Dodatne informacije Izdavač FORUM – NOVI SAD Izdanje 1958 Povez TVRDI Strana 137 Stanje Vrlo Dobro Pisac MIODRAG B. PROTIĆ

MILAN KONJOVIĆ - Miodrag B. Protić Izdavač: NIRP FORUM Novi Sad Godina izdanja: 1958. Povez: tvrd Broj strana: 137 Pismo: latinica Stanje: dobro

Naslov: Nina Pavlovna Slavina Autor: I. B. Chizhova (Čižova) Izdavač: Khudozhnik RSFSR (Hudožnik RSFSR), Leningrad 1988. Jezik: ruski Povez: tvrdi povez Stanje: vrlo dobro, zaštitni omot malo zacepljen kao na slici. Unutrašnjost bez podvlačenja i drugih nedostataka.

Dodatne informacije Pisac MIODRAG B. PROTIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1973 Povez TVRDI Strana 402 Stanje Dobro

Miodrag B. Protic - Srpsko slikarstvo XX veka dobro ocuvane u kutiji

Nolit 1970, tvrd povez, vrlodobro stanje, u zaštitnoj kutiji, 27 cm, težina oko 4,8 kg

Stanje: veoma dobro Dimenzije: 21 x 27 cm Izdavač: Nolit Godina: 1970. Pismo: ćirilica Povez: tvrdi platneni

Šifra proizvoda: 9783836583251 ISBN: 9783836583251 EAN: 3836583251 Godina izdanja: 2021 Izdavač: TASCHEN Autor: Jean-Louis Cohen Jezik: ENG Pismo: Broj strana: 376 Format i povez: Tvrdi | 226 x 316 mm Kategorije: Muzika, Savremena muzika, Umetnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Slikar B. Vujović slika iz 1987 godine serigrafija 8/30 potpisana olovkom uramljena dimenzija sa ramom 71x51cm ram je sirine 1cm dobro ocuvana zbog velicine i stakla pozeljno je samo licno preuzimanje.

Snežana B. Stefanović : kompjuterski likovni nadrealizam Computer-based vizual surrealizm Autor: Miodrag Mrkić Izdavač: Zavetine Beograd Godina izdanja: 2010 Broj strana: 202 Format: 29 x 24cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, dvojezično - srpski-engleski, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, tiraž 300 primeraka, stanje odlično-nekorišćeno Tags: Nadrealizam 19.09.2023.

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

Predrag Peđa Milosavljević- Zdravko Vučinić Izdavači: INTERPRES; Prodajna galerija `BEOGRAD`, 2015 Format: 33 x 23cm, 280 str. Povez: Tvrd Uporedo srpski tekst i engleski prevod Prevod: Jasna Simonović Recezenti: Miodrag B. Protić, Petar Omčikus Reprodukcije u boji *** Nova, nekorišćena monografija. Monografija “ PEĐA” je prva monografija o ovom autoru i obuhvata sve periode života i stvaranja Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Kvalitetno odštampana, monografija donosi brojne reprodukcije dela i prikazuje autora i kao slikara, i kao vrsnog akvarelistu, crtača, ali i majstora kolaža u kojima se prožima čitava istorija umetnosti. Knjiga sadrži oko 170 reprodukcija dela Peđe Milosavljevića, fotografije iz ličnog života slikara, a štampana je uporedo na srpskom i engleskom jeziku.

