Autor: A.B.Lorfels Povez: broširan Br. strana: 151 Format: 11,5 x 20 Knjiga je nekorišćena, nema oštećenja, sem potpis na prvoj strani, u gornjem desnom uglu. 340. godine, imajući najvišu vlast u svojim rukama, Aleksandar je hteo da učini nešto o čemu će se govoriti. Krenuo je u pohod protiv Meda u Trakiji. Svoj pohod na pokorenoj teritoriji ovekovečio je osnivanjem grada koji je nazvao Aleksandropolis. Pre pohoda izveo je Veliki ritual nepobedivosti. Sa 18 godina u bici kod Heroneje, komandovao je levim krilom makedonske vojske. Svojom provalom u beatsku falangu, razbivši svetu četu Tebanaca, izazvao je rasulo u redovima neprijatelja i doneo Makedoncima pobedu. Iz zahvalnosti, Atinjani su podigli Filipu zlatnu statuu, a obojici, Filipu i Aleksandru, dodelili atinsko građansko pravo. U proleće 334. godine Aleksandar je prešao Helespont kod Sesta. Približavajući se maloazijskom kopnu kod Abidosa, on je iz lađe hitnuo strelu želeći na taj način da simbolički obeleži osvajanje Azije. Pošto se iskrcao, žrtvovao je bogovima i sa svojim generalima i pratnjom hipospista krenuo na ruševine Iliona (Troje). Tamo je žrtvovao u hramu boginje Atine; boginji je posvetio svoje oružje a u zamenu uzeo oružje iz hrama, kao i sveti štit, za koji se čvrsto verovalo da je pripadao Ahilu, na kome se nalazio strašni simbol Gorgonine glave. Odavši poštovanje svom velikom pretku i junaku Ahilu, položio je venac na njegov grob i priredio igre u njegovu čast. Predanje kaže da je Aleksandrovim moćima doprineo i Ahilov štit koji je, kao i Mojsijev kovčeg i Longinovo koplje, donosio nepobedivost vojskovođi koji ga je nosio.

Zalepljen hrbat/slika 2.Potpis na par mesta.Broj strana 1280.

globus zg, odlično stanje, 529str.,tvrdi povez,24cm, š j23

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez,par fleka. Izdanje 1975 godine,382 strane.. Retko..

Iz starije proslosti Bosne i Hercegovine,knjiga III-Bogumil Hrabak.Izdavac Arhivar-Beograd,2004 godine.Mek povez,403 str.Odlicno ocuvana.

Publisher: Batsford, London, 1973 Hardcover, ISBN 0713419822 Used -fair, VIII,310 p., illustrations. Hardbound 22x15 cm, signed

odlično stanje, 35str.,meki povez,22x22cm, š g78

Е.Б.Ћерњак : ПОДЗЕМНЕ ЗВЕЗДЕ пет векова шпијунаже Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1969.год. Тврди повез,заштитни омот,362+366 страна,илустровано. Пристојно очувано.

Srpska princeza na dvoru Majsemburg - B.S.Živković mek povez, 48 strana posveta autora polud

Izdaje - Glavna politička uprava - Beograd Stanje knjige kao na slikama - ocena 6 od 10 Tvrd povez 393.strane

Autor: Borivoje Marinković Format: 21 cm Br. strana: 363 Povez: broširan Ogledi o starom srpskom štamparstvu - predgovori iz serije od pet knjiga o našem ćiriličkom štamparstvu, štamparijama i knjigama u XV, XVI i XVII stoleću! Reč je zapravo o predgovorima za svih pet tomova „Bibliografija o našem ćiriličkom štamparstvu, štamparijama i knjigama 15, 16. i 18. stoleća“ istog autora. Ogledi su ilustrovani snimcima starih srpskih knjiga iz Narodne biblioteke Srbije, nestalih u nacističkom bombardovanju Beograda 1941. Fotografije potiču iz ostavštine akademika Đorđa Sp. Radojičića. I Marinković je bio profesor novosadskog Filozofskog fakulteta, stručnjak za srpsku književnost 18. veka. Objavio je više knjiga o Dositeju, Vuku, Emanuilu Jankoviću, srpskoj građanskoj poeziji.

