Broj artikla: 200000394678 A8659452 • 100% UV-A, -B, -C Protection • Ceramic - The ceramic material lenses are break-proof and offer 100% protection • Decentred Lenses - Clear, undistorted vision thanks to decentred lenses • Flexible Frame - Due to the very flexible frame, the glasses adapt perfectly to your face and are also extremely durable • Mirror - The reflective surface reflects infrared rays • Optimised Airflow - Improved vision and protection from draughts thanks to strongly domed lenses and a targeted airflow management that prevents lenses from fogging up • 2 component design - Comfortable fit and wearability due to stable frames, with soft arm tips and/or nose pads • Direct glazing possible - Can be fitted with corrective lenses from approximately -4.0 to +4.0 diopter by an optometrist • Filter category: cat. 3

Žileti (blades) od različitih proizvođača iz inostranstva (SAD; Enkleska, Nemačka, Švedska): - Orion (Germany), 1 kom, 500 dinara - Swing Economic, 1 kom, 600 dinara - Star double edge (USA), u kutiji 2 komada, 1000 dinara - Thin Gillette blades (Germany), pakovanje sa 10 kom, 1000 dinara - Dunne Gillette klinge (Germany), 1 kom, 600 dinara - Record Lux 10 an - Extra tunt (Sweden), 1 kom, 800 dinara - Fagesta bruks A.-B. -(Sweden), 1 kom, 800 dinara - Single edge - scrapers, 3 kom, 900 dinara - Gillette blade - King (USA), 1 kom, 600 dinara - Blue Gillette blade - extra - King (England), 1 kom, 600 dinara - Astor blue blade - special (Sweden), pakovanje od 5 kom, 1000 dinara Svi su nekorišćeni. Između dva svetska rata. Može pojedinačna prodaja K L 2

Broj artikla: 200000394676 A8658481 • 100% UV-A, -B, -C Protection • Ceramic - The ceramic material lenses are break-proof and offer 100% protection • Decentred Lenses - Clear, undistorted vision thanks to decentred lenses • Flexible Frame - Due to the very flexible frame, the glasses adapt perfectly to your face and are also extremely durable • Mirror - The reflective surface reflects infrared rays • Optimised Airflow - Improved vision and protection from draughts thanks to strongly domed lenses and a targeted airflow management that prevents lenses from fogging up • 2 component design - Comfortable fit and wearability due to stable frames, with soft arm tips and/or nose pads • Direct glazing possible - Can be fitted with corrective lenses from approximately -4.0 to +4.0 diopter by an optometrist • Filter category: cat. 3

OGRLICA OD MURANO STAKLA Neobična zelena ogrlica Zeleno, volim te zeleno! Naziv proizvoda: Ogrlica od različito dizajniranih kockica Proizvođač: Fashion B Materijal: Staklo – Murano staklo Boja: Nijanse zelenih tonova sa žutom i crvenom Dužina: 45 cm + 5 cm Detaljno stanje: Nova nenošene ogrlica. Odlično izgleda. Posebno je namenjena osobama koje preferiraju zelenu boju i originalan neobičan stil odevanja. Opis: Na niski od sitnih zelenih perlica na svaka dva santimetra razmaka raspoređene su 11 neobično dizajniranih kockica od Murano stakla sa različitim motivima u zelenim nijansama, veličina oko 15 mm - što čini posebnu privlačnost ove originalnosti u dizajnu ogrlice. Koliko neobičnost ovih perli, kao i boje, a možda i zelenih nijansi doprinose dopadljivosti ove ogrlice. Uglavnom ovakva ogrlica sigurno mora imati podršku u načinu odevanja, kao i dezenu i vrsti tkanine odeće, upotpunjujući određeni stil devojaka i dama od integriteta.

PROMO FOTOGRAFIJA THE SMALL FOUR IZ 1967. G. Poslata iz Yorkshire 25. oktobra 1967. godina Crno bela fotografija 13,5 x 8 cm “The Small Four” je bend iz East Yorkshire, United Kingdom Mala četvorka je imala sreću da jednom izda 1966. kod Pye Records: One Up For Me b/w I`ll Find Him (Jednom za mene i Naći ću ga) svoju prvu ploču. Johnny `Pat` Paterson and Tony Gosling (Džoni `Pat` Paterson i Toni Gosling), obojica su prehodno svirali u The Aces (Kečevima) tokom Skiffle ludnice kasnih 1950 -ih i ranih 1960 –ih, a sa Steve Trice (guitar), Johnny Small (keyboards, vocals), Dave Morris (drums) predstavljali su bend “The Small Four”. Neki članovi su nastavili da sviraju u klubovima kao Matthew i sin. Skiffle je žanr folk muzike sa primesama bluza, džeza i američke folk muzike

LOT SADRŽI UKUPNO 241 SLIČICU. SLIČICE SU U ODLIČNOM STANJU,TEK IIZVAĐENE IZ PUNIH KESICA. BROJEVI SJAJNIH I SPECIJALNIH SLIČICA SE NALAZE U ZAGRADAMA BROJEVI SLIČICA SU : (2),(3),(4),(5),6,7,8,9, 10,(11),12,13,14,15,16,17,18,19, (20),(21),22,23,24,25,26,27,28,29, 30,31,(32),33,34,35,36,(37),38,(39), (40),(41),(42),(43),(44),(45),(46),(47),(48),(49), (50),(51),(52),(53),(54),(55),(56),(57),(58),(59), (60),(61),(62),(63),(64),66,67,68,69, 70,(71),72,73,74,75,76,77,78,79, (80),(81),82,83,84,85,86,87,88,89, 90,91,(92),93,94,95,96,97,98,(99), 100,101,102,(103),104,105,106,107,108,109, 110,(111),112,113,114,115,116,117,118,119, 120,121,122,123,124,(125),126,127,128,129, 130,(131),132,133,134,135,137,138,139, (140),(141),142,143,144,145,146,147,148,149, 150,151,(152),153,154,155,156,157,158,(159), 160,161,162,(163),164,165,166,167,168,169, 170,(171),172,175,176,177,178,179, 180,181,182,183,184,(185),186,187,188,189, 190,(191),192,193,194,195,196,197,198,199, (200),(201),202,203,204,205,206,207,208,209, 210,211,(212),213,214,215,216,217,218,219, 220,(221),222,(223),224,225,226,227,228,229, 230,(231),232,233,234,235,236,237, + SA SLOVIMA: (A),(B),(C), (D),(E),(F),(G), (H),(I),(J)

