Autor - osoba Protić, Miodrag B., 1922-2014 = Protić, Miodrag B., 1922-2014 Naslov Nojeva barka : pogled s kraja veka (1900-1965) / Milorad B. Protić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 592 str. ; 20 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ566 Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge`--> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. [591-592]. Miodrag B. Protić (Vrnjačka Banja, 10. maj 1922 – Beograd, 20. decembar 2014) bio je srpski slikar, likovni kritičar, teoretičar i istoričar umetnosti i akademik. Osnovnu školu završio je u Vrnjačkoj Banji, a gimnaziju u Kraljevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950.[2] Učio je slikarstvo u Slikarskoj školi Mladena Josića 1943–1944. godine kod Jovana Bijelića i Zore Petrović. Dalje obrazovanje sticao je u Parizu 1953–1954, Italiji (u više navrata) i SAD 1963. Od 1950. do 1959. godine radi u Ministarstvu prosvete, nauke i kulture kada inicira osnivanje Moderne galerije. Otkupljuje umetničke radove sa izložbi i ateljea umetnika. Postavljen je za upravnika Moderne galerije 1959. Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvara 1965. godine i na njegovom čelu je do penzionisanja 1980. Izlaže od 1946. godine na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvi put je samostalno izlagao 1956. Član je ULUS-a od 1948. Bio je član grupe „Samostalni“ (1951–1955) i „Decembarske grupe“ (1955–1960). Napisao je veliki broj knjiga, studija, eseja i kritika o srpskoj i jugoslovenskoj likovnoj umetnosti koje objavljuje od 1952. godine. Redovni kritičar „NIN“-a je između 1952. i 1958. Sarađivao u brojnim dnevnim listovima i časopisima: „Glas“, „Rad“, „Politika“, „Borba“, „Danas“, „Delo“, „Savremenik“, „Književnost“, „Letopis Matice srpske“, „Književne novine“, „Umetnost“ i dr. Bio je član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu od 1966. do 1991. godine. Oktobra 2022. u Protićevu čast u okviru MSU organizovana je izložba Gospodstvo uma: Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti. Stvaralaštvo Slikarstvo Miodrag B. Protić je uz veliko angažovanje na osnivanju Moderne galerije i pisanju likovnih kritika u kojima je svakodnevno pratio tekući umetnički život ranih pedesetih godina, najviše bio posvećen svojoj osnovnoj delatnosti - slikarstvu. Pripadao je onaj generacija koja je prva posle raskida sa dogmatskom estetikom socijalističkog realizma povela našu umetnost prema slobodnom izrazu i osavremenjivanju njenog jezika koje će je dovesti u red aktuelnih estetičkih tokova tog vremena. Protić, veoma obrazovan i informisan bio je na samom vrhu srpskih i jugoslovenskih umetnika koji je kao istaknuti akter vlastitim slikarstvom snažno usmeravao prema modernizmu ovaj pokret naše umetničke obnove posle Drugog svetskog rata. Smatrao je da nova umetnost poseduje sopstvenu tradiciju i autonomiju za koju se u novim uslovima treba izboriti samom slikarskom praksom. Već ranim delima je obezbeđivao legitimnost apstraktnoj umetnosti do čijeg je čistog izraza došao u nekoliko etapa. Tri su slikarska elementa kojima je Protić izgradio svoj slikarski stil - linija, boja i predmet. Tokom šeste decenije njegove slike su ukazale na taj istrajni put redukcije plastične forme od realizma predmetnih elemenata do oblika koji je poprimio elemente znaka i simbola tokom šezdesetih godina. Pročišćavanje njegove slike do čiste apstraktne paradigme bilo privedeno konačnom izrazu tokom sedme decenije kada je u nekoliko značajnih ciklusa zaokružio opus dovodeći ga do najreprezentativnijih primera srpske i jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka. Kritika Preporod srpske likovne umetnosti posle 1950. godine pratila je, a katkada i predvodila, i likovna kritika. Budući da je bio svestan značaja ove discipline u našem umetničkom životu, a posebno u vremenu obnove, Miodrag B. Protić je veliki doprinos dao neumorno pišući o tekućim likovnim zbivanjima, najviše tokom šeste decenije. Njegovo čisto kritičarsko angažovanje bilo je značajno smanjeno krajem te decenije kada je bio imenovan za upravnika Moderne galerije smatrajući da sa te pozicije ima manje prava da neposredno arbitrira kritičkim ocenama o pojavama i ličnostima na aktuelnoj sceni, Protić se okreće pisanju većih eseja i studija koje su na sintetički način objedinjavale stilske i estetičke periode nastanka i razvoja ponajpre, srpskog modernizma dvadesetog veka. U tom pogledu posebno su bile značajne izložbe i ciklusa „Jugoslovenska umetnost HH veka“ koji je inicirao u Muzeju savremen umetnosti a u kojem je sa timom najistaknutijih stručnjaka dao jasnu sliku njenog razvoja i dostignuća. Nesumnjivo je da je Protić veoma mnogo doprineo novom unapređivanju likovne kritike kao aktivne discipline tumačenja dela umetnosti i njenih protagonista posle godina bučne ideološke propagande neposredno posle drugog rata. Time je on načinio svojevrsni priključak sa najznačajnijim umetničkim kritičarima između dva svetska rata i načinio jasan kontinuitet i sa tom značajnom tradicijom u novijem srpskom stvaralaštvu. Odlikovanja 1967. Srebrna medalja za zasluge Čehoslovačke Socijalističke Republike 1977. Orden „komandera“ Kraljevine Danske 1981. Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom SFRJ 1983. Orden oficira reda umetnosti i književnosti Francuske Republike Samostalne izložbe 1956. Umetnički paviljon, Beograd 1957. Beogradsko dramsko pozorište, Beograd 1958. — 1959. Tribina mladih, Novi Sad 1959. Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1960. Mala galerija, Ljubljana 1961. Narodni muzej, Požarevac 1962. Galerija umjetnina, Split 1963. Salon Moderne galerije, Beograd 1966 Galerie d`Athenes, Hilton, Atina 1967. Umetnička galerija, Niš 1968. Mala galerija, Novi Sad 1969. Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1969–1970. Gradska galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1970. Mala galerija, Ljubljana 1971. Umetnička galerija Kulturno-propagandnog centra, Sombor 1973. Galerija kulturnog centra, Beograd 1974. Izložbeni paviljon „Knjaz Miloš“, Aranđelovac 1976. Galerija Firum, Zagreb, Galerija kulturnog centra, Beograd 1978. Salon Likovne jedeni, Sombor 1979. Galerija Spektar, Zagreb, Umetnostna galerija, Maribor 1982. Mala galerija, Zrenjanin, Muzej savremene umetnosti, retrospektiva, Beograd, Salon Likovne jeseni, Sombor 1982. — 1983. Likovno razstavišče „Rihard Jakopič“, Ljubljana 1983. Narodni muzej, Kraljevo, Zamak kulture, Vrnjačka Banja 1984. Umjetnički paviljon Collegium artisticum, retrospektiva, Sarajevo, Umjetnička galerija, Zenica, Izložbeni salon Doma kulture, Banja Luka 1986. Galerija Sebastian, Beograd, Galerija Sebastian, Varaždin 1988. Galerija 73, Beograd, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz 1989. Umjetnička galerija, Budva, Umetnička galerija Stil, Varšava 1993. Galerija „Dvorac kralja Nikole I“, Nikšić 1994. Muzej savremene umetnosti, Legat Miodraga B. Protića, Beograd 1995. Galerija Narodnog muzeja, Kraljevo, Savremena galerija, Zrenjanin 1997. Galerija Zepter, Beograd 2002. Umetnički muzej, Kraljevo, Narodni muzej, Beograd 2009. Galerija RTS, Beograd Bibliografija (izbor) 1951 Petar Lubarda, Povodom izložbe mladih umetnika Srbije, Književne novine, 10. novembar, Beograd 1952 Dejan Medaković, Izložba Samostalnih, NIN, 6. juli, Beograd 1956 Borislav Mihajlović, Izložba slika M. B. Protića, NIN, 8. april, Beograd 1956 Pavle Vasić, Slikarstvo Miodraga Protića, Politika, 10. april, Beograd 1956 Lazar Trifunović, Miodrag Protić, Vidici, april-maj, Beograd 1957 Lazar Trifunović, Savremenici Miodraga B. Protića, NIN, 17. mart, Beograd 1959 Lazar Trifunović, Od racionalnog ka poetičnom, NIN, 5. juli, Beograd 1963 Peđa Milosavljević, pred. kat., Salon Moderne galerije, Beograd 1963 Dragoslav Đorđević, Miodrag B. Protić, Borba, 4. april, Beograd 1964 Živojin Turinski, Likovne kritike i eseji, Politika, 5. juli, Beograd 1965 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd 1967 Zoran Pavlović, Slikarstvo Miodraga B. Protića, Umetnost, april-jun, Beograd 1967 Lazar Trifunović, Srpska likovna kritika, Srpska književna zadruga, Beograd 1968 Ješa Denegri, Oblici nefiguracije u suvremenom slikasrtvu u Srbiji, Život umjetnosti, Zagreb 1969 Aleksa Čelebonović, pred. kat., Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1971. — 1972 Lazar Trifunović, Apstraktno slikarstvo u Srbiji, pred. kat., Galerija Kulturnog centra, Beograd 1973 Pavle Vasić, Umetnički život, Umetnička akademija, Beograd 1973 Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Nolit, Beograd 1973 Đorđe Kadijević, Izazov duhu, NIN, 4. novembar, Beograd 1976 Peđa Milosavljević, Oblik i dah oblika, Politika, 4. decembar, Beograd 1976 Zoran Markuš, Tragom doslednosti, Borba, 14. decembar, Beograd 1979 Marija Pušić, Modrag B. Protić, Umetnost, januar-februar, Beograd 1980 Slobodan Ristić, Vreme bez iluzija, Politika, 30. avgust, Beograd 1981 Marko Ristić, Svedočanstva pod zvezdama, Nolit, Beograd 1982 Marija Pušić, pred. kat. retrospektivne izložbe, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1982 Zoran Markuš, Put dug četiri decenije, Borba, 16. oktobar, Beograd 1983 Dragoš Kalajić, Tri osporavana lica Miodraga Protića, Start, 29. januar, Zagreb 1984 Sveta Lukić, Preko granica. Deset portreta modernih stvaralaca, Svjetlost, Sarajevo, BIGZ, Beograd 1986 Sveta Lukić, pred. kat., Galerija Sebastian, Beograd 1986 Jovan Despotović, Ka čistom geometrijskom duhu, Jedinstvo, 22. novembar, Priština 1993 Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti 1950-1960, Svetovi, Novi Sad 1994 Dragana Vranić, Legat Miodraga B. Protića, pred. kat., Muzej savremene umetnosti, Beograd 1995 Kosta Bogdanović, Jedna moguća relacija, Projeka(r)t, avgust, Novi Sad 1995 Ješa Denegri, Šezdesete: teme srpske umetnosti 1960-1970, Svetovi, Novi Sad 1996 Predrag J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1997 Nikša Stipčević, Otvoren i zatvoren život, Letopis Matice srpske, novembar, Novi Sad 2002 Jerko Denegri, Radmila Matić-Panić, Miodrag B. Protić, monografija, Clio, Beograd 2005 Dobrica Ćosić, Prijatelji, Politika, Narodna knjiga, Beograd 2010 Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, Vujičić Kolekcija, Univerzitet umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd

