značajnim delima obeležili srpsku prozu druge polovine 20. veka (B. Pekić, D. Mihailović, M. Pavić i M. Bulatović). U istoj vremenskoj vertikali drugi temat ove knjige prikazuje evolutivni luk srpske poezije sa njenim najznačajnijim predstavnicima (V. Popa, M. Pavlović, S. Raičković, B. Miljković, I. V. Lalić, B. Petrović, Lj. Simović, M. Bećković, J. Hristić i B. Radović). Naglasak nije samo na imenima već, pre svega, na poetikama i pojedinačnom doprinosu tih pesnika u inoviranju srpske pesničke tradicije. Na drugi način, ali na nivou eksplicitne poetike, tim istim pitanjem bavi se i treći tematski blok. U njegovom su središtu tri pesnika (O. Davičo, LJ. Simović i M. Bećković) i tri vrlo raznolike poetike s aktuelnošću koja traje od nadrealizma do savremene poezije. Na sličnom tragu, koji vodi ka plodnom susretu tradicije i modernosti u srpskoj književnosti s početka novoga veka, nalaze se tekstovi ο romanu Ž. Komanina i pevanju I. Negrišorca. Najposle, istim interesovanjem vođen, tu je i tematski blok koji pitanje nasleđa i modernosti sagledava u komparativnom ključu. Reč je ο odnosu prototeksta koji predstavlja novela Smrt u Veneciji Tomasa Mana i stvaralačkih replika te novele u delima srpskih pisaca (D. Ćosić, A. Gatalica, S. Domazet i V. Pištalo).

Savremeni jugoslovenski roman Jakovleva, Natalʹja Borisovna = Яковлева, Наталья Борисовна Врста грађе - књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Издавање и производња - Subotica : Minerva, 1984 Језик - српски ISBN - COBISS.SR-ID - 31320839 HČ

Savremeni jugoslovenski roman Jakovleva, Natalʹja Borisovna = Яковлева, Наталья Борисовна Врста грађе - књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Издавање и производња - Subotica : Minerva, 1984 Језик - српски ISBN - COBISS.SR-ID - 31320839 HČ

Branislav Uljarević : PRAVOPISNI PRIRUČNIK - Ekavsko izdanje , Београд : Б. Уљаревић, 2011, Fizički opis 136 стр. : граф. прикази ; 21 cm Речник: стр. 106-135 Библиографија: стр. 136. Српски језик -- Правопис -- Приручници Očuvanost 4.

Miodrag Protić : PROŠLOST I SADAŠNJOST , Kosmos Beograd 1960, tvrdi povez, str. 220. Književni eseji. Miodrag Protić (1930 - 1974) je bio književni kritičar i esejista i nema nikakve veze sa slikarom i teoretičarom umetnosti Miodragom B. Protićem. Sadržaj na slici.

Vrsta: Istorija srpske književnosti Jezik: Srpski Momčilo T. Selesković ESEJ O METODI IZUČAVANJA KNJIŽEVNOSTI Br. str: 178 – povez: broš – format: 95x190mm BIBLIOTEKA POJMOVNIK a) NaUka o književnosti - Metodi b) Jezik - Kultura govora c) Jezik - Mišljenje Knjiga je NOVA ⭐️ ---------------------------- 26,26

Knjiga je nečitana, bez podvlačenja. Manji tragovi stajanja u magacinu. Tvrd povez, stanje kao na slikama. ЈОВАН СКЕРЛИЋ ЧОВЕК И ДЕЛО др МИДХАТ БЕГИЋ ПРОСВЕТА Б е о г р а д 1 9 6 6 Р е ф е р е н ц е Извори Документи Човек Писац Дело Остварење Стил идеје Синтезе Сведочанства о Скерлићу ............................................................. Регистар Ћирилица Тврде корице 581 страница

Male biserne minđuše Prikladan poklon ! Naziv proizvoda: Minđuše biserne Proizvođač: Fashion B Tehničke karakteristike: Materijal: Metal i plastika Boja: Srebrna i bisena Veličina bisera: око 0,8 cm Način kopčanja: uvlače se u probušene uši, na šraf Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Diskretne minđuše, a opet dovoljаn detalj koji vas izdvoja od drugih. Opis: Sasvim očigledno minimalizam u nakitu. Samo jedan biser na vašim ušima, a emitujete neki sjaj oko sebe. Biser na minđuši može lepo da se poveže sa bisernom ogrlicom, ili može da se uklopi sa drugim srebrnim nakitom ili bižuterijom, ukoliko je već nosite.