301 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali jedna slicica u albumu da bi bio pun!!! Hana i Barbera je bila američka produkcijska kuća za crtane filmove koja je producirala animirani televizijski i bioskopski program četrdeset i pet godina između 1957. i 2001. Hana-Barberu su osnovali 1944. Metro-Goldvin-Majerovi animacioni režiseri Vilijam Hana i Džozef Barbera pod nazivom H-B Enterprajziz, koji je korišćen za produkciju televizijskih reklama. Pošto je MGM zatvorio svoj studio za animacije 1957, H-B Enterprajziz je postao glavni posao Hane i Barbere i kompanija je promenila naziv u Hana i Barbera produkciju 1960. Za tri decenije, Hana i Barbera su proizveli mnogo uspešnih crtanih filmova, na primer Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Hiki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Skubi Du i Štrumfovi, svi oni će postati ikone zapadne pop kulture. Godine 1991, kompaniju je kupio Tarner Brodkasting, u glavnom iz razloga kako bi Tarner mogao da upotrebi njihovu biblioteku koja je sadržala preko 300 crtanih filmova i serija kako bi je iskoristio kao osnovu potrebnu za njegov novi program Kartun Netvork kanal za kablovsku televiziju. Promenjen je naziv u H-B Produkcijska kompanija i 1992, u Hana i Barbera crtani filmovi 1993, studio je nastavio sa proizvodnjom bez aktivnog delovanja Vilijama Hane ili Džozefa Barbere, oni su obojica otišli u polu-penziju, ali su i dalje ostali vodeća lica studija. Za vreme kasnih 1990-ih, Tarner je Hana i Barberu isključivo okrenuo produkciji novih materijala za Kartun Netvork. 1996, Tarner Brodkasting je kupio Tajm Vorner. Pošto je Vilijam Hana umro 2001, Hana i Barbera je postao deo Varner Braders animejšona, i studija Kartun netvork nastavljena je produkcija Kartun Netvorkovih crtanih filmova. Džozef Barbera je ostao sa Varner Braders animejšenom kao ceremonijalno lice sve do njegove smrti 2006. Počeci Hane i Barbere Vilijam Hana i Džozef Barbera su se prvi put udružili dok su još radili u Metro-Goldvin-Majerovom studiju za animacije 1939. Prvi njihov veći projekat je bio crtani film Puss Gets the Boot (1940), koji je poslužio kao osnova za crtani film Tom i Džeri, a ujedno je bio i prva epizoda popularnog crtaća. Hana, Barbera i MGM-ov režiser Džordž Sidnej su osnovali H-B Enterprajziz 1944. dok su i dalje radili za studio, svoju kompaniju su koristili za snimanje prvih televizijskih reklama. Pošto su Hana i Barbera dobili osam Oskara za određene epizode njihovog crtanog filma Tom i Džeri, MGM je zatvorio studio za animacije 1957, zato što je smatrao da je napravljeno dovoljno epizoda za repriziranje. Hana i Barbera su zaposlili većinu svojih radnika iz MGM-a da rade za H-B Enterprajziz, koja će postati prava produkcijska kuća od 1957. Doneta je odluka da kompanija snima crtane filmove za televiziju, a prvi crtani film je bio The Ruff & Reddy Show, koji je premijerno prikazan na NBC-u u decembru 1957. Kako bi nastavili proizvodnju Hana i Barbera su se udružili sa kompanijom Skrin Gems. 1959. godine, H-B Enterprajziz je promenio naziv u Produkciju Hana i Barbera i postao je vođa u televizijskoj animaciji. Obično su bili kritikovani zbog upotrebe tehnike ograničene animacije, Produkcija Hana i Barbera je obično proizvodila crtane filmove koji su se prikazivali vikendom i sredom u udarnom terminu. Prikazivale su ih sve vodeće televizije u SAD. Studio je takođe i imao nekoliko bioskopskih ostvarenja kao što je crtani film napravljen za Kolumbija Pikčers, Loopy De Loop. Snimani su i drugi kratki bioskopski crtaći na osnovu televizijskih animiranih filmova. Kompanija nikada nije imala sopstvenu zgradu do 1963, kada je otvorena na adresi Bulevar Kahuenga 3.400. u Studijskom gradu, Kalifornija. Partnerstvo između Hane i Barbere i Kolumbije trajalo je do 1967, kada su Hana i Barbera prodali studio Taft Brodkastingu dok su zadržali svoju poziciju u studiju. Od 1965, Hana i Barbera su pokušali da budu muzička izdavačka kuća za kratko vreme. HBR ploče su distribuirali Kolumbija CBS rekords, sa pevačima kao što su Luis Prima, Pet Amerikanaca, Skatman Kroters, i 13. sprat lift. Od 1969. do otprilike 1983, Produkcija Hana i Barbera je bio vodeći studio za televizijsku animaciju na svetu, skoro skroz posvećeni produkciji crtanih filmova koji su se puštali sredom ujutru. Televizijski crtani filmovi Hana i Barbera je prvi studio za animacije koji je uspešno producirao crtane filmove posebno za televiziju;do tada, su televizijski crtaći postojali samo kao reprize bioskopskih. Druga dela Hane i Barbere uključuju i bioskopski crtani film, Loopy De Loop, za Kolumbija Pikčers od 1959 do 1965; i početna sekvenca ABC-evog/Skrin Gems televizijskog programa Začarani. Kasnije, H-B će koristiti likove Začaranih kao goste u Porodici Kremenko. Mnoštvo Hana i Barbera crtanih filmova su bili proizvedeni za puštanje u udarnim terminima, nastavili su proizvodnju tih crtaća sve do ranih 1970-ih. To su crtani filmovi: Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Brzi Drov Mak rov, Top Mačak, Džoni Kvest, Porodica Džetsons, Uvrnute trke, i posebno Porodica Kremenko svi su oni puštani u udarnim terminima i takmičili su se sa najboljim komedijama, dramama i kvizovima. Porodica Kremenkoje postao šou sa najvišim rejtingom gledanosti. Tokom svoje dve decenije uspeha, Hana i Barbera su predstavili mnogo crtanih filmova Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, i Skubi Du, svi oni će postati ikone američke pop kulture. Tokom 1970-ih praktično, većina američke televizijske animacije su producirali Hana i Barbera, jedini rivali su dolazili od Filmejšena i DePati-Freleng Enterprajzesa, plus određeni animirani specijali koji su se puštali u udarnom terminu od Rankin Basa, Čak Džounsa, i Bila Melendeza. Kontroverznost kvaliteta Hana i Barbera su bili optuženi za doprinos smanjenju kvaliteta animacije i crtanih filmova od 1960-te do 1980-te. Neki ljudi veruju da su njihovi crtani filmovi „uništili humor“. To je zato što su oni prvi studio koji se bavio televizijskom animacijom, tako da su imali ograničen budžet. U MGM su trošili do $50,000 za jedan kratak crtani film, dok su oni trošili $3,000 za crtani film iste dužine. Na primer, jedan 22-minutna (30 minuta sa reklamama) epizoda Džouzija i Cica Maca iz 1970 imala je isti budžet --$45,000-- kao jedan 8-minutni Tom i Džeri iz -1940-te. Takva budžetska ograničenja zahtevala su promene produkcijskih vrednosti. U priči koju je objavio Saturdej Ivning Poust, Kritičari tvrde da Hana i Barbera su uzimali više posla nego što su mogli da urade, to je jedino televizijska publika mogla da trpi.[1] Jedan direktor u Volt Dizniju je jednom rekao, „Mi ne računamo njih uopšte kao rivale.“[1] To je možda bilo istina, ali kasnih 1950-ih i ranim 1960-ih, Hana i Barbera je bio jedini studio u Holivudu koji je aktivno zapošljavao, u to vreme oni su pokupili dosta Diznijevih animatora. Hana i Barbera su predstavili ograničenu animaciju, koja je bila popularizovana u bioskopima zahvaljujući UPI, na televizijskim crtanim serijama kao što je Rafov i Redijev šou kao način koji će smanjiti troškove. Ovo je dovelo do smanjenja kvaliteta animacije. Studio je našao rešenje za te kritike, da pravi filmove i tako pravi bolje verzije njihovih crtaća, to su na primer: (Nej tamo, to je Medvedić Jogi! iz 1964, Čovek zvani Kremenko iz 1966, i Džetsons: Film iz 1990) i adaptacije drugih materijala: (Šarlotina mreža iz 1973. i Hajdina Pesma iz 1982). Polje animacije je stiglo do dna oko sredine 1970-ih, čak je i publici crtanih filmova sredom dosadilo. Snažno fokusiranje na jake dijaloge i pametne scenarije je manje ili više nestalo do 1973, Zato što se studio promenio priča je bila na zadnjem mestu, a animacija na prvom. U to vreme Hana i Barbera crtani filmovi su veoma loše prolazili osim nekoliko primera: (Porodica Kremenko, Skubi Du, Super Prijatelji), ali oni su se samo reprizirali. Spor uspon i pad Stanje oblasti animacije se promenilo 1980-ih, zahvaljujući takmičarima nastale su serije koje su bile bazirane na popularnim igračkama tj. akcionim figurama, uključujući i Filmejšenov Hi-men i Gospodari svemira i Rankin Basove Munjevite mačke. Hana i Barbera studio je zaostao za konkurencijom, kako je novi talas animatora nadolazio i oprobavao se na tržištu 1980-ih i 1990-ih. Tokom 1980-ih, Hana i Barbera su predstavili crtaće napravljene na osnovu poznatih proizvoda Štrumfovi, Snorkijevci, Pak-Man, Despoti hazarda, Priče majci, Srećni dani, Lavern i Širli, Mork i Mindi, i Izazov GoBotsa, takođe su proizveli i nekoliko ABC Nedeljnih specijala. Nekoliko njihovih crtanih filmova je proizvedeno u Australijskom studiju (napravljeno je partnerstvo sa Australijskom kompanijom Sautern star enterteiment), uključujući Drak Pak, Vajldfajr, Berenstainovi Medvedi, Tin Vuk, i skoro svi CBS Storybreak-ovi. Početkom 1980-ih i nastavivši posle kupovine Turnera, takođe su tadili na nekim manje poznatim projektima, kao što je serija Najbolje avanture: Priče iz Biblije. H-B se takođe ujedinio sa Rabi-Spirs produkcijom, koju su osnovali 1977. bivši H-B radnici Džo Rubi i Ken Spirs. Taft Brodkasting je kupio Rubi-Spirs od Filmvejsa 1981, Rubi-Spirs se često udruživao da radi zajedno sa Hanom i Barberom. Hana i Barbera su često pravili crtane filmove u kojima su glavni likovi mali 1980-ih, kao što su: Pink Panter i Sinovi, Dete Kremenko, Popaj i sinovi, i Pas pod imenom Skubi Du. iz 1985, Hana i Barbera su pustili Neverovatni svet Hane i Barbere, novi program koji je predstavio nove verzije starih likova kao što su: Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Snorkovi, i Riči Rič, zajedno sa novim crtanim filmovima kao što su: Galtar i zlatni Lenc, Pa Pa Medvedići, Fantastični Maks, i Noćna Patrola.. Sledeće godine H-B su proizveli: Jogijevo veliko bekstvo, prvi crtani u Hana i Barbera superzvezdama 10, serija o 10 originalnih telefilm-ova napravljena na osnovu njihovih popularnih likova, uključujući i popularne specijale kao što je Džetsonsi upoznaju Kremenkove. Zbog ovoga, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su bili razlozi finansijskih problema Taft Brodkastinga, koji je baš tad kupila Američka Finansijska Korporacija 1987. i promenila mu ime u Veliki Američki Brodkasting sledeće godine. H-B je odlučila da promeni svoj način rada i da pravi crtane filmove u studijima u Tajvanu, na Filipinima, i Japanu. Hanu i Barberu su usporavali zahtevi televizijskih stanica, uglavnom ABC, koji su insistirali na repriziranju Skubi Dua više puta, uključujući i crtaće Kapetan Pećinac i Džozi i Cica mace; to je uništavalo kreativnost, što je dovelo do toga da su mnogi scenaristi i animatori napustili studio u 1989. Odgovorili su na poziv od Varner braće koji su planirali da ožive svoj studio za animacije, odmah su napravili crtane filmove: Tini Tun Avanture i Anamanijaci. Tarnerova obnova 1990-te, zbog finansijske situacije, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su stavljeni na prodaju. 1991, većinu biblioteke Hane i Barbere i Rubi i Spirsa je kupio Tarner Brodkasting. Turnerov predsednik zabave Skot Saša je izabrao čudan izbor da vodi studio u propadanju. Fred Seibert je direktor za brendiranje koji je napravio marketing i izbrendirao MTV i Nikolodeon i izmislio je program “Nik-noću”, ali nikada nije radio u produkciji crtanih filmova. On je odmah popunio prazninu koja je nastala zbog nedostatka animatora, scenarista i producenata, zaposlio je ljude kao: Pat Ventura, Donovan Kuk, Kreg Mekreken, Gendi Tartakovski, Set Mekfarlan, David Feis, Van Partibl, i Buč Hartman i novog vođu u produkciji Baza Potamkina. 1992, studio je promenio ime u H-B Produkcijska kompanija, a zatim ponovo promena naziva u Hana i Barbera crtaći. sledeće godine. Ranih 1990-ih, Hana i Barbera su napravili crtaće kao: Tom i Džeri deca, Drupi: Gospodar detektiva), Nove avanture kapetana Planete i Jo Jogi. Takođe su napravili crtaće koji su bili drugačiji od njihovih prethodnih izdanja, uključujući crtaće Budi se, skači i kotrljaj, Dva glupa psa, SVOT mačke i Pirati mračnih voda. Sredinom 1990-ih, Hana i Barbera i Kartun Netvork (koji je predstavio dosta njihovih crtaća novijoj publici) je pustio Seibertovu inovaciju, povratak u budućnost koncept kratkih crtaća Kakav-Crtać šou, koji je predstavio nove likove i na neki način promenio Hanu i Barberu zauvek. Prvi crtani film koji je nastao iz Kakav-crtać šoua je Gendi Tartakovskova Deksterova laboratorija. Drugi programi su ih sledili, uključujući i Džoni Bravo, Krava i Pile i Super devojčice, to su bile zadnje serije koje su koristile H-B logo: “Zvezda Padalica” (koji je prvo korišćen 1979). H-B su takođe napravili nekoliko filmova sa Skubi Duom (Vorner Braće) isto tako i novu seriju, Prave avanture Džonija Kvesta. Posle ujedinjenja Tarner Brodkastinga i Tajm Varnera 1996, Vlasnici su morali da dele studije u svom vlasništvu. Iako su bili pod istim vlasništvom, Hana i Barbera i Vorner braders. Animacija su radili odvojeno do 1998. Te godine Hana i Barbera zgrada je zatvorena i preseljena na plac Vorner Braders Animacije Šerman Oks, Los Anđeles, Kalifornija. Kartun Netvork Studio Kartun Netvork Studio je produkcijska kompanija osnovana 21. oktobra 1994. godine. Oko 1998, ime Hana i Barbera je počelo da nestaje sa crtanih filmova i počelo se zamenjivati sa imenom Kartun Netvork Studio. To je bilo zgodno crtaćima koji su se proizvodili izvan Hane i Barbere, ali je Kartun Netvork imao pomoć u produkciji, na primer a. k. a crtaći Ed, Ed i Edi, Kino Film` Majk, Lu i Og, i Kurios Pikčers` Ovca u velikom gradu, kao i crtaći koje je studio nastavljao da proizvodi: Grimove avanture Bilija i Mendi i Samuraj Džek i drugi Kartun Netvorkovi originalni crtaći. Ovo je zbog činjenice da je brend Kartun Netvork studio napravljen samo kako bi se napravila prva sezona Deksterove laboratorije (ironično, naziv brenda će se vratiti crtanom filmu kada se budu napravile nove epizode 2001). Kada je Vilijam Hana umro 22. marta, 2001, jedno doba je završeno. Zadnja zvanična Hana i Barbera produkcija je bila Skubi Du i Sajber trka, koj je distribuirala film i prenela zvaničnu produkciju Vorner Braders. Televizijskoj animaciji. Posle 2001. Animaciju i druge Kartun Netvorkove projekte je radio Kartun Netvork studio. Džozef Barbera je nastavio da radi za Vorner braders animaciju na projektima vezanim za Hanu i Barberu i Tom i Džeri sve do njegove smrti 18. decembra, 2006. Hana i Barbera ime se i dalje spominje na produkcijama starih H-B klasika kao što su Porodica Kremenko, Skubi Du i drugi, studio koji ih producira je Vorner braders. Animacija (ponekad se i Kartun Netvork pozabavio produkcijom tih crtaća); Većina crtanih filmova koje je pravila Hana i Barbera produkcija za Kartun Netvork sada je u vlasništvu kanala. Lista značajnijih Hana i Barbera produkcija 1950-te Rafov i Redijev Šou (1957, NBC) Haki i prijatelji (1958,) Piksi i Diksi i Gospodin Džinks (1958) Brzi Drov Mek rov (1959,) Snuper i Bleber (1959) Augi Dogi i Dogi Dedi (1959) Loopy De Loop (1959-1965, bioskopski kratak crtani film) 1960-te Porodica Kremenko (1960, ABC) Top Mačak (1961) Medvedić Jogi (1961,) Lale Gator (1962,) Porodica Džetsons (1962, ABC) Magila Gorila (1964,) Pankin` Maca & Mašmiš (1964) Rikošet Zeka & Drop a Long (1964) Džoni Kvest (1964, ABC) Hej tamo, to je medvedić Jogi! (1964, bioskopski dugometražni crtani film ) Atomski Mrav Tajna Veverica (1965, ABC) Skvidli Didli Petar Potamus i njegov magični leteći balon (1966,) Povetarko i Kijavko (1966) Jipi, Japi i Jahuuji (1966) Svemirski Duh i Dino dečak (1966, CBS) Čovek zvani kremenko (1966, bioskopski dugometražni crtani film) Čovek Ptica i Trio Galaksija (1967, NBC) Herkuloid (1967, CBS) Šazan (1967, CBS) Banana split sat avanture (1968, NBC) Uvrnute Trke (1968, CBS) Skubi Du (1969, CBS) 1970-te Džozi i Cica Mace (1970, CBS) Harlem Globetroter (1970) U pomoć!... to je Her Ber Banč! (1971, CBS) Neverovatni Čan i Čan Klan (1972, CBS) Sealab 2020 (1972, NBC) Džini (1973, CBS) Super Prijatelji (1973), ABC) Šarlotina mreža (1973, bioskopski dugometražni crtani film ) Brzi Bagi (1973) Porodica Adams (1973, NBC) Hongkong Fuji (1974, ABC) Novi Tom i Džeri/Grejp Ejp šou (1975, CBS) Skubi Du/Dajnomat sat (1976, ABC) Džaberdžav (1976, ABC) Skubijeva Sve zvezdana Smehijada (1977, ABC) Novi Popaj (1978, CBS) Fred i Barni upoznaju stvar (1979, NBC ) 1980-te Riči Rič/Skubi i Skrepi Du šou (1980, ABC) Štrumfovi (1981, NBC) Pak-man/Mali Nevaljalci/Riči Rič šou (1982, ABC) Priče Majci (1982, NBC) Pak-Man (TV serija) (1983, ABC) Snorkijevci (1984, NBC) Izazov GoBotsa (1984,) Paund Psi (1986, ABC) Kompletno Mentalne neadvanture Eda Grimlija (1988, NBC) 1990-te Džetsonsi: Film (1990, bioskopski dugometražni crtani film) Tom i Džeri deca (1990, ko produkcija sa Turner Entertejmentom, FOKS) Porodica Adams (druga animirana verzija) (1992, ABC) 2 Glupa psa (1993, TBS) SVOT Mačke (1993, TBS) Nove avanture Kapetana Planete (1993, TBS) Kakav-crtać šou (1994, Kartun Netvork) Prave Avanture Džonija Kvesta (1996, Kartun Netvork/TBS /TNT]]) Deksterova Laboratorija (1996, Kartun Netvork) Džoni Bravo (1997, Kartun Netvork) Krava i Pile (1997, Kartun Netvork) Super Devojčice (1998, Kartun Netvork) Hana i Barbera zvučni efekti Osim njihovih crtanih filmova i likova, Hana i Barbera su takođe bili poznati po svojoj opširnoj biblioteci zvučnih efekata. Osim običnih zvučnih efekata iz crtanih filmova (kao što su zvečke, flaute i drugi instrumenti), oni su takođe imali i poznate zvukove korišćene za transportovanje, kućne predmete, elemente i drugo. Kada su Hana i Barbera osnovali svoj studio 1957, napravili su dosta zvučnih efekata, a imali su ograničene izbore. Takođe su uzeli zvukove iz tada zatvorenog MGM-ovog studija za animacije. Do 1958, počeli su da šire i da dodaju više zvukova u svoju biblioteku. Pored toga su pravili dosta svojih zvukova, takođe su sakupili dosta zvukova iz drugih filmskih i studija za animacije, kao što je Univerzal Pikčers, Vorner braders. Animacija, pa čak i Volt Dizni Produkcija...