odlično stanje, potpis autora na predstrani, 56str.,meki povez,25cm, š t99

SRBI O NEMCIMA Posveta ministru saobraćaja Jugoslavije, 251.str.,21.cm., A. MITROVIĆ, LJ. P. NENADOVIĆ, B. S. NIKOLAJEVIĆ ,D. Vasić, M .TRIVUNAC ,M. CRNJANSKI, S. Vinaver, P. SLIJEPČEVIĆ, D. MEDAKOVIĆ BEOGRAD ,D B R INTERNACIONAL PUBLISHING 1996.god ILUSTROVANA,tvrd povez., Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - B. Krstic: Obicaju Srba Dunavske klisure u Rumunije - V. Lazaraveic: Narodne umotvorine iz Krusevackog pomoravlja - D. Burkhart: O mijenjanju funkcija balkanskih narodnih balada - B. Cupurdija: Poreklo i znacenje reci Tonj, Tanja - J. Trifunovski: tri priloga iz narodnog zivota Makedonije

Lepo očuvano Bertran Galimar Flavinji OD VITEZOVA HOSPITALACA Svetog Jovana Jerusalimskog DO MALTEŠKIH VITEZOVA ..... Vitezovi Hospitalci (takođe poznati kao Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri; francuski: Ordre des Hospitaliers ) je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu postala je verski i viteški red kako bi se starala i branila Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. u papinoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vice-kraljevinom Sicilijom. Sadržaj 1 Naziv 2 Grb 3 Istorijat 4 Veliki majstori 5 Vidi još 6 Spoljašnje veze Naziv[uredi | uredi kod] Postoji više naziva koji su označavali ovaj viteški red. Jovanovci je naziv koji su dobili zbog crkve Svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu. Hospitalci je naziv koji su dobili zbog toga što su osnovali bolnicu u Jerusalimu u u kojoj su lečili ranjene i bolesne. Malteški vitezovi je naziv koji su dobili kada su se preselili na Maltu. Malteški krst Grb[uredi | uredi kod] Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst, koji podseća na gvozdeni krst, što je bio i njihov grb, po kome su bili prepoznatljivi sve vreme srednjeg veka. Nakon selidbe na Maltu, promenili su grb koji je i danas u upotrebi. Čini ga srebrni (argent) malteški krst na crvenom (gules) štitu. Istorijat[uredi | uredi kod] Posle pada Jerusalima, 1187. godine, prelaze na Kipar, a potom na Rodos. Kada su Turci osvojili Rodos 1522, car Svetog Rimskog carstva Karlo V ih seli na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade 1565. godine, na ostrvu je podignut novi grad nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de la Valeti; otud La Valeta ili jednostavno Valeta. Napoleon I je na svom pohodu ka Egiptu osvojio Maltu 1798, nakon čega su vitezovi prešli u Rim. Ivanovci u Hrvatsku stižu na poziv bana Borića. Već u XII. stoljeću su ivanovci imali ogromne posjede na Ivanščici s utvrđenim gradom Belom. Ivanovci su u Hrvatskoj svoje posjede stekli isključivo kraljevskim darovanjem i kasnijim preuzimanjem templarskih posjeda nakon ukinuća Templarskog reda 1312. od strane avinjonskog pape Klementa V. U posjedu Ivanovaca se između ostalog spominje Marča kod Kloštar Ivanića, Glogovnica, Tkalec, sv. Juraj od Planine (monasterium s. Georgii de Planina)[1] kod Kašine i Čiče ispod Save. U Hrvatskoj su djelovali do 17. stoljeća [2]. U Hrvata se ivanovci javljaju i u Bačkoj. Imali su samostan i crkvu u Baču. Njihov samostan su naslijedili franjevci [2]. Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10 kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš. Veliki majstori[uredi | uredi kod] Blagosloveni Žerar (The Blessed Gerard) (1099-1120) Rejmon de Puj de Provans (Raymond du Puy de Provence) (1120-1160) Ože de Balben (Auger de Balben) (1160-1163) Arno de Kom (Arnaud de Comps) (1162-1163) Žilber Deseji (Gilbert d`Aissailly) (1163-1170) Gaston de Mirol (Gastone de Murols) (oko 1170-1172) Žilber Sirijski (Gilbert of Syria) (1172-1177) Rože de Mulin (Roger de Moulins) (1177-1187) Ermangar Dasp (Hermangard d`Asp) (1187-1190) Garnijer de Naplu (Garnier de Naplous) (1190-1192) Žofroa de Donžon (Geoffroy de Donjon) (1193-1202) Alfons Portugalski (Alfonse of Portugal) (1203-1206) Žofroa le Rat (Geoffrey le Rat) (1206-1207) Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1207-1228) Bertran de Tesi (Bertrand de Thessy) (1228-1231) Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1231-1236) Bertran