OSKAR DAVIČO TRG EM Priredila - Milica Nikolić Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1979 394 strana 20 cm Edicija - Izabrana poezija Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I DEO I Na stepeništu II a b III e f IV g h i V Pesma sunčanog klatna na stepeništu VI U hodniku (Bela pesma) VII Je li taj pas VIII Sveta Džo-Ana ili moja krsna slava IX Pred vratima X Zdravica XI Iz sobe na trgu XII Jagnjeći prodor u svet XIII Silazak na donji horizont trga II DEO Zvezdogrami Suncogrami Munjogrami Vetrogrami Talasogrami Kisogrami Gladogrami Glasogrami Smrtogrami Trogrbi dromedar (ili Kamila no 1) Karavan jedne reči zaostale na vrhu jezika Pred lukom izgubljenih dromedara Slavuj s dna kompjutera Krvogrami Ranogrami III DEO Upitnik bez saslušanja O propagandi (iz XIV toma trinaestomika) s lica bez naličja Iz rečnika rima Dva poluminuta cutnje Posveta Svima beznaslovnima ...Snežna noć Mesto otežalo od svog vremena Izvodi iz kritika (1969-1978) Bibliografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Vitorac, Bora Naslov Letnjim putem : istrgnuto iz kalendara preko reda / Bora Vitorac Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : B. Vitorac, 2001 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 113 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Rešin Tucić, Vujica Tišma, Slobodan Zubac, Pero (Broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 97-100: Prozori (prizori) zanjihani još od pre / Vujica Rešin Tucić Str. 101-104: Od mise do paradoksa, apsurda i himne / Slobodan Tišma Str. 105-110: Suza detinjstva / Pero Zubac Autor o sebi: str. 111-113 Na koricama beleška o delu. Bora Vitorac se rodio 1940 godine u Novom Sadu i tu je sav svoj vek proveo. Samo je za vreme rata, neko vreme, bio sklonjen u Gospođincima. U životu se bavio svim i svačim, ali slikanjem i pisanjem nikada profesionalno. Mnoge crteže, slike i pesme je u međuvremenu zagubio i rasturio. Nešto od sačuvanog i vraćenog od prijatelja čini ovu postavku. MG103

Čuvena Antologija nemačke lirike (od Stefana Georga do H. M. Encensbergera i Petra Handkea) koju su priredili Ivan V. Lalić i Branimir Živojinović. Biblioteka Orfej – urednik Zoran Mišić. Naslov Antologija nemačke lirike XX veka / priredili Ivan V. Lalić i Branimir Živojinović ; predgovor Mirko Krivokapić ; biblio-biografske beleške i pogovor Branimir Živojinović ; [preveli Slobodan Glumac, Ivan Ivanji, Zvonimir Kostić-Palanski, Ivan V. Lalić, Boško Petrović i Branimir Živojinović] Vrsta građe poezija ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1976 (Subotica : Birografika) Fizički opis 339 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Krivokapić, Mirko, 1933-2017 = Krivokapić, Mirko, 1933-2017 Glumac, Slobodan, 1919-1990 = Glumac, Slobodan, 1919-1990 Kostić Palanski, Zvonimir, 1948- = Kostić Palanski, Zvonimir, 1948- Petrović, Boško, 1915-2001 = Petrović, Boško, 1915-2001 Zbirka ǂBiblioteka ǂOrfej ; 48 ISBN (Pl. sa omotom.) Napomene Tiraž 4.000 Str. 5-32: Nemačka lirika dvadesetog veka / Mirko Krivokapić Str. 329-330: Pogovor / B.[Branimir] Živojinović. POGOVOR Pre dvadeset godina pojavila se, u ovoj istoj kolekciji, Antologija novije nemačke lirike, za koju su pesme izabrali i preveli Ivan Ivanji i potpisani. Ova sadašnja Antologija nemačke lirike XX veka, iako organski proistekla iz prethodne i stoga po izvesnom broju tekstova istovetna sa njom, ipak predstavlja u toj meri drukčiju i novu knjigu da se ni u kom slučaju ne može smatrati kao drugo izdanje pomenute antologije. Razlike su u sledećem: a) Razdoblje koje ova antologija obuhvata pomereno je za dvadeset do dvadeset i pet godina bliže našem vremenu. Prethodna antologija obuhvatala je vreme od predimpresionizma i naturalizma do kraja četrdesetih godina našeg veka. Najstariji pesnik u njoj rođen je 1844. godine, a najmlađi 1922. Ova sadašnja antologija, međutim, počinje tek od kraja prošlog veka, to jest polazi od simbolističko-neoromantičarskog pravca, pa seže do takozvane konkretne poezije i do pesnika koji su se javili krajem šezdesetih godina našeg stoleća. b) Ne samo što je usled ovoga otpao izvestan broj starijih pesnika, dok su uvršteni oni koji oko 1955. ili još nisu bili dovoljno poznati (Huhel, Celan, Frid itd.) ili se još nisu ni pojavili (na primer, H. Dornin, Bobrovski, Encensberger) nego je i u onom razdoblju koje je zajedničko obema antologijama znatan broj imena iz prve antologije izostavljeno u ovoj drugoj (prva broji 84 pesnika; od ovih je u drugoj, koja ukupno ima pedeset i jednog pesnika, zadržano trideset). Izostali su – mada često i sa žaljenjem – oni pesnici koji su od sekundarnog značaja, odnosno oni čija je vrednost uglavnom istorijska. c) I u broju pesama postoji osetna razlika. Stara antologija je imala 201 pesmu; od njih su u ovu sadašnju preuzete 72 pesme – oko jedna trećina. Sadašnja antologija broji 266 pesama, tako da je u njoj svega oko jedna četvrtina staroga teksta. Smanjenjem broja pesnika, uz istovremeno povećanje broja pesama, postiglo se da je svaki pesnik u sadašnjoj antologiji prikazan, u proseku, na dvaput većem prostoru, to jest potpunije i svestranije. Smatrali smo da je, ma i po cenu žrtvovanja izvesnih ličnosti, korisnije tako učiniti kako bi se bolje izrazila stvaralačka individualnost i širina tematike onih preostalih, a nesumnjivo važnijih pesničkih imena. d) I najzad, u većem broju prevoda koji su zadržani iz prethodne antologije činjene su ispravke, koje su išle bilo za preciznijim prenošenjem sadržine, bilo za boljim formalnim rešenjima. Potpisanom je, zajedno sa njegovim koeditorom i prijateljem Ivanom V. Lalićem, prijatna dužnost da zahvali kako izdavačkom preduzeću „Nolit” na inicijativi, uviđavnosti i strpljenju, tako i svim ostalim saradnicima pri izradi ove knjige na njihovom trudu i predusretljivosti. B. Živojinović Bertolt Breht, Ginter Gras, Eliza Šiler, Rajner Marija Rilke, Ingeborg Bahman, Paul Celan, Peter Handke, Marija Lujza Kašnic, Neli Zaks, Georg Hajm, Franc Verfel, Herman hese, Elza Lasker Šiler... Veoma dobro očuvano. MG38 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bagdala Prvo izdanje !!! Retko !!! KALENDAR PESNIKOVOG ŽIVOTA (Na osnovu teksta iz zbirke Grana dobrote) 1910. U porodici Aranđela Dimitrijevića, opančarskog radnika iz Bogdanja i Vidosave, domaćice iz Vranja, rođen je Dobri Dimitrijević. U porodici su još troje dece: Desanka, Jovanka i Milanka. 1912. Otac Aranđel se seli za Kruševac gde će se zaposliti. Dobri će ovde završiti osnovnu školu i nižu gimnaziju. Iz Kruševca će odlaziti zbog službe ili ratnih nevolja, ali će se ovom gradu uvek vraćati. 1917. Poginuo na Veterniku otac Aranđel. Majka će teškom mukom decu izdržavati od nadničenja. 1928. Dobri Dimitrijevićzavršava učiteljsku školu u Jagodini i odmah se zapošljava u makedonskom selu Babinu, kraj Kruševa. Ovde će pesnik službovati 9 godina, upoznati makedonskog obespravljenog seljaka, socijalnu nepravdu i siromaštvo. Ovde se će mladi pesnik javljati mnogim tadašnjim listovima i časopisima svojim pesmama, a posebno će uobličavati rukopis zbirke Golema žalba. 1929. Težak bol pogađa Dobrija. Umire mu sestra Milanka od tuberkoloze, (druge dve sestre umrle u ranom detinjstvu). Pesnik će je dugo i nežno oplakivati i u svojoj poeziji. 1933. Sa grupom mladih i veoma aktivnih pesnika kruševačkog književnog kruga Dobri se oglašava ciklusom pesama u zbirci Lirika (uz B. L. Lazarevića, Voju Jankovića i Živka Jevtića koji je napisao i predgovor). 1937. Godinu dana Dobri Dimitrijević radi kao učitelj u Aleksandrovcu. 1939. U Kruševcu izašao prvi i jedini broj lista Narod. U ovom napredno orijentisanom listu pojaviće se više kruševačkih intelektualaca svojim prilozima: Antonije Marinković, Voja Janković, Radomir Lukić Filka, Miloš Ilić i dr. Dobri Dimitrijević piše članak Telo i duša Kruševca. Narod je odmah zaplenjen od policije. 1940. Objavljuje zbirku pesama Golema žalba. Kruševačka policija će knjigu odmah po objavljivanju zapleniti. 1941. Od 1937. do 1941. Dobri službuje u Bovnu. Rat ga prekida, biva u Rasinskom NOP odredu, a zatim zbog bolesti u ilegali kod rođaka na selu (Mala Drenova, Selište, Velika Drenova). 1944. U julu 1944. godine prelazi na slobodnu teritoriju u Ribarsku Banju, odakle po oslobođenju radi u organima narodne vlasti. Vodio je prvi AGITPROP u Kruševcu pri komitetu partije, bio sekretar i predsednik Opštine, sekretar i predsednik Socijalističkog saveza, prvi urednik Pobede, predsednik FK Napredak pri njegovom prvom ulasku u prvu ligu, direktor osnovne škole `Vuk Karadžić`. 1959. Potpisuje prvi broj lista Bagdala, kao njegov odgovorni urednik. Kao jedan od prvih entuzijasta Bagdale, Dobri će aktivno sarađivati u njenim organima. 1962. Objavljuje knjigu pesama Građanin komune. Iste godine pojavljuje se Dimitrijevićeva plaketa stihova Na konju od vazduha. Kao direktor Narodnog muzeja u Kruševcu (ustanova koja u ovo vreme objedinjava Arhiv, Galeriju i Slobodište) Dimitrijević će dati veliki lični doprinos u organizovanju istraživanja, oformljenja i konzerviranja Arheološkog parka u Kruševcu. Na ovom radnom mestu Dobrija zatiče penzija. 1965. Za zasluge na polju širenja kulture, dobija Vukovu nagradu. 1964. U lepo ilustrovanoj grafičkoj opremi akad. slikara Miodraga Đilasa izlazi Dobrijeva plaketa Mlado nebo Srbije. U Sijeni, Italija, objavljuje zbirku Poeti Serbi (uz Sašu Trajkovića, B. L. Lazarevića i Antonija Marinkovića). 1966. Pod nazivom Pesniki Bagdale u Mladinskoj knjizi u Ljubljani izašla zajednička zbirka u kojoj je Dimitrijević zastupljen ciklusom pesama. Iste godine izlazi zajednička zbirka na albanskom jeziku u Prištini. 1967. U skopskoj Misli izašao prevod Građanina komune na makedonskom. 1968. Quatre poetes serbes je naziv zbirke koja je izašla u Parizu (Zastupljeni Dobri Dimitrijević, B. L. Lazarević, Antonije Marinković i Ljubiša Đidić). 1970. Dobri Dimitrijević objavljuje zbirku pesama Pehar od zemlje. 1977. U Limi, Peru, objavljuje na španskom ciklus pesama u zajedničkoj zbirci Los poetas serbios del grupo Bagdala. 1980. Objavljena je zbirka pesama Dobrija Dimitrijevića Grana dobrote. 1982. U Kruševcu je preminuo Dobrivoje Dobri Dimitrijević