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali cetiri slicice! Hana i Barbera je bila američka produkcijska kuća za crtane filmove koja je producirala animirani televizijski i bioskopski program četrdeset i pet godina između 1957. i 2001. Hana-Barberu su osnovali 1944. Metro-Goldvin-Majerovi animacioni režiseri Vilijam Hana i Džozef Barbera pod nazivom H-B Enterprajziz, koji je korišćen za produkciju televizijskih reklama. Pošto je MGM zatvorio svoj studio za animacije 1957, H-B Enterprajziz je postao glavni posao Hane i Barbere i kompanija je promenila naziv u Hana i Barbera produkciju 1960. Za tri decenije, Hana i Barbera su proizveli mnogo uspešnih crtanih filmova, na primer Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Hiki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Skubi Du i Štrumfovi, svi oni će postati ikone zapadne pop kulture. Godine 1991, kompaniju je kupio Tarner Brodkasting, u glavnom iz razloga kako bi Tarner mogao da upotrebi njihovu biblioteku koja je sadržala preko 300 crtanih filmova i serija kako bi je iskoristio kao osnovu potrebnu za njegov novi program Kartun Netvork kanal za kablovsku televiziju. Promenjen je naziv u H-B Produkcijska kompanija i 1992, u Hana i Barbera crtani filmovi 1993, studio je nastavio sa proizvodnjom bez aktivnog delovanja Vilijama Hane ili Džozefa Barbere, oni su obojica otišli u polu-penziju, ali su i dalje ostali vodeća lica studija. Za vreme kasnih 1990-ih, Tarner je Hana i Barberu isključivo okrenuo produkciji novih materijala za Kartun Netvork. 1996, Tarner Brodkasting je kupio Tajm Vorner. Pošto je Vilijam Hana umro 2001, Hana i Barbera je postao deo Varner Braders animejšona, i studija Kartun netvork nastavljena je produkcija Kartun Netvorkovih crtanih filmova. Džozef Barbera je ostao sa Varner Braders animejšenom kao ceremonijalno lice sve do njegove smrti 2006. Počeci Hane i Barbere Vilijam Hana i Džozef Barbera su se prvi put udružili dok su još radili u Metro-Goldvin-Majerovom studiju za animacije 1939. Prvi njihov veći projekat je bio crtani film Puss Gets the Boot (1940), koji je poslužio kao osnova za crtani film Tom i Džeri, a ujedno je bio i prva epizoda popularnog crtaća. Hana, Barbera i MGM-ov režiser Džordž Sidnej su osnovali H-B Enterprajziz 1944. dok su i dalje radili za studio, svoju kompaniju su koristili za snimanje prvih televizijskih reklama. Pošto su Hana i Barbera dobili osam Oskara za određene epizode njihovog crtanog filma Tom i Džeri, MGM je zatvorio studio za animacije 1957, zato što je smatrao da je napravljeno dovoljno epizoda za repriziranje. Hana i Barbera su zaposlili većinu svojih radnika iz MGM-a da rade za H-B Enterprajziz, koja će postati prava produkcijska kuća od 1957. Doneta je odluka da kompanija snima crtane filmove za televiziju, a prvi crtani film je bio The Ruff & Reddy Show, koji je premijerno prikazan na NBC-u u decembru 1957. Kako bi nastavili proizvodnju Hana i Barbera su se udružili sa kompanijom Skrin Gems. 1959. godine, H-B Enterprajziz je promenio naziv u Produkciju Hana i Barbera i postao je vođa u televizijskoj animaciji. Obično su bili kritikovani zbog upotrebe tehnike ograničene animacije, Produkcija Hana i Barbera je obično proizvodila crtane filmove koji su se prikazivali vikendom i sredom u udarnom terminu. Prikazivale su ih sve vodeće televizije u SAD. Studio je takođe i imao nekoliko bioskopskih ostvarenja kao što je crtani film napravljen za Kolumbija Pikčers, Loopy De Loop. Snimani su i drugi kratki bioskopski crtaći na osnovu televizijskih animiranih filmova. Kompanija nikada nije imala sopstvenu zgradu do 1963, kada je otvorena na adresi Bulevar Kahuenga 3.400. u Studijskom gradu, Kalifornija. Partnerstvo između Hane i Barbere i Kolumbije trajalo je do 1967, kada su Hana i Barbera prodali studio Taft Brodkastingu dok su zadržali svoju poziciju u studiju. Od 1965, Hana i Barbera su pokušali da budu muzička izdavačka kuća za kratko vreme. HBR ploče su distribuirali Kolumbija CBS rekords, sa pevačima kao što su Luis Prima, Pet Amerikanaca, Skatman Kroters, i 13. sprat lift. Od 1969. do otprilike 1983, Produkcija Hana i Barbera je bio vodeći studio za televizijsku animaciju na svetu, skoro skroz posvećeni produkciji crtanih filmova koji su se puštali sredom ujutru. Televizijski crtani filmovi Hana i Barbera je prvi studio za animacije koji je uspešno producirao crtane filmove posebno za televiziju;do tada, su televizijski crtaći postojali samo kao reprize bioskopskih. Druga dela Hane i Barbere uključuju i bioskopski crtani film, Loopy De Loop, za Kolumbija Pikčers od 1959 do 1965; i početna sekvenca ABC-evog/Skrin Gems televizijskog programa Začarani. Kasnije, H-B će koristiti likove Začaranih kao goste u Porodici Kremenko. Mnoštvo Hana i Barbera crtanih filmova su bili proizvedeni za puštanje u udarnim terminima, nastavili su proizvodnju tih crtaća sve do ranih 1970-ih. To su crtani filmovi: Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Brzi Drov Mak rov, Top Mačak, Džoni Kvest, Porodica Džetsons, Uvrnute trke, i posebno Porodica Kremenko svi su oni puštani u udarnim terminima i takmičili su se sa najboljim komedijama, dramama i kvizovima. Porodica Kremenkoje postao šou sa najvišim rejtingom gledanosti. Tokom svoje dve decenije uspeha, Hana i Barbera su predstavili mnogo crtanih filmova Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, i Skubi Du, svi oni će postati ikone američke pop kulture. Tokom 1970-ih praktično, većina američke televizijske animacije su producirali Hana i Barbera, jedini rivali su dolazili od Filmejšena i DePati-Freleng Enterprajzesa, plus određeni animirani specijali koji su se puštali u udarnom terminu od Rankin Basa, Čak Džounsa, i Bila Melendeza. Kontroverznost kvaliteta Hana i Barbera su bili optuženi za doprinos smanjenju kvaliteta animacije i crtanih filmova od 1960-te do 1980-te. Neki ljudi veruju da su njihovi crtani filmovi „uništili humor“. To je zato što su oni prvi studio koji se bavio televizijskom animacijom, tako da su imali ograničen budžet. U MGM su trošili do $50,000 za jedan kratak crtani film, dok su oni trošili $3,000 za crtani film iste dužine. Na primer, jedan 22-minutna (30 minuta sa reklamama) epizoda Džouzija i Cica Maca iz 1970 imala je isti budžet --$45,000-- kao jedan 8-minutni Tom i Džeri iz -1940-te. Takva budžetska ograničenja zahtevala su promene produkcijskih vrednosti. U priči koju je objavio Saturdej Ivning Poust, Kritičari tvrde da Hana i Barbera su uzimali više posla nego što su mogli da urade, to je jedino televizijska publika mogla da trpi.[1] Jedan direktor u Volt Dizniju je jednom rekao, „Mi ne računamo njih uopšte kao rivale.“[1] To je možda bilo istina, ali kasnih 1950-ih i ranim 1960-ih, Hana i Barbera je bio jedini studio u Holivudu koji je aktivno zapošljavao, u to vreme oni su pokupili dosta Diznijevih animatora. Hana i Barbera su predstavili ograničenu animaciju, koja je bila popularizovana u bioskopima zahvaljujući UPI, na televizijskim crtanim serijama kao što je Rafov i Redijev šou kao način koji će smanjiti troškove. Ovo je dovelo do smanjenja kvaliteta animacije. Studio je našao rešenje za te kritike, da pravi filmove i tako pravi bolje verzije njihovih crtaća, to su na primer: (Nej tamo, to je Medvedić Jogi! iz 1964, Čovek zvani Kremenko iz 1966, i Džetsons: Film iz 1990) i adaptacije drugih materijala: (Šarlotina mreža iz 1973. i Hajdina Pesma iz 1982). Polje animacije je stiglo do dna oko sredine 1970-ih, čak je i publici crtanih filmova sredom dosadilo. Snažno fokusiranje na jake dijaloge i pametne scenarije je manje ili više nestalo do 1973, Zato što se studio promenio priča je bila na zadnjem mestu, a animacija na prvom. U to vreme Hana i Barbera crtani filmovi su veoma loše prolazili osim nekoliko primera: (Porodica Kremenko, Skubi Du, Super Prijatelji), ali oni su se samo reprizirali. Spor uspon i pad Stanje oblasti animacije se promenilo 1980-ih, zahvaljujući takmičarima nastale su serije koje su bile bazirane na popularnim igračkama tj. akcionim figurama, uključujući i Filmejšenov Hi-men i Gospodari svemira i Rankin Basove Munjevite mačke. Hana i Barbera studio je zaostao za konkurencijom, kako je novi talas animatora nadolazio i oprobavao se na tržištu 1980-ih i 1990-ih. Tokom 1980-ih, Hana i Barbera su predstavili crtaće napravljene na osnovu poznatih proizvoda Štrumfovi, Snorkijevci, Pak-Man, Despoti hazarda, Priče majci, Srećni dani, Lavern i Širli, Mork i Mindi, i Izazov GoBotsa, takođe su proizveli i nekoliko ABC Nedeljnih specijala. Nekoliko njihovih crtanih filmova je proizvedeno u Australijskom studiju (napravljeno je partnerstvo sa Australijskom kompanijom Sautern star enterteiment), uključujući Drak Pak, Vajldfajr, Berenstainovi Medvedi, Tin Vuk, i skoro svi CBS Storybreak-ovi. Početkom 1980-ih i nastavivši posle kupovine Turnera, takođe su tadili na nekim manje poznatim projektima, kao što je serija Najbolje avanture: Priče iz Biblije. H-B se takođe ujedinio sa Rabi-Spirs produkcijom, koju su osnovali 1977. bivši H-B radnici Džo Rubi i Ken Spirs. Taft Brodkasting je kupio Rubi-Spirs od Filmvejsa 1981, Rubi-Spirs se često udruživao da radi zajedno sa Hanom i Barberom. Hana i Barbera su često pravili crtane filmove u kojima su glavni likovi mali 1980-ih, kao što su: Pink Panter i Sinovi, Dete Kremenko, Popaj i sinovi, i Pas pod imenom Skubi Du. iz 1985, Hana i Barbera su pustili Neverovatni svet Hane i Barbere, novi program koji je predstavio nove verzije starih likova kao što su: Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Snorkovi, i Riči Rič, zajedno sa novim crtanim filmovima kao što su: Galtar i zlatni Lenc, Pa Pa Medvedići, Fantastični Maks, i Noćna Patrola.. Sledeće godine H-B su proizveli: Jogijevo veliko bekstvo, prvi crtani u Hana i Barbera superzvezdama 10, serija o 10 originalnih telefilm-ova napravljena na osnovu njihovih popularnih likova, uključujući i popularne specijale kao što je Džetsonsi upoznaju Kremenkove. Zbog ovoga, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su bili razlozi finansijskih problema Taft Brodkastinga, koji je baš tad kupila Američka Finansijska Korporacija 1987. i promenila mu ime u Veliki Američki Brodkasting sledeće godine. H-B je odlučila da promeni svoj način rada i da pravi crtane filmove u studijima u Tajvanu, na Filipinima, i Japanu. Hanu i Barberu su usporavali zahtevi televizijskih stanica, uglavnom ABC, koji su insistirali na repriziranju Skubi Dua više puta, uključujući i crtaće Kapetan Pećinac i Džozi i Cica mace; to je uništavalo kreativnost, što je dovelo do toga da su mnogi scenaristi i animatori napustili studio u 1989. Odgovorili su na poziv od Varner braće koji su planirali da ožive svoj studio za animacije, odmah su napravili crtane filmove: Tini Tun Avanture i Anamanijaci. Tarnerova obnova 1990-te, zbog finansijske situacije, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su stavljeni na prodaju. 1991, većinu biblioteke Hane i Barbere i Rubi i Spirsa je kupio Tarner Brodkasting. Turnerov predsednik zabave Skot Saša je izabrao čudan izbor da vodi studio u propadanju. Fred Seibert je direktor za brendiranje koji je napravio marketing i izbrendirao MTV i Nikolodeon i izmislio je program “Nik-noću”, ali nikada nije radio u produkciji crtanih filmova. On je odmah popunio prazninu koja je nastala zbog nedostatka animatora, scenarista i producenata, zaposlio je ljude kao: Pat Ventura, Donovan Kuk, Kreg Mekreken, Gendi Tartakovski, Set Mekfarlan, David Feis, Van Partibl, i Buč Hartman i novog vođu u produkciji Baza Potamkina. 1992, studio je promenio ime u H-B Produkcijska kompanija, a zatim ponovo promena naziva u Hana i Barbera crtaći. sledeće godine. Ranih 1990-ih, Hana i Barbera su napravili crtaće kao: Tom i Džeri deca, Drupi: Gospodar detektiva), Nove avanture kapetana Planete i Jo Jogi. Takođe su napravili crtaće koji su bili drugačiji od njihovih prethodnih izdanja, uključujući crtaće Budi se, skači i kotrljaj, Dva glupa psa, SVOT mačke i Pirati mračnih voda. Sredinom 1990-ih, Hana i Barbera i Kartun Netvork (koji je predstavio dosta njihovih crtaća novijoj publici) je pustio Seibertovu inovaciju, povratak u budućnost koncept kratkih crtaća Kakav-Crtać šou, koji je predstavio nove likove i na neki način promenio Hanu i Barberu zauvek. Prvi crtani film koji je nastao iz Kakav-crtać šoua je Gendi Tartakovskova Deksterova laboratorija. Drugi programi su ih sledili, uključujući i Džoni Bravo, Krava i Pile i Super devojčice, to su bile zadnje serije koje su koristile H-B logo: “Zvezda Padalica” (koji je prvo korišćen 1979). H-B su takođe napravili nekoliko filmova sa Skubi Duom (Vorner Braće) isto tako i novu seriju, Prave avanture Džonija Kvesta. Posle ujedinjenja Tarner Brodkastinga i Tajm Varnera 1996, Vlasnici su morali da dele studije u svom vlasništvu. Iako su bili pod istim vlasništvom, Hana i Barbera i Vorner braders. Animacija su radili odvojeno do 1998. Te godine Hana i Barbera zgrada je zatvorena i preseljena na plac Vorner Braders Animacije Šerman Oks, Los Anđeles, Kalifornija. Kartun Netvork Studio Kartun Netvork Studio je produkcijska kompanija osnovana 21. oktobra 1994. godine. Oko 1998, ime Hana i Barbera je počelo da nestaje sa crtanih filmova i počelo se zamenjivati sa imenom Kartun Netvork Studio. To je bilo zgodno crtaćima koji su se proizvodili izvan Hane i Barbere, ali je Kartun Netvork imao pomoć u produkciji, na primer a. k. a crtaći Ed, Ed i Edi, Kino Film` Majk, Lu i Og, i Kurios Pikčers` Ovca u velikom gradu, kao i crtaći koje je studio nastavljao da proizvodi: Grimove avanture Bilija i Mendi i Samuraj Džek i drugi Kartun Netvorkovi originalni crtaći. Ovo je zbog činjenice da je brend Kartun Netvork studio napravljen samo kako bi se napravila prva sezona Deksterove laboratorije (ironično, naziv brenda će se vratiti crtanom filmu kada se budu napravile nove epizode 2001). Kada je Vilijam Hana umro 22. marta, 2001, jedno doba je završeno. Zadnja zvanična Hana i Barbera produkcija je bila Skubi Du i Sajber trka, koj je distribuirala film i prenela zvaničnu produkciju Vorner Braders. Televizijskoj animaciji. Posle 2001. Animaciju i druge Kartun Netvorkove projekte je radio Kartun Netvork studio. Džozef Barbera je nastavio da radi za Vorner braders animaciju na projektima vezanim za Hanu i Barberu i Tom i Džeri sve do njegove smrti 18. decembra, 2006. Hana i Barbera ime se i dalje spominje na produkcijama starih H-B klasika kao što su Porodica Kremenko, Skubi Du i drugi, studio koji ih producira je Vorner braders. Animacija (ponekad se i Kartun Netvork pozabavio produkcijom tih crtaća); Većina crtanih filmova koje je pravila Hana i Barbera produkcija za Kartun Netvork sada je u vlasništvu kanala. Lista značajnijih Hana i Barbera produkcija 1950-te Rafov i Redijev Šou (1957, NBC) Haki i prijatelji (1958,) Piksi i Diksi i Gospodin Džinks (1958) Brzi Drov Mek rov (1959,) Snuper i Bleber (1959) Augi Dogi i Dogi Dedi (1959) Loopy De Loop (1959-1965, bioskopski kratak crtani film) 1960-te Porodica Kremenko (1960, ABC) Top Mačak (1961) Medvedić Jogi (1961,) Lale Gator (1962,) Porodica Džetsons (1962, ABC) Magila Gorila (1964,) Pankin` Maca & Mašmiš (1964) Rikošet Zeka & Drop a Long (1964) Džoni Kvest (1964, ABC) Hej tamo, to je medvedić Jogi! (1964, bioskopski dugometražni crtani film ) Atomski Mrav Tajna Veverica (1965, ABC) Skvidli Didli Petar Potamus i njegov magični leteći balon (1966,) Povetarko i Kijavko (1966) Jipi, Japi i Jahuuji (1966) Svemirski Duh i Dino dečak (1966, CBS) Čovek zvani kremenko (1966, bioskopski dugometražni crtani film) Čovek Ptica i Trio Galaksija (1967, NBC) Herkuloid (1967, CBS) Šazan (1967, CBS) Banana split sat avanture (1968, NBC) Uvrnute Trke (1968, CBS) Skubi Du (1969, CBS) 1970-te Džozi i Cica Mace (1970, CBS) Harlem Globetroter (1970) U pomoć!... to je Her Ber Banč! (1971, CBS) Neverovatni Čan i Čan Klan (1972, CBS) Sealab 2020 (1972, NBC) Džini (1973, CBS) Super Prijatelji (1973), ABC) Šarlotina mreža (1973, bioskopski dugometražni crtani film ) Brzi Bagi (1973) Porodica Adams (1973, NBC) Hongkong Fuji (1974, ABC) Novi Tom i Džeri/Grejp Ejp šou (1975, CBS) Skubi Du/Dajnomat sat (1976, ABC) Džaberdžav (1976, ABC) Skubijeva Sve zvezdana Smehijada (1977, ABC) Novi Popaj (1978, CBS) Fred i Barni upoznaju stvar (1979, NBC ) 1980-te Riči Rič/Skubi i Skrepi Du šou (1980, ABC) Štrumfovi (1981, NBC) Pak-man/Mali Nevaljalci/Riči Rič šou (1982, ABC) Priče Majci (1982, NBC) Pak-Man (TV serija) (1983, ABC) Snorkijevci (1984, NBC) Izazov GoBotsa (1984,) Paund Psi (1986, ABC) Kompletno Mentalne neadvanture Eda Grimlija (1988, NBC) 1990-te Džetsonsi: Film (1990, bioskopski dugometražni crtani film) Tom i Džeri deca (1990, ko produkcija sa Turner Entertejmentom, FOKS) Porodica Adams (druga animirana verzija) (1992, ABC) 2 Glupa psa (1993, TBS) SVOT Mačke (1993, TBS) Nove avanture Kapetana Planete (1993, TBS) Kakav-crtać šou (1994, Kartun Netvork) Prave Avanture Džonija Kvesta (1996, Kartun Netvork/TBS /TNT]]) Deksterova Laboratorija (1996, Kartun Netvork) Džoni Bravo (1997, Kartun Netvork) Krava i Pile (1997, Kartun Netvork) Super Devojčice (1998, Kartun Netvork) Hana i Barbera zvučni efekti Osim njihovih crtanih filmova i likova, Hana i Barbera su takođe bili poznati po svojoj opširnoj biblioteci zvučnih efekata. Osim običnih zvučnih efekata iz crtanih filmova (kao što su zvečke, flaute i drugi instrumenti), oni su takođe imali i poznate zvukove korišćene za transportovanje, kućne predmete, elemente i drugo. Kada su Hana i Barbera osnovali svoj studio 1957, napravili su dosta zvučnih efekata, a imali su ograničene izbore. Takođe su uzeli zvukove iz tada zatvorenog MGM-ovog studija za animacije. Do 1958, počeli su da šire i da dodaju više zvukova u svoju biblioteku. Pored toga su pravili dosta svojih zvukova, takođe su sakupili dosta zvukova iz drugih filmskih i studija za animacije, kao što je Univerzal Pikčers, Vorner braders. Animacija, pa čak i Volt Dizni Produkcija...