m9 Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Mek povez - 366 strana - veći format 33 cm MARKS BLEEDS BEOGRAD 2012 Korice sa vidljivim znacima korišćenja malo iskrzane na rikni Tragovi presavijanja na stranicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja IB Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Odlično stanje Skulpture na otvorenom / Sculture all`aperto. Muzej savremene umetnosti, Beograd, 6. jun–septembar; Villa Comunale, Milano, 27. oktobar–decembar 1973 Beograd Milan RETKO! ... Olga Jevrić Oto Logo Sime Vulas Branko Ružić Franc Rotar ... Igino Balderi Gio Pomodoro ... Olga Jančić (Bitolj, 1. februar 1929 — Beograd, 26. oktobar 2012) bila je srpska vajarka. Biografija[uredi | uredi izvor] Olga Jančić sa roditeljima 1930. dolazi u Beograd gde pohađa osnovnu školu (1936-1940) i IV žensku gimnaziju (1940-1945). Godine 1945. upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu kod profesora Lojza Dolinara i Tome Rosandića a posle završenih studija od 1950. do 1954. je na specijalizaciji u Majstorskoj radionici Tome Rosandića. Od 1948. godine učestvuje na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održala je 1959. godine u Beogrady Jedan je od osnivača grupe „Prostor 8“ 1957. godine. Gradu Beogradu 1993. godine predaje lagat od devedeset skulptura koji se danas čuva u Kući legata. Preminula je 26. oktobra 2012. godine u 83. godini života u Beorgadu. Umetnost[uredi | uredi izvor] Jezgro oblika II, 1969-1970, Park skulptura Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Skulptorska umetnost Olge Jančić postavljeno je još u samom početku stvaralaštva na stabilnim osnova pretklasične i klasične evropske umetnosti, koliko i na postulatima visokog modernizma odakle je ona izgradila jedan autentični plastički svet jedinstven u srpskom i jugoslovenskom vajarstvu. Bilo da se iražavala u punoj, voluminoznoj formi ili u reljefima, ona je istraživala elementarnu suštinu ikoničke predstave ostavljajući posmatračima dovoljno prostora da njene radove upotpune vlastitom percepcijom i imaginacijom. Za Olgu Jančić skulptorsko delo je bilo mesto na kome je od arhetipova pravila monumentalnu magijsku predstavu, katkada izobličavajući njen smisao, katkada i samim nazivom radova upućujući posmatrača ka jasnom zapažanju ili različitim asocijacijama od erotskog do narativnog, od izgleda tektonskih masa do pseudofigurativnih kompozicija. Dva su materijala u kome ona stvara: kamen (katkada mermer) i bronza, i u oba slučaja trag i potez njene ruke bilo da kleše ili da oblikuje gipsanu masu, vodili su ka izazivanju mentalnih i vizulenih senzacija koja pokreću i zadovoljavaju estetske potrebe gledalaca. Od pedesetih godina prošlog veka Olga Jančić je davala puni doprinos onome što je u kritici nazvano savremenost u likovnim umetnostima i sa svojim delima ona je ravnopravno stajala sa istovremenim slikarstvom koje je bilo ispirisano istim kreativnim motivima koji su proizašli iz te epohe. Nagrade[uredi | uredi izvor] 1959. Nagrada za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih, Pariz 1960. Nagrada za skulpturu na I bijenalu mladih, Rijeka 1961. Nagrada za skulpturu na IV mediteranskom bijenalu, Aleksandrija 1961. Nagrada za skulpturu na I trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1973. Nagrada za skulturu na I jugoslovenskom bijenalu male plastike, Murska Sobota 1977. Nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnika, Beograd 1977. Nagrada ULUS-a na izložbi Prostor `77, Beograd 1984. Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, Beograd 1987. Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, Beograd 1995. Nagrada za skulpturu na II bijenalu crteža i male plastike, Beograd Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor] 1959 Umetnički paviljon Beograd, Beograd, Moderna galerija, Ljubljana, Galerija likovnih umjetnosti, Rijeka 1960 Gradska galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, Festival of the Visual Arts, Harrogate (Engleska) 1964 Salon Moderne galerije, Beograd Olga Jančić, Forma (1990), Narodni muzej Kraljevo 1975 Galerie Heritage, Toronto 1977 Galerija Doma JNA, Beograd, Narodni muzej, Kragujevac 1981 Narodni muzej, Labin, Izložbeni salon, Pula 1982 Atrijum, Križanke, Ljubljana, Galerija Forum, Zagreb, Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd 1987 Muzej savremene umetnosti, retrospektivna izložba, Beograd 1991 Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd, Gradska galerija, Užice 1992 Gospodar-Vasin konak, Kraljevo 1994 Galerie du Centre Culturel Yougoslave, Paris 1997 Umetnička galerija, Kruševac, Galerija ULUS, Beograd 1998 Galerija Cepter, Beograd, Savremena galerija umetničke kolonije Ečka, Zrenjanin 2005 Muzej 25. maj, retrospektivna izložba, Beograd 2007 Umetnička galerija HAOS, Crteži i mala , Beograd 2018 Kuća legata, Legat Olge Jančić, Beograd Skulpture u slobodnom prostoru[uredi | uredi izvor] Botanička bašta u Vankuveru, Skulptura `Plod VIa` 1957. Kompozicija, kamen, Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad 1963. Materinstvo III, kamen, Portorož 1965. Zatvoren oblik III, mermer, Vrnjačka Banja 1969. — 1970. Jezgro oblika II, mermer, Park