Autor - osoba Stojanović-Pantović, Bojana, 1960- = Stojanović-Pantović, Bojana, 1960- Naslov Morfologija ekspresionističke proze / Bojana Stojanović Pantović Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Artist, 2003 (Beograd : Janus) Fizički opis 297 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂParalele (broš.) Napomene Tiraž 400 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 283-295 `Studija ... predstavlja skraćenu i redigovanu verziju ... dokt. disert. ... pod naslovom `Kratka ekspresionistička proza u slovenačkoj književnosti` odbranjene na Filol. fak. u Beogradu 1992. godine.` --> Uvodna reč. Predmetne odrednice Evropska književnost -- Ekspresionizam Slovenačka proza – Ekspresionizam U monografiji „Morfologija ekspresionističke proze“ Bojana Stojanovic Pantović se kompetentno bavi teorijski nužnim promišljanjem odnosa između modernizma, istorijske avangarde i posebno nemačkog ekspresionizma, iz čega proizilazi anticipirajući i ambivalentan karakter pokreta, koji se na adekvatan način uključuje i u širi kontekst slovenskih književnosti. Na osnovu detaljnog pregleda, identifikacije i klasifikacije proznih tekstova autorka se usredsređuje na pripovedačke imaginacije ne samo Cankara, Preglja, Grama, Majcna, Jarca, Kocbeka, Bevka ili VI. Lestvika, već pruža otkrića i nekih zaboravljenih pisaca. U tako oblikovanoj strukturi jasno se prepoznaju razlike u estetskoj realizaciji onoga što ona sama vidi kao dva glavna modela: mesijanski tok i kritičku orijentaciju, pri čemu upozorava na stilsku protivrečnost i estetsko dvojstvo slovenačkog ekspresionizma u prozi, koji ovom dugo očekivanom studijom dobija jedno od istorijski celovitih, analitički preciznih i metodološki konzistentnih istraživanja. (Iz recenzije Aleša Debeljaka) Bojana Stojanović Pantović (1960, Beograd), piše književnoistorijske, književnoteorijske i komparativne studije i oglede iz jugoslavistike, posebno iz oblasti ekspresionizma i moderne književnosti, kao i književnu kritiku, prozu, poeziju i eseje i prevodi s engleskog i slovenačkog. Objavljene knjige: Poetika Mirana Jarca (1987), Linija dodira (1995), Nasleđe sumatraizma – poetičke figure u srpskom pesništvu devedesetih (1998), Srpski ekspresionizam (1999), Srpske prozaide – antologija pesama u prozi (2001), Kritička pisma (2002), Morfologija ekspresionističke proze (2003) Beskrajna (poezija, 2005), Nebolomstvo – panorama srpskog pesništva kraja XX veka (2006), Pobuna protiv središta – novi prilozi o modernoj srpskoj književnosti (2006), Oštar ugao – eseji, kritike, polemike (2008), Zaručnici vatre (poetska proza, 2008), Isijavanje (poezija, 2009), Rasponi modernizma – uporedna čitanja srpske književnosti (2011), Pesma u prozi ili prozaida (2012), Lekcije o smrti (poezija, 2013), U obruču (poezija, 2017). Priredila više knjiga i antologija. Za poeziju je dobila nagrade „Đura Jakšić“ i „Vasko Popa“ (2018) kao i Nagradu „Gordana Todorović“ (2005) za celokupno književno delo. Za najbolju književnu kritiku 2000. dobila je Nagradu „Milan Bogdanović“, a iste te godine i Nagradu „Isidorijana“ za najbolju teorijsku knjigu. Takođe je dobitnica Zlatne značke KPZ Srbija za izuzetan doprinos kulturi (2006). Živi u Beogradu. MG10

Kao na slikama Unutra kao nova ОГЛЕДИ ИЗ ЕСТЕТИКЕ И ПОЕТИКЕ ЈАН МУКАРЖОВСКИ ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Б е о г р а д 1 9 9 8 ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ а) Естетика б) Естетика - Уметност ц) Поетика .............................................................. Избор, превод и поговор: АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ Брош Ћирилица 2 2 О страница

BIO-BIBLIOGRAFIJA MILORADA PAVIĆA: Jasmina Mihajlović Naslov Bio-bibliografija Milorada Pavića 1949-1995 ; Literatura o Miloradu Paviću 1952-1995 / Jasmina Mihajlović Vrsta građe separat Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Draganić, 1996 ([b. m. : b. i.]) Fizički opis Str. 168-418 ; 21 cm ISBN (Broš.) Odlično očuvana knjiga. md

Tvrdi povez B-5 format 635 stranaizdanj 1979 god.