Plastična spajalica za papir `JAT` airlift Beograd Jugoslavija,u dobrom je stanju. Ovaj artikal pripada zlatnom dobu Jugoslovenskog avioprevoznika (JAT).Kompanija je osnovana u Beogradu,Jugoslavija 1947. godine i bila je naslednik tematskog aviona Aeroput (proc. 1927). Novembra 1974. godine JAT B-707 leti oko sveta na relaciji Beograd — Bejrut — Bombaj — Singapur — Tokio — Honolulu — Los Anđeles — London — Beograd. JAT je bio prvi avioprevoznik u Evropi koji je kupio B737-300. Najbolji učinak postignut je 1987. godine kada je JAT zauzeo 31. mesto u svetu i 10. u Evropi na IATA i AEA listi najvećih avio-kompanija koje povezuju Jugoslaviju sa 61 svetskom destinacijom na pet kontinenata. JAT je imao godišnji promet od preko pet miliona putnika i 46 hiljada tona robe, sa flotom od 36 aviona.Logo u obliku jajeta je korišćen do 1994. godine. Kompanija je promenila naziv u JAT Airvais 2003. godine, a 2013. godine je ponovo brendirana kao Air Serbia.

Plastična spajalica za papir `JAT` airlift Beograd Jugoslavija,iz 80-tih godina,u dobrom je stanju. Ovaj artikal pripada zlatnom dobu Jugoslovenskog avioprevoznika (JAT).Kompanija je osnovana u Beogradu,Jugoslavija 1947. godine i bila je naslednik tematskog aviona Aeroput (proc. 1927). Novembra 1974. godine JAT B-707 leti oko sveta na relaciji Beograd — Bejrut — Bombaj — Singapur — Tokio — Honolulu — Los Anđeles — London — Beograd. JAT je bio prvi avioprevoznik u Evropi koji je kupio B737-300. Najbolji učinak postignut je 1987. godine kada je JAT zauzeo 31. mesto u svetu i 10. u Evropi na IATA i AEA listi najvećih avio-kompanija koje povezuju Jugoslaviju sa 61 svetskom destinacijom na pet kontinenata. JAT je imao godišnji promet od preko pet miliona putnika i 46 hiljada tona robe, sa flotom od 36 aviona.Logo u obliku jajeta je korišćen do 1994. godine. Kompanija je promenila naziv u JAT Airvais 2003. godine, a 2013. godine je ponovo brendirana kao Air Serbia.

MASIVNA CRNO-BRAONKASTA OGRLICA “ONIKS” Efektna crno-braonkasta ogrlica od poludragog kamena Idealna za poklon Naziv proizvoda: Ogrlica poludragog kamena Zemlja porekla: Srbija Proizvođač: Fashion B Materijal: poludragi kamen “Oniks” Boja: Crna i zlatna Dužina: 80/40 cm Detaljno stanje: Nova, nikada nošena. Odlično izgleda. Vrlo dobro ide uz najrazličitiju garderobu . Zlatni sjaj ovog kamena daje privlačnost ovoj ogrlici. Opis: Od kopče za zatvaranje ogrlice nižu se prvo po desetak sitnih perli, pa onda čitav niz povećih interesantno oblikovanih elemenata kamena ( kupastih, trouglastih, jajastih, elipsastih…), a između njih pljosnate perlice. Kamen oniks je vrsta kalcedona, koji je mineral u porodici kvarca. Poznat je po upadljivoj crnoj boji, mada ova ogrlica je izrađena od oniksa u najavama nijansi žute i smeđeboje. Crni oniks je elegantan poludragi kamen sa tamnom i dubokom crnom bojom, koja odaje dozu misterije i sofisticiranosti. Ovaj dragulj simbolizuje stabilnost, zaštitu i snagu. Smatra se kamenom samopouzdanja i odlučnosti, te podstiče hrabrost i postizanje ciljeva. Veruje se da crni oniks pomaže u otklanjanju negativne energije i donosi unutrašnji balans.

Stanje kao na fotografijama. Redje u ponudi! 49cm x 69cm Rainmaker je američki ljubavni film iz 1956. godine koji je režirao Joseph Anthony, a prilagodio N. Richard Nash iz njegove drame The Rainmaker iz 1954. godine. Film govori o sredovječnoj ženi koja pati od neuzvraćene ljubavi prema lokalnom gradskom šerifu; međutim, ona pada na prevaranta koji dolazi u grad s obećanjem da može učiniti da kiša padne. U njemu glume Burt Lancaster, Katharine Hepburn, Wendell Corey, Lloyd Bridges i Earl Holliman. Holliman je za svoj nastup osvojio nagradu Zlatni globus. Film je kasnije prerađen na hindskom kao Thodasa Roomani Ho Jaayen. Directed by Joseph Anthony Produced by Hal B. Wallis Written by N. Richard Nash Starring Burt Lancaster Katharine Hepburn Music by Alex North Cinematography Charles Lang Edited by Warren Low Distributed by Paramount Pictures Release date December 13, 1956 Running time 121 minutes Country United States Language English Box office $2.1 million (US) Burt Lancaster as Bill Starbuck Katharine Hepburn as Lizzie Curry Wendell Corey as Deputy Sheriff J.S. File Lloyd Bridges as Noah Curry Earl Holliman as Jim Curry Cameron Prud`Homme as H.C. Curry Wallace Ford as Sheriff Howard Thomas Yvonne Lime as Snookie Maguire Originalan filmski plakat Croatia Film

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je EX YU staro malo ogledalo (ogledalce) - Futbalski klub Partizan prvi tim sezona 1958/59, generalno odlicno ocuvano i kao takvo predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Naime, neizostavni deo aksesoara vecine gospode ovoga doba, pored ceslja i platnene maramice, bilo je i ogledalce. Ogledalo je sa fotografijom prvog tima FK Partizan, staro 60 godina (na strani gde je ogledalo je nekoliko sitnih braon tackica, kao posledica uticaja vremena). Futbalski klub Partizan 1958/1959 sastav: Stojanović, Šoškić, Belin, Jusufi, Jončić, Kaloperović, Miladinović, Pajević, Kranjčić, Mitić, Z. Čebinac, Radović, Vukelić, S. Čebinac, Galić, B. Mihajlović, Blažić. Dimenzije: 8 x 6cm Made in Yugoslavia (Jugoslavija) POKLON - Malo ogledalo JSD Partizan (strana gde je grb je mini igra sa dve kuglice koje treba ubaciti u rupice), precnik 6cm. Prava prilika za sve prave kolekcionare da po zaista extra ceni (s obzirom na starost, ocuvanost i pre svega retkost ovakvih predmeta na trzistu) upotpune svoje kolekcije. tagovi: fk partizan, futbalski klub partizan, fk partizan, jna, 1958 / 1959, grobari, ogledalo, ogledalce, aksesoar, kolekcionarstvo ... Objektivno stanje ogledala je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