skulpture, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1971. Jezgro oblika VI, mermer, Aranđelovac 1975. Plod VIa, mermer, Vandusenova botanička bašta, Vankuver 1977. Labinski sklop, kamen, Park skulptura, Labin 1977. Veliki trinom, mermer, Savski kej, Beograd 1984. Hiljadudevetstoosamdesetpeta, bronza, Kraljevo Bibliografija (izbor)[uredi | uredi izvor] Knjige i studije 1955 Oto Bihalji Merin, La Sculpture Yougoslave du vingtième siècle, pp. 3-24, Jugoslavija, Beograd 1959 Michele Seuphor, La sculpture de ce siècle, pp. 177, 284, Griffon, Neuchatel 1960 Dictionnaire de la sculpture moderne, Fernand Hazan, Paris, Robert Maillard, London 1961 Lexicon der Modernen Plastik, pp. 149, Deutsche Buch-Gemeinschaft, Berlin, Darmschadt, Wien 1961 Miodrag Kolarić, Novija jugoslovenska skulptura, Jugoslavija, Beograd 1964 Miodrag B. Protić, Savremenici II, pp. 260-263, Nolit, Beograd 1964 Herbert Read, A Concise History of Modern Sculpture, p.p. 191, 308, Thames and Hudson, London 1966 Herbert Rid, Istorija moderne skulpture, pp. 191, 332, Jugoslavija, Beograd 1970 Nouveau dictionnaire de la sculpture moderne, pp. 144, Fernand Hazan, Paris 1970 Lazar Trifunović, Putevi i raskršća srpske skulpture, Umetnost, br. 22, april-jun, pp. 5-38, Beograd 1971 Katarina Ambrozić, Moderna umetnost u Jugoslaviji, Opšta enciklopedija Larousse, knj. 1, pp. 860-870, Vuk Karadžić, Beograd 1972 Michel Ragon, L`art Abstrait, II, pp. 230, Maeght, Paris 1974 Michel Ragon, L`art Abstrait, IV, pp. 244, Maeght, Paris 1974 Phaidon Dictionary of twentieth-century Art, pp. 178, London 1982 Miodrag B. Protić, Skulptura HH veka, Jugoslavija, Beograd, Spektar, Zagreb, Prva književna komuna, Mostar Monografije i predgovori kataloga 1959 Katarina Ambrozić, Umetnički paviljon Beograd, Beograd, Moderna galerija, Ljubljana, Galerija likovnih umjetnosti, Rijeka 1959 Katarina Ambrozić, Prvi Bijenale u Parizu, Muzej moderne umetnosti grada Pariza, Pariz 1962 Miodrag B. Protić, XXXI Biennale Internayionale d`arte, Venecija 1964 Katarina Ambrozić, Salon Moderne galerije, Beograd 1970 Ješa Denegri, Skulptura, IV beogradski trijenale jugoslovenske likovne umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1975 Miodrag B. Protić, Jugoslovenska skulptura 1870-1950, Jugoslovenska umetnost HH veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977 Stojan Ćelić, Skulptura Olge Jančić, Narodni muzej, Kragujevac 1981 Moma Pavlović, Narodni muzej, Labin 1982 Zoran Pavlović, Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd 1983 Jovan Despotović, Jugoslovenska skulptura posle 1950, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1987 Marija Pušić, Skulpture Olge Jančić, retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1991 Zoran Gluščević, Galerija Kulturnog centra, Beograd 1994 Irina Subotić, Galerija Jugoslovenskog kulturnog centra, Pariz 1997 Irina Subotić, Ivana Simeonović Ćelić, Olga Jančić. Skulptura, Clio, Beograd 1998 Mileta Prodanović, Galerija Cepter, Beograd 2004 Irina Subotić, Galerija Cepter - deset godina postojanja 1994-2004, Galerija Cepter, Beograd 2005. Grupa autora, Olga Jančić, retrospektivna izložba, Muzej 25. maj, Beograd Kritike i prikazi 1951 Petar Lubarda, Povodom izložbe mladih likovnih umetnika Srbije, Književne novine, 10. novembar, Beograd 1954 Miodrag B. Protić, Izložba saradnika Tome Rosandića, Književne novine, 25. mart, Beograd 1954 Mića Popović, Izložba saradnika Majstorske radionice Tome Rosandića, NIN, 4. april, Beograd 1957 Pavle Vasić, Savremena srpska skulptura, Politika, 20. januar, Beograd 1957 Rade Predić, Refleksija o jednoj umetnici, Vidici, V, januar-februar, pp. 24-25, Beograd 1959 Pavle Vasić, Skulptura Olge Jančić, Politika, 23. mart, Beograd 1959 Miodrag B. Protić, Skulptura Olge Jančić, NIN, 29. mart, Beograd 1961 Oto Bihalji Merin, Naše moderno vajarstvo, Politika, 18. juni, Beograd 1964 Đorđe Kadijević, Olga Jančić, NIN, 19. januar, Beograd 1964 Dragoslav Đorđević, Intimni život forme, Borba, 22. januar, Beograd 1965 Zoran Pavlović, Olga Jančić, Umetnost, br. 1, januar-mart, pp. 105, Beograd 1965 Lazar Trifunović, Savremena jugoslovenska likovna umetnost, Međunarodna politika, 1. novembar, Beograd 1977 Stojan Ćelić, Skulptura Olge Jančić, Umetnost, br. 52-53, mart-jun, pp. 22-45, Beograd 1977 Slobodan Ristić, Nezavidan položaj savremene beogradske skulpture, Politika, 27. avgust, Beograd 1987 Zoran Markuš, Vitalnost kao umetnost, Politika, 27. mart, Beograd 1987 Jovan Despotović, Odnos skulpture prema okolini, Jedinstvo, Priština 1991 Ljubiša Simović, Olga Jančić, Likovni život, maj-juni, pp. 2, Beograd 1998 Jovan Despotović, Olga Jančić, reljefi, skulpturem crteži. Autentični svet modernizma, Danas, 24. mart, Beograd Literatura[uredi | uredi izvor] 1976. U zenitu savremene umetnosti (Henri Mur), Borba, 28. februar, Beograd 1986. On nas je probudio (na vest o smrti Henrija Mura), Borba, 2. septembar, Beograd 1992. Protiv „fiktivnih“ muzeja, Politika, 23. janura, Beograd 1993. Intelektualac u smutnom vremenu (glas bez dobrodošlice), Politika, 25. janusr, Beograd 1993. Umetnost mirnog življenja (razglednica iz Pariza), Politika, 18. septembar, Beograd Olga Jevrić (Beograd, 29. septembar 1922 — Beograd, 10. februar 2014) bila je srpska vajarka, redovni član SANU. Biografija[uredi | uredi izvor] Olga Jevrić je rođena u Beogradu od oca Srbislava Jevrića, direktora Bankarsko-trgovačkog društva i majke Ane.