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Spoljni blagi znaci stajanja, unutra očuvana. Izdanje 1912 godine,187 strana

OGRLICA SA PROVIDNIM MEDALJONOM Naziv proizvoda: Ogrlica sa providnim medaljonom Proizvođač: Fashion B Materijal: Lanac, metal Medaljon: 4 cm x 2,5 cm. Dužina lanca: 80 cm + 7 cm Detaljno stanje: Povoljna cena za ovakvu ogrlicu, koja vrlo dobro ide uz najrazličitiju garderobu – uglavnom mladalački stil odevanja… Opis: Na crnom lančiću postavljenI su desetak staklenih perli optočeni metalnim kapicama, a pri kraju providan staklasti medaljon jajastog oblika.

Informacije o Proizvodu Grad: Beograd Materijali: tvrdaplastika Tagovi: sirokanarukvica Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: braon zlatna ŠIROKA BRAON NARUKVICA SA ZVEZDICAMA Proizvedeno: Fashion B Boja: Braon i zlatna Dimenzije: Prečnik 8,5/ 7,5 cm, visina oko 2,5 cm Model: Brzentla Kopčanje: Navlačenje Detaljno stanje: Kao na slici. Može za svakodnevno nošenje. Jednostavan model bez kopčanja. Navlači se lako na ruku, tako da je zgodna za brzo i jednostavno dekorisanje.

ODLIKE POETIKE BALŠE RAJČEVIĆA: Slobodan Blažov Đurović Naslov Pesnik prizvan iz nepostojanja : (problemi poetike Balše Rajčevića) / Slobodan Blažov Đurović Ostali naslovi Odlike poetike Balše Rajčevića Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Mladenovac : Društvo za afirmaciju kulture - Presing, 2016 (Mladenovac : Presing izdavaštvo) Fizički opis 130 str. ; 20 cm ISBN 978-86-6341-141-8 (broš.) Napomene Tiraž 150 Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom. Predmetne odrednice Rajčević, Balša, 1941- -- Poezija UDK 821.163.41-1.09 Rajčević B. COBISS.SR-ID 224097548 Odlično očuvana knjiga. đd

MINĐUŠE STAKLENE ZELENE Zeleno, volim te zeleno! Naziv proizvoda: Zelene minđuše Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Staklo Boja: Zeleno Dimenzije: Ukupna visina (sa kopčom): 6 cm, Veličina kocke: 2cm x 2cm x 0,7 cm Način kopčanja: uvlače se u probušene uši Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mnoge odevne stilove. Opis: Sasvim očigledno vrlo simpatične minđuše. Način kopčanja viseći, one ipak deluju dominantno u celokupnom izgledu. Telo minđuše je stakleno zeleno, providno, sa perlom koja se izazovno njiše dok hodate. Minđuše su samo za osobe sa probušenim ušima.

ANTOLOGIJA SAVREMENE SRPSKE SATIRE Miroslav Egerić Srpska književna zadruga -------------------------------- АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ САТИРЕ МИРОСЛАВ ЕГЕРИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 7 О КОЛО 63 КЊИГА 425 П и с ц и БРАНКО ЋОПИЋ ЕРИХ КОШ ДОБРИЦА ЋОСИЋ МИЛЕ СТАНКОВИЋ ВАСА ПОПОВИЋ ЉУБИША МАНОЈЛОВИЋ БРАНА ЦРНЧЕВИЋ ВЛАДА БУЛАТОВИЋ - ВИБ ДУШАН РАДОВИЋ МАТИЈА БЕЋКОВИЋ МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ ЖИВКО СТОШИЋ ПАВЛЕ КОВАЧЕВИЋ .......................................................... Предговор МИРОСЛАВ ЕГЕРИЋ 69 сатира, басни, афоризама Напомена Библиографски подаци Ћирилица Тврде корице Шивен повез 311 страница ------------------------ Srpska književna zadruga ,Beograd 1970, tvrd povez, 312 strana, Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------------⭐️ 66