IZABRANE PESME SLOBODAN MARKOVIĆ (Libero Markoni) Srpska književna zadruga B e o g r a d 1 9 9 6 SLOBODAN MARKOVIĆ (1928-1990) gradski pesnik, susreti, prijateljstva, ljubavi, pijanstva, pribiranja, neMir i teskoba, sećanja i slutnje, sve se javlja u gradskom okruženju... sve kuca /p u l s o m/ grada. Njegov rečnik je gradski, bez folklornih primesa... (Михајло Грушић) УМРО ТЕЧА Увече за столом док њупаш, гори свећа а /м и н џ е/ ко кукурек са свих страна ничу... Žicar ko žicar, večiti putnik u nigde, nije imao love, ali je imao gnjide. Nije imao nikog da kaže: `Dođi, jedi!` A sada se uz teču ludog dva-tri dana sedi. Ja love za kovčeg nemam, ni za krst, ni za popa. Javiću Paliluli. Nemamo. Teča je tropa! A grobar ako hoće, nek na veresiju kopa! ........................................................... KOLO LXXXXIX KNJIGA 591 Predgovor BORISLAV RADOVIĆ Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Bibliografija Ćirilica Tvrde korice Ćirilica Šiven povez 150 stranica Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1996. Екстра за ПОКЛОН *******