[1] Deda po ocu bio je sveštenik i prevodilac Damjan Jevrić. Diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara 1946, a na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića 1948, gde je i magistrirala 1949. Prvi put izlaže na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti i VII izložbi ULUS-a 1947. Godine 1949. upisuje Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Izabrana za dopisnog člana SANU 1977, a 1983. za redovnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU. Od 1981. godine počinje u SANU rad na naučnom projektu Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti. Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon II svetskog rata. U promenama koje su se dogodile u likovnim umetnostima u Jugoslaviji posle 1950. godina, kada se ona oslobodila državne estetike socijalističkog realizma, Olga Jevrić je od sredine te decenije dala značajan doprinos za nastajanje modernog i savremenog izraza u skulptorskom stvaralaštvu. Izložba Olge Jevrić „Prostorne kompozicije“, održana u galeriji ULUS 1957. godine, snažno je odjeknula na likovnoj sceni. Ova izložba okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajara koja je na smeo i radikalan način, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju predstavljanja stvarnosti, okrenuvši se samoj suštini skulpture u kojoj je videla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Godine 1958. Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu kada je zapaža i strana likovna kritika. Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se autentičnim modernizmom. Njene skulpture poseduju univerzalna formalna i metaforička značenja izražena ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je ona stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika. Postoji Legat Olge Jevrić u SANU. Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor] 1957 Galerija ULUS, Beograd 1959 Galleria Notizie, Torino 1960 Galerija Srema, Sremska Mitrovica 1962 Drian Galleries, London 1964 Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1965 Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1981 Muzej savremene umetnosti, (retrospektivna izložba), Beograd 1988 Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1989 Savremena galerija Centra za kulturu „Olga Petrov“, Pančevo 1993 Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“, Novi Sad 1999 Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2001 Galerija SANU, Beograd, Zamak kulture, Vrnjačka Banja, Galerija „Platoneum“, Novi Sad 2008 Galerija likovne umetnosti-poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2012 Kuća legata, Beograd 2014 Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2016 Henri Mur Institut[2], Lids 2019 PEER galerija[3], London 2019 Narodni muzej Kraljevo, Kraljevo 2022 Galerija SANU, Beograd[4] Nagrade (izbor)[uredi | uredi izvor] 1961 Nagrada za dostignuća u skulpturi iz Fonda Vladislav Ribnikar, Politika, Beograd, Nagrada za skulpturu na I jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1967 Nagrada za skulpturu na III jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1969 Nagrada za skulpturu na X oktobarskom salonu, Beograd 1979 Sedmojulska nagrada SR Srbije za životno delo, Beograd 1990 Nagrada autoru čije je delo od trajne vrednosti u srpskoj kulturi, Jesenja izložba ULUS-a, Beograd 1993 Specijalna nagrada na VII Pančevačkoj izložbi jugoslovenske skulpture, Pančevo 2001 Nagrada Vukove zadužbine, Beograd 2013 Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad 2013 Nagrada Grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije, Beograd Reference[uredi | uredi izvor] ^ Olga Jevrić - sitna žena velikih skulptura („Večernje novosti“, 4. novembar 2015) ^ Olga Jevrić `Predlozi za spomenike` - Henri Mur Institut u Lidsu [mrtva veza] ^ Olga Jevrić `Skulpture` - PEER Gallery ^ „Izložba „Olga Jevrić – Kompozicija i struktura””. SANU. Pristupljeno 10. 10. 2022. Literatura[uredi | uredi izvor] Ješa Denegri, Skulptor Olga Jevrić, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1981 (pred. kat.) Ješa Denegri, Olga Jevrić, Topy i Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2005 Izvori[uredi | uredi izvor] Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Pariz, 1960 Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, London, 1962 Enciklopedija likovnih umjetnosti, III, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1964 Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Njujork, 1970 Opšta enciklopedija Larousse, Vuk Karadžić, Beograd, 1971 Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1971 Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, London, Njujork, 1973 Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Pariz, 1976 Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, II izd. 1968, III izd. 1978 Moderna skulptura jugoslovenska umetnost xx veka skulptori jugoslovenski umetnici u svetu izlozbe u italiji katalog katalozi avangarda