BOHEMIA – Velika činija za nacističku fabriku Allach Dimenzije Dužina: 41 cm Širina: 26,5 cm Visina: 3,5 cm Težina: 1520 g Tanki i duži tragovi pribora na dnu i po obodu činije. Dno činije nije sasvim ravno – klati se na ravnoj podlozi. Žig na dnu: (Stilizovano slovo) B (za Bohemia) (Inicijali) SS (unutar slova B, umesto tradicionalnog crteža lava koje je fabrika koristila do 1938. i posle 1945. godine.) Pod nacističkom upravom fabrike u Allachu, “Bohemia – Keramische Werke A.G” koristila je ovaj žig od 1938. do 1945. godine. Iako se smatra da su se proizvodi fabrike u Alachu koristili u kantinama SS i SD trupa, a oni proizvedeni u fabrici u Boemiji u kantinama nemačkog Crvenog krsta, izgleda da to nije bilo baš tako. U planinama oko mesta Obersalzberg (Obersalcberg), udaljenog 120 km od Minhena, nacisti su izgradili rezidencije za svoje vodeće ličnosti: Hermana Geringa, Martina Bormana i Alberta Špera, a za Adolfa Hitlera izgrađeno je visoko u brdima posebno sklonište, poznato kao “Orlovo gnezdo”. Čitava oblast bila je nepristupačna i pod strogom kontrolom SS i SD trupa, koje su bile smeštene u posebnim barakama. Pred slom Nemačke, po specijalnom Hitlerovom naređenju rezidencije i barake su bombardovane i u potpunosti razrušene. Posle toga, lokalni stanovnici su u ruševinama pronalazili porcelanske predmete sa ovim žigom. Fabrika `Bohemia Ceramic Works AG” osnovana je 1921. godine u češkom gradu Nová Role (Nova Role). Od 1922. do 1945. godine partner fabrike bio je “Rosenthal AG” iz Selba, Bavaria. Fabrika je proizvodila kućni i hotelski porcelan, porcelanske servise za kafu i čaj, koji su se izvozili u mnoge zemlje uključujuči Sjedinjene Države. Proizvodi su bili dovoljno kvalitetni da fabrika bude izabrana da porcelanskim posuđem opremi čehoslovačiki paviljon na svetskoj izložbi 1939. godine u New Yorku. U oktobru 1938.godine, nakon kratkog sukoba, nemačka vojska okupirala je Sudetsku oblast. Sva imovina koja je bila u vlasništvu Jevreja je oduzeta, i fabrika je preimenovana u “Bohemia – Keramische Werke A.G”. Fabrikom su upravljali direktori male fabrike “Porzellanmanufaktur Allach-München G.m.b.H.” u nemačkom gradu Allah (Alah), koje je postavio i iza kojih je stajao SS i sam Heinrich Himmler (Hajnrih Himler). Obe fabrike sada su proizvodile predmete sa SS oznakama za SS-kantine, Wermacht i nemački Crveni krst. Zbog nedostatka muške radne snage ,1942. godine u blizini fabrike izgrađeno je deset drvenih baraka u koje su smešteni zatvorenici. Do 1944. godine u logoru je bilo preko hiljadu žena, uglavnom iz Sovjetskog saveza i Poljske, i manji deo iz Nemačke, i oko 330 muškaraca, uglavnom iz Poljske i Nemačke. Do fabrike se dolazilo koridorom okruženim bodljikavom žicom. Oko dve trećine radnika proizvodilo je porcelan, a jedna trećina keramičke izolatore za avione Me 109 i Me 262 za fabriku “Messerschmitt AG”. Fabriku i logor čuvale su SS trupe, čiji su neki komandanti ostali upamćeni po sadizmu. Naporan rad, kažnjavanje za svaku neposlušnost, nedostatak hrane i odeće, dugotrajno stajanje po svakom vremenu pri ispiranju porcelana u hladnoj vodi doveli su do čestog oboljevanja zatvorenika. Neki su slati nazad u koncentracioni logor Ravensbrück (Ravensbrik), a neki u poljsku bolnicu u mestu Neurohlau (Nojrolau, danas Nová Role u Češkoj Republici), koju je vodila jugoslovenska lekarka Radmila Jovanović. Krajem aprila 1945. godine proizvodnja je obustavljena i zatvorenici su do početka maja, peške, „marševima smrti“ upućivani u pravcu Karlsbada. Nikada nije tačno utvrđeno koliko zatvorenika nije preživelo ove marševe. Posle II Svetskog rata fabrika je nacionalizovana pod nazivom “Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Danas radi kao filijala koncerna “Thun Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Prodaje se bez držača. (113/24-32/103-kp/1073)

Rukopis i potpis Jovana Hadži-Vasiljevića, na dopisnici iz 1939 godine, koju je uputio Aleksi Jovanoviću `Kodži`. Odlično očuvano. Jovan Hadži-Vasiljević (Vranje, 18. oktobar 1866 — Beograd, 29. mart 1948) bio je srpski istoričar, etnograf i književnik. Osnovnu školu završio je u Vranju, gimnaziju u Vranju i Nišu, a Veliku školu (istorijsko-filološki odsek) u Beogradu. Doktorat iz filozofije položio je u Beču 1898. Kao činovnik Ministarstva inostranih poslova službovao je od 1898. do 1904. u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Državnu službu napustio je 1904. Od tada pa do 1940. godine bio je sekretar Društva Svetog Save. Sve vreme je radio na nacionalnom prosvećivanju Srba u Turskoj. Učesnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Jovan Hadži-Vasiljević je napisao veliki broj radova iz istorije, geografije i etnologije. Vrednost njegovih radova je u tome što su zasnovani na terenskim istraživanjima, a posebno na prostorima Stare Srbije i Makedonije (Južne Srbije). Bio je urednik časopisa Brastvo, biltena Društva Svetog Save. Najvažniji radovi Jovana Hadži-Vasiljevića su: Prilep i njegova okolina, Beograd, 1902; Južna Stara Srbija, istorijska, etnografska i politička istraživanja I–II, Beograd, 1909, 1913; Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915-1918 , Novi Sad, 1922; Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji, Beograd, 1928; Hadži-Vasiljević, Jovan (1930). Skoplje i njegova okolina: Istoriska, etnografska i kulturno politička izlaganja. Beograd: Štamparija Sveti Sava. Autobiografija, Vranje, b. g. U gradskom parku u Vranju 2012. postavljena je spomen bista sa njegovim likom. Takođe i jedna ulica u Branju nosi njegovo ime.

2 stara rucna sata 1. SLAVA - ima zlata (pozlacen), ruski, neispravan, ima posvetu, stanje dobro SLAVA 17 jewels Made in USSR Water protected 2. Luc, staklo malo osteceno, 148 , neispravan sdelano b SSSR , napravljeno u SSSR kljucne reci za pretragu sat satovi zenski rucni sta za zenu zenski rucni satovi ya za zene ženski žena žene ženu stara stari antikvitet antikviteti kolekcionarstvo kolekcionarski primera primerci akcesoar akcesoari zara zare Boden Edelstahl 14 karat stossgesichertGlashutte 17 Rubis runin zlato poylaceni sa pozlatom nemacka nemacki zapa zara запа зара SLAVA 17 jewels Soviet wrist watch for women Made in the USSR kljucne reci za pretragu sat satovi zenski rucni sta za zenu zenski rucni satovi ya za zene ženski žena žene ženu stara stari antikvitet antikviteti kolekcionarstvo kolekcionarski primera primerci akcesoar akcesoari zara zare Boden Edelstahl 14 karat stossgesichertGlashutte 17 Rubis runin zlato poylaceni sa pozlatom nemacka nemacki zapa zara запа зара oreks oraks orax VINTAGE OREX ROSE COLLECTION ROMANIA MECHANICAL LADIES WATCH 19 RUBIS yenski sat ya za zene dame damski gold rumunija rumunski iz rumunije rusija ruski iz rusije russia rusia watch rubina rubine Yellow Gold yutu zuto zlato OREX Watch Mechanical Movement Slava (Russian: Cлава , meaning `Glory`) watches were classic `civil` Russian watches. The Slava factory (known originally as the Second Moscow Watch Factory) was the second non-military watchmaker established in the Soviet Union, in 1924. The watches of this brand have always been intended for civilian consumption, without military or aerospace pretensions. metalna narukvica narukvice za zenski sat za zenske satove muski muske unisex uniseks sovjetski savez zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeti

AUGARTEN, Wien - Povišena okrugla duboka činija Dimenzije Prečnik: 27 cm Visina: 5,5 cm Težina: 1010 g Jedva primetni tragovi pribora na dnu. Žig na dnu: Stilizovan crtež štita s grba austrijskih vojvoda, sa tri polja, ispod krune Wien 62/5025/B 52 “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten“ koristi žig, s povremenim izmenama u pratećem nazivu, i isključivo u plavoj boji, od osnivanja 1924. godine do danas. “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten“ smatra se naslednikom fabrike “Kaiserlich privilegierte Porcellain Fabrique” koja je, na osnovu privilegije koju je car dao Claudeu du Pakuieru, službeniku bečkog carskog dvora, osnovana 1718. godine. Bila je to druga, posle fabrike u Meissenu, fabrika porcelana u Evropi, i sledećih 15 godina to su bile jedine evropske fabrike porcelana. U prve dve decenje, uspeh prodaje nikako nije odgovarao očekivanjima osnivača. Kada je monopol istekao 1744. godine fabrika zapala u finansijske teškoće. Spasla ju je kupovinom carica Marija Terezija, i do kraja rada fabrika je ostala imovina careva. Od te godine predmeti fabrike kao zašitni znak koriste crtež štita s grba austrijskih vojvoda, koji se često zbog sličnosti pogrešno naziva “košnica”. Često se označavaju nazivom “Stari Beč”, kako bi se razlikovali od proizvoda nove fabrike u Augartenu. Prolazeći kroz različite stilove, od rokokoa, preko neoklasicizma i bidermajera do istorizma, i pod upravom različitih direktora, fabrika je vrhunskim kvalitetom i umetničkom dekoracijom stekla svetsku slavu. Jaka konkurencija fabrika sa područja Bohemie i industrijalizacija proizvodnje primorala je Franca Jozefa I da zatvori fabriku 1864. godine. Posle toga, glavna fabrika porcelana u Auastro-Ugarskoj monarhiji bila je fabrika u mađarskom mestu Herend, koja se i do tada takmičila sa bečkom fabrikom za poziciju dobavljača carskog dvora. Tek u periodu Republike, 1924. godine nova fabrika, “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten” otvorena je u zgradi starog zamka u Augratenu i postala jedna od najpoznatijih u svetu, oživljavajući tradiciju, način proizvodnje i način dekorisanja stare fabrike. Proizvodi se visokokvalitetni porcelan isključivo ručno dekorisan od strane umetnika i slikara. 2003. godine fabrika je bankrotirala, a stečajnu masu otkupio je “VMS Value Management Services GmbH` i osnovao `Neue Porzellanmanufaktur Augarten`. Asortiman (a i cene) mogu se naći na zvaničnom sajtu fabrike: https://www.augarten.com/ Prodaje se bez držača za tanjir. /1/ (102/26-21/70-kp/645)

W.H. GRINDLEY & Co - Dva plitka tanjira (1891-1914) Dekor: Hagoon Tehika: Flow Blue Dimenzije Prečnik: 24,5 cm Visina: 2 cm Težina: 850 g Sitni tragovi pribora na dnu oba tanjira. Na dnu jedng tanjira glazura je delimično trakasto ispucala - vidljivo je na posebnoj slici. Žig na dnu: HAGOON (naziv modela) W.H.GRINDLEY&C ENGLAND (sve u prstenu) TRADE MARK (sa obe strane globusa sa parobrodom na vrhu, unutar prstena) (Inicijali) F B (samo na Flow Blue predmetima) Kompanija „W H Grindley & Co (Ltd)“ koristila je žig od oko 1891. do 1914. godine. Kompaniju „W H Grindley & Co (Ltd)“ osnovali su 1880. godine William Harry Grindley (Viliam Heri Grindli) i Alfred Meakin (Alfred Miken, povezan sa kompanijom “J. & G. Meakin“). Proizvodila je posuđe, velikim delom za tržište Kanade, SAD, Južne Amerike i Australije. Partnerstvo je raskinuto 1884. godine i Grindley je nastavio sam. 1960. fabriku je otkupila kompanija “Alfred Clough Ltd”. 1978. preimenovana je u “Grindley of Stoke (ceramics) Ltd.” Otkupio ju je “Federated Potteries Co. Ltd.” 1982. godine, a 1988. ponovo je prešla u vlasništvo “W. H. Grindley”. 1991. godine fabrika je pala u stečaj, i preuzeta je od strane “Woodlands Pottery”. “FLOW BLUE” (flou blu, “razliveno, zamagljeno plavo”) je vrsta porcelana koja se proizvodila u Staffordshireu (Stafordšajr), u Engleskoj. Prodavana je od oko 1820. godine uglavnom na američkom tržištu. “Flow blue” porcelan bio je sličan tradicionalnom plavo-belom porcelanu, osim što je plava boja namerno zamagljena, što se postizalo dodavanjem šolje kreča ili amonijaka u toku pečenja. Najznačajniji proizvođači takvog porcelana u Engleskoj su bili Wedgwood, Johnson Brothers, Minton, Royal Doulton i Swansea. Zanimljiva osobina “flow blue” porcelana bio je i tzv. “efekat plavog mermera”. Predmeti proizvedeni na ovaj način, gledani izdaleka, izgledali su kao isklesan komad mermera, prošaran plavim žilama. Do I svetskog rata, američki proizvođači su postepeno preuzimali domaće tržište “flow blue” porcelana, što je dovelo do povlačenja proizvođača iz Engleske, gde i inače ovakvi predmeti nisu nikad postali popularni. Interesovanje za njih oslabilo je u obe zemlje između dva svetska rata, ali je u Americi ponovo oživelo posle 1960. godine. (121/7-44/145-kp/1351)