Meandar, 2013. Knjiga nova, sa blagim tragovima da li prašine, da li štampe drugih knjiga sa kojima je bila u dodiru na zadnjoj korici. Kao svaki dnevnik Mićanovićeva je knjiga prividno zaokružena razdobljem, središnjim mjestom i disperzijama: putovanjima, odlascima i vraćanjima, blizinom i udaljavanjem, daljinom i približavanjem. No kada se riječi u nužnoj rekapitulaciji zbroje, kada se film naprasno odvrti unatrag, jasno nam je da je pokušaj racionalizacije uzaludan: kao da je riječ o dnevniku iznad vremena i iznad mjesta, nesvodivom na dnevničke koordinate, bezvremenom jednako u prošlosti kao i u sadašnjosti, prostorno raspršenom od rodne Gunje kao stvarnog, ali i „mitskog“ ishodišta, do ne manje blizih obala Australije. Kao da se baš ovom knjigom nakanila ispuniti Calvinova najava iz Američkih predavanja: Svaki je život enciklopedija, knjižnica, inventar predmeta, uzorak stilova, gdje sve neprestano može biti iznova pomiješano i raspoređeno na sve moguće načine. Doista, pred nama se rasprostire galerija likova, živih i mrtvih, katalog predmeta i lokaliteta, stvarnih i imaginarnih, svakodnevnih situacija i neobičnih priča, u djetinjstvu uobličenih prostora, baš kao i njihovih globalnih refleksija, pri čemu širina projekcija i bljesak novih svjetova ni po koju cijenu ne pokušava poništiti granice inicijalnog svijeta koji je dječačka radoznalost odredila kao polazište i cilj svih vraćanja. Mićanovićev „svijet kao tekst“, kako ga je sam odredio još u vremenu prvih kucanja na vrata književnosti, govori o životu koji ne isključuje smrt, govori o smrti kao drugoj dimenziji, nipošto kao o konačnome, govori o mrtvima kao o živima koji ne napuštaju svoja mjesta, svoje prostore nakon „zemaljskih“ odlazaka, pri čemu taj odnos ne bi bilo lako svesti na, primjerice, religijske kategorije. Njegovi su „konačni“ pojmovi lišeni vremena, prostorno neukrotivi, determinirani tek autorovom osobnom hijerarhijom u strukturi snažnoga poetskog dnevnika, koji je, ako se zakratko prisjetimo H. D. Thoreaua, jedini posao pjesnika. Miroslav Mićanović (Brčko, 15. kolovoza 1960) živio je u Gunji. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Objavljuje pjesme, priče i eseje. Tekstovi su mu uvrštavani u različite antologije, izbore, preglede i prevođeni na slovenski, makedonski, slovački, ukrajinski, litavski, mađarski, poljski, francuski, španjolski, njemački i engleski jezik. Sastavio s H. Pejakovićem izbor iz suvremenoga hrvatskog pjesništva Les jeunes Croate (Migrations, Pariz, 1989), s B. Čegecom pregled hrvatskoga pjesništva osamdesetih i devedesetih Strast razlike, tamni zvuk praznine (Quorum, Zagreb, 1995), uredio s R. Simićem izbor Mlada hrvatska poezija (Apokalipsa, Ljubljana, 2000), Čovjek koji je obitelji nosio kruh; sudionik projekta Posao dvanaestorice, romani u nestajanju (Quorum, Zagreb, 1998). Objavio pjesmu Job kao zaseban grafički list u dvojezičnom izdanju, u prijevodu D. Karamana na njemački i s grafikom M. Vejzovića. Od 2001. do 2003. godine objavljivao u kulturnom prilogu Jutarnjeg lista kolumnu Jednosmjerna ulica, kritike o suvremenoj hrvatskoj pjesničkoj produkciji pisao u Vjesniku od 2005. do 2006. godine u kolumni Utjeha kaosa. Surađuje i objavljuje poeziju, prozu i kritike na I. i III. programu Hrvatskoga radija (Kutija slova, Poezija naglas, Riječi). Dobitnik nagrada Duhovno hrašće (1998) za knjigu pjesama Zib i Fran Galović (2004) za knjigu priča Trajekt, nagrade Večernjeg lista na natječaju za kratku priču 2003. i 2007. godine. Autor antologije suvremenoga hrvatskog pjesništva Utjeha kaosa (Zagrebačka slavistička škola, Zagreb, 2006), koja je prevedena i objavljena na engleskom (Relations, Zagreb, 2007) i mađarskom jeziku (Jelenkor Kiadó, Pečuh, 2009). Dugogodišnji je urednik časopisa Quorum i biblioteka u izdavačkom poduzeću Naklada MD (1991–2005), a sada radi u Agenciji za odgoj i obrazovanje. Sudionik hrvatskih i europskih festivala poezije i kratke priče. Voditelj radionica Put u središte kratke priče, Hodanje uz prugu (poezija) za različite institucije, centre i polaznike. Živi u Zagrebu. Objavio: Grad dobrih ljudi (poezija, CDD, Zagreb, 1984, d:p:k:m: elektroničko izdanje, 2005); J.Matanović, V. Bogišić, K. Bagić, M. Mićanović Četiri dimenzije sumnje (knjiga kritičkih tekstova, CCD, Zagreb, 1988); Zid i fotografije kraja (poezija, ICR, Rijeka, 1989, d:p:k:m: elektroničko izdanje, 2008); More i prašina (grafičko-pjesnička mapa (s V. Zelenko) Zbirka Biškupić, Zagreb, 1991); Zib (poezija, Meandar, Zagreb, 1998, 2001); B. Čegec, I. Prtenjača, M. Mićanović Nitko ne govori hrvatski / Personne ne parle croate (izbor iz poezije, Meandar, Zagreb, 2002, 2003); Trajekt (proza, Meandar, Zagreb, 2004); Prom (Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, Katowice, 2011); s B. Čegecom, S. Karuzom Tri krokodila (proza, Meandar, Zagreb, 2005); Zapadni kolodvor (proza, Meandar, Zagreb, 2006); Jednosmjerna ulica (proza, Meandar, Zagreb, 2010), Tisoč majhnih sonc na razbitem steklu (izbor iz poezije, KUD Apokalipsa, Ljubljana, 2011); Dani (proza, MeandarMedia, Zagreb, 2011).

ANTOLOGIJA KINESKE LIRIKE: Miloš Crnjanski Naslov Antologija kineske lirike / [priredio] Miloš Crnjanski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac, 2004 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 52 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Zbirka Alef : biblioteka časopisa Gradac ; ǂknj. ǂ61 ISBN 86-83507-33-5 (broš.) Ovo je prvo zasebno izdanje čuvene Antologije kineske lirike koju je 1920. priredio i preveo Miloš Crnjanski. Ovde je sakupljena sva velika kineska poezija od Knjige promena, Lao Cea i Konfucija do Li Tai Poa, Tu Fua, Vang Veija. U vezi sa ovom knjigom može se podjednako govoriti o lepoti kineske poezije i o lepoti Crnjanskovog prevoda. „I, u Parizu, ja sam, utvrdivši tekst, provodio u muzejima, duge i svetle noći, koje se iz vidika nisu spustile na zemlju, nego samo na vrh srebrne neke trske, na starim svilama, dovodile su me do mirnog osmeha, kojim se jedino može razumeti tekst Lao-Cea. Posle podna u polumračnom muzeju Gime, pre nego što je proleće došlo, sa kamenim glavama, oko čijih usana lebdi blag, mutan osmeh, pomagala su me bolje, nego svi rečnici i leksikoni londonskih sinologa.“ (Miloš Crnjanski) Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S mađarskog preveli: Lazar Merković Tomislav Vojnić Likovna oprema: Dragoslav Stojanović - Sip Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad). Sandor Bogdanfi (Budafok, 26. novembar 1912 - Novi Sad, 26. januar 1987): mađarski pisac i prevodilac iz Jugoslavije. Studirao je pravo u Zagrebu, a zatim objavljivao u raznim hrvatskim novinama. Njegovi maloletnički spisi objavljuju se u Oruz es Naplo u Subotici. prijavljeni listovi. Od 1949. Mađarska reč postao zaposlen u dnevnim novinama i njihovom Vidikovcu. uredio svoj književni dodatak. Radio je i za Radio Novi Sad. Između 1958. i 1975. Radnici. bio je glavni urednik nedeljnika. Napisao je drame, romane, književne parodije i puno preveo sa srpskohrvatskog na engleski jezik. - F. m. Novo svetlo (Novi Sad, 1950); Bez ušiju, bez repa (Novi Sad, 1959); Velika avantura (Novi Sad, 1961); Svet u malom (Novi Sad, 1968); Svedočenje atentatora (Novi Sad, 1969); Knjiga o našoj književnosti (Parodije, Novi Sad, 1970); Slušanje nije zlatno (aforizmi, Novi Sad, 1971); Igra anđela (r., Novi Sad, 1974); Noći (elb., Novi Sad, 1987). - Kancelarije. Major Nandor: O aforizmima B. S. (Most, br. 2, 1968); Geza Juhasz: Optimistična satira (Mađarska reč, 1974, br. 253); Zoltan Csuka: Panorama Jugoslavije (sadašnjost, 1975, br. 4-5). Redje u ponudi!

Dodir usne, kao plamen svetlosti Atipična i posve svoja, osobeno jedinstvena i beskrajno drska u neprikosnovenoj jednostavnosti, autorka je Dodir usne imenovala kao duhovno i fizičko tumačenje postojanja: „Dodirom usne može da se smesti čitav kosmos vasione u grudima.“ Tu nastaju i nestaju granice davnog i sadašnjeg, filozofskog i pragmatičnog životnog smisla. U njemu ima i zebnje i zanosa, istovremeno i težnja ka beskraju, u kome će spoznati sve začete tajne srca. Njen dodir je u duh u čoveku, u izgovorenim rečima, u kojima se ogleda nepredvidljiva lepota traganja u saglasju sa sudbinom. Nostalgija, je za Ljiljanu Janaćković isto što i ljubav, ali i lekovita biljka i plamen svetlosti, koji večno skriva kao da istražuje u njenim tajnama. U knjizi autorke se sve oseća i ništa ne vidi, ali je i izvor i uvir u finalni smisao odgonetanja imaginarnog sveta u kome prepoznajemo osobenu, snažnu i iskrenu himničku ispovest života koji traje. -Viktor B. Šećerovski „Dodir usne je lekovit, budi najlepša čula. Srce otkucava ljubav, otvara pogled zdravijem i lepšem životu.“ `…Poezija Ljiljane Janaćković je poezija koja se ne plaši da bude jednostavna. To je poezija jednostavnih osećanja i jednostavnog izraza, sva u želji da nađe najkaći put do osećanja i lepote reči…` – akademik Vlada Urošević