de Komp (Bertrand de Comps) (1236-1240) Pjer de Vjel-Brid (Pierre de Vielle-Bride) (1240-1242) Žilom de Šatonef (Guillaume de Chateauneuf) (1242-1258) Igi de Revel (Hugues de Revel) (1258-1277) Nikola Lornj (Nicolas Lorgne) (1277-1284) Žan de Vilijer (Jean de Villiers) (1284-1294) Odon de Pin (Odon de Pins) (1294-1296) Žilom de Vilar (Guillaume de Villaret) (1296-1305) Fulk de Vilar (Foulques de Villaret) (1305-1319) Elion de Vilnev (Helion de Villeneuve) (1319-1346) Diedone de Gonzo (Dieudonné de Gozon) (1346-1353) Pjer de Kornejan (Pierre de Corneillan) (1353-1355) Rože de Pin (Roger de Pins) (1355-1365) Ramon Berenže (Raymond Berenger) (1365-1374) Rober Žilijak (Robert de Juliac) (1374-1376) Huan Fernandez Deredija (Juan Fernández de Heredia) (1376-1396) Rikardo Karaćolo (Riccardo Caracciolo) (1383-1395) suparnički veliki majstor Filiber de Nejak (Philibert de Naillac)(1396-1421) Antonio Fluvijan de Rivijer (Antonio Fluvian de Riviere) (1421-1437) Žan de Lastik (Jean de Lastic) (1437-1454) Žak de Mili (Jacques de Milly) (1454-1461) Pjero Raimondo Cakosta (Piero Raimondo Zacosta) (1461-1467) Đovani Batista Orsini (Giovanni Battista Orsini ) (1467-1476) Pjer Dobison (Pierre d`Aubusson) (1476-1503) Emeri Damboaz (Emery d`Amboise) (1503-1512) Gi de Blanšfort (Guy de Blanchefort) (1512-1513) Fabricio del Kareto (Fabrizio del Carretto) (1513-1521) Filip Vilijer de Lil-Adam (Philippe Villiers de L`Isle-Adam) (1521-1534) Pjero de Ponte (Piero de Ponte) (1534-1535) Didije de Sen-Žej (Didier de Saint-Jaille) (1535-1536) Huan de Omedes i Koskon (Juan de Homedes y Coscon) (1536-1553) Klod de la Sengle (Claude de la Sengle) 1553-1557) Žan de la Valet (Jean de la Vallette) (1557-1568) Pjer de Mon (Pierre de Monte) (1568-1572) Žan de la Kasjer (Jean de la Cassiere) (1572-1581) Igi Luben de Verdaj (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581-1595) Martin Garze (Martin Garzez) (1595-1601) Alof de Vinjakur (Alof de Wignacourt) (1601-1622) Luis Mendez de Vaskonseljos (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622-1623) Antoan de Pol (Antoine de Paule) (1623-1636) Huan de Laskaris-Kastelar (Juan de Lascaris-Castellar) (1636-1657) Antoan de Redin (Antoine de Redin) (1657-1660) Anet de Klermon-Žesan (Annet de Clermont-Gessant) (1660) Rafael Kotone (Raphael Cotoner) (1660-1663) Nikola Kotone (Nicolas Cotoner) (1663-1680) Gregorio Karafa (Gregorio Carafa) (1680-1690) Adrijen de Vinjakur (Adrien de Wignacourt) (1690-1697) Ramon Perejo i Rokafil (Ramon Perellos y Roccaful) (1697-1720) Mark Antonio Condadari (Marc`Antonio Zondadari) (1720-1722) Antonio Manoel de Vilena (Antonio Manoel de Vilhena) (1722-1736) Remon Despuj (Raymond Despuig) (1736-1741) Manuel Pinto de Fonseka (Manuel Pinto de Fonseca) (1741-1773) Fransisko Ksimenes de Teksada (Francisco Ximenes de Texada) (1773-1775) Emanuel de Roan-Poldik (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775-1797) Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797-1799) Pavle I od Rusije (Pavel I Petrovič) (1798-1801) de fakto Đovani Batista Tomazi (Giovanni Battista Tommasi) (1803-1805) Iniko Maria Gevara-Suardo (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805-1814) zamenik Andre di Đovani (André Di Giovanni) (1814-1821) zamenik Antoan Buska (Antoine Busca) (1821-1834) zamenik Karlo Kandida (Carlo Candida) (1834-1845) zamenik Filipe di Koloredo-Mels (Philippe di Colloredo-Mels) (1845-1864) zamenik Alesandro Bordžija (Alessandro Borgia) (1865-1871) zamenik Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871-1879) zamenik Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879-1905) Galeaco fon Tun und Hoenštajn (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905-1931) Ludoviko Kiđi Albani dela Rovere (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931-1951) Anđelo de Mojana di Kolonja (Angelo de Mojana di Cologna) (1962-1988) Endru Viloubi Ninian Berti (Andrew Bertie) (1988-2008) Metju Festing (Matthew Festing) (2008-danas) Tags: Vitezovi tajni redovi hospitalci templari .... tajna drustva krstaši krstaski pohodi