Odnosi među umetnostima : teorijska razmatranja / priredila Branislava Milijić zbornik Beograd : Nolit : Institut za književnost i umetnost, 1978 Fizički opis 219 str. ; 19 cm Nauka o književnosti / Nolit, Beograd. Pravci. Pojmovi. Problemi Sadržaj : Pesništvo je, kao i slikarstvo, umetnost podražavanja / Plutarh ; Slike / Filostrat ; Poezija i vizuelna umetnost / Dion Hrisostom ; Traktat o slikarstvu / Leonardo da Vinči ; Poezija je umetnost / Kolučo Salutati ; Traktat o scenskoj muzici / Đovani Batista Doni ; Laokoon / Lesing ; Lepe umetnosti svedene na zajednički princip / Šarl Bate ; Fragmenti / Novalis ; Princip forme u estetici / Andrej Beli ; Uzajamno osvetljavanje umetnosti / Oskar Valcel ; Nacrt za jednu strukturalnu podelu umetnosti / Šarl Lato ; Lesingov Laokoon / Roman Ingarden ; Književnost i druge umetnosti / Rene Velek ; Vreme u platičnim umetnostima / Etjen Surio ; Upoređivanje umetnosti sa gledišta stilističkih tendencija / Tomas Manro ; Laokoon 1960 / Galvano dela Volpe ; Metodološki principi morfološkog izučavanja umetnosti u marksističkoj estetici / M. Kagan ; Strukturalno jedinstvo različitih vrsta umetnosti na materijalu slikarstva i književnosti / B. A. Uspenski. Napomena priređivača: str. 203-205 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 206-217 Predmetne odrednice Уметност -- Односи Očuvanost 4.