Fritz Graßhoff - Die klassische Halunkenpostille Deutscher Taschenbuch Verlag, München, 1967 206 str. meki povez stanje: vrlo dobro Fritz Grasshoff In einer zweiten „Halunkenpostille“, die Graßhoff publizierte und der er den Titel Die klassische Halunkenpostille gab, veröffentlichte er in freier dichterischer Bearbeitung Texte einiger griechischer und römischer Dichter der Antike (z. B. Martial, Catull und Philodemos) über die Nöte und Freuden des Mannes auf der Straße und die Torheiten der Reichen. Mit Bildern von Fritz Grasshoff Zwei Dutzend alte griechische und römische Dichter übersetzt, entstaubt und umgehost, dazu Der neue Salomo tags: alte Anakreontisch Angst armen beide besser besten bleibt Buch Catull Dame denken Dichter drei dritte eigenen einmal Ende Epigramme Erde erst Fall Feuer Frage Freund ganze Gedichte gehen gehört geht Geld genug gern gibt ging gleich Glück Gold Gott Grab griechischer große Hand hast Herren heute Himmel HIPPONAX hoch Holz Horaz hören Hund Jahre Jahrhundert jetzt jungen Juvenal kleinen kommen kommt könnte Kopf Krieg kurz Kyllene lachen Land lange laß lassen läßt Leben lebte Leonidas von Tarent letzte Leute lichen Liebe Lieder ließ machen macht Mann Marcus Martial Meer meist Menschen möchte muß mußte Nächte Namen nennen neue PREDIGER SALOMO Pythagoras Recht reiche römische sagen schlagen schnell schwer sehen Seite Siehe sieht soll Sonne später stand steht Stelle Stück Stunde tausend Teil Thessalonike Verse viel voll Weiber Wein weiß Welt wenig Werk wieder will willst Wind wissen wollte zwei

Knjiga odlično očuvana G1 FRIDRIH HELDERLIN HLEB I VINO IZABRANE PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 3 FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843) genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom, filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života... (Mihajlo Grušić) ......................................................... Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu. ********* Zašto? Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće /o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!! HLEB I VINO Hajneu I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica i zubljama ukrašena šumno proHuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, a razborita glava odmerava dobit i štetu zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća i tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom, a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj. Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja, gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć, puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, tužna i krasna gore nad brdskim visovima.... ............................................. G R O B LJ E Pre/Tiho mesto, zeleno od trave, gde leže muž i žena i gde krstovi stoje, kud ispraćaju prijatelje moje, gde prozorska se svetla sjaje. Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva, kada proleće često onde nađe stan, kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva i zaJedno s lepotom proMiče blago dan! Kako je tiho kraj sive ograde duge, nad kojom drvo teško od roda je nadneseno; plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge, ali veoma lepo voće je zbijeno. Onde u crkvi tišine tamne ima i oltar je u ovoj noći mali, još su unutra neke lepe stvari, a leti cvRčci glase se poljima. Kad onde neko sluša paroha, dok veran krug prijatelja uNaokolo stoji, uz PokoJnika, kakav tu sopstven život poStoji i koji duh, dok svak je neOmetano smeran. .................................................. ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ... За мном су већ лепоте овог света, весеље младо мину још пре толико лета! Април и мај и јул давно се скрише; шта сам сад? - ништа; не живи ми се више! V r s a n prevod sa nemačkog/ V r s n i prevodioci/ BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ Predgovor: PJER BERTO Napomene: MIRKO KRIVOKAPIĆ КЊИГА ИЗ ЛЕГЕНДАРНОГ ПЛАВОГ КОЛА СКЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 295 СТРАНИЦА БЕЗ ШТАМПАРСКИХ ГРЕШАКА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК из 1993. ********

61223) KLJUČ OD KUĆE , Milosav Tešić , Matica srpska Novi Sad 1991 , pesme ,Sadržaj: Pismo ,Žitomislić , Tršić ; Čokešina ; Romanija ; Foča, Ćehotina ; Cer, Tekeriš ; Mačkov kamen, Gučevo ; Šabac, Valjevo ; Čačak, Užice ; Žitomislić ; Ivanjica ; Kremna, gumno zvjezdano ; Vlašić . - Metohija, eh (: Prizren, Gnjilane ; Pećka patrijaršija: dud Svetoga Save ; Metohija ; Metohija, kućno sleme ; Samodreža, Nerodimka ; A Bistrice, tri Bistrice ; Kosovo, lepo polje ravno . - Venčac : Kula Nebojša, Bukulja ; Restoran `Kalemegdanska terasa` ; Kalemegdan, plato ; Beograd: železnička stanica ; Knez-Mihajlova, Rečnik SANU ; b Skadarlija: pijaca ; Venčac . - Ljuboviđa : Ljuboviđa ; Ljuboviđa: Đerv i ljubov ; Ljuboviđa Ljuboviđe . - Kuće : Brojanica - I : Gumno ; Ambar ; Podrum ; Predeo s magazom ; Kačara, mesec pojeden ; Kotao, veselica rakija . - II : Vodenica ; Vodenica s prizorom iz ranog socijalizma ; Gozba pred vodenicom ; Kolo u vodenici ; Blešti kocka s tri kvadrata ; Savanović . - III : San o kolibi ; Senik, crkva opsena ; Predeo s pojatom ; Torovi ; Pojilo ; Međa: trava gospina ; Livada: trava hajdučka ; Vinogradac ; Plandište, pesma sutnica ; Ražište, bukolika ; Predeo sa erosom . IV : Kuća; Kućno sunce i sneg-čedo ; Kućne duše miris ; Ognjište: starica s kokoškom ; Kuća: ognjište, mlekar ; Divlja kuća ; Kućni prag, gašenje ognjišta ; Kuća selica . V : Cjepalo ; Predeo sa čardakom ; Vajat ; Pčelinjak ; Predeo sa đermom ; Avlija, božićnje jutro VI : Mala soba: istjerivanje strave ; Mala soba: buncalica ; Soba: rođenje brata . VII (Soneti produženog trajanja: devet motiva) : Siječanj: u snijegu božur sja ; Sveti Sava, uranak ; Bijela nedjelja: ljuljaške ; Misa ; Babini kozlići ; Čitajući Danila, Sveti Marko ; Pretres kuće ; Debelo brdo: krčma, kocka ; Bajina bašta, bolnica . Beleška o pesniku . Crtež na koricama: ZVEKIR (iz knjige Aleksandra Deroka - Srpsko neimarstvo), mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 138 strana,

58445) MK4 MANSARDA I SNOVI , Elisaveta Bagrjana , Bagdala Kruševac 1965 , Jelisaveta Bagrjana, poznata među prijateljima kao Lisa Bagrjana je bugarska pesnikinja, autorka dečijih knjiga i prevodilac. Jelisaveta Bagrjana rođen je 29. aprila 1893. godine u činovničkoj porodici u Sofiji. Jednu godinu živi sa svojom porodicom u Trnovu, gde piše svoje prve pesme (1907–1908). Završila je srednju školu u Sofiji 1910. godine, a godinu dana je bila nastavnica u selu Aftane (danas Nedjalsko), gde je dobila neposredne utiske iz života bugarskog sela. U periodu 1911−1915. Jelisaveta Bagrjana studirala je slovenačku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Godine 1919. udaje se za kapetana Ivana Šapkarevim i rađa sina Ljubomira Šapkareva. Godine 1925. upoznala je Bojana Peneva. On se bavi pitanjima poezije i vodi seminar o ovom pitanju. Bagrjana pod njegovim uticajem počinje da piše sa slobodnim stihom i ritmom. Bagrjana napušta svoj dom, živi u privatnim prostorima, a 1926. godine razvodi se. Bagrjana je umrla 23. marta 1991. u Sofiji, mesec pre nego što je imala 98 godina. Stvaralaštvo Dugi stvaralački put Jelisavete Bagrjane prolazi kroz različite ideološke i umetničke zadatke i opisuje neke od svojih transformacija. Ovo je očigledno u njenim pesmama „Zvezda mornara“ i „Ljudsko srce“ pesnika iz 1930-ih godina, gde je nekad vedra lirska opijenost, koja je izražena u karakterističnoj širokoj i glatkoj melodiji stiha, zamenjena glasinama i tugom intelektualnosti, koja počinje da slomi klasične pesme. Stil Jelisaveta Bagrjane je kombinacija popularnog narodnog vokalnog rečnika i modernih pesničkih sredstava – kombinacija tradicije i modernosti. Objavljuje pod pseudonimom Elizabeth B., Elisaveta Blenova, Nikia Dolce, Mikaela i Bagriana. Tekstovi Elisavete Bagriana prevedeni su na 30 jezika. mek povez, format 11,5 x 16,5 cm , ćirilica, 62 strane