Autor - osoba Protić, Miodrag B., 1922-2014 = Protić, Miodrag B., 1922-2014Naslov Nojeva barka : pogled s kraja veka (1900-1965) / Milorad B. ProtićVrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1992Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija)Fizički opis 592 str. ; 20 cmZbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ566Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge`--> nasl. str.Tiraž 2.000Beleška o piscu: str. [591-592].Miodrag B. Protić (Vrnjačka Banja, 10. maj 1922 – Beograd, 20. decembar 2014) bio je srpski slikar, likovni kritičar, teoretičar i istoričar umetnosti i akademik.Osnovnu školu završio je u Vrnjačkoj Banji, a gimnaziju u Kraljevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950.[2] Učio je slikarstvo u Slikarskoj školi Mladena Josića 1943–1944. godine kod Jovana Bijelića i Zore Petrović. Dalje obrazovanje sticao je u Parizu 1953–1954, Italiji (u više navrata) i SAD 1963.Od 1950. do 1959. godine radi u Ministarstvu prosvete, nauke i kulture kada inicira osnivanje Moderne galerije. Otkupljuje umetničke radove sa izložbi i ateljea umetnika. Postavljen je za upravnika Moderne galerije 1959. Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvara 1965. godine i na njegovom čelu je do penzionisanja 1980.Izlaže od 1946. godine na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvi put je samostalno izlagao 1956. Član je ULUS-a od 1948. Bio je član grupe „Samostalni“ (1951–1955) i „Decembarske grupe“ (1955–1960).Napisao je veliki broj knjiga, studija, eseja i kritika o srpskoj i jugoslovenskoj likovnoj umetnosti koje objavljuje od 1952. godine. Redovni kritičar „NIN“-a je između 1952. i 1958. Sarađivao u brojnim dnevnim listovima i časopisima: „Glas“, „Rad“, „Politika“, „Borba“, „Danas“, „Delo“, „Savremenik“, „Književnost“, „Letopis Matice srpske“, „Književne novine“, „Umetnost“ i dr.Bio je član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu od 1966. do 1991. godine.Oktobra 2022. u Protićevu čast u okviru MSU organizovana je izložba Gospodstvo uma: Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti.StvaralaštvoSlikarstvoMiodrag B. Protić je uz veliko angažovanje na osnivanju Moderne galerije i pisanju likovnih kritika u kojima je svakodnevno pratio tekući umetnički život ranih pedesetih godina, najviše bio posvećen svojoj osnovnoj delatnosti - slikarstvu. Pripadao je onaj generacija koja je prva posle raskida sa dogmatskom estetikom socijalističkog realizma povela našu umetnost prema slobodnom izrazu i osavremenjivanju njenog jezika koje će je dovesti u red aktuelnih estetičkih tokova tog vremena. Protić, veoma obrazovan i informisan bio je na samom vrhu srpskih i jugoslovenskih umetnika koji je kao istaknuti akter vlastitim slikarstvom snažno usmeravao prema modernizmu ovaj pokret naše umetničke obnove posle Drugog svetskog rata. Smatrao je da nova umetnost poseduje sopstvenu tradiciju i autonomiju za koju se u novim uslovima treba izboriti samom slikarskom praksom. Već ranim delima je obezbeđivao legitimnost apstraktnoj umetnosti do čijeg je čistog izraza došao u nekoliko etapa. Tri su slikarska elementa kojima je Protić izgradio svoj slikarski stil - linija, boja i predmet. Tokom šeste decenije njegove slike su ukazale na taj istrajni put redukcije plastične forme od realizma predmetnih elemenata do oblika koji je poprimio elemente znaka i simbola tokom šezdesetih godina. Pročišćavanje njegove slike do čiste apstraktne paradigme bilo privedeno konačnom izrazu tokom sedme decenije kada je u nekoliko značajnih ciklusa zaokružio opus dovodeći ga do najreprezentativnijih primera srpske i jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka.KritikaPreporod srpske likovne umetnosti posle 1950. godine pratila je, a katkada i predvodila, i likovna kritika. Budući da je bio svestan značaja ove discipline u našem umetničkom životu, a posebno u vremenu obnove, Miodrag B. Protić je veliki doprinos dao neumorno pišući o tekućim likovnim zbivanjima, najviše tokom šeste decenije. Njegovo čisto kritičarsko angažovanje bilo je značajno smanjeno krajem te decenije kada je bio imenovan za upravnika Moderne galerije smatrajući da sa te pozicije ima manje prava da neposredno arbitrira kritičkim ocenama o pojavama i ličnostima na aktuelnoj sceni, Protić se okreće pisanju većih eseja i studija koje su na sintetički način objedinjavale stilske i estetičke periode nastanka i razvoja ponajpre, srpskog modernizma dvadesetog veka. U tom pogledu posebno su bile značajne izložbe i ciklusa „Jugoslovenska umetnost HH veka“ koji je inicirao u Muzeju savremen umetnosti a u kojem je sa timom najistaknutijih stručnjaka dao jasnu sliku njenog razvoja i dostignuća. Nesumnjivo je da je Protić veoma mnogo doprineo novom unapređivanju likovne kritike kao aktivne discipline tumačenja dela umetnosti i njenih protagonista posle godina bučne ideološke propagande neposredno posle drugog rata. Time je on načinio svojevrsni priključak sa najznačajnijim umetničkim kritičarima između dva svetska rata i načinio jasan kontinuitet i sa tom značajnom tradicijom u novijem srpskom stvaralaštvu.Odlikovanja1967. Srebrna medalja za zasluge Čehoslovačke Socijalističke Republike1977. Orden „komandera“ Kraljevine Danske1981. Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom SFRJ1983. Orden oficira reda umetnosti i književnosti Francuske RepublikeSamostalne izložbe1956. Umetnički paviljon, Beograd1957. Beogradsko dramsko pozorište, Beograd1958. — 1959. Tribina mladih, Novi Sad1959. Muzej primenjene umetnosti, Beograd1960. Mala galerija, Ljubljana1961. Narodni muzej, Požarevac1962. Galerija umjetnina, Split1963. Salon Moderne galerije, Beograd1966 Galerie d`Athenes, Hilton, Atina1967. Umetnička galerija, Niš1968. Mala galerija, Novi Sad1969. Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd1969–1970. Gradska galerija suvremene umjetnosti, Zagreb1970. Mala galerija, Ljubljana1971. Umetnička galerija Kulturno-propagandnog centra, Sombor1973. Galerija kulturnog centra, Beograd1974. Izložbeni paviljon „Knjaz Miloš“, Aranđelovac1976. Galerija Firum, Zagreb, Galerija kulturnog centra, Beograd1978. Salon Likovne jedeni, Sombor1979. Galerija Spektar, Zagreb, Umetnostna galerija, Maribor1982. Mala galerija, Zrenjanin, Muzej savremene umetnosti, retrospektiva, Beograd, Salon Likovne jeseni, Sombor1982. — 1983. Likovno razstavišče „Rihard Jakopič“, Ljubljana1983. Narodni muzej, Kraljevo, Zamak kulture, Vrnjačka Banja1984. Umjetnički paviljon Collegium artisticum, retrospektiva, Sarajevo, Umjetnička galerija, Zenica, Izložbeni salon Doma kulture, Banja Luka1986. Galerija Sebastian, Beograd, Galerija Sebastian, Varaždin1988. Galerija 73, Beograd, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz1989. Umjetnička galerija, Budva, Umetnička galerija Stil, Varšava1993. Galerija „Dvorac kralja Nikole I“, Nikšić1994. Muzej savremene umetnosti, Legat Miodraga B. Protića, Beograd1995. Galerija Narodnog muzeja, Kraljevo, Savremena galerija, Zrenjanin1997. Galerija Zepter, Beograd2002. Umetnički muzej, Kraljevo, Narodni muzej, Beograd2009. Galerija RTS, BeogradBibliografija (izbor)1951 Petar Lubarda, Povodom izložbe mladih umetnika Srbije, Književne novine, 10. novembar, Beograd1952 Dejan Medaković, Izložba Samostalnih, NIN, 6. juli, Beograd1956 Borislav Mihajlović, Izložba slika M. B. Protića, NIN, 8. april, Beograd1956 Pavle Vasić, Slikarstvo Miodraga Protića, Politika, 10. april, Beograd1956 Lazar Trifunović, Miodrag Protić, Vidici, april-maj, Beograd1957 Lazar Trifunović, Savremenici Miodraga B. Protića, NIN, 17. mart, Beograd1959 Lazar Trifunović, Od racionalnog ka poetičnom, NIN, 5. juli, Beograd1963 Peđa Milosavljević, pred. kat., Salon Moderne galerije, Beograd1963 Dragoslav Đorđević, Miodrag B. Protić, Borba, 4. april, Beograd1964 Živojin Turinski, Likovne kritike i eseji, Politika, 5. juli, Beograd1965 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd1967 Zoran Pavlović, Slikarstvo Miodraga B. Protića, Umetnost, april-jun, Beograd1967 Lazar Trifunović, Srpska likovna kritika, Srpska književna zadruga, Beograd1968 Ješa Denegri, Oblici nefiguracije u suvremenom slikasrtvu u Srbiji, Život umjetnosti, Zagreb1969 Aleksa Čelebonović, pred. kat., Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd1971. — 1972 Lazar Trifunović, Apstraktno slikarstvo u Srbiji, pred. kat., Galerija Kulturnog centra, Beograd1973 Pavle Vasić, Umetnički život, Umetnička akademija, Beograd1973 Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Nolit, Beograd1973 Đorđe Kadijević, Izazov duhu, NIN, 4. novembar, Beograd1976 Peđa Milosavljević, Oblik i dah oblika, Politika, 4. decembar, Beograd1976 Zoran Markuš, Tragom doslednosti, Borba, 14. decembar, Beograd1979 Marija Pušić, Modrag B. Protić, Umetnost, januar-februar, Beograd1980 Slobodan Ristić, Vreme bez iluzija, Politika, 30. avgust, Beograd1981 Marko Ristić, Svedočanstva pod zvezdama, Nolit, Beograd1982 Marija Pušić, pred. kat. retrospektivne izložbe, Muzej savremene umetnosti, Beograd1982 Zoran Markuš, Put dug četiri decenije, Borba, 16. oktobar, Beograd1983 Dragoš Kalajić, Tri osporavana lica Miodraga Protića, Start, 29. januar, Zagreb1984 Sveta Lukić, Preko granica. Deset portreta modernih stvaralaca, Svjetlost, Sarajevo, BIGZ, Beograd1986 Sveta Lukić, pred. kat., Galerija Sebastian, Beograd1986 Jovan Despotović, Ka čistom geometrijskom duhu, Jedinstvo, 22. novembar, Priština1993 Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti 1950-1960, Svetovi, Novi Sad1994 Dragana Vranić, Legat Miodraga B. Protića, pred. kat., Muzej savremene umetnosti, Beograd1995 Kosta Bogdanović, Jedna moguća relacija, Projeka(r)t, avgust, Novi Sad1995 Ješa Denegri, Šezdesete: teme srpske umetnosti 1960-1970, Svetovi, Novi Sad1996 Predrag J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd1997 Nikša Stipčević, Otvoren i zatvoren život, Letopis Matice srpske, novembar, Novi Sad2002 Jerko Denegri, Radmila Matić-Panić, Miodrag B. Protić, monografija, Clio, Beograd2005 Dobrica Ćosić, Prijatelji, Politika, Narodna knjiga, Beograd2010 Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, Vujičić Kolekcija, Univerzitet umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd9/5