Zagreb God.izdanja: 1949 TVRD POVEZ 112 STR

Leskovac 1963 Povez Kartonski / veći format pismo ćirilica 216 str Unutrašnjost lepo očuvana, bez tragova od olovke, i raspadnutih stranica Naslovna str premenom požutela i ostalih mana nema Slike autentične ponudjenom predmetu

U dobrom stanju U dobrom stanju I Pomorski kapetani iz Boke Kotorske (Tri Popovića) / Pero Šoć Vrsta građe separat Jezik srpski Godina 1964 II Posveta `Gorskog vijenca` / Pero Šoć Vrsta građe separat Jezik srpski Godina 1951 Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b. i.], 1951 (Beograd : Štamparija i knjigoveznica Srpske akademije nauka) Fizički opis Str. 318-325, [2] lista s faks. ; 25 cm Napomene Résumé : Sur la dédicace du `Gorski vijenac` P.o.: Zbornik radova Instituta za proučavanje književnosti SAN; knj. 1. III Dr Pero Đ. Šoć (1884-1966) : povodom stogodišnjice rođenja / Dušan J. Martinović Ostali naslovi Doktor Pero Đ. Šoć (1884-1966) Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Cetinje : [b. i.], 1984 ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis Str. 45-82 : ilustr. ; 24 cm P. o.: Bibliografski vjesnik ; god. 13, br. 3, 1984. Predmetne odrednice Šoć, Pero, 1884-1966 -- Biobibliografije IV Sjećanja u narodu na vladiku Rada P. o.: Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju, knj. 3, 1963.