Gole stope - Anđelka Paunović Ima originalnu posvetu od autora! REKLI SU: `...posebno bih izdvojio pesmu `HADSKE NOĆI`, koja nam u zgusnutoj formi pruža simboliku života i negovih mračnih strana. Ovde je, čini se, došao do punog izražaja poetski manir i ona je, nema summje, ostvarila pesmu koja jasno i nedvosmisleno govori tome da je naša poetesa ušla u prave lirske predele i da ostvaruje ono što oseća u svojoj dubini u `Dubini dubokog` kako i rekao Tin Ujević. 1985, Miodrag B. Šiljaković `...na vrednosnoj skali njenih pesama izdvaja se pesma `NEMIR` po svoj iskazu i obliku. U pesmi posvećenoj Milijani Komatini, Anđelka se upustila u otkrivanje najtananijih vrednosti čovekove duše humanosti i dobronamernosti. Ko god pročita ovu pesmu osetiće svoju prošlost, detinjstvo, svoju dedovinu. Anđelkin duboki emocionalni odnos naterava prijatelja na ispoved i ludovanje. Ona želi da bude ogledalo sagovornika`. 1986, Dragutin Knežević `Glasno je opjevala svoje puteve koje su joj obespravili gori od najgorih i razdvojili dva roditeljska zagrljaja pri začeću i rađanju` 2000, Milijana Komatina Izdavač: Prva srpska izdavačka komina DIS, Čačak Godina: 2003 Broj strana: 72 Mek povez Biblioteka: edicija Moja prva knjiga Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 3510/2 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Oka da ne ispustim dah, Milan Popović Ima originalnu posvetu od autora! “Oka da ne ispustim dah” je treća po redu zbirka pesama, a ujedno i završni deo trilogije “Bolji od svog života”, beogradskog autora Milana B. Popovića (započeta sa dve prethodne zbirke, “Molitva tetoviranog srca” i “Vreme brutalnih dobronamernika”). Izdavač, kao i u prethodna dva slučaja, je Narodna Knjiga/Alfa. Čitajući savremenu poeziju, čovek ne može, a da se ne zapita šta li je pesnik hteo da kaže, o čemu on to priča, gde je tu smisao?! Ali, davno su prošla vremena jasnih poruka, sad je vreme drugo, pesnik ne želi da ugodi čitaocu, niti da mu nešto poruči, već naprotiv, pušta svom “Ja” da se izrazi kako mu kad padne na pamet, na srce, ili na jezik. Milan Popović u čudesnoj zbirci stihova naslovima svojih pesama i poglavlja, otkriva donekle svoje “Ja”, pa se čini da čezne za mirom (“Umiri me”), spasenjem (“Spasi me”) i čuvanjem (“Čuvar mi budi”). Inače, i dalje (kao i u prethodnim zbirkama), igra se rečima, inverzijama (izuzetno bogat jezički fond) i ne teži za jasnoćom, ali samo u prvi mah. Dublje li zakopamo, i potražimo smisao, otkrićemo pravo bogatstvo pesničke duše koja treperi bezbrojnim nijansama osećanja, kao što su: zaluđen, sleđen, sluđen, obgrljen, prigrljen, pripojen, otopljen, isečen, seciran, natekao, podbuo, ugušen… A poeziju voli, jer “piše dok diše”. Iako uglavnom okrenut sebi, i svom doživljaju haoticnog sveta, obraćajući se nekome za pomoć (ko zna kome?), ponekad veoma kritički i snažno, pesnik se okreće drugima, dajući zaista originalan presek vremena u kojem živimo. Pesma (poema?) “Plezir za prezir”, dotiče sve pore ovog našeg poremećenog vremena. Slikajući “simbole tzv. modernog društva”, pesnik ne krije svoj prezir i ogorčenje. On uočava: “očeve uzorne, bivše švalere, koji drhte da im ćere ne zakeve, a sve bi se one dale za pare”. Tu su i “sektaši odvratni” i “omladina neradna”, i “kuje naše ovdašnje, silikonke lažne”, “izdavači književni, koji ne čitaju autore svoje”, “politika od kuge bolesnija”… Zaključak pesnički o našem vremenu je da: “hronike crne i novine žute boje ovdašnje živote”, a da je “u blato živo moral zabijen”. Knjiga je, kao i prethodne dve, obogaćena ilustracijama i modernim dizajnom, deo za koji je zaslužan Jakša Vlahović, gitarista beogradskog gothic/thrash metal sastava Abonos. A kad smo kod Abonosa, valja napomenuti da je sastav snimio pesmu Urlik, po tekstu Milana Popovića, i taj CD, kao limited single edition, prati knjigu. Pesma je snimljena u smederevskom studiju Paradox, Srđan Branković je potpisan kao producent, i bez ikakve sumnje, zvuči bolje od svega što je Abonos do sada snimio (a to je album prvenac iz 2004. godine). Abonos je u međuvremenu prošao kroz nekoliko personalnih izmena, da bi se danas ustalila postava: Marija Dokmanović – vokali, klavijature, Jakša Vlahović – gitare, Milan Janković – bubanj i Tomaš Ljumović – bas gitara. Produkcija je znatno ubedljivija od one ponuđene na prvom albumu, gitarski rifovi su mnogo više u “straight in face” elementu, a upravo ta heavy-thrash metal rifologija, uz tek ponegde iskorištene klavijature, daje snažan pečat ovoj pesmi. Marija je prezentovala pohvalan vokalni rad, ne koristeći isključivo soprano tehniku, već i metal vriskove a la Kimberly Goss (Sinergy). Abonos bi u svakom slučaju trebao nastaviti ovim putem i u budućnosti, a u to ćemo se vremenom i sami uveriti. Šta reći na kraju o pesničkoj zbirci Milana B. Popovića? Za običnog, nezainteresovanog, površnog čitaoca – nije! Ali za pesničkog poznavaoca i sladokusca, koji voli ponirati dublje u suštinu stvari, ova poezija predstavljaće pravo uživanje i otkriće. Izdavač: Narodna Knjiga / Alfa, Beograd Godina: 2007 Broj strana: 80 Tvrd povez Biblioteka: Savremeni srpski pisci Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 3590 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Blaže Koneski : CRKVA , Nolit 1988, str. 104. Izabrana poezija. Izbor i prevod Cveta Kotevska. Očuvanost 4. Koneski [ko`~], Blaže, makedonski književnik i jezikoslovac (Nebregovo kraj Prilepa, 19. XII. 1921 – Skoplje, 7. XII. 1993). Studirao filozofiju i slavensku filologiju u Beogradu i Sofiji. Bio je sveučilišni profesor u Skoplju, gdje je institucionalno organizirao svestrano proučavanje makedonskoga jezika, njegove povijesti i njegovih narječja te načela standardizacije. Pripadao je prvoj poratnoj skupini autora koji su autorski nastupili u razdoblju prevlasti realističkih koncepcija i preusmjerili makedonsku književnost početkom 1950-ih prema modernizmu i stilskom pluralizmu. Bitnu ulogu u promicanju modernističkoga pisanja imale su i njegove zbirke: pjesama Vezilja (Vezilka, 1955) i novela Vinograd (Lozje, 1955). Temeljna je odlika njegova pjesništva i proze intimistički lirizam autoreferencijalne naravi, tematski proširen modernističkom interpretacijom povijesnih i arhetipskih tema iz nacionalne baštine. Tematskim izborom i oblikovnom fakturom nagovijestio je pojavu važne skupine pjesnika koji su se okupili oko »eliotovskoga« manifesta Epsko na glasanje (1960) B. Đuzela i R. Pavlovskog. Kao kroničar i tumač osobnih psiholoških stanja, reinterpretirao je i demitologizirao arhetipske motive (pjesme Sterna, Oduzimanje snage /o Marku Kraljeviću/, Bolen Dojčin) i povijesne ličnosti (poema Susret sa Žinzifovom). U pjesničkom opusu prevladavaju teme osobne naravi (samoća, ljubav prema djetetu i ženi), oblikovane lirskom intonacijom te naglašenom refleksivnošću metaforičkoga i simboličkoga govora. Uz Vezilju, izdvajaju se zbirke Zapisi (1976), Stare i nove pjesme (Stari i novi pesni, 1979), Česme (Češmite, 1984), Poslanje (Poslanie, 1987), Crkva (1988), Seizmograf (1989) i Crni ovan (Crn oven, 1993). Kao najznačajniji makedonski jezikoslovac XX. stoljeća, autor je prve stručne i suvremene Gramatike makedonskoga književnog jezika (Gramatika na makedonskiot literaturen jazik, I–II, 1952–54) i urednik Rječnika makedonskog jezika (Rečnik na makedonskiot jazik, I–III, 1961–66). Napisao je monografije O makedonskom književnom jeziku (Za makedonskiot literaturen jazik, 1952) i Povijest makedonskoga jezika (Istorija na makedonskiot jazik, 1965), književnopovijesne i jezične rasprave Makedonsko XIX. stoljeće (Makedonskiot XIX. vek, 1986) te pjesnička i jezično-stilska tumačenja pod naslovom Poezija /Konstantin Miladinov/ (1989). Bio je prvi predsjednik Makedonske akademije znanosti i umjetnosti (MANU; od 1967) i član više inozemnih akademija.

