Ogledi Podgorica 2008g. 200str. Potomak Sule Radovog Radulovica

Izdanje Kultura, Beograd, 1948, tvrd povez, 510 + 480 strana U redakciji G. F. Aleksandrova, B. E. Bihovskog, M. B. Mitinia i P. F. Judina, deo sadržaja ima na slikama. Malo vidljivi tragovi vremena, korice imaju poneko oštećenja, u proseku nije loše stanje

Paralaksa: vodič za razumevanje stvarnosti - Bojan Džodan mek povez dobro ocuvano 158

U dobrom stanju SUSTAV ĆUDOREDNOSTI Autor - osoba Hegel, Georg Wilhelm Friedrich Naslov Sustav ćudorednosti / G.W.H. Hegel ; prevod Nadežda i Žarko Puhovski ; komentar Gerhard Göhler Jedinstveni naslov System der Sittlichkeit Herausgegeben von Georg Lasson. scr Vrsta građe stručna monog. ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, 1976 Fizički opis 142 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Puhovski, Nadežda Puhovski, Žarko Göhler, Gerhard Zbirka Biblioteka ; 6 Napomene Prevod dela: System der Sittlichkeit Herrausgegeben von Georg Lasson Kazalo Uvod, str. 7 1. Apsolutna ćudorednost prema odnosu, str 9 A. Prva potencija prirode, supsumcija pojma pod zor, str. 9 B. Druga potencija beskonačnosti, idealnost, u formalnom ili u odnosu, str. 20 a. Supsumcija pojma pod zor. b. Supsumcija zora pod pojam. c. Potencija indiferencije a i b. 2. Negativno, ili sloboda, ili zločin, str. 32 3. Ćudorednost, str. 43 Prvi odjeljak: Državni ustav, str. 46 I. Ćudorednost kao sustav, mirujući, str. 46 II. Vlada, str. 55 A. Apsolutna vlada str. 56 B. Opća vlada, str 60 a. Sustav potrebe, b. Sustav pravičnosti, c. Sustav stege. C. Slobodna vlada, str. 71 Komentar Gerhard Gohier: Dijalektika i politika u Sustavu ćudorednosti, str. 75 1. Pretpostavke i postavljanje pitanja. Prvi dio: Sustavne analize. 2. Logičko sustavni principi u Sustavu ćudorednosti. 3. Sustavnost Sustava ćudorednost). Georg Vilhelm Fridrih Hegel

c-b tvrd povez 210 strana

Dragoljub B. Đorđević, Bogdan Đurović. Niš, 2011. 146 str. ćirilica, broširan povez.

spolja kao na slikama pecatiranai numerisana unutra odlicna i izgleda i necitana b-7,,,8-24

Бети Б. Јангс: ВАШЕ ДЕТЕ И СТРЕС Помозимо деци да савладају животне притиске и оптерећења Издавач: САВАНА, Београд, 1996.год. Меки повез, 303 стране, латиница. Пристојно очувано, уз потпис на предлисту.

Nikolaj Berđajev – O čovekovom ropstvu i slobodi SADRŽAJ UMESTO PREDGOVORA Ο protivrečnostima u mom mišljenju I 1. Ličnost 2. Gospodar, rob i slobodan čovek II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću 2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu 3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan i čovekovo robovanje prirodi 4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan i čovekovo robovanje društvu 5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti 6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma III 1.a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države b) Sablazan rata i čovekovo robovanjve ratu s) Sablazan nacionalizma i čovekovo robovanje nacionalizmu. Narod i nacija d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje aristokratizmu Dvostruki lik aristokratizma e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu 2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma 3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje erotskom. Polnost, ličnost i sloboda b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka. Pobeda nad strahom i smrću 2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam Broj strana: 262 Format: A-5 Povez: Mek izdavač - Logos www.logos.in.rs

Matila Gika : FILOZOFIJA I MISTIKA BROJA , Ghyka, Matila, 1881-1965 = Гика, Матила, 1881-1965 Prevod i predgovor Branimir Šešelja Književna zajednica Novog Sada, 1987, Fizički opis XVI, 258 str. : graf. prikazi ; 21 cm Zbirka Biblioteka Anthropos ; 14 Prevod dela: Philosophie et mystique du nombre / Matila Ghyka Svetovi broja Matila Gike / B. Š.: str. V-XVI. Predmetne odrednice Filozofija prirode -- Broj Očuvanost 4.