Novi prilozi za biografiju vojvode Jezdimira Dangića AUTOR: Veljko Đ. Đurić IZDAVAČ: Nova Srbija GODINA: 1997. POVEZ: Tvrdi STRANA: 176 FORMAT: 21 cm TEŽINA: 0,3 kg TIRAŽ: 1000 STANJE: NOVO а) Дангић, Јездимир (1897-1947) б) Четнички покрет - Босна - 1941-1945

Tvrd povez sa omotom, omot malo okrznut u donjem cosku ruba, knjiga odlicna bez pisanja, 5 Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina 2011 Jagodina 2011. Tvrd povez, zaštitni omot, tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, bogato ilustrovano, veliki format (30,5 cm), 103 strane. Sadržaj: Bogosav Živković Bogosav - San i java Motiv Stvaralački Postupak Čarobni Vrt Stubovi Bogosava Živkovića Biografija Samostalne izložbe Grupne izložbe Bibliografija Katalog Mekan povez. Аутор Kojić, Ljiljana Krstić, Nina Jovanović, Ivana Наслов Богосав Живковић / [текстови Љиљана Којић, Нина Крстић, Ивана Јовановић ; биографија Нина Крстић ; попис изложби и библиографија Љиљана Којић ; превод Радмила Пауновић Штајн ; фотографије Слободан Штетић, Ненад Захар] = Bogosav Živković / [texts Ljiljana Kojić, Nina Krstić, Ivana Jovanović ; biographie Nina Krstić ; list by the exibitions and bibliographie Ljiljana Kojić ; translation Radmila Paunović Štajn ; photo Slobodan Štetić, Nenad Zahar] Врста/садржај тыпе оф материал каталог Језик српски, енглески Година 2011 Издавање и производња Јагодина : Музеј наивне и маргиналне уметности = Jagodina = Museum of Naive and Marginal Art, 2011 (Крагујевац : Графостил = Kragujevac : Grafostil) Остали аутори Paunović Štajn, Radmila, 1952- Štetić, Slobodan, 1958- Zahar, Nenad Физички опис 103 стр. : илустр. ; 31 cm Напомене Упоредо срп. текст и енгл. превод Слика Б. Живковића Тираж 1.000 Биографија: стр. 87 Напомене и библиографске референце уз текст Библиографија: стр. 93-101. ISBN ISBN 978-86-84403-79-9 (картон) Предметне одреднице Živković, Bogosav (1920-2005) Skulptura - Srbija Naivna umetnost - Slikarstvo - Skulptura - Drvo - Srbija УДК 730.071.1:929 Živković B. 012 Živković B. 73/75(497.11) 745.51(497.11)