Jaspis je kamen sreće. Može se naći u svim bojama, uključujući: crvenu, smeđu, roze, žutu, zelenu, sivu, belu i ljubičastu. U drevnoj Kini jaspis se smatrao simbolom misterije života i transformacije. U Evropi je simbolizovao hrabrost i skromnost. Jaspis je pod uticajem jupitera i merkura. Jaspis u talismanima i amuletima Kao amajlija, jaspis obećava bogatstvo i zdravlje, daje elokventnost, poboljšava pamćenje. Astrolozi smatraju jaspis kamenom naučnika, jer im on daje upornost u ostvarivanju teških eksperimenata. Kao amajlija, jaspis deluje protiv groznice i epilepsije, gubitka memorije i sluha. Verovalo se da jaspis može izlečiti stomačne bolesti. Stalno nošenje ovog kamena pojačava čulo mirisa. Lekovita svojstva jaspisa Jaspis pomaže u lečenju niskog krvnog pritiska. Ublažava bolesti probavnog sistema i smanjuje bol kod modrica. Crveni jaspis zaustavlja krvarenje, leči ženske bolesti. Tamni jaspis spašava od otrova i mržnje. Smeđi jaspis je koristan kod preteranog starenja, kožnih oboljenja i raznih alergijskih osipa. On potiskuje neurotične strahove, halucinacije i impulsivne opsesije. Žuti jaspis ima pozitivan uticaj na endokrini sistem. Deuje na izbacivanje toksina, apsorpciju vitamina A, B i C, takođe i mikroelemenata poput aluminijuma, magnezijuma i cinka. Zeleni jaspis poboljšava vid, jača čulo mirisa, poboljšava probavu i stimuliše disanje. Koristi se u kremama za masažu. Magična svojstva jaspisa Nošenje priveska ili narukvice sa ovim kamenom štiti vlasnika od zlih duhova i uroka. Jaspis daje hrabrost i samopouzdanje za postizanje pobede. To je jedinstven kamen koji uklanja svu negativnu energiju prikupljenu u ljudskom telu. Crveni jaspis je jedan od najmoćnijih. Nošenje jaspisa utorkom garantuje uspeh u poslovnim sastancima. Stavlja se na sve čakre. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Privezak jaspis dimenzija kamena 25 mm Jaspis je kamen sreće. Može se naći u svim bojama, uključujući: crvenu, smeđu, roze, žutu, zelenu, sivu, belu i ljubičastu. U drevnoj Kini jaspis se smatrao simbolom misterije života i transformacije. U Evropi je simbolizovao hrabrost i skromnost. Jaspis je pod uticajem jupitera i merkura. Jaspis u talismanima i amuletima Kao amajlija, jaspis obećava bogatstvo i zdravlje, daje elokventnost, poboljšava pamćenje. Astrolozi smatraju jaspis kamenom naučnika, jer im on daje upornost u ostvarivanju teških eksperimenata. Kao amajlija, jaspis deluje protiv groznice i epilepsije, gubitka memorije i sluha. Verovalo se da jaspis može izlečiti stomačne bolesti. Stalno nošenje ovog kamena pojačava čulo mirisa. Lekovita svojstva jaspisa Jaspis pomaže u lečenju niskog krvnog pritiska. Ublažava bolesti probavnog sistema i smanjuje bol kod modrica. Crveni jaspis zaustavlja krvarenje, leči ženske bolesti. Tamni jaspis spašava od otrova i mržnje. Smeđi jaspis je koristan kod preteranog starenja, kožnih oboljenja i raznih alergijskih osipa. On potiskuje neurotične strahove, halucinacije i impulsivne opsesije. Žuti jaspis ima pozitivan uticaj na endokrini sistem. Deuje na izbacivanje toksina, apsorpciju vitamina A, B i C, takođe i mikroelemenata poput aluminijuma, magnezijuma i cinka. Zeleni jaspis poboljšava vid, jača čulo mirisa, poboljšava probavu i stimuliše disanje. Koristi se u kremama za masažu. Magična svojstva jaspisa Nošenje priveska ili narukvice sa ovim kamenom štiti vlasnika od zlih duhova i uroka. Jaspis daje hrabrost i samopouzdanje za postizanje pobede. To je jedinstven kamen koji uklanja svu negativnu energiju prikupljenu u ljudskom telu. Crveni jaspis je jedan od najmoćnijih. Nošenje jaspisa utorkom garantuje uspeh u poslovnim sastancima. Stavlja se na sve čakre. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Stanislav Šimić : Jezik i pjesnik , Društvo književnika Hrvatske, Zagreb 1955 , tvrdi povez, omot, Fizički opis 289 str. ; 21 cm. Književna esejistika OČuvanost 3; malo pohabana. Stanislav Šimić (Drinovci, 18. travnja 1904. – Zagreb, 7. srpnja 1960.), hrvatski književnik iz Bosne i Hercegovine. Životopis Stanislav Šimić je pet i pol godina mlađi brat Antuna Branka Šimića, jednog od najvećih hrvatskih pjesnika. Rođen je u uglednoj i onodobno bogatoj obitelji Martina i Vide Šimić (rođene Tomas). Četverogodišnju osnovnu školu završio je u Drinovcima kao najbolji učenik. U rujnu 1915. pošao je kao vanjski učenik u prvi razred Franjevačke gimnazije na Širokom Brijegu, gdje je ostao četiri godine (1915. – 1919.). Višu gimnaziju polazio je u Mostaru (1919. – 1923.). Kao šesnaestogodišnjak (1920.) odlučio se na životnu vjernost književnosti. Početkom siječnja 1923. stigao je u Zagreb te nudio urednicima pjesme, a uzgredice je pokušao položiti osmi razred gimnazije. Na poziv majčina rođaka, državnog dužnosnika Ivana Bandića, produžio je u Beograd, gdje se zadržao nekoliko tjedana u društvu studenata i pjesnika. Upoznao je Tina Ujevića. Vrlo razočaran Beogradom vratio se u Mostar. Početkom ljeta 1923. u Zagrebu je položio maturu te uspostavio suradnju s novopokrenutim časopisom Orkan. U rujnu 1923. upisao je slavistiku i germanistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. S bratom Antunom Brankom Šimićem planirao je tiskanje časpisa Književnik. 1931. je pokrenuo književni časopis `Slobodni spisi Stanislava Šimića`, u vlastitoj nakladi. Časopis je izlazio mjesečno, u tri broja, od 1931. do 1932. Prve stihove tiskao je 1923. u zagrebačkom Orkanu. Tijekom života objavio je gotovo 200 pjesama u listovima i časopisima te dvije pjesničke knjige: Čitanka za sve društvene razrede (1939.) i Gnjev i pjev (1956.). Kritike je također počeo objavljivati 1923. Godine 1930. objavio je dva izvrsna eseja koja su privukla veliku pozornost: Književnička savjest i Matoš danas. Kritički ugled osobito je stekao 1933. nevelikom knjigom Krleža kao kritik. Nakon četiri godine objavljuje drugu knjigu kritika, eseja, rasprava, prikaza i polemika: Dalekozor duha (1937.). U travnju i svibnju 1941. u Zagrebu je očekivao naplatu za protunacističke i protufašističke stavove. Život mu je spasio odvevši ga u bolnicu partizanski zapovjednik Ante Tuna Ramljak. Izbačen je iz Društva hrvatskih književnika (1945.). Radio je kao bibliotekar Radničke biblioteke. Punih deset godina (1941-1950) nisu mu ni fašisti ni komunisti dopuštali objavljivanje kritičkih tekstova. Krajem 1950. i u 1951. dopušteno mu je bilo samo pisanje o svjetskoj književnosti, a tek 1952. u Krugovima omogućeno mu je objavljivanje tekstova o hrvatskoj književnosti. Na Trećem kongresu književnika Jugoslavije 1952. u Ljubljani napao je Krležin `demagoški referat` te ponovo doveo sebe u velike nevolje. Komunistička partija mu je zabranila suradnju u listovima i časopisima (1952. – 1953.). Vratio se zapravo tek početkom 1954.kao nepokolebljivi, nesluganski čvrsti kritik u hrvatsku književnost. Godine 1955. objavio je knjigu Jezik i pjesnik: u prvom dijelu su jezikoslovne teme, a zatim kritike i eseji o književnosti, filmu, časopisima itd. Ukupno je do kraja života objavio više od dvjesto kritičkih tekstova u listovima i časopisima koje nije uspio ponovno objaviti u knjigama. Neki su njegovi kritički tekstovi tek posmrtno objavljeni. Pisao je pjesme i lirsku prozu, ali je po originalnosti i specifičnim pogledima na književnost važniji njegov kritičarski rad. Kritike su mu polemične, osebujna stila, te esejistički pisane. Bio je zaokupljen traženjem apsolutne čistoće jezika i stila. Pisao je o Matošu, A. B. Šimiću, Krleži, Ujeviću, Krklecu, Cesariću i drugima. Kao zastupnik roditeljskih prava na književnu ostavštinu A. B. Šimića, vodio je trideset dvije godine tešku borbu za spas njegovih rukopisa, žestoke polemike, pa i sudski spor. Posljednje dvije-tri godine života (1957. – 1960.) uglavnom je posvetio priređivanju bratovih sabranih djela premda je već od početka 1958. bolovao od leukemije. Neizmjerne su njegove zasluge za spas te predragocjene hrvatske kulturne baštine. Izvrsno je prevodio s njemačkoga, engleskoga i francuskog. Vrlo uspješno je uređivao nekoliko časopisa: Orkan, Književnik (1925.), Savremenik, Književnik (1929. – 1931.), Slobodni spisi, Hrvatski književni almanah, Sabor i dr. Objavio je povelik broj odličnih i uzornih publicističkih tekstova.