Biljana Willimon / Vilimon Izdavac: Cicero Urednci: Milena Marjanovic, radmila Stankovic 2015 Tvrd povez, strana 384 Vrlo dobro ocuvano `Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.`

TEHNOLOGIJA EKOLOŠKOG GRAĐENJA ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Šifra artikla: 221816 Isbn: 9788685337666 Autor : Klaus Danijels Izdavač : JASEN Ekološku gradnju svi žele: arhitekte, inženjeri, graditelji i investitori. Ali, mnogi od njih ekološka pitanja još uvek ne shvataju kao izazov, već kao ograničenje stvaralačke slobode. Ova knjiga opisuje osnove ekološke gradnje u smislu celokupnog planiranja, prikazuje tehnologije snabdevanja vod... Detaljnije Ekološku gradnju svi žele: arhitekte, inženjeri, graditelji i investitori. Ali, mnogi od njih ekološka pitanja još uvek ne shvataju kao izazov, već kao ograničenje stvaralačke slobode. Ova knjiga opisuje osnove ekološke gradnje u smislu celokupnog planiranja, prikazuje tehnologije snabdevanja vodom, grejanjem, klima-uređajima, električnom energijom i pokazuje kako prirodna ventilacija i osvetljenje od samog početka mogu biti integrisani u strukturu zgrade. I konačno, ona daje brojne primere kako se već danas mogu koristiti sunčeva i energija vetra, kišnica, zemljine toplote i drugi termički sistemi radi očuvanja prirodnih resursa. Sve više graditelja i investitora postaju svesni da drugačije treba da uobličimo zgrade budućnosti, da ih napravimo otpornijim. Radi boljeg razumevanja određenih građevinsko-klimatskih, aerofizičkih i tehničkih procesa i funkcija predstavljene su odgovarajuće osnove u lako razumljivom obliku. Vidi sve komentare (1) Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI OSTALI KOMENTARI Matija B Knjiga bi bila odličan pregled/uvod u tehnologiju ekološkog građenja, ali je upropašćenja nestručnim prevodom (mnogi arhitektonski termini su loše prevedeni i zaista je potrebno zamisliti se šta je pisac hteo da kaže) i jeftinom štampom (na koricama i tvrdom povezu se nije štedelo - ali na unutrašnjosti jeste - dijagrami i grafici su uglavnom štampani dvobojno ili su legende uz grafikone štampane crno-belo što čini grafikone manje-više beskorisnim). Kupite samo ako baš nemate ništa slično, ili niste u prilici da nabavite strano izdanje. 26.03.2013. 00:00 Kategorija ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Autor Klaus Danijels Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač JASEN Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2009 Format 21,5x30 Strana 293 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Novo BRANKO VUČIČEVIĆ – CELOKUPNA DELA 1–5 Izdavač: Filmski centar Srbije 1. TO JE NAJLEPŠI FILM KOJI SAM IKADA GLEDAO Filmska kritika, Film 2020; Broširani povez; latinica; 24 cm; 283 str.; 978-86-7227-109-6; 2. ...MA TO SU SVE SAMO KOMEDIJE SA PLAKANJEM... Filmski scenario, Film 2020; Broširani povez; latinica; 24 cm; 347 str.; 978-86-7227-110-2; 3. PUTUJUĆE ZABAVNE RADNJE ...u podnaslovu, „istoriju avangardnog i papirnog filma za početnike i ponavljače“, i sadrži tekstove o avangardnom filmu, poseban blok tekstova o crnom talasu i poglavlja o eksperimentalnom filmu, alternativnom filmu, ekscentričnom filmu kao i tekstove o fluxus filmu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ ima 395 strana, a za njen dizajn i prlom se, kao i za prethodne dve knjige u ediciji, pobrinuo Borut Vild. Predgovor „B. V. – Dada-flaneur : Mala istorija neobičnih sklopova (za početnike i ponavljače)“ napisao je Jovan Čekić, nakon čega slede sedam poglavlja u koje su tematski razvrstani Vučićevićevi tekstovi: „Avangardni film III“ (novi američki film, nemački avangardni film, Maja Deren, razgovor o knjizi „Avangardni film 1895-1939“…), „Paper movies“ (serbian cutting, razgovor o knjizi „Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika“), „Fluksus i film“, „Eksperimentalni film“, „Crni talas 1968. itd“ (tekstovi i razgovori o kontroverznim filmovima Makavejeva, Žilnika, Godine, Puriše Đorđevića…), „Alternativni film“ i „Ekscentrični film“ (završno poglavlje sadrži po prvi put objavljene transkripte izlaganja Branka Vučićevića, kao i intervju Miroljuba Stojnovića sa Vučićevićem urađen sa časopis „Oko“). Ilustracija na koricama knjige „Putujuće zabavne radnje“ donosi fotografiju Vučićevića i drvenog konjića nastalu na snimanju filma „Veštački raj“ Karpa Godine. 