Branislav R. Jocić - Fudbal u Beogradu za vreme drugog svetskog rata prvo izdanje, 2015. godine 384 strane, veliki broj fotografija praktično nekorišćena knjiga (kao nova)

Mek povez Hronika flore - Vesna Bošnjak Iskazi - Sonja Šljivić Uvod u uvod - Seniha Pepić Župljanin Otvorena knjiga zatvorena - Biserna Džanković Vučija Lokva - Selma Hasanović Dnevnik pesama - Aleksandar B. Laković Nevidljiva ljubav - Vladimir Jankovski 24 - Dragan Marković Sent br. 32-33 Sent br. 58-59

B. D. Benedikt OSVETA B. D. Benedikt BELI INDIJANAC Lento, 2009. 240 strana. Veoma lepo očuvana. Vajt, krivo optuženi Američki Indijanac koristi priliku i beži sa doživotne robije. Čim se dokopao slobode, on traži čoveka koji ga je krivo optužio s namerom da mu se gadno osveti. Ali stvari se ne odvijaju prema njegovom precizno skovanom planu. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez sa zastitnim omotom - 408 strana MACMILLAN 1996 Zastitni omot je sa iskrzanim i iscepanim ivicama Po obodu su vidljive zute mrlje Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja B ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Аутор - особа Đoković, Milan Наслов Фрагменти сећања на Михаила Петровића / Милан Ђоковић Врста грађе сепарат Језик српски Година 1968 Издавање и производња Београд : б. и., 1968 Напомене П.о.: Михаило Петровић човек-филозоф-математичар, Математичка библиотека 38 (1968) Предметне одреднице Petrović, Mihailo Alas, 1868-1943 -- Separat Uz knjigu ide i pozivnica i program za proslavu stogodišnjice rođenja Mihaila Petrovića u SANU...