MINĐUŠE I - OGROMNI VISEĆI KRUGOVI Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše – viseći krugovi Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Tvrda plastika Boja: Bledo žuto Dimenzije: ukupna visina 6,5 cm, Širina: 7 cm, Način kopčanja: klipsne Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mladalačke lude odevne kombinacije . Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose dominantni utisak. Sastoji se iz dva okrugla velika elementa , koji čine ove minđuše veselim detaljom ukupnog izgleda osobe koja ih nosi. Minđuše su, očigledno, lude, vesele, a opet lagane za nošenje, jer su izrađene od plastike, a kopčaju se na klipsne. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda.

MINĐUŠE - OGROMNI VISEĆI KRUGOVI Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše – viseći krugovi Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Tvrda plastika Boja: Roza Dimenzije: ukupna visina 6,5 cm, Širina: 7 cm, Način kopčanja: klipsne Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mladalačke lude odevne kombinacije . Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose dominantni utisak. Sastoji se iz dva okrugla velika elementa , koji čine ove minđuše veselim detaljom ukupnog izgleda osobe koja ih nosi. Minđuše su, očigledno, lude, vesele, a opet lagane za nošenje, jer su izrađene od plastike, a kopčaju se na klipsne. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda. v

Informacije o Proizvodu Grad: Beograd Materijali: tvrdaguma Tagovi: arukvica šarenan Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: šareno BRZENTLA – OD SEDAM UPLETENIH NARUKVICA Proizvedeno: Fashion B Boja: Razne boje: bela, oranž, pink, žuta, plava Dimenzije: prečnik: 6,5/ 8 cm, širina oko 0,8 cm Materijal: Guma – spiralno Model: Brzentla Kopčanje: Rastegljivo Detaljno stanje: Može za svakodnevno nošenje, može se razdvojiti i nositi kao pojedinačne narukvice, ali ima posebnu težinu kada se sve četiri nose. Opis: Brzentla od sedam spiralnih narukvica koje su zanimljive i čine neobičnu kompoziciju kada se nose istovremeno. Posebna čar ove narukvice je što su upadljivih boja, i odlično se uklapaju u stajling mladih.

STARINSKE MINĐUŠE ZLATNE BOJE MInđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Damske minđuše sa kristalom Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Metal Boja: Zagasito zlatna Dimenzije: Prečnik: 2,2 cm Način kopčanja: klipsne Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mnoge odevne stilove i da zaokruže celokupnu vizuelnu sliku. Opis: Sasvim očigledno prave damske minđuše od metala presvučene zagasito zlatnom bojom. U središnjem delu je postavljen kristal-kamen koji je sa okvirom čini dominantni deo minđuše. Klipsne su jedini mogući način predviđen za nošenje ovih minđuša Zlatni sjaj ovih minđuša najbolje se slaže sa drugim zlatnim nakitom, ukoliko ga već nosite, bilo da je to samo zlatna burma ili prsten, neki zlatan lančić ili zlatni okvir naočara.

CVETNE MINĐUŠE VESELIH BOJA Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše - viseći kaleidoskop boja Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Tvrda plastika Boja: Šarena Dimenzije: ukupna visina 7,5 cm, Širina: 4 cm, Način kopčanja: na šraf Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mladalačke lude odevne kombinacije . Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose 4-5 nijansi boja. Sastoji se iz dva okrugao deo sa šrafom i viseći deo: raskošan cvet u oranž boji, koji čini ove minđuše veselim detaljom ukupnog izgleda osobe koja ih nosi. Minđuše su povećih dimenzija, letnje, vesele, raskošna kompozicija boja. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda. Sasvim sigurno, bićete u centru pažnje ako se opredelite za nošenje ovih minđuša.

Prikladan poklon! Naziv proizvoda: Minđuše viseće Zemlja porekla: Srbija Proizvođač: Fashion B Tehničke karakteristike: Materijal: Metal i staklena plastika Boja: Zlatna i providna Dimenzije: Ukupna visina minđuše: 6 cm, Veličina visuljaka: 5,5 cm Način kopčanja: uvlače se u probušene uši, na šraf Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mnoge odevne stilove i da zaokruže celu odevnu priču. Opis: Sasvim očigledno vrlo raskošne minđuše. Imponzantne su. Oblik je moderan, samo ne u vidu kićenke, već providnog visuljka iz tri dela koji doprinosi savršenom celokupnom utisku. Visuljci su bezbojni, odnosno providne strukture, a delovi presvučeni zlatnom bojom su od metala.To su minđuše za probušene uši. Zlatni sjaj minđuša najbolje se slaže sa drugim zlatnim nakitom ili žutom bižuterijom, ukoliko je već nosite.