U dobrom stanju The Birth of the Middle Ages Henry St. Lawrence Beaufort Moss The Folio Society Moss`s work was first published in 1935, and re-issued in 1963. This Folio Society edition uses the 1963 text, with maps and color photos of works of art and architecture. Red decorated covers. The `Dark Ages` - roughly from the decline of the Roman Empire in the fifth century to Charlemagne - is a misnomer. Yes, the barbarians dismembered the Western Roman Empire and learning and culture declined. Except for the Papacy and the Catholic Church, the universal institutions withered away. But Roman culture never entirely disappeared. Rather, it merged harmoniously (and often violently) with the Teutonic culture of the ruling barbarian tribes. For three centuries, Europe experienced not so much a collapse as a transformation, which culminated in the person and empire of Charlemagne. British historian H. St. L. B. Moss, although writing from a secular and materialistic point of view, wrote an excellent summary of this important period of European history, which he dates from the death of Emperor Theodosius the Great in 395 A.D. to the death of Charlemagne in 814 A.D. Moss touches upon every important aspect of this transformation: law, politics, religion, learning, language, literature, ethnic changes, social institutions, although he focuses more on cultural changes than political or religious ones. An exception to this is Byzantium, or the Eastern Roman Empire, which looms large in his narrative. srednji vek, karlo veliki, teodosije, rimsko carstvo, varvari

HRISTIFOR KOLUMBO: Tihomir J. Marković Naslov Hristifor Kolumbo / Tihomir J. Marković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1930 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], 1930 (Beograd : Vreme) Fizički opis XII, 40 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Napomene Bibliografija: str. [41]. Predmetne odrednice Colombo, Cristoforo, 1451-1506 Posveta, korica je probušena na jednom mestu, ostalo je odlično očuvano. md

Jacques Sabille - Les Juifs de Tunisie sous Vichy et l`Occupation Editions du centre, Paris, 1954 187 str. meki povez stanje: vrlo dobro Daniel Mayer (préface) Table des matières ERRATA AVANT-PROPOS PRÉFACE INTRODUCTION a) Bref historique du Judaïsme tunisien. b) La France en Tunisie. c) Organisation intérieure de la Communauté juive en Tunisie. d) L’antisémitisme en Tunisie avant 1940. I. - LA PÉRIODE DE VICHY (Juin 1940-Novembre 1942) II. - L’OCCUPATION ALLEMANDE A. — LE TRAVAIL OBLIGATOIRE DES JUIFS A TUNIS B. — ORGANISATION DU COMITE DE RECRUTEMENT DE LA MAIN-D’ŒUVRE JUIVE DE TUNIS a) La Présidence, le Service des Otages. b) Les services de Santé, de l’Intendance, des Transports, des Finances, l’Interprétariat. C. — LES CAMPS a) Secteur allemand : Massicault, Ksar-Tyr, Cheylus, La Mornaghia, Goubellat. b) Secteur allemand : la région de Mateur. c) Secteur allemand : Aérodromes de El Aouina et Sidi-Ahmed. Le Port de Tunis. d) Secteur allemand : Bizerte. e) Le secteur italien : La région de Zaghouan et d’Enfidaville. D. — LES SANCTIONS FINANCIERES ET ECONOMIQUES a) Les amendes. b) Les prestations en nature. c) Déclaration des stocks. E. — FAITS DIVERS DE LA TERREUR ALLEMANDE F. — LA RESISTANCE ET LE SABOTAGE G. — ATTITUDE DE LA POPULATION DE TUNIS A L’EGARD DES JUIFS H. — EN PROVINCE : SFAX, SOUSSE, GABES, DJERBA III. - LA LIBÉRATION ANNEXES ANNEXE I ANNEXE II - DOCUMENTS ALLEMANDS Table des matières Nonfiction, Histoire

2008., broširani povez,514 strana, tiraž 500, nepodvlačena, nova knjiga, težina 700 grama. *

Zulumi aga i begova u Kosovskom vilajetu 1878 - 1913 - Branko Perunicic NOVA KNJIGA Beograd 1989. tvrd povez, 670 strana, ilustrovano, čirilica, 24 cm Stanje vrlo dobro