2021; Broširani povez; latinica; 21 cm; 395 str.; 978-86-7227-119-5; 4. RADNJA MEŠOVITE ROBE Istorija umetnosti, Teorija umetnosti, Umetnost 2021; Broširani povez; latinica; 24 cm; 561 str.; 978-86-7227-121-8; 5. MOŽDA SE NAĐE MESTO I ZA OVO Ova knjiga uključuje Vučićevu prepisku sa nekoliko eminentnih stvaralaca s kraja prošlog i početkom ovog veka: Fransoa Trifoom, Gi Deborom, Anet Majklsom, Dušanom Makavejevim… 2022; Broširani povez; latinica; 24 cm; 373 str.; 978-86-7227-126-3; Branko Vučićević (1944–2016) bio je filmski kritičar, scenarista i prevodilac s engleskog, a radio je kao urednik, pomoćnik reditelja i dizajner, dok je filmske kritike i tekstove o filmu pisao u časopisima: „Književne novine“, „Filmska kultura“, „Delo“, „Film danas“, „Danas“, „Reč“, „Arkazin“, „Vreme“, „Zarez“, „Vidici“... Kako svako malo biva ukazivano o teretu i ne baš punoj smislenosti života i rada pod senkom sveopšteg diskontinuiteta na ovim prostorima, a kako je kultura sećanja barem nominalno jasno i javno prepoznata kao nužnost i na polju kulturnog stvaralaštva, više je povoda za jedno ovakvo izdanje i u ovom trenutku. To potvrđuju i sledeći redovi uvodnika Miroljuba Stojanovića, inače i urednika izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, koji je, naglasivši da je Projekat Branko Vučićević zapravo neverending story, istakao: „Projekat je zamišljen kao pre svega svojevrsni omaž čitave jedne generacije kojoj je Branko bio spiritus movens, ali i duhovni i kreativni uzor, te intelektualni katalizator koji je srpsku filmsku kulturu radikalno preveo u evropske filmske prostore i ambijentalizovao je prostorima kosmopolitske neponovljivosti. To opet govori o jednoj vrsti obaveze ovog naraštaja da traga za svojim duhovnim i intelektualnim pretečama i inspiratorima, ali, s druge strane, da reaktualizuje Branka na način primeren savremenim potrebama.“ Nakon knjiga „To je najlepši film koji sam ikada gledao“ (2019) i „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“ (2020), Filmski centar Srbije je u okviru svoje edicije celokupnih dela Branka Vučićeviće objavio i treću naslov u nizu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ donosi, kako stoji u podnaslovu, „istoriju avangardnog i papirnog filma za početnike i ponavljače“, i sadrži tekstove o avangardnom filmu, poseban blok tekstova o crnom talasu i poglavlja o eksperimentalnom filmu, alternativnom filmu, ekscentričnom filmu kao i tekstove o fluxus filmu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ ima 395 strana, a za njen dizajn i prlom se, kao i za prethodne dve knjige u ediciji, pobrinuo Borut Vild. Predgovor „B. V. – Dada-flaneur: Mala istorija neobičnih sklopova (za početnike i ponavljače)“ napisao je Jovan Čekić, nakon čega slede sedam poglavlja u koje su tematski razvrstani Vučićevićevi tekstovi: „Avangardni film III“ (novi američki film, nemački avangardni film, Maja Deren, razgovor o knjizi „Avangardni film 1895–1939“…), „Paper movies“ (serbian cutting, razgovor o knjizi „Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika“), „Fluksus i film“, „Eksperimentalni film“, „Crni talas 1968. itd“ (tekstovi i razgovori o kontroverznim filmovima Makavejeva, Žilnika, Godine, Puriše Đorđevića…), „Alternativni film“ i „Eksentrični film“ (završno poglavlje sadrži po prvi put objavljene transkripte izlaganja Branka Vučićevića, kao i intervju Miroljuba Stojnovića sa Vučićevićem urađen sa časopis „Oko“). Ilustracija na koricama knjige „Putujuće zabavne radnje“ donosi fotografiju Vučićevića i drvenog konjića nastalu na snimanju filma „Veštački raj“ Karpa Godine. Branko Vučićević, scenarista, publicista, prevodilac, filmski kritičar i autor je rođen 1934. godine u Beogradu. Vučićević je autor ili koautor scenarija za desetak filmova, uključujući filmove Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967), „Nevinost bez zaštite“ (1968) i „Mister Montenegro“ (1981), zatim za film „Rani radovi“ (1969) Želimira Žilnika, „Slike iz života udarnika“ (1972) Bate Čengića, „Splav Meduze“ (1980) i „Veštački raj“ (1990) Karpa Aćimovića Godine, kao i scenarija za TV film Branimira Dimitrijevića i Borisa Miljkovića „Šumanović – komedija umetnika“ (1987). Vučićević je autor knjiga „Imitacija života“ (1992), „Avangardni film 1895-1939“ (u dva dela, 1984, 1998), „Paper Movies“ (1998), „Srpske lepe umetnosti“, (2007)… Takođe, bio je i prevodilac sa engleskog (Nabokov, Tven, Vonegat, Dojl, Klark, Plat…). Branko Vučićević je preminuo je 18. januara 2016. u svom rodnom gradu. Podsećamo… Krajem 2019. Filmski centar Srbije započeo je kapitalni izdavački poduhvat – objavljivanje celokupnih dela Branka Vučićevića (1934-2016). Plan je da u sedam tomova bude objavljena intelektualna ostavština našeg poznatog kritičara, teoretičara filma i scenariste, čoveka koji je bio duhovni i kreativni uzor mnogih generacija naših filmskih stvaralaca. Prvi tom celokupnih dela Branka Vučićevića, „To je najlepši film koji sam ikada gledao“, donosi Vučićevićeve tekstove o sedmoj umetnosti nastale u periodu od 1956. do 2013. godine. Drugi tom, „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“, donosi filmske scenarije iz Vučićevićevog pera: „Splav Meduze“ (1978), „Šumanović“ (1982), „Umetni raj“ (1986) i „Benjamin u Moskvi“ (2015). Ova kapitala izdanja Filmskog centra Srbije udruženim snagama uredili su Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije), Jovan Čekić, Slobodan Šijan, Marija Dragojlović i Borut Vild. Projekat objavljivanja celokupnih dela Branka Vučićevića zamišljen je kao omaž čitave jedne generacije kojoj je on bio duhovni i kreativni uzor. Preostalih četiri toma celokupnih dela Branka Vučićevića su u pripremi. Paper movies zenit dadaizam splav meduze fluxus neoavangarda avangardni film srpska filmska avangarda