Posveta autora. Autor - osoba Šaponja, Nenad, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Naslov Iskustvo pisanja : eseji i razgovori / Nenad Šaponja Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 94 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Gordana, novinarka = Popović, Gordana, novinarka Radisavljević, Zoran Hr., 1952- = Radisavljević, Zoran Hr., 1952- Đurđević, Olivera, 1956- = Đurđević, Olivera, 1956- Pejčić, Nataša = Pejčić, Nataša Midžović, Marija, 1960- = Midžović, Marija, 1960- Radojčić, Saša, 1963- = Radojčić, Saša, 1963- Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Zbirka Biblioteka Alfa Sadržaj Krize stvarnosti (5-47): Ekvivalent egzistencijalne cene ili o književnom kritičaru danas (7-10); Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (11-14); Autobiografija čitanja (15-20); Plutajući literarnim prividom (21-23); Realnost kao mistifikacija dela (24-29); Retrodinamika stvarnog (30-33); Zlatno doba svakodnevice (34-36); Citati čitanja (37-40); Autobiograf i ja (41-44); Autentičnost u tekstu (45); Krize stvarnosti i apologija pevanju (46-47). - Margina poetica (49-94): Margina poetica (51-61). Kritičar se, ipak, rađa / razgovarala Gordana Popović (62-67). Trag o književnom vremenu / razgovarao Zoran Radisavljević (68-72). Lična čitalačka biografija / razgovarala Olivera Đurđević (73-77). Književna kritika kao kreativan čin / razgovarala Nataša Pejčić (78-80). Dobre vibracije i bez lepka za emocije / razgovarala Marija Midžović (81-85). Tajanstveni odjek stvari / razgovarali Saša Radojčić i Saša Jelenković (86-94). Napomena ([95]). (broš.) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500. Predmetne odrednice Šaponja, Nenad, 1964- -- Intervjui Nenad Šaponja je rođen 13. aprila 1964, godine u Novom Sadu, u kome i dalje, uprkos svemu, živi. Završio Medicinski fakultet u Novom Sadu (1991), a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je magistrirao iz oblasti Socijalne psihijatrije (1994). Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću Agora, u Zrenjaninu, u kojoj je kao urednik i izdavač potpisao više od 500 naslova. Po tumačenju kritike, jedan je od najhermetičnijih savremenih srpskih pesnika. Dugogodišnji je stalni književni kritičar beogradske Politike (1996-2005), promoter postmoderne poetike na našim prostorima, kao i osobenog interpretativnog pristupa delu koji podrazumeva ”življenje” književnosti. Od kada objavljuje savremenu srpsku prozu kao urednik, ne piše o istoj, jer smatra da se radi o nespojivim pozicijama urednik/kritičar. Piše poeziju, eseje i prozu. Oženjen je Dragoslavom, kardiologom, imaju dva sina, Stefana i Filipa. Poezija Đokonda, Matica srpska, 1990. Odrazi varke, Prometej, 1993. Očevidnost, Prosveta, 1996. More, Prosveta, 1998. Četiri poeme, Prosveta, 2000. Slatka smrt, Književna opština Vršac, 2012. Postoji li dodir tvoje duše? Književna opština Vršac, 2014. Izgledam, dakle nisam, Prometej, 2018. Silazim u tišinu tega bačene kocke, Kulturni centar Novog Sada, 2019 Esej i književna kritika Bedeker sumnje, Prosveta, 1997. Autobiografija čitanja, Prosveta, 1999. Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002. Putopis A Brisel se da prehodati lako, Sajnos, 2018. Prevodi Poezija mu je prevođena na engleski, španski, italijanski, makedonski, rumunski, slovački, azerjedžanski, bugarski, albanski i poljski jezik. U celosti su prevedene sledeće knjige: Postoji li dodir vaše duše? (Postoji li dopir na tvojata duša?, Makedonika litera, 2018) – prevod na makedonski Nove Cvetanovski Slatka smrt(O moarte dulce, „Brumar“, 2019) – prevod na rumunski Robert Serban i Slavomir Gvozdenović Izgledam, dakle nisam (Vyzerám, teda nie som, „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, 2020) – prevod na slovački Zdenka Valent Belić Izgledam, dakle nisam (Görünürəm, demeli yoxam, „Alatoran“, 2020) – prevod na azerbejdžanski Zuar Settarh Slatka smrt (Muerte dulce, „Esquina Tomada Ediciones “, 2021) – prevod na španski Dragana Bajić Naučna studija Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995. Preveo Robert B. Parker: Hladan kao kamen, roman, Agora, 2005. Prevod sa engleskog. MG37