Branislav Babić Kebra : RECI PRAVO / [crteži Kebra ; autor fotografija Jovan Milinov Toba] poezija Novi Sad : Prometej, tvrdi povez, Fizički opis 97 str. : ilustr. ; 19 cm S a d r ž a j: Siguran čovek (5); Neobavezna dešavanja (6); Izgubljen (7); Ogledala (8); Susret (9); The fall (10); Tvoj kurs za mene (11); El test (12); Vi ste ljudi (13); Wild America (14); Kuda li me voziš (15); Naše kiše (16); Džepovi su jako bitni (17); Festival in Deptford (18); Pametni i lepi (19); Razmišljalac (20); Zaboravili ste kutiju cigareta i upaljač (22); U - mor (23); Razum na vetru (24); Torbe (25); Dimitrije dobar drug (26); Zloduh (27); Margate (28); Kočnice 2 (29); Rođen - dan (30); To je kao put (31); Molim se za tvoje zdravlje (32); Spavač (34); Umnožavanje prosta reprodukcija (35); Štaje za tebe sreća (36); Ukrštanja (37); Šta to osvaja moj pogled (38); Svako ima svoje stilove (40); Ispiranje (41); Colour, line and silhouette (42); A + B + C + D - avioni (43); Prazan predmet odvažnog nestajanja (44); Pokušaj i ti (45); Srđan Valjarević Moguće da ja u stvari tražim ženu (46-49); Nikola (50); Čelične lokomotive (51); Bunar želja (52); Pa da (53); Disanje (54); Halo - Lulu (56); Ljubomorno čuvam bol (57); Mlaka voda i cvekla (58); Reforma u vašoj glavi (59); Sigurnost (60); Šta ja očekujem od ptice (62); Čokolada (63); 8024 (64); Jako ste bolesni (65); To niko ne želi (66); Razgovor (67); Pra - istorija (68); Kadilak (69); We shall have to work hard (70); Gde si sada (71); Film (72); Tebe tražim (73); Klikeranje (74); Mirno more more (75); R + R (76); Prstaranje (78); Eliot je sreda (79); Samo vi letite i odletite (80); Jednakost u nizu (81); Obraz i odraz (82); Težine jutra (83); Dr (84); Alo - alo (85); Smeh (86); Dvorište ispred zgrade (88); Svetske nesreće (89); Voda (90); Gde ti je kapa (92); Čarobna su osećanja (93); Suze potočare (94); Opasan (95); Snaga sna (96); Vibra (97). Rock poezija -- Obojeni program -- Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. Novosadski bend `Obojeni program` je novim albumom obeležio 41. rođendan. Branislav Babić Kebra je jedini nepromenjeni član i frontmen grupe od početka. Osim što peva i piše pesme, piše i romane i stvara digitalnu likovnu umetnost.

SAVREMENA POEZIJA VENECUELE Izbor i predgovor - Luis Beltran Gerero Prevod - Radica Ostojić Izdavač - Bagdala, Kruševac Godina - 1983 104 strana 24 cm Edicija - Poezija naroda Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: LUIS BERTLAN GERERO - Predgovor HORHE ŠMIDKE - Venecuela EDUARDO AROJA LAMEDA - `Brazgotina` FERNANDO PAS KASTILJO - Strah FERNANDO PAS KASTILJO - Bog RAFAEL ANHEL BAROETA - Planinske pesme HOSE RAMON EREDIA - Glas i poruka sa statikom rata LUIS BERTLAN FIGEROA - Neminovna zapovest PEDRO SOTILJO - Dvojica ARTURO USLAR PIETRI - Noć u Teheranu ISRAEL PENJA - Božićna romansa H. A. ARMAS BITI - Psalam o leptiru MIGEL OTERO SILVA - Deca PABLO ROHAS GUARDIA - Enigma tropske svetlosti MIGEL RAMON UTERA - Nežna slika dana ANA MERSEDES PERES - Stiže zaboravljena OSKAR ROHAS HIMENES - Kruna ljubavi PASKUAL V. FILARDO - Vrtovi pod kišom EKTOR GILJERMO VILJALOBOS - Pozdrav nevesti MANUEL RODRIGES KARDENAS - Dobrodošlica VISENTE HERBASI - Rađanje melanholije LUIS EDUARDO ENRIKES - Crv strepnje KARLOS AUGUSTO LEON - Kap vode LUIS BERTLAN GERERO - Češljuga ARISTIDES PARA - Putovanje i povratak na majčinim rukama RAMON SOSA MANTES DE OKA - Bol za onim što je svislo EDUARDO GALJEGOS MANSERA - Pesnik HUAN LISKANO - Beli pastir RAFAEL ANHEL INSAUSTI - Samoća RAFAEL ANHEL INSAUSTI - Jednoj reci LUIS MAĆADO - Životopis ljiljana ERNESTO LUIS RODRIGES - Rosalinda PALMENAS JARSA - Ova naša duša REGULO B. RIVAS - Pustinja HOSE ANTONIO ESKALONA - Pesnik PEDRO PABLO PARADES - Združene reči ANA ENRIKETA TERAN - Oda P PEDRO F. LISARDO - Sledeća izjava PEDRO LAJA - Mala elegija MATILDE MARMOL - Složni Vijetnam HOSE RAMON MEDINA - Senka bez težine LUIS PASTORI - Pesme zaborava ŽAN ARISTEGNETA - Prizivanje Sapfe MANUEL VISENTE MAGALJANES - U nagim te vizijama osećam KARLOS SESAR RODRIGES - Drvo na kiši KARLOS SESAR RODRIGES - Kyća HUAN SANČES PELAES - Dubina ljubavi ALI LAMEDA - Ruža iz Vijetnama BENITO RAUL LOSADA - Zamišljam da će putovanje HUAN MANUEL GONSALES - O budućem nasledstvu IDA GRAMKO - Hvala kažem zemlji FRANSISKO SALASAR MARTINES - Desime zaboravu BEATRIS MENDOSA SAGARSASU - Stigao si BEATRIS MENDOSA SAGARSASU - Raskoš RAFAEL PINEDA - Za Emili Dikinson MARKO RAMIRES MURSI - Iskustvo MIGEL GARSIA MAKLE - Ljudska približavanja HOSE SANĆOS NEGRON - Gde najviše odjekuju moji koraci DIONISIO AJMARA - Sonata noći ELIO HERS VALERIO - Parabola RAFAEL HOSE MUNJOS - Smrti, na njen dan ESNOR RIVERA - Seme raja LUISILA VELASKES - Pismo u izgnanstvu KARLOS GOTBERF - Treći dan KARLOS GOTBERF - Pesma pesmi HUAN SALASAR MENESES - Balada o Klejnu RAFAEL KADENAS - Neuspeh FRANSISKO PERES PERDOMO - Posetilac HESUS SANOHA ERNANDES - Poljupci REGULO VILJEGAS - Balerina Beleške o pesnicima Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Prva knjiga aktuelne dobitnice Ninove nagrade Danice Vukićević!!! Izuzetno retko u ponudi!!! * * * Napustio me bog Tonem kroz ćutljivu vodu Sve što je dole – svet bez opreznosti Prečišćen tugom Čisto očajanje Svet bez opreznosti Rastrgli su kraljicu Samoljubivi robovi Ona je bela kao slonovača Ona je igračka u rukama oca i majke Njeno lice je ogledalo Kruna je od mesa i krvi Danica Vukićević (1959) Iz knjige Kao hotel na vetru, Književna omladina Srbije, 1992. Danica Vukićević (Valjevo, 1959) srpski je pisac. Piše poeziju i prozu. Biografija Osnovnu školu, IX gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu (odsek Opšta književnost i teorija književnosti).[1] Član je Srpskog književnog društva.[2] Radi kao lektor-redaktor, bavi se književnom kritikom i esejistikom. Živi u Beogradu. Nagrade Nagrada „Pro-Femina”, za zbirku Kada sam čula glasove, 1995. Nagrada „Biljana Jovanović”, za knjigu poezije Luk i strela, 2007. Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja“, za knjigu poezije Visoki fabrički dimnjaci, 2013.[3] Nagrada „Kondir Kosovke devojke”, 2022. Ninova nagrada, za roman Unutrašnje more, 2023.[4] Dela Poezija Kao hotel na vetru (KOS, Pegaz, knjiga 106, Beograd, 1992, zbirka - poezija) Kada sam čula glasove ( Matica srpska, Novi Sad, 1995, zbirka - poezija) Šamanka ( Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd, 2001, zbirka - poezija) Luk i strela ( Povelja, Biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2006, zbirka - poezija ) Prelazak u jednu drugu vrstu ( Prosveta, Beograd, 2007, zbirka - poezija) Visoki fabrički dimnjaci (Povelja, Kraljevo, 2012)[5] Proza Na plažama ( Rad, biblioteka Ključevi, Beograd, 1998, zbirka kratke proze), Život je gorila ( KOV, Vršac, 2000, zbirka-proza), Unutrašnje more, roman (Nojzac, Beograd, 2022), Zastupljenost u časopisima i antologijama ProFemina special issue 1997, contemporary women`s literature in Serbia. pp. 142-145, Mačke ne idu u raj, Radmila Lazić, antologija savremene ženske poezije, samizdat FREE B-92, 2000. pp. 157-167, Anfora Nova - revista literaria, Mujer y poesia, prevela Silvija Monros-Stojaković. pp. 119, rute 2000, br. 43-44, Cordoba Espana, Priča za kraj veka, priredio Srđan V. Tešin, Kikindske novine, manufaktura za popravku, Kikinda, 2000. pp. 41-45, Mala kutija, Mihajlo Pantić, najkraće srpske priče XX veka, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 2001. pp. 208, Srpske prozaide, Bojana Stojanović-Pantović, antologija pesama u prozi, Nolit, Beograd, 2004. pp. 239-257, Antologija novije srpske poezije, devedesete godine, dvadeseti vek, Gojko Božović, Gramatik, 2005, Pobocza, kwartalnik literacko-atrystyczny, 225/2005-2006, prevela Agnieszka Lasek. pp. 132-135.