Hans Veigl MORBIDES WIEN Bohlau Verlag, Wien, 2000 tvrde korice, prošiveno, 14,5 x 24 cm, ilustrovano (c/b), 303 str. Minimalno oguljeni ćoškovi korica i malo zacepljen (0,5 cm) jedan gornji ćošak hrbata. Na predlistu ima nekoliko beznačajnih i neupadljivih mrljica, a na ivici bloka jednu bledu i neupadljivu mrlju. Knjiga je u odličnom opštem stanju, čista i kao nova.

Mek povez, bez pisanja, prednja korica ima trag savijanja, 5- Harper Trophy 2000

- Some Yugoslav novelists 3 Committee for Foreign Cultural Relations, Belgrade, Yugoslavia, - 102 str. meki povez stanje: dobro Review of various Yugoslavian authors. Not dated, but appears to be from the 1950`s or 1960`s. This issure covers: Petrovic, Andric, Desnica, Kaleb, Marinkovic, Copic, Kosmac, & Koneski. B/w photo of each author with an essay of his writings and an excerpt from one of their works. Fiction, Classics

Mek povez - 454 strana ČAROBNA KNJIGA 2020 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Potpis na predlistu Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 4 Uzbudljiv politički triler i detektivski roman... radnja je napeta, pažljivo osmišljena i čvrsto motivisana, vođena sigurnim pripovedačkim perom do klimaksa i rešenja zagonetnih ubistava.“ – prof. Kornelije Kvas Serijal Srpske veze inspektora Jejtsa prati uzbudljive slučajeve inspektora Skotland jarda u kojima su akteri ljudi s našeg podneblja.

RASADNIK NA RASKRŠĆU: Slobodan Nenin Naslov Rasadnik na raskršću : bajka o načelima / Slobodan Nenin ; [crtež Žarko Dimić] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik ; Sremska Kamenica : Sentgraf, 2003 (Sremska Kamenica : Sentgraf) Fizički opis 1091 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Dimić, Žarko ISBN (Karton) Napomene Str. 1089: Beleška o piscu / B. N. Bibliografija: str. 1091. Ivice listova su malo požutele, ostalo je odlično očuvano.

Аутор - особа Вучо, АлександарНаслов Корен вида / Александар Вучо ; поговор Јован ДелићВрста грађе роман ; одрасли, опште (лепа књижевност)Језик српскиГодина 1983Издавање и производња Београд : Просвета, 1983 (Београд : Нови дани)Физички опис 134 стр. ; 21cmДруги аутори - особа Делић, Јован, 1949- = Delić, Jovan, 1949-Напомене "Јубиларно издање поводом 85.годишњице пишчевог живота ; Прво издање објављено код С. Б. Цвијановића у Београду 1928 --> предлистКорјени омама: стр. 109-[135].Предметне одреднице Вучо, Александар, 1897- -- "Корен вида"3/22

Mek povez - 273 strana NEOPRESS 2016 Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja Stanje kao na fotografijama B - A Rođeni da trčimo je inspirativna priča o značaju trčanja i trčanju kao načinu života. Trčanje unosi radost, sjedinjuje čoveka sa prirodom i predstavlja eliksir života. Indijsko pleme, Trčeći Narod – Tarahumare, živi u meksičkim planinama daleko od ostalog sveta. Oni nas uče prastaroj i zaboravljnoj mudrosti življenja - trčeći po planinama u sandalama od starih automobilskih guma.