VISEĆE ČIPKASTE MINĐUŠE filigranski rad Minđuše Maroko Naziv proizvoda: Minđuše - viseći čipkasti Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Model: Marokanski stil Materijal: Metal Boja: Zlatkasta Dimenzije: Ukupna visina sa udicom: 9 cm, Širina: 2,5 cm, Način kopčanja: uvlačenje u uši Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u neke odevne stilove. Mogu biti dominantne za celokupni utisak. Opis: Sasvim očigledno velike minđuše od metala sa dragim kamenjem. Glavni deo minđuše visi na čipkastoj osnovi od koje na oba kraja na karikama je prikačen viseći deo minđuše. Kompozicija minđuše je u obliku polumeseca na koji se šire pet visuljaka sa sa roze kvarc kamenjem. Zatamnjen sjaj zlatne boje minđuša najbolje se slaže sa drugim nakitom ili bižuterijom, ukoliko je već nosite.

Informacije o Proizvodu Grad: Beograd Materijali: tvrdaplastika Tagovi: rozekrugovi Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: roza MINĐUŠE - OGROMNI VISEĆI KRUGOVI Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše – viseći krugovi Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Tvrda plastika Boja: Roza Dimenzije: ukupna visina 6,5 cm, Širina: 7 cm, Način kopčanja: klipsne Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mladalačke lude odevne kombinacije . Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose dominantni utisak. Sastoji se iz dva okrugla velika elementa , koji čine ove minđuše veselim detaljom ukupnog izgleda osobe koja ih nosi. Minđuše su, očigledno, lude, vesele, a opet lagane za nošenje, jer su izrađene od plastike, a kopčaju se na klipsne. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda. Proizvode možete preuzeti lično ili šaljem kurirskom poštom o trošku kupca. Pogledajte i ostale moje predmete

Informacije o Proizvodu Grad: Beograd Materijali: tvrdaplastika Tagovi: visećikrugovi Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: oker MINĐUŠE I - OGROMNI VISEĆI KRUGOVI Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše – viseći krugovi Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Tvrda plastika Boja: Bledo žuto Dimenzije: ukupna visina 6,5 cm, Širina: 7 cm, Način kopčanja: klipsne Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mladalačke lude odevne kombinacije . Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose dominantni utisak. Sastoji se iz dva okrugla velika elementa , koji čine ove minđuše veselim detaljom ukupnog izgleda osobe koja ih nosi. Minđuše su, očigledno, lude, vesele, a opet lagane za nošenje, jer su izrađene od plastike, a kopčaju se na klipsne. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda. Proizvode možete preuzeti lično ili šaljem kurirskom poštom o trošku kupca. Pogledajte i ostale moje predmete

U dobrom / vrlo dobrom stanju DELO MART 1985 SADRŽAJ česlav miloš: iz vrta zemaljskih užlvanja i beležnica josif brodski: u susretu sa zlom ogledi : novica petković: slovo o nauci tiodor rosić: funkcija poezije ž.-b. pontalis: prisustvo, između znakova, odsustvo poezija : zvonko maković: letimice momir vojvodić: pjesme vojislav v. jovanović: ukoso vazduh dragan stojanović: sl. pere zube morem... posuđeni jezik kolja mićević: la langue pretee kula vavilonska: sava babić: roman i njegov prevod svet knjiga: iringa fečera, erika donalda hirsa, milana kangrge, luja lezea, dusana mihailoviča, milosava mirkoviča, novice petkoviča, dusana popova, branka vučičeviča, o zborniku radova za konstantina vurverija pišu: jovtca aćin, vuk babić, nenad daković, ksenija maricki gađanski, aleksandar milosavljević, ratko m. riđanin, žarko rošulj, mladen šukalo, žarko trebješanin uporednici: moma dimić: delblankova alegorija radmila bunuševac: bestseleri iz ruku ne-knjževnika biblioteka delo: a. a. ričards: filozofija retorike umberto eko: napomene uz ime ruže časopis delo