Hrvatsko društvo pisaca, 2009. Nakon Zida, svoje prve knjige stihova, mladi pjesnik Branko Vasiljević Tiltom hrabro zakoračuje u prostor iza njega – i odvojen, i povezan s prvom zbirkom – diskretno osvojen i uređen ekskluzivitet poezije tzv. jezične prakse. Ipak, šire gledano, priklanja se i neoegzistencijalističkim poetskim strujanjima te, ispreplećući ženu i poeziju, stvarno i nestvarno, laž i ljubav, širi zarazu, rastapa mozak, poslužuje strah… Zapravo, ogoljuje i rastače život i njegove tvarnosti do neprepoznatljivosti. Štoviše, kako bi naglasio konačni rasap, odustajanje, odlazak, čak osam pjesama iz posljednjeg ciklusa Nestajanja naslovljuje nestajanje. No, bez obzira na svojevrsno samovoljno izopćenje iz ovoga nihilističkog svijeta, nakon ove knjige tilt zasigurno više neće morati zvoniti kako bi upozorio na pjesnika Vasiljevića, jer si je on njome priskrbio novi i prepoznatljiviji identitet. Ivan Herceg Vasiljević, Branko, pjesnik (Zagreb,15.II.1980.). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Pazinu. Na Filozofskom fakultetu pulskog Sveučilišta Jurja Dobrile studirao je hrvatski jezik i književnost i povijest. Objavljivao je u publikacijama: Quorum, Književna revija, Zarez, Tema, Globus, Re, Iza - glas nesvijesti, Naše pismo, Pobocza, Fokus, Glas Istre, u dvojezičnoj Antologiji suvremenog hrvatskog pjesništva Kad se slova presele na tvoje lice objavljenoj u Ukrajini, u Zborniku prvog Međunarodnog festivala suvremene poezije Zemljovidi nesanice, na Trećem programu hrvatskoga radija u emisiji Šest minuta poezije u šest, Zborniku najljepših lirskih pjesama «Erato» te na internet stranicama Litkona. Kao srednjoškolac pohađao je škole kreativnog pisanja za nadarene učenike pod mentorstvom Zvonimira Makovića, Miroslava Mićanovića i Branka Čegeca. Prve pjesme sabrao je 1998. u promotivnoj knjižici Simulator smijeha. Dvije godine kasnije osnovao je literarnu grupu Kreacija X na pulskom Filozofskom fakultetu, vodio pjesničke radionice za studente književnosti i organizirao tematske pjesničke večeri u suradnji s Danielom Mikulacom. S Radenkom Vadanjelom, Vojinom Pašićem, Bojanom Žižovićem, Sunčicom Vitorović i Sandrom Gobom, sudjelovao je 2001. u osnivanju književne udruge B produkcija iz Pazina koja je za cilj imala okupiti mlađu pjesničku struju Istre. Dobitnik je nagrade Goran za mlade pjesnike 2003. za rukopis Zid (prvi je pjesnik iz Istre koji je bio laureatom Goranovog proljeća). Iste godine Zid je objavljen u nakladi Goranovo proljeće - mladi hrvatski pjesnici. Godine 2009. objavljena mu je i druga knjiga pjesama pod nazivom Tilt u izdanju Društva hrvatskih pisaca. Neke pjesme prevedene su mu na engleski, poljski, makedonski, ukrajinski, talijanski, slovenski i bugarski jezik. Živi i radi u Pazinu.