AUGARTEN, Wien - Okrugla povišena duboka činija Dimenzije Prečnik: 27 cm Visina: 5,5 cm Težina: 1010 g Jedva primetni tragovi pribora na dnu. Žig na dnu: Stilizovan crtež štita s grba austrijskih vojvoda, sa tri polja, ispod krune Wien 62/5025/B 52 “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten“ koristi žig, s povremenim izmenama u pratećem nazivu, i isključivo u plavoj boji, od osnivanja 1924. godine do danas. “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten“ smatra se naslednikom fabrike “Kaiserlich privilegierte Porcellain Fabrique” koja je, na osnovu privilegije koju je car dao Claudeu du Pakuieru, službeniku bečkog carskog dvora, osnovana 1718. godine. Bila je to druga, posle fabrike u Meissenu, fabrika porcelana u Evropi, i sledećih 15 godina to su bile jedine evropske fabrike porcelana. U prve dve decenje, uspeh prodaje nikako nije odgovarao očekivanjima osnivača. Kada je monopol istekao 1744. godine fabrika zapala u finansijske teškoće. Spasla ju je kupovinom carica Marija Terezija, i do kraja rada fabrika je ostala imovina careva. Od te godine predmeti fabrike kao zašitni znak koriste crtež štita s grba austrijskih vojvoda, koji se često zbog sličnosti pogrešno naziva “košnica”. Često se označavaju nazivom “Stari Beč”, kako bi se razlikovali od proizvoda nove fabrike u Augartenu. Prolazeći kroz različite stilove, od rokokoa, preko neoklasicizma i bidermajera do istorizma, i pod upravom različitih direktora, fabrika je vrhunskim kvalitetom i umetničkom dekoracijom stekla svetsku slavu. Jaka konkurencija fabrika sa područja Bohemie i industrijalizacija proizvodnje primorala je Franca Jozefa I da zatvori fabriku 1864. godine. Posle toga, glavna fabrika porcelana u Auastro-Ugarskoj monarhiji bila je fabrika u mađarskom mestu Herend, koja se i do tada takmičila sa bečkom fabrikom za poziciju dobavljača carskog dvora. Tek u periodu Republike, 1924. godine nova fabrika, “Wiener Porzellanmanufaktur Augarten” otvorena je u zgradi starog zamka u Augratenu i postala jedna od najpoznatijih u svetu, oživljavajući tradiciju, način proizvodnje i način dekorisanja stare fabrike. Proizvodi se visokokvalitetni porcelan isključivo ručno dekorisan od strane umetnika i slikara. 2003. godine fabrika je bankrotirala, a stečajnu masu otkupio je “VMS Value Management Services GmbH` i osnovao `Neue Porzellanmanufaktur Augarten`. Asortiman (a i cene) mogu se naći na zvaničnom sajtu fabrike: https://www.augarten.com/ Prodaje se bez držača za tanjir. /2/ (102/27-21/70-kp/646)

CHOISY-LE-ROY - Tri plitka fajans tanjira (1863-1908) Dimenzije Prečnik: 24,5 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1760 g Tragovi pribora na dnu tanjira. Na jednom tanjiru jedna, na dva tanjira više tamnih mrlja na unutrašnjem rubu. Glazura je na jednom tanjiru mrežasto ispucala, na dnu mestimično i potamnila. Sve je vidljivo na kolaž-slici. Žig na dnu: (Inicijali) H B & Co (za “Hippolyte Boulenger & Komp.”) CHOISY (štampano preko naziva modela:) OXFORD Fabrika fajansa “H. Boulenger & Cie.”koristila je žig od 1863. do zatvaranja 1908. godine. „Faïenceries de Choisy-le-Roi“ (Fabrike fajansa Šoazi-le-Roa), u blizini Pariza (danas je njegovo predgrađe), osnovali su 1804. godine tri brata Paillart (Pajar). Naknadno, fabrikom je upravljao samo jedan od njih, Valentin Paillart (Valontan Pajar).Kada je on napustio posao, upravu je, od 1824. do 1836. godine, preuzeo njegov partner Hippolyte Hautin (Ipolit Otan). Partner u fabrici postao je Louis Boulenger (Luj Bulonže, 1773-1850), a njegov sin Adolphe Boulenger (Adolf Bulonže, 1805-1873) i Hautinova ćerka Alexandrine Hautin (Aleksandrin Otan, 1814-1900) venčali su se i imali četvoro dece. Jedno od njih, Hippolyte Boulenger (Ipolit Bulonže, 1836-1892), preuzeo je fabriku 1863. godine i pod imenom “H. Boulenger & Cie.” preobrazio je u kompaniju sa međunarodnom reputacijom. Do tada, fabrika je zapošljavala oko 300 kvalifikovanih radnika koji su radili na tri peći za pečenje keramike. Velik broj novih dizajna majolike uveden je u proizvodnju u ranim 1860-tim godinama. Hippolyte Boulenger je proširio radionice, uvećao proizvodnju i zaposlio profesionalne ilustratore za dizajniranje štampanog fajansa. Po završetku Francusko-pruskog rata područje Alzasa i Lorene je anektirala Nemačka. Grad Sarreguemines (Sargemin), glavni konkurent Choisy-le-Roi u proizvodnji majolike, pripao je nemačkoj teritoriji. Jedan broj radnika iz Sarregueminesa, koji nisu pristali da prime nemačko državljanstvo, došao je u Choisy-le-Roi donoseći sa sobom važne tehničke veštine i umeća. Zahvaljujući tome, Boulengerova fabrika počela je da proizvodi najbolju majloku u Francuskoj, osvajajući priznanja na izložbi u Parizu 1878. godine, kao i na mnogim međunarodnim izložbama. 1889. godine sedište kompanije premešteno je u Pariz a Hippolytea Boulengera nasledila su njegova dva sina. Majolika iz Choisy-le-Roi bila je veoma precizno glazirana i jedina je mogla da konkuriše tada veoma cenjenoj majolici poznatih britanskih proizvođača. Smatrana je za najprefineniju keramiku proizvedenu u Francuskoj. Fabrika je prestala sa radom 1908. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (117/11-37/119-kp/1143)

GILDEA & WALKER, England - Šest dubokih tanjira (1886) Dimenzije Prečnik: 25 cm Visina: 4 cm Ukupna težina: 3160 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Na dva tanjira glazura je značajnije ispucala, mestimično i potamnila, naročito na naličju. Na istim tanjirima po jedna napraslina sa strane. Svi tanjiri su prikazano pojedinačno na kolaž-slikama, sa lica i naličja, naprsline su prikazane posebno. Žig na dnu, štampan plavim: Crtež nagog keramičara koji kleči pri radu ENGLISH PORCELAIN (u kaišu oko crteža i ispod krune) (Inicijali) B. W & Co (za “Bates, Walker & Co”, na kraju kajša) Podglazurno utisnutio: GILDEA (za James Gildea) Štampani žig je koristila kompanija “Bates, Walker & Co” u periodu 1875-1878 godine, tada vlasnik fabrike “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent. Podglazurno utisnuto “GILDEA”, je za James Gildea, koji se pridružio kompaniji 1878. godine. Prema utisnutoj oznaci 9/86 pet tanjira je proizvedeni u septembru i jedan u oktobru 1886 godine (10/86), kada je Gildea ostao jedini vlasnik fabrike. To bi značilo da je nastavio da koristi žig prethodne kompanije, sa utisnutim dodatkom svog imena. Fabriku “Dale Hall Works”, u Logsportu, u blizini Barslem (Barzlem), u području Stoke-on-Tent (Stouk-on-Tent) koje je bilo centar engleske keramičarske industrije, osnovao je Joseph Stubbs (Džozef Stabs) 1790. godine. Nakon povlačenja iz posla 1829. Godine, Stubbs je umro 1836. godine. Oko 1843. godine fabriku je preuzela kompanja “T J & J Mayer” tri brata Mayer (Mejer): Thomasa (Tomas), Johna (Džon) i Joshue (Džošua) Mayer. Proizvodili su kvalitetni višebojnu keramiku, koja je svojila medalju na britanskoj izložbi 1851. godine. 1855. godine kompaniji se pridružio Liddle Elliot (Lidl Eliot), i fabrika je radila pod imenom “Mayer Bros (braća Mejer) & Elliot” do 1858. godine, kada je u kompaniji ostao samo Joshua Mayer, a ime promenjeno u “Mayer & Elliot”. 1862. godine se i Joshua Mayer povukao iz posla, a Elliot je nastavio posao zajedno sa sinom Thomasom (Tomas) Elliotom: “Liddle Elliot & Son.” Kada je Liddle Elliot umro 1869. godine, u kompaniji ga je zamenio William Bates (Vilijem Bejts). Ime je promenjeno u „Bates, Elliot & Co“ a asortiman je proširen i fabrika je, pored keramičkog posuđa, proizvodila i sanitarni, fotografski, apotekarski i parfimerijski pribor. Elliot je napustio kompaniju 1875. godine, a zamenio ga je John Walker (Džon Voker). Sada se kompanija zvala “Bates, Walker & Co“. 1878. godine partnerima se pridružio James Gildea (Džejms Gildej). 1881. godine Bates je napustio posao a Gildea i Walker su nastavili zajedno, pod imenom “Gildea & Walker”. 1885. godine povukao se i Walker, a Gildea je nastavio posao sam. Fabrika je radila do 1888. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/32-40pod-kp/1214)