BRANKO VUČIČEVIĆ – CELOKUPNA DELA 1–5 Izdavač: Filmski centar Srbije 1. TO JE NAJLEPŠI FILM KOJI SAM IKADA GLEDAO Filmska kritika, Film 2020; Broširani povez; latinica; 24 cm; 283 str.; 978-86-7227-109-6; 2. ...MA TO SU SVE SAMO KOMEDIJE SA PLAKANJEM... Filmski scenario, Film 2020; Broširani povez; latinica; 24 cm; 347 str.; 978-86-7227-110-2; 3. PUTUJUĆE ZABAVNE RADNJE ...u podnaslovu, „istoriju avangardnog i papirnog filma za početnike i ponavljače“, i sadrži tekstove o avangardnom filmu, poseban blok tekstova o crnom talasu i poglavlja o eksperimentalnom filmu, alternativnom filmu, ekscentričnom filmu kao i tekstove o fluxus filmu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ ima 395 strana, a za njen dizajn i prlom se, kao i za prethodne dve knjige u ediciji, pobrinuo Borut Vild. Predgovor „B. V. – Dada-flaneur : Mala istorija neobičnih sklopova (za početnike i ponavljače)“ napisao je Jovan Čekić, nakon čega slede sedam poglavlja u koje su tematski razvrstani Vučićevićevi tekstovi: „Avangardni film III“ (novi američki film, nemački avangardni film, Maja Deren, razgovor o knjizi „Avangardni film 1895-1939“…), „Paper movies“ (serbian cutting, razgovor o knjizi „Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika“), „Fluksus i film“, „Eksperimentalni film“, „Crni talas 1968. itd“ (tekstovi i razgovori o kontroverznim filmovima Makavejeva, Žilnika, Godine, Puriše Đorđevića…), „Alternativni film“ i „Ekscentrični film“ (završno poglavlje sadrži po prvi put objavljene transkripte izlaganja Branka Vučićevića, kao i intervju Miroljuba Stojnovića sa Vučićevićem urađen sa časopis „Oko“). Ilustracija na koricama knjige „Putujuće zabavne radnje“ donosi fotografiju Vučićevića i drvenog konjića nastalu na snimanju filma „Veštački raj“ Karpa Godine. 2021; Broširani povez; latinica; 21 cm; 395 str.; 978-86-7227-119-5; 4. RADNJA MEŠOVITE ROBE Istorija umetnosti, Teorija umetnosti, Umetnost 2021; Broširani povez; latinica; 24 cm; 561 str.; 978-86-7227-121-8; 5. MOŽDA SE NAĐE MESTO I ZA OVO Ova knjiga uključuje Vučićevu prepisku sa nekoliko eminentnih stvaralaca s kraja prošlog i početkom ovog veka: Fransoa Trifoom, Gi Deborom, Anet Majklsom, Dušanom Makavejevim… 2022; Broširani povez; latinica; 24 cm; 373 str.; 978-86-7227-126-3; Branko Vučićević (1944–2016) bio je filmski kritičar, scenarista i prevodilac s engleskog, a radio je kao urednik, pomoćnik reditelja i dizajner, dok je filmske kritike i tekstove o filmu pisao u časopisima: „Književne novine“, „Filmska kultura“, „Delo“, „Film danas“, „Danas“, „Reč“, „Arkazin“, „Vreme“, „Zarez“, „Vidici“... Kako svako malo biva ukazivano o teretu i ne baš punoj smislenosti života i rada pod senkom sveopšteg diskontinuiteta na ovim prostorima, a kako je kultura sećanja barem nominalno jasno i javno prepoznata kao nužnost i na polju kulturnog stvaralaštva, više je povoda za jedno ovakvo izdanje i u ovom trenutku. To potvrđuju i sledeći redovi uvodnika Miroljuba Stojanovića, inače i urednika izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, koji je, naglasivši da je Projekat Branko Vučićević zapravo neverending story, istakao: „Projekat je zamišljen kao pre svega svojevrsni omaž čitave jedne generacije kojoj je Branko bio spiritus movens, ali i duhovni i kreativni uzor, te intelektualni katalizator koji je srpsku filmsku kulturu radikalno preveo u evropske filmske prostore i ambijentalizovao je prostorima kosmopolitske neponovljivosti. To opet govori o jednoj vrsti obaveze ovog naraštaja da traga za svojim duhovnim i intelektualnim pretečama i inspiratorima, ali, s druge strane, da reaktualizuje Branka na način primeren savremenim potrebama.“ Nakon knjiga „To je najlepši film koji sam ikada gledao“ (2019) i „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“ (2020), Filmski centar Srbije je u okviru svoje edicije celokupnih dela Branka Vučićeviće objavio i treću naslov u nizu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ donosi, kako stoji u podnaslovu, „istoriju avangardnog i papirnog filma za početnike i ponavljače“, i sadrži tekstove o avangardnom filmu, poseban blok tekstova o crnom talasu i poglavlja o eksperimentalnom filmu, alternativnom filmu, ekscentričnom filmu kao i tekstove o fluxus filmu. Knjiga „Putujuće zabavne radnje“ ima 395 strana, a za njen dizajn i prlom se, kao i za prethodne dve knjige u ediciji, pobrinuo Borut Vild. Predgovor „B. V. – Dada-flaneur: Mala istorija neobičnih sklopova (za početnike i ponavljače)“ napisao je Jovan Čekić, nakon čega slede sedam poglavlja u koje su tematski razvrstani Vučićevićevi tekstovi: „Avangardni film III“ (novi američki film, nemački avangardni film, Maja Deren, razgovor o knjizi „Avangardni film 1895–1939“…), „Paper movies“ (serbian cutting, razgovor o knjizi „Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika“), „Fluksus i film“, „Eksperimentalni film“, „Crni talas 1968. itd“ (tekstovi i razgovori o kontroverznim filmovima Makavejeva, Žilnika, Godine, Puriše Đorđevića…), „Alternativni film“ i „Eksentrični film“ (završno poglavlje sadrži po prvi put objavljene transkripte izlaganja Branka Vučićevića, kao i intervju Miroljuba Stojnovića sa Vučićevićem urađen sa časopis „Oko“). Ilustracija na koricama knjige „Putujuće zabavne radnje“ donosi fotografiju Vučićevića i drvenog konjića nastalu na snimanju filma „Veštački raj“ Karpa Godine. Branko Vučićević, scenarista, publicista, prevodilac, filmski kritičar i autor je rođen 1934. godine u Beogradu. Vučićević je autor ili koautor scenarija za desetak filmova, uključujući filmove Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967), „Nevinost bez zaštite“ (1968) i „Mister Montenegro“ (1981), zatim za film „Rani radovi“ (1969) Želimira Žilnika, „Slike iz života udarnika“ (1972) Bate Čengića, „Splav Meduze“ (1980) i „Veštački raj“ (1990) Karpa Aćimovića Godine, kao i scenarija za TV film Branimira Dimitrijevića i Borisa Miljkovića „Šumanović – komedija umetnika“ (1987). Vučićević je autor knjiga „Imitacija života“ (1992), „Avangardni film 1895-1939“ (u dva dela, 1984, 1998), „Paper Movies“ (1998), „Srpske lepe umetnosti“, (2007)… Takođe, bio je i prevodilac sa engleskog (Nabokov, Tven, Vonegat, Dojl, Klark, Plat…). Branko Vučićević je preminuo je 18. januara 2016. u svom rodnom gradu. Podsećamo… Krajem 2019. Filmski centar Srbije započeo je kapitalni izdavački poduhvat – objavljivanje celokupnih dela Branka Vučićevića (1934-2016). Plan je da u sedam tomova bude objavljena intelektualna ostavština našeg poznatog kritičara, teoretičara filma i scenariste, čoveka koji je bio duhovni i kreativni uzor mnogih generacija naših filmskih stvaralaca. Prvi tom celokupnih dela Branka Vučićevića, „To je najlepši film koji sam ikada gledao“, donosi Vučićevićeve tekstove o sedmoj umetnosti nastale u periodu od 1956. do 2013. godine. Drugi tom, „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“, donosi filmske scenarije iz Vučićevićevog pera: „Splav Meduze“ (1978), „Šumanović“ (1982), „Umetni raj“ (1986) i „Benjamin u Moskvi“ (2015). Ova kapitala izdanja Filmskog centra Srbije udruženim snagama uredili su Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije), Jovan Čekić, Slobodan Šijan, Marija Dragojlović i Borut Vild. Projekat objavljivanja celokupnih dela Branka Vučićevića zamišljen je kao omaž čitave jedne generacije kojoj je on bio duhovni i kreativni uzor. Preostalih četiri toma celokupnih dela Branka Vučićevića su u pripremi. MG103 (N)