Prigodan poklon za dragu osobu! Naziv predmeta: Broš u obliku mašne Proizvodnja: Fashion b. Tehničke karakteristike: Dimenzija: Dužina: 6 cm, Visina: 1 cm Materijal: metal, štras Dominantna boja: zlatna Kopča: Igla za pričvršćivanje sa sigurnosnom kopčom Motiv: Mašna Detaljno stanje: Odlično izgleda. Broš može dobro da se uklapi u mnoge odevne stilove. Dominantan nakit za celokupni utisak. Opis: Prikladan dizajn za broš. Mašna je tradicionalan oblik koji asocira na leptir mašnu, te se ovaj ženski detalj može nositi na identičan način kao muški. Ali i na sasvim drugačiji, ne samo na ešarpi ili reveru, nego i kaišu, struku. Broš-mašna je stilizovan kao snop bilja sa izuvijanim krajevima i štrasom u sredini, nijansirano zlatnim odsjajem. Nekoliko utkanih štrasa simetrično respoređeni doprinose sjaju pozlaćenog nakita. Sveukupan utisak je diskretnost koji donosi ovaj broš celokupnim utiskom. Zlatni sjaj broša najbolje se slaže sa drugim zlatnom nakitom, ukoliko ga već nosite, bilo da je to samo burma ili prsten od zlata, zlatni lančić ili pozlaćen okvir naočara.

Minđuše dominantne za kompletan utisak Naziv proizvoda: Minđuše - viseći kaleidoskop boja Proizvođač: Fashion B Karakteristike: Materijal: Poludrago kamenje Boja: sve boje kamenčića Dimenzije: ukupna visina 7,5 cm, Širina: 3,8 cm, Maska za kopču: 1 cm Način kopčanja: na šraf Detaljno stanje: Nove, nekorišćene. Mogu dobro da se uklape u mnoge odevne stilove. Dominantne su za celokupni utisak. Samo za izuzetne dame koje sebi mogu dozvoliti takav sjaj! Opis: Sasvim očigledno velike minđuše koje nose stotine nijansi boja. Glavni deo minđuše visi na tamno plavom četvrtastom poludragom kamenu u vidu stilizovanog jelenka čije prednje nožice od raznobojnih kamenčića formiraju bukete ćvetića. Telo minđuše je čudesnog oblika sastavljeno od stilizovanih sitnih elemenata u raskošnu kompoziciju boja. Ovakve minđuše su zadovoljavajuće za vizuelizaciju celokupnog izgleda. Sjaj dragog kamenja će biti onaj deo nakita u koji će biti upućeni svi pogledi oko vas. Smela kreacija i zavidna tehnika izrade doveli su do ovih ludih minđuša. Poseban duh će dozvoliti sebi ovakav izbor! Sigurno je da je ovakva kreacija baš inspirativna za sasvim drugačiji stil oblačenja, a vi to možete… da se samo osmehnete i kažete sebi da niko ne može da vas iskopira jer ste vi jedinstveni!

U dobrom / vrlo dobrom stanju DELO JANUAR-FEBRUAR 1985 SADRŽAJ huan oktavio prens: poslanice iz novog sveta danijel dragojević: pustolovina čitati merlo-pontija moris merlo-ponti: izražavanje i dečji crtež ž.-b. pontalis: postavljanje problema nesvesnog u merlo-pontijevom delu stanovišta: teror leo levental: individuum i teror istorija i teror rene lovrenčić, ivan janković, slobodan drakulić, katarina tomaševski, milan kovačević progonstva lidija čukovska: prema smrti arijadna efron i boris pasternak: pisma iz progonstva poezija sande stojčevski: uveče nina živančević: ja te odavno nisam videla mira marković: preskakanje stvarnostl osvetljenja rade kuzmanović: usredsređenost i pokret u jeziku georgi stardelov: kritički dijalog sa svojim vremenom milan topolovacki: šnajderova dramaturgija svet knjiga gijoma apolinera, rajnera vernera fasbindera, milana jesiha, vojislava v. jovanovića, kjerkegora i mitermana, slobodana lazarevića, aleksandra l. pasternaka, milorada pavića, n. n. poddjakova, vujice rešina tucića, momira vojvodića, slavoja zižeka i bibliotekarski leksikon pišu nenad daković, marija džunić-drinjaković, izet hadžić, radoslav lazić, rasa livada, aleksandar milosavljević, milosav mirković, aleksandar petrović, žarko rosulj, boško tomasević, žarko tre- bjesanin, ANKICA VASIC, JOVANKA VUKANOVIC kula vavilonska mladen machiedo: nekoliko „džepnih“ iskara o prevođenju sava babić: kotrljanje velikog kamena biblioteka delo žorž dibi: mladost zapadnog hrišćanstva (9) pol valeri: soma i tes (2) časopis delo

Posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958 Naslov Iz stranih književnosti. 2 / Isidora Sekulić ; [za štampu priredili Miodrag Pavlović, Živorad Stojković] Vrsta građe esej Jezik srpski Godina štampano 1962 Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, štampano 1962 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 483 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stojković, Živorad Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Zbirka Sabrana dela Isidore Sekulić ; ǂknj. ǂ8 ISBN (Pl.) Napomene Str. 447-481: Napomene / Ž. S. [Živorad Stojković]. Predmetne odrednice Hopkins, Džerard Menli, 1844-1889 Frans, Anatol, 1844-1924 Arcibašev, Mihail Petrovič, 1878-1927 Gorki, Maksim, 1868-1936 Santajana, Džordž, 1863-1952 Rilke, Rajner Marija, 1875-1926 Rasel, Bertrand, 1872-1969 Valeri, Pol, 1871-1945 Pirandelo, Luiđi, 1867-1936 Golsvordi, Džon, 1867-1933 O`Nil, Judžin, 1888-1953 Tagore, Rabindranat, 1861-1941 Meano, Čezare, 1899- Bremon, Anri, 1865-1933 Vulf, Virdžinija, 1882-1941 Lagerlef, Selma, 1858-1940 Šo, Džordž Bernard, 1856-1950 Šolc, Vilhelm fon, 1874-1969 Žirodu, Žan, 1882-1944 Monterlan, Anri de, 1896-1972 Malro, Andre, 1901-1976 Pristli, Džon Bojnton, 1894-1984 Merš, Maksans van der, 1907-1951 Haksli, Oldos, 1894-1963 Tomas, Dilen, 1914-1953 Man, Tomas, 1875-1955 Sagan, Fransoaz, 1935- Enrajt, Denis Džozef, 1920- Svetska književnost SADRŽAJ Problem kritike i kritičarskih talenata Hopkins Anatol Frans Arcibašev: Demon i odmazda; Gorki: Jadikovka Beleška o trojici Rajner Maria Rilke: Malte Laurids Brigge’s Aufzeichnungen P. M. Rilke: Pisma jednom mladom pesniku Pol Valeri Sablasna moć Rusije Maksim Gorki Luiđi Pirandelo Pirandelo napušta Evropu Luiđi Pirandelo sa Henrikom IV Problem relativiteta kod Pirandela Problem lepote u delu Džona Golsvordija O’Nil: Ana Kristi Poezija Rabindranata Tagore Oko jedne pesme pobednika liričara Opat Bremon Ka problemu kritičara Virdžinija Vulf Umrla je Selma Lagerlef Bernard Šo, o „tajni” svoga pesnika u komadu Kandida Oko Šoove Kandide u Beogradu Roman o Jovanu Kapistranu Poslušnost, u dvema knjigama Francuske varijacije André Malraux: La voie royale B. Priestley: The good companions Maksans van der Mert: Beleg božji Punkt kontrapunkt Pogled u englesku poeziju Pogled u engleske časopise i prozu Nepoetične vesti o poeziji u Engleskoj i Americi Umro je Dilan Tomas Sve divljenja dostojno, ali... Fransoaz Sagan, nagrada kritičara; i dalje Jedna pesma D. Dž. Enrajta Iz američke poezije Medijum poezije DODATAK Pol Valeri NAPOMENE Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije. Stvaralaštvo Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine. Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči. Rekla je Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole. Dela U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela: Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika Pisma iz Norveške (1914) – putopis Iz prošlosti (1919) Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke Zapisi (1941) Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji Zapisi o mome narodu (1948) Njegošu knjiga duboke odanosti (1951) Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956). MG117