COSKOVI PRESAVIJENI,INACE U DOBROM STANJU Sokolska župa Beograd „Dušan Silni” obrazovana je na prvoj sednici zbora 24.9.1920. Za doživotnog počasnog starešinu izabran je Steva Todorović a za starešinu župe Ljuba Jovanović. Župi je pripalo deset sokolskih društava : Beograd, Zemun, Vršac, Obrenovac, Pančevo, Ruma, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremski Karlovci i Stara Pazova. Prva sednica zbora društvenih načelnika održana je 24. oktobra 1920. Na njoj je izabrano načelništvo i članstvo tehničkog odbora Župe. Za načelnika izabran je Miloš Vojinović a za načelnicu Mila Jovanović. U toki rada Župe menjao se broj društava. Neka su pripala susednim župama, neka župi Beograd a neka društva su zbog nerada ukinuta. Od 1929. osnivaju se prve seoske sokolske čete. Župa je 1937. imala 47 društava i 105 četa. Broj pripadnika sokola u Župi se povečavao od 1929. do kraja 1934. Od 1934. broj članova je stagnirao. Starešinstvo župe održalo je VI redovnu sednicu 10. aprila 1928. Bili su prisutni B. Živković, Mihajlo Gradojević, L.Pešić, Đ. Ilić, D. Ilić, L. Lovrić, M. Branovački, dr. B. Gradojević, R. Nišavić, M. Gaćeša i M. Nikolić. Razmatrano je pitanje sleta u Šapcu. Bila je priređena Akademija za gladne u Hercegovini. Prikupljeno je od akademije 6.964, 50 dinara. Korunović je sakupio 4.000 dinara. Osiguravajuće društvo „Rosija – Fonsier” 2.000 dinara, Zemun 250, N. Gaćeša 50, M. Bogdanović 50, svega je bilo 13.319,50 dinara. Poslato je savezu za gladne u Hercegovini 10.000 dinara. Starešinstvo župe održalo je VII redovnu sednicu 18. aprila 1928. Bili su prisutni Đ. Paunković, B. Živković, Momir Korunović, Đ. Ilić, M. Vojinović, dr. B. Gradojević, R. Nišavić, L. Lovrić, L. Pešić, N. Gaćeša i M. Nikolić. Tajnik Aranđelović govorio je o stanju u društvu Smederevo. Od novčanih zavoda dobili su 4.000 dinara za sokolske odore. Starešinstvo župe održalo je VIII redovnu sednicu 25 aprila 1928. Bili su prisutni Đ. Paunković, B. Živković, L.Pešić, R. Nišavić, .. . Paunković je dobio od predsednika Narodne skupštine pomoć za slet u Šapcu 10.000 dinara. Na predlog Paunkovića rešili su da se postradalima od zemljotresa u Bugarskoj pošalje pomoć 1.000 dinara, preko Saveza bugarskih Junaka u Sofiji, i da se apeluje na ostala društva u župi za skupljanje priloga za istu svrhu. Blagajnik Nišavić izvestio je da je poslao 400 dinara društvu Đenović kao prilog župe za pomoć porodicama streljanih mornara. Starešinstvo župe održalo je IX redovnu sednicu 2 maja 1928. Starešinstvo župe održalo je X redovnu sednicu 9 maja 1928. Živković je podneo izveštaj o letovanju Jadranske Straže u Martinjišnici. Župa je u početku održavala svoje sletove na terenu fudbalskog kluba „Soko” u Košutnjaku. Klub Soko bio je osnovan kao sekcija Beogradskog sokola 1903. Prvi slet je održan 7 juna 1922. sa željom da se uveliča svečanost venčanja kralja Aleksandra. Slet je prošao gotovo nezapaženo. Članovi sokola su bili premoreni od učešća na drugim svečanostima. Drugi slet održan je u Zemunu 23. maja 1926. na igralištu „Zemunskog akademskog sportskog kluba”, kao smotra članstva župe pred odlazak na VIII svesokolski slet u Pragu. Sletu je predhodila župska akademija u Beogradu u Manježu. Na sletu je osvećena zastava Sokolskog društva Zemun, kojoj je kumovao prestolonaslednik Petar preko svog izaslanika admirala Dragutina Price. Osvećenje je izvršeno na Jugoslovenskom trgu, a zatim je povorka sa vojnom muzikom na čelu prošla gradom. Treći župski slet održan je u Šapcu 26 i 27 maja 1928. Slet je bio povezan sa otkrivanjem kosturnice palim borcima na Ceru i udaranju kamena temeljca sokolskom domu u Šapcu. Prvi koji su stigli na slet bili su učitelji i učiteljice slušaoco Državnog gimnastičkog kursa ministarstva prosvete. Stigli su u Šabac lađom iz Beograda 25 maja 1928. i dočekani su kao predhodnicu sokola beogradske župe. Istog dana stiglo je vozom oko 200 takmičara i takmičarki iz raznih društava. U “Šabačkom Glasniku” u svečanom izdanju posvećenom sletu bili su naslovi : “Sokoli -Zdravo” i “Jata Sokola Župe Cara Dušana Silnog dolaze na župski slet u Sokolovo gnjezdo Pocerje, u srpski Verden-Šabac. Veseli se pod Cerom Pocerje. “Dobro nam došli!”. Kolo Srpskih Sestara, Učiteljsko Udruženje i građani pobrinuli su da ugoste posetioce. Vojska i direktor gimnazije ustupili su svoje prostorije sokolima za prenoćište. Sem toga Kolo Srpskih Sestara i Učiteljsko Udruženje priprmili su hranu za vreme sleta za sudije – učitelje i učiteljice. Na sletištu su 26. maja 1928. počele utakmice članova i članica. Zasebni brod sa sokolima stigao je na pristanište. Sokoli su krenuli kroz šabačke ulice uz pratnju muzike. U prostorijama hotela Pariz održana je sokolska akademija. Sutradan 27. maja 1928. nastavljene su utakmice članova i počela utakmice naraštaja. U 11 časova krenula je povorka sa sletišta kroz varoš. Na čelu povorke bili su vojnici pontonjerskog bataljona. Posle njih išla je muzika, pa zastave, starešinstvo župe, članstvo i naraštaj. Povorka se zaustavila pred opštinom, gde ih je pozdravio predsednik opštine. Na pozdrav odgovorio je Lazar Car, izaslanik starešinstva J.S.S. Povorka je nastavila dalje glavnim ulicama i razišla se kod Sokolskog doma. Posle podne bila je Javna vežba. Prisustvovali su Vladika Šabački, predsednik opštine, komandant mesta, predsednik suda, direktor gimnazije i veliki broj građana. Vežba je započela utakmicom u brzom pešačenju na 10.000 metara sa nošenjem tereta od 20 kilograma. Pored sokola vežbali su učenici i učenice šabačke gimnazije i vojnici pontonjerskog bataljona. Četrvrti slet je održan 1 i 2 juna 1929. u Pančevu. Peti župski slet je održan u Beogradu od 3 do 5 juna 1933. na igralištu Beogradskog sportskog kluba. Prvi naraštajski slet održan je u Beogradu na igralištu fudbalskog kluba „Soko” u Košutnjaku od 22 do 24 maja 1927. U oči javne vežbe svečano je osvećena naraštajska zastava, a potom povorka naraštaja i dece kroz Beograd. Drugi naraštajski slet održan je na terenu fudbalskog kluba „Soko” u Košutnjaku 25 i 26 maja 1929. Ispred crkve Svetog Save 26 maja 1929. formirana je povorka od 840 naraštajaca. Na čelu povorke bili su omladinci sa sela na konjima, pa za njima zastave, Uprava župe Beograd, naraštajci i deca. Povorka se kretala preko centra do Kalemegdana. Šesti slet održan je od 19 do 21 juna 1937. u Beogradu. Na sletu je izvršeno svečano razvijanje župske zastave, dara kralja Petra II. U sokolskoj povorci od letnjeg vežbališta Sokolskog društva Beograd-Matica prema Slaviji i dalje ka Narodnom pozorištu 21. juna 1937. učestvovali su ruski sokoli i 360 bugarskih „Junaka”. Ruski sokoli nastupali su sa 8 ruskih zastava, 130 ruskih sokola, 104 ruske sokolice i 24 ruska muzičara. Napred su nošene zastave a zatim su išle starešine junaka i sokola sa muzikom. Bugari su bili u junačkim odorama a junakinje u odorama i narodnoj nošnji. Zatim su išli ruski sokoli iz Jugoslavije, Francuske i Bugarske. Posle njih beogradski sokoli u odorama, članice u odorama i narodnim nošnjama iz raznih krajeva Jugoslavije, seoske sokolske čete i sokolska konjica. Povorka duga preko dva kilometra, bila je pozdravljena od desetina hiljada beograđana. Sokoli iz četa na selu ostavili su utisak na posmatrače : „Živeli Šumadinci ! Živeli Sremci ! Živili narodni sokoli ! …” Posle povorke održan je zbor na trgu kod spomenika knezu Mihajlu. Govorile su starešine sokola, starešina vitoške junačke oblasti Ivan Anastasov, ministar za fizičko vaspitanje dr. Josip Rogić i drugi. U ime Sveruskog zagraničnog Sokolstva govorio je Drejling i istakao : „Mi smo oduvek znali i voleli Balkan, jer tu žive naša braća. Naročitu ljubav osećamo danas. Osobito smo radosni što smo uzeli učešća na sletu jer posmatramo kako se grle i ljube dva bliska brata – Soko i Junak … .” Na probama na sletištu 21.6.1937. učestvovalo je 80 članova i 64 članice Ruskog sokolstva. Javnoj vežbi održanoj na sletištu istog dana u 16 časova prisustvovalo je preko 10.000 gledalaca. U toki života Župe Beograd menjao se broj društava. Neka su pripala susednim župama, neka župi Beograd a neka društva su zbog nerada ukinuta. Od 1929. osnivaju se prve seoske sokolske čete. Župa je 1937. imala 47 društava i 105 četa. Broj pripadnika sokola u Župi se povečavao od 1929. do kraja 1934. Od 1934. broj članova je stagnirao. Sokolska župa Beograd sarađivala je sa kulturno prosvetnim ustanovama i sa državnim, vojnim i opštinskim vlastima. Radio Beograd prenosio je sokolske vesti i predavanja. Župa Beograd izdavala je časopise „Soko Dušana Silnog” i „Oko sokolovo”. Glasnik župe „Oko sokolovo” izlazio je od 1. decembra 1936. do marta 1941. U uređivačkom odboru časopisa bili su : dr Petar Jović, Jakša Bumber, Dimitrije Stanković i Milojko Jeftimijades. Urednik je bio Momir Sinobad. Po ugledu na studentske radne čete osnovane su Sokolske radne čete. Za sokole značaj radnih četa bio je u vaspitanju mlađeg članstva za koristan rad na opštem dobru, korist za sokolska društva i čete a kod pojedinaca učestvovanje u tom radu podizalo je kolektivnu svest. Od 1936. sokolska društva i seoske čete organizovale su radne čete. Sokolsko društvo Lajkovac organizovalo je radnu četu članstva, sa kojom je podiglo jednu česmu. Sokolska četa Šimanovci je sa svojim članstvom dala pet radnih dana na prikupljanju žetve kod slabo zadružnih članova. Iz društava Beograd XI, Beograd II i Beograd VIII koje su dale članove i naraštajce, organizovana je sokolska prosvetna radna četa. Sokolska radna četa krenula je prvi put sa 46 članova i naraštajaca, a druge nedelje po drugi put sa 68 članova, do Sokolskog društva Beograd VIII u Žarkovu, gde je zajedno sa članovima društva i njihove čete radila na uređenju terena za letnje vežbalište. U toku dva prepodneva četa je skinula jedno brdo i uravnila vežbalište sa oko 200 metara zemlje. Četa je prilikom lakoatletskih utakmica uredila teren Sokolskog društva „Matica”. Ovom prikom Beograd XI dao je oko 12 članova, Beograd II 27 naraštajaca a Matica 7 naraštajaca. Savez Sokola odobrio je 2.000 dinara za nabavku alata za četu te su nabavljene lopate, ašovi, motke, pijuci i 3 ručna kolica. Članovi Sokola Beograd VII, u okviru Petrove petoletke posadili su na Laudonovom šancu 1940. preko hiljadu sadnica. Osvećivanju Gaja Kralja Petra II prisustvovao je predsednik opštine Jevrem Tomić, ministar građevina Danilo Vulović, episkop Nektarije, starešina župe V. Popović. O značaju sokolskog zaveta i pošumljavanju govorio je starešina društva Sekula Zečević. U akciji sađenja učestvovalo je dve stotine naraštajaca, “Privrednikovih pitomaca”. Savez Sokola pripremao je svoje članove za odbranu zemlje. Pri župama su organizovani narodno-odbrambeni otseci. U župi Beograd D. Stanković, pročelnik župskog narodno-odbrambenog odseka, istakao je u svom izveštaju : „Mi hoćemo borbu, borbu s neprijateljima našeg naroda i naše države .. . Mi nismo hteli tu borbu. Mi smo je dugo izbegavali. Ali nam je ona nametnuta. I mi smo je primili, istina, teška srca, … Jer ne treba zaboraviti da je sokolstvo poniklo u borbi i da je ono zadržalo i danas svoj borbeni karakter.” Međudruštveni odbor sokolskih jedinica (društava i četa) u Beogradu odlučio je da 17 marta 1940. bude održana smotra svih članova sokola sa teritorije grada Beograda. Sokolska župa Beograd imala je 1940. 46 društava. Bilo je 12 društava u Beogradu, 2 društva u Zemunu i 1 u Pančevu. Sokolskih četa bilo je 114, u manjim mestima, varošicama i selima. Na teritoriji Beograda, Zemuna i Pančeva bilo je svih kategorija 7.624 sokola i sokolice. Članova iznad 18 godina bilo je 3.599; naraštaja iznad 14 godina 1.524; na decu 2.501. Najviše članova imalo je Sokolsko društvo Beograd III (980). U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Smotra je uspešno održana u celoj zemlji. Beogradske i zemunske sokolske jedinice održale su smotre u sokolanama i letnjim vežbalištima. Smotre su bile spojene sa predavanjima iz narodno-odbrambenog vaspitanja. U Sokolskom društvu Beograd Matica, koje je imalo veliki broj članova, generalni sekretar Saveza Sokola Radmilo Grđić održao je predavanje. U Sokolskom društvu Beograd II izvršeno je gađanje iz pušaka, predavanje za sokolice o bojnim otrovima i evakuaciji. U Sokolskom društvu Beograd III održano je predavanje o narodno-odbrambenom radu, recitovanje „Kako se vaspitala predratna omladina”. U Sokolskom društvu Beograd IV izvršeno je takmičenje na strelištu svih pripadnika do 35 godina. Stariji su gađali iz vazdušnih pušaka. Izvedena je i ratna služba “osvajanjem” Banovog brda i druge ratne vežbe. …. . Sokolsko društvo Zemun I izvelo je na smotri gađanje. Predavano je o bojnim otrovima i lekarskoj pomoći za sokolice. Sokolski rad na pripremi odbrane zemlje nastavio se i posle smotre. Načelnici i načelnice svih sokolskih jedinica župe Beograd zborovali su 19. maja 1940. u Beogradu u Domu Soko Matice. Na zboru su bili prisutni izaslanici Saveza Sokola Grđić i Kovač. Zborovanje je održano pod predsedavanjem načelnika župe Maksimovića i načelnice Vučković. Predavalo se o narodno-odbrambenom radu. Posle podne zbor je nastavljen na strelištu kod Careve ćuprije, gde je izvršena obuka u gađanju. Svi članovi narodno odbrambenog odseka Župe Beograd cele godine su nedeljom vežbali gađanje na strelištu kod „Careve ćuprije”. Streljački odsek Sokolskog društva Beograd-Matica preko celog leta 1940. vršio je obuku u gađanju iz malokalibarske i vojničke puške, tako da je 209 članova, članica i naraštaja osposobljeno za rukovanje i gađanje iz vojničke puške, a 110 naraštajaca i dece za gađanje malokalibarskom puškom. Referent streljačkog odseka bio je major Rada Kosović. Župske streljačke utakmice održane su 29 septembra 1940. na vojnom strelištu u Jajincima. Održano je takmičenje sa vojničkom puškom na rastojanju od 200 metara. Zahvaljujući majoru Kosoviću dobijeni su kamioni koji su sve takmičare odbacili na strelište i vratili ih nazad. Sokoli su sprovodili tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost. U Savezu sokola održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih župa . Župa Beograd organizovala je od 2 do 18 jula 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Tečaj je pripremio Stručni odbor župe, a vodio je Franja Žic. Troškove je snosio Tehnički odbor Saveza Sokola. Učestvovalo je oko 32 člana iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Tečaj je bio završen zajedničkom večerom, kojoj je prisustvovao starešina župe Velimir Popović, sa članovima uprave i Stručnog odbora. Sokoli su nastojali da pomognu rad vojske, sa kojom su blisko sarađivali. U čast vojske sokoli su održali javni čas 1. juna 1940. u Beogradu. Sav prihod od javnog časa bio je namenjen za kupovinu puškomitraljeza za Drugi gvozdeni puk „Knjaz Mihajlo”. Uprkos tečajevima i smotrama dešavalo se da i sokoli budu zahvaćeni panikom. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata 1939. sokolstvo je bilo zahvaćeno „sveopštim metežom”. Opšta neizvesnost uticala je na građane da svoje snage skoncentrišu na rešavanje svojih životnih problema i problema svoje porodice. Nastala je „luda i nezapamćena trka” na prikupljanju hrane, odeće i ogreva. Strah i nagon za samodržanjem zahvatio je i sokolske redove. Sokolska župa Beograd „Dušan Silni” obrazovana je na prvoj sednici zbora 24.9.1920. U okviru priprema Saveza Sokola za odbranu zemlje, pri župama su organizovani narodno-odbrambeni otseci. Njihov zadatak bio je da u okviru župa organizuju narodno-odbrambene tečajeve. Posle Aprilskog rata 1941. Savez sokola bio je zabranjen. Od 1992. Savez sokola obnovio je svoj rad. Sokolska župa Beograd obnovila je svoj rad 1994. Župa je obnovila 1995. izlaženje svog časopisa „Oko sokolovo”. Autor je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