Nova, nekorišćena. U celofanu i zaštitnoj kutiji. Staro srpsko slikarstvo / Svetozar Radojčić ; [rezime Branislav Todić ; prevela na engleski Zoja Bojić] Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski, engleski Godina 2010 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Akademska knjiga ; Beograd : Institut za teološka istraživanja, 2010 (Beograd : Publikum) Fizički opis 419 str., [112] str. s tablama : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Marković, Miodrag, 1962- = Marković, Miodrag, 1962- Vojvodić, Dragan, 1959- = Vojvodić, Dragan, 1959- Todić, Branislav, 1952- = Todić, Branislav, 1952- Marković, Miodrag B., 1962- Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Predgovor drugom izdanju: str. 5-6 O autoru: str. 417-418 Napomene i bibliografske reference: str. 239-255 Registri Summary: Svetozar Radojčić, Old Serbian painting. Predmetne odrednice Srpsko slikarstvo – 11-15v Radojčić, Svetozar, 1909-1978 Po oceni stručnjaka najbolju knjigu o starom srpskom slikarstvu napisao je Svetozar Radojčić (1909-1978), akademik i profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Knjigu je pisao dugo i ona je rezultat njegovog velikog iskustva, vrlo obimnih terenskih istraživanja, odličnog poznavanja srednjovekovne evropske i vizantijske umetnosti i njegovog besprekornog arheološkog, filološkog i istorijskoumetničkog obrazovanja. Namera mu je bila da sačini iscrpni pregled slikarskog stvaranja Srba – fresaka, ikonopisa i minijature – od njihovog uključivanja u kulturnu zajednicu evropskih naroda u XI veku, do gubitka državne samostalnosti sredinom XV stoleća. Po tako široko sprovedenom zahvatu knjiga Staro srpsko slikarstvo bila je i ostala jedinstvena u našoj sredini od njenog prvog objavljivanja 1966. godine pa do danas. Jedinstvena je i po metodologiji i načelima koja je autor u njoj dosledno sproveo. Profesor Radojčić je, naime, pošao od toga da je srpsko slikarstvo izraslo iz vizantijske umetnosti koja je bila prirodni nastavak velikog helenističkog nasleđa i da je to nasleđe oplemenilo i slikarstvo Srba u srednjem veku. Negovano između dva sveta, zapadnog i vizantijskog, ono je primalo blagotvorne uticaje i jednog i drugog, i izraslo u veliku umetnost, lako prepoznatljivu u svojoj posebnosti i veličini. A koliko je ona bila neodvojivo srasla sa bićem naroda u kojem je nastala pokazuju i njene čvrste veze s istorijom, kulturom i književnošću Srba u srednjem veku. Izbegavajući zamke jednostranog deskriptivnog ili ikonografskog metoda, autor je uspeo da sveobuhvatnim pristupom pronikne u samu suštinu starog srpskog slikarstva i kao celine i svakog spomenika ponaosob. U knjizi je to saopšteno bez nametljive učenosti, iako ona bogato zrači iz svake rečenice, a uz to lepim jezikom i odnegovanim stilom. Takve vrednosti knjige bliske su i današnjem čitaocu – on se na jednostavan način može obavestiti o starom srpskom slikarstvu i lako će razumeti njegovu veličinu i lepotu. Mada se od prvog izdanja knjige ponešto promenilo u hronologiji i tumačenju umetničkih spomenika, ta nova saznanja ne menjaju ni u čemu bitnije osnovne Radojčićeve stavove i njegovo izlaganje, zbog čega nismo smatrali da je potrebno njegov tekst dopunjavati naknadnim objašnjenjima i novom bibliografijom. Jedino je na kraju dodat rezime i potpisi slika na engleskom jeziku, kako bi knjiga postala dostupna i inostranom čitaocu. Ilustrativni materijal je takođe nov i u boji, ali je zadržan isti izbor slika koji je i autor odabrao za prvo izdanje knjige. U tekstu su učinjene samo sitne ispravke radi usklađivanja sa današnjim pravopisnim normama.