Autor - osoba Dobrašinović, Golub, 1925-2008 = Dobrašinović, Golub, 1925-2008 Naslov Bibliografija spisa Vuka Кaradžića / [priredio Golub Dobrašinović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1974 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1974 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 972 str., [1] list sa slikom V. S. Кaradžića, [132] str. s tablama : faks. ; 23 cm Zbirka Sabrana dela Vuka Кaradžića / [Prosveta, Beograd]. ǂknj. ǂ36 (Pl.) Napomene `Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Кaradžića 1864-1964 --> str. [3] Beleška o ovoj knjizi: str. 613-648 Registri. Predmetne odrednice Кaradžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 – Bibliografije Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar 1864) bio je prvi srpski lingvista u 19. veku, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Rođen u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je skoro ugašen život srpskog naroda. Vuk je stao na snagu u vreme junačko. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Imao je nekoliko braće i sestara koji su umrli. U tadašnje vreme se verovalo da je to zbog duhova i veštica. Posle smrti dosta njegove braće njegovi roditelji su mu dali ime Vuk da bi to ime oteralo duhove i veštice. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852. Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Na početku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 17 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki. Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinju, gde je proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, kojom se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i sa radom na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je Vuk objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesama pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Sjedinjenjem Magistrata i Suda beogradskog u proleće 1831. godine, Vuk Karadžić je imenovan 29. marta 1831. za predsednika te institucije, što se u današnjim terminima smatra gradonačelnikom Beograda. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868, četiri godine nakon njegove smrti. Vukova smrt, opelo i sahrana Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, `u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima`. „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilović je skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je dat kraći opis samoga događaja. Međutim,ostalo je zaboravljeno da je Sandić još jednom, po treći put, nešto šire zabeležio svoja sećanja o tome kako je Vuk umro`. „Kada je umro – 26 januara 1864 godine – Vuk Karadžić bio je „oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Na vest o smrti, Vuk Vrčević pisao je odmah Mini: „Ovo je prvi put u mome životu da Bam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja”. „Na pogrebu Vukovom, piše jedan suvremenik, bila je – razume se – sva omladina, a do groba na Sankt-Marksovom groblju nosili su Vuka ovi omladinci: filozof Aleksandar Sandić i pet medicinara: Đura Bastić, Isa Stojšić, Aleksandar (Šaca) Stepanović, Milan Jovanović (Morski) i ja. Na opelu održao je dugački govor Aleksandar Sandić, dugogodišnji Vukov prijatelj i pomoćnik u radu, a posle opela, u grčkoj kapeli, govorio je, tada još bečki student, Vladan Đorđević`. Govor mu je tom prilikom održao arhimandrit Gerasim Petranović. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 12. oktobra 1897. godine i uz velike počasti sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Vukov rad Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan nesavršenosti svoje Pismenice, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje „Srpskog rječnika“ iz 1818. objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom. Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Izgled slova ђ je prihvatio od Lukijana Mušickog, џ je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ћ iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova ј iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Iz staroslovenske azbuke Vuk je zadržao sledeća 24 slova: А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Njima je dodao jedno iz latinice: Ј ј I pet novih: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ Izbacio je sledeća slova: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (o) Ѧ ѧ (mali jus) Ѫ ѫ (veliki jus) Ы ы (jeri, tvrdo i) Ю ю (ju) Ѿ ѿ (ot) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (št) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) Я я (ja) U početku Vuk nije upotrebljavao slova ф i х. Slovo х je dodao u cetinjskom izdanju „Narodnih srpskih poslovica“ iz 1836. godine. Karadžić je 1839. godine izbacio jotovanje glasova д i т u srpskom književnom jeziku. Za drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Vuk je prikupljao građu iz govora stanovništva Crne Gore, Dubrovnika, Dalmacije i Hrvatske. Ovo izdanje je objavljeno u Beču 1852. godine, i u njemu se našlo 47.427 reči. Ovo izdanje Rječnika na nemački je preveo Jakob Grim. Do kraja svog života Vuk je radio na daljem prikupljanju građe, ali ga je smrt sprečila da spremi i treće izdanje. To su tek 1898. godine učinila dvojica njegovih poštovalaca, Pera Đorđević i Ljubomir Stojanović. Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanični jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi učili su iz knjiga na starom jeziku, unoseći u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj način stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesređena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je počela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Milovana Vidakovića. Kritika je bila usmerena na loše piščevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesređenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidaković u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovića, u polemici su učestvovali i Joakim Vujić, Lukijan Mušicki, Pavle Berić i Gliša Geršić. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjačili među Vukovim protivnicima. Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, je već posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemogući štampanje knjiga. Stratimirović se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih ćiriličnih slova i uvođenja slova J, smatrajući to napuštanjem pravoslavlja i pokatoličavanjem. Vuk je preveo Novi zavet na srpski 1819. godine i objavio ga, posle 27 godina pokušaja da dobije preporuku, pod naslovom Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Pored srpske crkve, najveći Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivač i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžić, koji je u početku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. počeo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“, Hadžić je dao uputstva za rad budućim gramatičarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“, u kom je zamerio Hadžiću na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijelnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar, pa je Hadžić nastavio polemiku napisavši nekoliko članaka i brošura („Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“...). Polemika između Karadžića i Hadžića je trajala skoro deceniju, a Karadžić je odneo pobedu tek 1847. godine. 1847. Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je slavenoserbski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika: prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“, Đuro Daničić, „Pesme“,Branka Radičevića „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša Izdavanjem „Gorskog vijenca“, dokazano je da se i najveća filozofska dela mogu pisati čistim srpskim narodnim jezikom. Od 1814. do 1847. godine Vukova pobeda nije bila izvesna. Iako je njegov rad naišao na odobravanje evropskih filologa i lingvista, on je među samim Srbima imao žestoke protivnike, koji su mu prigovarali da njima ne treba prosti, govedarski jezik. Slamajući protivnike u polemikama i štampajući srpske narodne umotvorine, kojima se oduševljavala cijela Evropa, pa čak i najveći evropski pesnik toga vremena Nijemac Gete, Vuk je svojim protivnicima sve više dokazivao da nisu u pravu. Istovremeno je dobijao sve više pristalica među mlađim srpskim književnim i kulturnim radnicima. Do Vukove pobede 1847. dolazi upravo zahvaljujući mladom pokoljenju intelektualaca. Te godine su objavljena gore navedena dela kojima je dokazano da se na prostom narodnom jeziku može pisati kako poezija, filozofija tako i sama Biblija, čiji prevod ne zaostaje ni za jednim prevodom na drugi jezik. Delo Đure Daničića je dokrajčilo višegodišnju Vukovu polemiku sa njegovim glavnim protivnikom Jovanom Hadžićem i potpuno opravdalo Vukovu reformu srpske azbuke i pravopisa. Iako je Vukova reforma ove godine postala stvarnost, trebaće dvadeset i jedna godina da se u Srbiji zvanično prihvati Vukov pravopis. Njegoš o Vukovoj redakciji srpskog jezika Njegoš svjedoči i potvrđuje svoju saglasnost Vukovom prevodu `Novog zavjeta` na srpski jezik (prihvata Vukovu redakciju srpskog jezika)- Beč, 9. oktobra 1833. g.: „SVJEDODŽBA - Kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod ’Novog zavjeta’ na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda ... Potpis :vladika crnogorski i brdski Petar Petrović” Sakupljanje narodnih umotvorina Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa čak i prevodio na nemački jezik. Među zainteresovanim za srpski jezik našli su se Nemac Johan Volfgang Gete i braća Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Beču. Nova izdanja počela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su se pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je počeo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Beču. U ovom izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853, u Beču je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kćerka Mina je sledeće godine prevela pripovetke na nemački jezik. Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petroviću Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. Sakupljanje narodnih običaja Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan od savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rječnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. Istoriografski rad Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao učesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o događajima sve do 1814, kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovića. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenović knjaz Serbiji“. Od obilne građe o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušči sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu između srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konačno, Vuk je poznatom nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srpskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution). Vukov uticaj Filološki rad U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri tačke: izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ogledalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog jezika. Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici (ъ, ь), apsorbovani (upijeni) grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju „narodnog“ pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizovao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata (ѣ) je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije. Nefilološki rad Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan. Nagrade Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu i drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I,[15] Orden Svete Ane sa krunom, Orden crvenog orla i Orden Franca Jozefa. Godine 1861, dodeljena mu je titula počasnog građanina grada Zagreba. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beču dobije njegovo ime. P (L)