GILDEA & WALKER - Tri manja dezertna tanjira (1886) Dimenzije Prečnik: 18 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 790 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Boja na rubu je mestimično izbledela. Na svim tanjirima glazura je mrežasto ispucala: na jdnom uglavnom na poleđini, na dva celom površinom, a na jednom je još i potamnnila u pukotinama - svi tanjiri su prikazani na kolaž-slikama sa lica i sa naličja. Žig na dnu, štampan plavim, na dva tanjira: Crtež nagog keramičara koji kleči pri radu ENGLISH PORCELAIN (u kaišu oko crteža i ispod krune) (Inicijali) B. W & Co (za “Bates, Walker & Co”, na kraju kajša) Podglazurno utisnutio, takođe na dva tanjira: GILDEA (za James Gildea) Štampani žig je koristila kompanija “Bates, Walker & Co” u periodu 1875-1878 godine, tada vlasnik fabrike “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent. Podglazurno utisnuto “GILDEA”, je za James Gildea, koji se pridružio kompaniji 1878. godine. Prema utisnutoj oznaci 12/85 ova dva tanjira su proizveden u decembru 1885 godine (11/85), kada je Gildea ostao jedini vlasnik fabrike. To bi značilo da je nastavio da koristi žig prethodne kompanije, sa utisnutim dodatkom svog imena. Na jednom tanjiru nema štampanog žiga, već samo oznaka dekoratera i oznaka za datum proizvodnje: 8/74, tj. avgust 1884. godine. U to vreme, James Gildea nije učestvovao u radu fabrike, koja se zvala BATES, ELLIOT & CO. Fabriku “Dale Hall Works”, u Logsportu, u blizini Barslem (Barzlem), u području Stoke-on-Tent (Stouk-on-Tent) koje je bilo centar engleske keramičarske industrije, osnovao je Joseph Stubbs (Džozef Stabs) 1790. godine. Nakon povlačenja iz posla 1829. Godine, Stubbs je umro 1836. godine. Oko 1843. godine fabriku je preuzela kompanja “T J & J Mayer” tri brata Mayer (Mejer): Thomasa (Tomas), Johna (Džon) i Joshue (Džošua) Mayer. Proizvodili su kvalitetni višebojnu keramiku, koja je svojila medalju na britanskoj izložbi 1851. godine. 1855. godine kompaniji se pridružio Liddle Elliot (Lidl Eliot), i fabrika je radila pod imenom “Mayer Bros (braća Mejer) & Elliot” do 1858. godine, kada je u kompaniji ostao samo Joshua Mayer, a ime promenjeno u “Mayer & Elliot”. 1862. godine se i Joshua Mayer povukao iz posla, a Elliot je nastavio posao zajedno sa sinom Thomasom (Tomas) Elliotom: “Liddle Elliot & Son.” Kada je Liddle Elliot umro 1869. godine, u kompaniji ga je zamenio William Bates (Vilijem Bejts). Ime je promenjeno u „Bates, Elliot & Co“ a asortiman je proširen i fabrika je, pored keramičkog posuđa, proizvodila i sanitarni, fotografski, apotekarski i parfimerijski pribor. Elliot je napustio kompaniju 1875. godine, a zamenio ga je John Walker (Džon Voker). Sada se kompanija zvala “Bates, Walker & Co“. 1878. godine partnerima se pridružio James Gildea (Džejms Gildej). 1881. godine Bates je napustio posao a Gildea i Walker su nastavili zajedno, pod imenom “Gildea & Walker”. 1885. godine povukao se i Walker, a Gildea je nastavio posao sam. Fabrika je radila do 1888. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/33-40/129pod-kp/1215)

Originalni bioskopski (filmski) plakat: PRINC VALIJANT - VITEZOVI OKRULOG STOLA Opis: Svrgnut s prestola vikinškog kraljevstva Tula, kralj Aguar (D. Crisp) je sa suprugom i sinom bio prisiljen na bijeg, da bi utočište pronašao u Britaniji, u trošnoj utvrdi na otočiću okruženom močvarom. Tijekom godina njegov sin Valiant (R. Wagner) izrastao je u odvažnog mladića željnog pustolovine i uzbuđenja, momka koji mašta o tome da postane jedan od vitezova okruglog stola slavnog kralja Artura (B. Aherne), ali i da povrati očevu čast. Odlučan ostvariti svoje planove, Valiant se jednog dana oprosti s roditeljima i zaputi prema Arturovu dvorcu Camelot. Nakon što se tijekom puta sukobi sa zagonetnim i okrutnim Crnim vitezom, koji ga pokuša ubiti, Valiant susretne neustrašivog sir Gawaina (S. Hayden), jednog od Arturovih vitezova koji shvati da je pred njim hrabar mladić. Kad u pratnji sir Gawaina stigne u Camelot, Valiant bude izveden pred Artura i slavne vitezove okruglog stola predvođene markantnim sir Brackom (J. Mason). Doznavši da vikinzi protiv Artura kuju urotu koju predvodi upravo Crni vitez, Valiant pod sir Gawainovim vodstvom počne stjecati viteške vještine, poput spretnog rukovanja mačem i gađanja kopljem. A kad ga ubrzo u šumi rane vikinški strijelci, Valiant dospije u nježne ruke prelijepe kraljevne Alete (J. Leigh), Arturove kćeri u koju se zaljubi na prvi pogled. No uz složenu spletku Crnog viteza, koji uz pomoć Vikinga želi svrgnuti i ubiti Artura, ljubavnoj sreći Valianta i Alete ispriječit će se i sir Gawain, koji će se također zaljubiti u princezu...Dinamična, uzbudljiva i zabavna romantična pustolovina holivudskog redatelja Henryja Hathawaya (Kuća u 92. ulici, Crna ruža, Niagara, Kako je osvojen Divlji zapad, Sinovi Katie Elder, Nevada Smith) uspjela je slobodna adaptacija glasovitog stripa Princ Valiant Harolda `Hala` Fostera, premijerno objavljenog davne 1937. Jedno od najznačajnijih i najutjecajnijih remek-djela devete umjetnosti svih vremena, fascinantna strip-saga Prince Valiant - In the Days of King Arthur ostvarenje je prije čije je realizacije Hal Foster, autor podjednako slavnog stripa Tarzan, cijelu godinu temeljito proučavao povijest starog i ranog srednjeg vijeka, kao i legende o kralju Arturu te romanse o Tristanu i Izoldi, odnosno o Lancelotu i Guinevri. Tijekom proteklih sedam desetljeća Valiant je tako proputovao cijeli onodobni svijet, borio se protiv Huna i svjedočio propasti Rimskog carstva, da bi ljubav svog života pronašao u prelijepoj Aleti, vladarici Maglovitih otoka kojoj će ubuduće posvećivati sve svoje pustolovine. U suradnji sa scenaristom Dudleyem Nicholsom (Silom dadilja, Poštanska kočija, Dugo putovanje kući, Bitka za Midway, Kome zvono zvoni, Dogodilo se sutra), čestim suradnikom velikog Johna Forda, redatelj Henry Hathaway donekle mijenja slavni stripovski predložak i Fosterov strip spretno odijeva u ruho pustolovine tipične za razdoblje klasičnog Hollywooda. U tome mu pomaže i raspoložena glumačka postava predvođena R. Wagnerom (Poljubac prije smrti, Najduži dan, Pink Panther, Pakleni toranj, Austin Powers: Tajanstveni tajni agent), čiji su partneri S. Hayden (Džungla na asfaltu, Johnny Guitar, Uzaludna pljačka, Dr. Strangelove, Kum, Dugi oproštaj, Dvadeseto stoljeće), J. Leigh (Male žene, Gola mamuza, Dodir zla, Mandžurijski kandidat), za sporednu ulogu u Hitchcockovu `Psychu` 1961. nominirana za Oscara, i također tri puta za Oscara nominirani J. Mason (Julije Cezar, Zvijezda je rođena, Sjever-sjeverozapad, Lolita, Pad Rimskog carstva, Mayerling, Nebo može čekati). Režija: Henry Hathawaycy Glavne uloge: Janet Leigh, Debra Paget, Sterling Hayden, Victor McLaglen, Donald Crisp, Brian Aherne Kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

411 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 100% Popunjen 8 str. The Ultimate Star Wars Episode 1, Sticker Book Ponovo otkrijte uzbuđenje najnovije avanture Ratova zvezda i napravite sopstvenu slikovnicu koristeći likove, vozila i svemirske letelice koje se nalaze u ovoj knjizi koja sadrži preko 60 vrhunskih nalepnica u boji. Odeljci uključuju ključni informativni tekst o svim vašim omiljenim likovima i stvorenjima, uključujući planetu Nabu, savez mračnih sila, planetu Tatuin i prestonicu Republike Koruskanta. Pročitajte naslove brošure i, koristeći tekst pored svake nalepnice, izaberite sliku koja se najbolje uklapa u raspoloživi prostor. Ne zaboravite da se vaše nalepnice mogu staviti na stranicu i ponovo odlepiti. Ako ste pažljivi, možete koristiti svoje nalepnice iz Ratova zvezda više puta. Takođe možete da koristite svoje nalepnice iz Ratova zvezda da ukrasite sopstvene knjige. Ratovi zvezda (engl. Star Wars) američka je multimedijska franšiza čiji je autor Džordž Lukas, a koja je započela istoimenim filmom iz 1977.[b] i ubrzo postala svetski fenomen pop kulture. Franšiza je proširena na više filmova i druge medije, poput televizijskih serija, video-igara, romana, stripova, atrakcija tematskih parkova i tematskih arena, koji su deo sveobuhvatnog izmišljenog univerzuma.[v] Godine 2020. ukupna vrednost procenjena je na 70 milijardi dolara i trenutno je peta medijska franšiza sa najvećom zaradom svih vremena. Originalni film (Ratovi zvezda), kasnije podnaslovljen Epizoda IV — Nova nada (1977), pratili su Epizoda V — Imperija uzvraća udarac (1980) i Epizoda VI — Povratak džedaja (1983), stvorivši trilogiju originala. Lukas je kasnije režirao trilogiju prednastavaka, koju čini Epizoda I — Fantomska pretnja (1999), Epizoda II — Napad klonova i Epizoda III — Osveta sita (2005). Godine 2012. Lukas je prodao svoju produkcijsku kuću Dizniju, odrekavši se vlasništva nad franšizom. Ovo je dovelo do trilogije nastavaka, koju čini Epizoda VII: Buđenje sile (2015), Epizoda VIII: Poslednji džedaji (2017) i Epizoda IX: Uspon Skajvokera (2019). Svih devet filmova „Sage o Skajvokeru” nominovano je za Oskara, a prva dva su i osvojila nagradu. Zajedno sa „antologijskim” filmovima Odmetnik-1 (2016) i Solo (2018), kombinovani prihod iznosi preko 10 milijardi dolara, što je čini drugom filmskom franšizom sa najvećom zaradom svih vremena.[1][2] U pripremi su dodatni predstojeći filmovi, uključujući nenaslovljeni film Tajka Vajtitija koji je planiran za 2023. godinu. Premisa Franšiza Ratovi zvezda prikazuje pustolovine likova „nekada davno, u dalekoj galaksiji”,[3] u kojoj ljudi i mnoge vrste vanzemaljaca (često humanoidni) koegzistiraju sa robotima (koji se u filmovima obično nazivaju „droidi”), koji im pomažu u svakodnevnom životu; svemirski letovi između planeta su uobičajeni zbog hiperprostorne tehnologije brzine svetlosti.[4][5][6] Planete se kreću od izuzetno bogatih do pustinja koje naseljavaju samo primitivna plemena. Praktično svaki biom Zemlje, pored mnogo izmišljenih, ima svoj pandan kao planetu iz Ratova zvezda koja, u većini slučajeva, vrvi od čulnih i neosetljivih vanzemaljaca.[7] Franšiza takođe koristi druge astronomske objekte kao što su asteroidna polja i magline.[8][9] Svemirske letelice se kreću od malih lovaca, preko ogromnih kapitalnih brodova kao što su razarači zvezda, do svemirskih stanica kao što su Zvezde smrti veličine meseca. Telekomunikacije obuhvataju dvosmerne audio i audiovizuelne projektore, holografske projekcije i HoloNet (internet pandan). Univerzum Ratova zvezda je uglavnom sličan našem, ali su njegovi zakoni fizike manje strogi i dozvoljavaju maštovitije priče.[10] Jedna od njih je mistična moć poznata kao Sila koja je u originalnom filmu opisana kao „energetsko polje svih živih bića... [koje] povezuje galaksiju”.[11] Polje je prikazano kao neka vrsta panteističkog boga.[12] Kroz obuku i meditaciju, oni u kojima je „Sila jaka” mogu da ostvare različite supermoći (kao što su telekineza, prekognicija, telepatija i upravljanje fizičkom energijom).[13] Veruje se da za Silu ništa nije nemoguće.[14] Pomenute moći imaju dva glavna viteška reda u međusobnom sukobu: džedaji, mirovnjaci Galaktičke Republike koji deluju na svetloj strani Sile putem nevezivanja i arbitraže, i siti, koji koriste tamnu stranu tako što upravljaju strahom i agresijom. Dok džedaji mogu biti brojni, siti (ili „dartovi”) su ograničeni na dvoje: učitelja i njegovog učenika.[15] Vladari Sile su veoma malobrojni u poređenju sa populacijom. Džedaji i siti koriste oružje koje se zove svetlosna sablja, sečivo koje može da preseče gotovo svaku površinu i odbije energetske vijke. Ostatak stanovništva, kao i odmetnici i vojnici, koriste vatreno oružje poput blastera. Zbog politike na nivou galaksije, svo ovo oružje se koristi u raznim vojnim sukobima tokom kojih se odvija većina materijala iz Ratova zvezda. U spoljnim krajevima galaksije dominiraju kriminalni sindikati kao što je kartel hatova. Gangsteri i vlade često unajmljuju lovce na glave. Nezakonite aktivnosti uključuju krijumčarenje i ropstvo. Planete koje omogućavaju bezbroj postavki i neverovatnu raznolikost života, tehnologija na različitim nivoima napredovanja i elementi fantastike čine Ratove zvezda veoma univerzalnom franšizom. Praktično svaki žanr i tip priče može se prilagoditi tako da se uklopi u franšizu....