Autor - osoba Bagrяna, Elisaveta, 1893-1991 = Bagrjana, Elisaveta, 1893-1991 Naslov Mansarda i snovi / Elisaveta Bagrjana ; prevela Vjera Balentović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1965 Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1965 (Kruševac : Bagdala) Fizički opis 63 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Balentović, Vjera Mladenov, Marin, 1928-2012 = Mladenov, Marin, 1928-2012 Zbirka Savremena poezija u prevodu ISBN (Broš.) Napomene Str. 56-63: Elisaveta Bagrjana / Marin Mladenov. Predmetne odrednice Bagrjana, Elisaveta, 1893-1973 Jelisaveta Bagrjana, poznata među prijateljima kao Lisa Bagrjana je bugarska pesnikinja, autorka dečijih knjiga i prevodilac. Jelisaveta Bagrjana rođen je 29. aprila 1893. godine u činovničkoj porodici u Sofiji. Jednu godinu živi sa svojom porodicom u Trnovu, gde piše svoje prve pesme (1907–1908). Završila je srednju školu u Sofiji 1910. godine, a godinu dana je bila nastavnica u selu Aftane (danas Nedjalsko), gde je dobila neposredne utiske iz života bugarskog sela. U periodu 1911−1915. Jelisaveta Bagrjana studirala je slovenačku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Godine 1919. udaje se za kapetana Ivana Šapkarevim i rađa sina Ljubomira Šapkareva. Godine 1925. upoznala je Bojana Peneva. On se bavi pitanjima poezije i vodi seminar o ovom pitanju. Bagrjana pod njegovim uticajem počinje da piše sa slobodnim stihom i ritmom. Bagrjana napušta svoj dom, živi u privatnim prostorima, a 1926. godine razvodi se. Bagrjana je umrla 23. marta 1991. u Sofiji, mesec pre nego što je imala 98 godina. Stvaralaštvo Dugi stvaralački put Jelisavete Bagrjane prolazi kroz različite ideološke i umetničke zadatke i opisuje neke od svojih transformacija. Ovo je očigledno u njenim pesmama „Zvezda mornara“ i „Ljudsko srce“ pesnika iz 1930-ih godina, gde je nekad vedra lirska opijenost, koja je izražena u karakterističnoj širokoj i glatkoj melodiji stiha, zamenjena glasinama i tugom intelektualnosti, koja počinje da slomi klasične pesme. Stil Jelisaveta Bagrjane je kombinacija popularnog narodnog vokalnog rečnika i modernih pesničkih sredstava – kombinacija tradicije i modernosti. Objavljuje pod pseudonimom Elizabeth B., Elisaveta Blenova, Nikia Dolce, Mikaela i Bagriana. Tekstovi Elisavete Bagriana prevedeni su na 30 jezika. Knjige pesama: Večni i Sveti, 1927. Prava godina, 1931. Zvezda mornara, 1931. Ljudsko srce, 1936. Pet zvezda, 1953. Od plaže do obale, 1963. Falsifikati, 1972. Svetle senke, 1977. Na obali vremena, 1983. Počasti Dobitnica je Zlatne medalje Međunarodne asocijacije pesnika u Rimu (1969). Dobitnica je titula „Heroj Narodne Republike Bugarske“ 1983. Godine 1943, 1944. i 1945. nominovana je od strane Stefana Mladena za Nobelovu nagradu za književnost. MG74

Ima pečat Inače lepo očuvano PRAZNO NEBO ANTUN BRANKO ŠIMIĆ Prva književna komuna Mostar 1973 B I B L I O F I L S K O I Z D A NJ E PRAZNO NEBO `... Nebo je već dugo praznina bez boga i serafina, beskrajna pustinja siva kroz koju kadŠto aeroplan, grdna tica pliva. Ne lete više gore duše ko laste. Čovjek u zemlju legne i sav se raspe. K bogu izGubismo pute. Pjesnici stoje pred ništavilom i ćute... ` Антун Бранко Шимић (Дриновци, 18. новембар 1898 — Загреб, 2. мај 1925) био је хрватски песник, есејиста, критичар и преводилац. Антун Бранко Шимић Antun branko Šimić.JPG Пуно име Антун Бранко Шимић Датум рођења 18. новембар 1898. Место рођења Дриновци Аустроугарска Датум смрти 2. мај 1925. (26 год.) Место смрти Загреб Краљевина СХС Садржај Биографија Уреди Основну школу похађа у родним Дриновцима. Три разреда фрањевачке класичне гимназије завршава у Широком Брегу. Након Широкога Брега, уписао је четврти разред гимназије у Винковцима. Школовање је наставио у загребачкој Доњоградској класичној гимназији. У осмом разреду, 1917. године, напушта школовање због издавања књижевног часописа Вијавица у Загребу, а књижевни часопис Јуриш покреће 1919. године под утицајем експресионистичког листа Дер штурм. Године 1923. покреће и трећи часопис, Књижевник. Након тешке упале плућа 1924. године оболео је од туберкулозе и покушао се лечити у Дубровнику и Цавтату, а 1925. године вратио се у Загреб. Умро је од туберкулозе плућа, у двадесет и седмој години, у Загребу 2. маја 1925. године. Сахрањен је на загребачкоме гробљу Мирогоју.[1] Књижевно стваралаштво Уреди Антуна Бранко Шимић почео је писати песме још као средњошколац. Његове песме су у почетку биле пејзажне и импресионистичке, веома сличне Матошевим. Након што је Шимић напустио школовање како би радио на свом часопису, променило се и његово песништво. Песме је почео писати на екавици и импресионистичку форму заменио експресионистичком, на шта га је подстакнуо часопис Дер Струм који је Шимића упознао с тим новим, свежим књижевним правцем. У свом песништву Шимић је почео негирати традицију и спону између стварности и песништва. Овај заокрет у његовом песништву подстакао га је да оснује свој часопис Вијавица. Ово је значило другу фазу Шимићевог песништва, ону експресионистичку или, често називану “анархистичком”. У песмама насталим у овој фази Шимић спомиње мотиве и обрађује теме које одишу немиром и очајем човека у градској средини. У своме новом стилу, он поједностављује граматику стихова, у њима изоставља интерпункцијске знаке и постиже експресиван ритам језичном једноставношћу. Ипак, својим песмама још увек жели створити помало импресионистичку сензацију. 1919. године Шимић је са Густавом Крклецом и Ником Милићевићем основао свој други часопис Јуриш, који је и престао с издавањем те исте године. Следеће године објавио је своју најзначајнију збирку песама “Преображења”, која су означила његову трећу фазу песништва. 1923. године Шимић је неко време радио с Миланом Беговићем и уређивао часопис Савременик, а те исте године покренуо је часопис Књижевник. Књижевник је био оштрија верзија Јуриша, у којем је Шимић изражавао протест против тадашњег стања духа међу људима и уметницима, те стања у култури. Једини излаз видео је у рушењу дотадашњих вредности и стварању нових, готово утопијских модела живљења и стварања. Шимић је био веома упућен у сва нова збивања и преокрете на пјесничкој и умјетничкој сцени Европе. Био је веома оштар књижевни критичар, па чак и према писцима које данас сматрамо великим умјетницима свог времена. Али он се није освртао само на домаће писце, већ и на Њемачке и Аустријске експресионисте, те се занимао и за француску и скандинавску књижевну сцену. Шимић се бавио и преводом, па је превео роман “Благослов земље” Кунта Хамсуна, али он је био тискан тек шездесет година касније. Шимић је превео и једну драму те неколико дјела кратке прозе свјетских модерниста.[2] Дела Уреди Преображења, Загреб, 1920. назива се каменом темељацем модерног хрватског песништва. Песници (лирска минијатура) Опомена Моја преображења Херцеговина Смрт и ја Постхумно Уреди Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1933. Приредио Иво Хергешић. Изабране пјесме, Зора, Загреб, 1950. Приредио Драгутин Тадијановић. Сабрана дјела, Знање, Загреб, 1960. У три свеска, приредио Станислав Шимић. Пјесме и проза, Матица хрватска: Зора, Загреб, 1963. Приредио Јуре Каштелан. Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 99. Пјесме и есеји, Матица хрватска, Загреб, 1964. Приредила и поговор написала Весна Крмпотић. Стихови и проза, Свјетлост: Напријед, Сарајево, 1967. Српски и хрватски писци XX века. Коло 3, Антун Бранко Шимић, св. 24. Пјесме и критике, Младост, Загреб, 1973. Празно небо: одабране пјесме, Прва књижевна комуна, Мостар, 1973. Избор пјесама Иван Кордић. Сабрана дјела, Аугуст Цесарец, Загреб - Свјетлост, Сарајево, 1988. У два свеска, приредили Неђељко Михановић (И. свезак) и Дубравко Јелчић (ИИ. свезак). Друго издање у наклади Дом и свијет, 1998., уредници Миле Пешорда и Божидар Петрач. Изабране пјесме, Ерасмус наклада, Загреб, 1996. Приредио и предговор написао Миле Пешорда. Тијело и ми: избор из дјела, Ријеч, Винковци, 1999. Приредио Делимир Решицки. Преображења и изабране друге пјесме, Профил Интернатионал, Загреб, 2005. Приредио Владо Панџић. Преобразбе - Преображења, словенско-хрватско издање, превела Инес Цергол, поговор Миле Пешорда, Копер-Загреб,2006. Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 2008. Приредио Анте Стамаћ. Пјесме, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Проза I, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Проза II, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Ране пјесме, Редак, Сплит, 2011. Приредила Мила Панџић. Изабране пјесме, Библиотека Стољећа хрватске књижевности, књ. бр. 113, уредио Анте Стамаћ, Матица хрватска, Загреб, 2012. Antun

Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost

Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost MG38 (L)