Aleksandar B. Nedeljković(prevod) Izdavač: Alnari 2003; latinica; 21 cm; 279 str.; 86 tiraž 500 PRIMERAKA Naslov originala: The Master of Light / Roger Zelazny Gospodar svetlosti je jedan od najvećih SF romana svih vremena. Nezaobilazno SF delo. (David Langford, Amazon.co.uk) Nekako se sve zasebne komponente Gospodara svetlosti – humor i epika, nauka i religija, akcija i filozofija – spajaju u odličan roman. Rezultat je moje omiljeno Zelaznijevo delo, zapravo, jedan od mojih omiljenih naučnofantastičnih romana svih vremena. (Rich Horton, SF Site).

većinom odlično očuvano ! !! 5 Kg poštarina kao paket pošte 1. Opravka mašina za pranje rublja Milan Milašinović - 350 grama 2. Alain Peyrefitte - Tehnokratska Bolest - 1100 grama 3. Radmilo Armenulić - Šampionski tenis - 525 grama 4. Oxford školska enciklopedija 1 A-B - 500 grama 5. Miodrag Popović - Vuk Stefanović Karadžić 1787-1864 - 925 grama 6. Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac - 500 grama 7. Karate borilačka veština i sport Milorad Stričević - 450 grama 8. Karate borilačka veština i sport Milorad Stričević - 650 grama

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta – kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života. Ovo je treća knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od oktobra 1978. do novembra 1982. Te su crtice istovremeno i setni tragovi jednog vremena, i duhovite žaoke koje su na zapanjujući način uvek aktuelne, i zrna mudrosti kojima vreme ništa ne može. Knjige Dušana Radovića su prosto nezaobilazne jer nas je on – pročitao.

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta – kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života. Ovo je treća knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od oktobra 1978. do novembra 1982. Te su crtice istovremeno i setni tragovi jednog vremena, i duhovite žaoke koje su na zapanjujući način uvek aktuelne, i zrna mudrosti kojima vreme ništa ne može. Knjige Dušana Radovića su prosto nezaobilazne jer nas je on – pročitao.

Mek povez - 385 strana MAGELAN PRES BEOGRAD 2013 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 1 Kultni autor, svetski putnik, pustolov i pisac, Borna Bebek u ovoj knjizi opisuje svoja putovanja kroz Tursku, Avganistan, Indiju – neumorni putnik u traganju za jedinstvenim iskustvima i smislom ljudske egzistencije! Ova knjiga na fascinantan način objedinjuje opise dalekih zemalja i mora, ljudi i običaja, istorije i filozofije. Glavni i najbolji deo ovog zadivljujućeg putopisa posvećen je Indiji, toj večitoj tajni, zagonetki i utočištu.

Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa radija Studija B - "Beograde, dobro jutro". Od jula 1975 do novembra 1976 autor je iz studija, sa tog visokog mesta oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta. U knjizi nije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava. Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod samo sto datuma. Povez knjige : broširani Strana : 400 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Ovo je treća knjiga tekstova iz emisije "Beograde, dobro jutro" Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa radija Studija B - "Beograde, dobro jutro". Od jula 1975 do novembra 1976 autor je iz studija, sa tog visokog mesta oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta. U knjizi nije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava. Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod samo sto datuma. Povez knjige : broširani Strana : 300 Format : 20 cm Pismo : latinica

Mek povez - 325 strana DERETA BEOGRAD 1989 Korice sa vidljivim znacima korišćenja - manja iskrzanost na rikni Na par mesta stranice spojene - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 4 Evald Flisar je najčitaniji autor savremene slovenske književnosti, koji privlači čitalačku publiku i van granica svoje zemlje. Čarobnjakov šegrt je jedno od njegovih najpoznatijih dela. Slomljen od bezuspešne potrage za smislom života, od straha od budućnosti, nepodnošljivih pritisaka i nenalaženja odgovora na ključna pitanja o sebi, životu i Bogu, glavni junak ove savremene `bajke` stiže u Indiju podno Himalaja u potrazi za tajnovitim mudracem Joganandom.

Petar Nikolajevič Vrangel – Sećanja Broj strana: 421 Format: B-5 Povez: Mek Biblioteka: Posebna izdanja Oblast: Književnost SADRŽAJ Glava I OSLOBAĐANjE SEVERNOG KAVKAZA Na Kubanju U Nogajskim stepama Oslobađanje Tereka Glava II NA MOSKVU Na Donu U Zadonskim stepama U Povolžju Glava III NEMIRI NA KUBANjU Glava IV PROPAST Od Harkova do Rostova Poslednji dani u armiji U izgnanstvu Glava V SMENA VLASTI Glava VI PRVI DANI Glava VII UOČI NAPADA Glava VIII JURIŠ! Glava IX U SEVERNOJ TAVRIJI Glava X NA KUBANj Glava XI SVI NA VRANGELA! Glava XII PREKO DNjEPRA Glava XIII POSLEDNjI ULOG Na poslednjoj liniji MAPA I FOTOGRAFIJE