Kosmo-psiho-logos, Georgij Gačev, `Logos` 2012, 357 strana. Isporuka(plaćanje) lično, N. Bg -B. kosa, kao preporučena tiskovina, ili kurirskom službom, a nakon uplate na račun: KOMERC. BANKA 205-9001019419338-83; ili putem PostNeta na ime i telefon iz oglasa. -Troškove dostave snosi kupac. -ne šaljem pouzećem ni u inostranstvo. Za sve dodatne informacije možete me kontaktirati preko kupindo poruka. p 199, k 4

Autor - osoba Eco, Umberto, 1932-2016 = Eko, Umberto, 1932-2016 Arnheim, Rudolf, 1904-2007 = Arnhajm, Rudolf, 1904-2007 Attneave, Fred Bense, Max Coons, Edgar Jakobson, Roman, 1896-1982 = Jakobson, Roman, 1896-1982 Kraehenbuehl, David Meyer, Leonard B. Moles, Abraham, 1920-1992 = Mol, Abraham, 1920-1992 Zareckiî, V. A. Naslov Estetika i teorija informacije / Umberto Eko... [et al.] : priredio Umberto Eko ; [prevela Cvijeta Jakšić-Josić] Jedinstveni naslov Estetika i teoria dellʹinformazione. srpski jezik Vrsta građe zbornik Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1977 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 231 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Eco, Umberto, 1932-2016 = Eko, Umberto, 1932-2016 Jakšić-Josić, Cvijeta Zbirka ǂBiblioteka ǂDanašnji svet / [Prosveta, Beograd] ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Estetika i teoria dellʹinformazione / a kura di Umberto Eko Tiraž 2.500 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Estetika -- Teorija informacije SADRŽAJ Umberto Eko – Uvod 7 Roman Jakobson – Lingvistika i teorija komunikacije 33 Maks Benze – Sažeti temelji modeme estetike 51 Rudolf Arnhajm – Teorija informacije 77 Edgar Kuns – David Kreenbil – Informacija kao mera strukture u muzici 85 Fred Atniv – Proces stohastičke kompozicije 133 Abraham A. Mol – Analiza struktura pesničke poruke na različitim nivoima senzibiliteta 147 Leonard B. Mejer – Značenje u muzici i teorija informacije 173 V. A. Zarecki – Tip kao informacija 199 MG122 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Sadržaj: DIJALEKTIKA EGZISTENCIJE U FILOZOFIJI SERENA Kjerkegora (Mirko Zurovac) PREDGOVOR UVOD PRVI ODELJAK BOLEST NA SMRT JE OČAJANJE A. DA JE OČAJANJE BOLEST NA SMRT B. Mogućnost i stvarnost očajanja C. Očajanje je: »bolest na smrt« B. OPŠTOST (OBIČNOST) OVE BOLESTI (OČAJANJE) . C. OBLICI OVE BOLESTI (OČAJANJE) A. Očajanje posmatrano tako da ne razmišljamo o tome da li je svesno ili nije svesno, nego da samo razmišljamo o momentima sinteze vlastitog ja a. Očajanje posmatrano pod dvostrukim određenjem konačnosti i beskonačnosti — Očajanje bezkonačnosti potiče od nedostatka konačnosti — Očajanje konačnosti jeste nedostatak bezkonačnosti . b. Očajanje viđeno pod određenjem mogućnosti — nužnost — Očajanje mogućnosti je nedostatak nužnosti — Očajanje nužnosti je nedostatak mogućnosti B. Očajanje viđeno pod određenjem svesti — Očajanje koje ne zna da je očajanje očajničko neznanje o tome da se ima vlastito ja i to večno vlastito ja b. Očajanje koje je svesno toga da je očajanje, koje Je dakle svesno toga da ima vlastito ja, u kojem se ipak nalazi nešto večno, a pored toga je u očajanju što ne želi da bude samim sobom ili je u očajanju što želi da bude samim sobom — Očajanje zato što se ne želi biti samim sobom, očajanje 1. Očajanje zbog zemaljskih stvari ili određenih zemaljskih stvari 2. Očajanje zbog večnosti ili zbog samog sebe . — Očajanje u kome se želi biti samim sobom ili očajanje prkosa DRUGI ODELJAK A. OČAJANJE JE GREH Prvo poglavlje: Stupnjevi u svesti vlastitog ja (odredenje: pred bogom) Prilog Definicija greha implicira mogućnost sablazni Opšta primedba o sablazni Drugo poglavlje: Sokratovska definicija greha Treće poglavlje: Da greh nije negacija nego pozicija Da li onda greh u izvesnom smislu postaje velika retkost (moral) B. Nastavljanje greha A. Greh očajavanja zbog svoga greha B. Greh očajanja koji se tiče oproštaja grehova (sablazan) C. Greh napuštanja hrišćanstva modo ponendo, greh proglasid ga za neistinu Rečnik nekih važnijih pojmova Seren Kjerkegor (5. maj, 1813 — 11. novembar, 1855), bio je danski filozof, teolog i pjesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalističke filozofije. Kjerkegor je žestoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono što je on smatrao formalnostima hrišćanske crkve. Najveći deo njegovog dela, bavi se religijskim problemima kao što su priroda vere, problemima hrišćanske Crkve kao institucije, hrišćanskom etikom i uopšte teologijom, ali i emocijama i osećanjima ličnosti koja se afirmiše kroz različite odluke u životu. Svoje rano delo je pisao pod različitim pseudonimima kroz osobene poglede i kompleksnu dispoziciju dijaloga. Biografija Seren Obi Kjerkegor rodio se 5. maja 1813. godine u Kopenhagenu. Njegov lični život obeležili su događaji koje je dansko društvo smatralo skandaloznima, a tu spadaju: porodična mitologija, raskid veridbe s Reginom Olsen, napad satiričnog lista, , Gusar` na Serena i istupi filozofa protiv Crkve. Serenov otac, Mikal, poticao je iz siromašne porodice. U mladosti je u neobično teškim uslovima čuvao ovce, i tako je prokleo Boga zbog svoga teškog života. To je osnov prvog porodičnog mita. Tumačeći svoj greh po Starom zavetu, otac je smatrao da će Bog zbog njegova prestupa kažnjavati celu porodicu, te je decu vaspitao u duhu verskog fanatizma. Poslat u Kopenhagen kada mu je bilo 12 godina otac budućeg filozofa se brzo osamostalio i obogatio. Mladi Seren je, međutim, gotovo celokupnu imovinu koju je nasledio od oca utrošio na štampanje knjiga, a poslednju paru namenio je za štampanje anticrkvenih letaka, koji su izlazili pod zajedničkim nazivom „Trenutak“. Osnov drugog porodičnog mita je to što je Serenova majka bila druga žena njegovog oca. Venčali su se godinu dana posle smrti njegove prve žene, a četiri meseca kasnije se rodilo njihovo prvo dete. Po religijskom moralu - zgrešili su. U drugom braku otac je imao sedmoro dece, od kojih je Seren bio najmlađi. Majka i petoro dece, od koji četvoro nisu čak ni dočekali 33 godine - Hristov vek, umrli su, iz čega je Kjerkegorov otac zaključio da je to božja kazna zbog počinjenog greha. Sumorna atmosfera u kući uzrok je što Seren nije u roku završio teološke studije, koje je započeo 1830. godine. Kao dvadesettrogodišnjak seli se iz kuće i vodi raspusan život, iako je otac više puta pokušavao da ga vrati sa grešnog puta. Iznenadna očeva smrt 1838. godine navela ga je da završi prekinute studije. Završne ispite polaže 1840. godine, a već sledeće godine završava disertaciju pod naslovom „O pojmu ironije“. Završetak njegovih studija se vremenski poklapa sa „Regininim slučajem“. Septembra 1840. godine Seren se verio s Reginom Olsen, a posle nepunih godinu dana raskida veridbu. Pojedinostima i uzrocima raskida posvetio je celo poglavlje knjige „Stadijumi na životnom putu“, pod naslovom „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“. Posle boravka u Berlinu, gde je slušao predavanja Šelinga, koja su ga brzo razočarala, počinje razdoblje stvaralačke euforije, koje traje od 1843. do 1846, odnosno do godine u kojoj je Kjerkegor očekivao svoju smrt. Najpre je objavio knjigu pod antihegelovskim naslovom „Ili-ili“, koja se pojavila pod pseudonimom Viktor Eremit. Knjiga prikazuje dva tipa života: estetski, slobodan od odgovornosti, i etički, u kome se čovek podređuje zahtevima društvenog života. Završni deo knjige sadrži i propoziciju religijskog tipa života. Između tih tipova života nema kompromisa. Postoji alternativa: ili, ili. Ubrzo potom pojavila se knjiga „Ponavljanje“, izdata pod pseudonimom Konstantin Konstantinus. Istovremeno pojavila se knjiga „Strah i drhtanje“, koju je objavio pod pseudonimom Johanes de Silencio. Obe knjige se dopunjavaju predstavljajući događaj u literaturi i filozofiji, a kroz obe knjige se takođe provlači i problem Regine i oca. Potom Kjerkegor piše „Filozofske mrvice“ i „Završni nenaučni postskriptum uz filozofske mrvice“. U filozofskom pogledu to su njegove najvažnije knjige. „Pojam strepnje“, naredna knjiga, sadrži psihološku interpretaciju bespredmetne strepnje, kao i njenu konfrontaciju sa dogmom prvog greha. Tokom devet godina koje su usledile posle datuma očekivane smrti napisao je jedva tri knjige. Na samrtnoj postelji je završio pisanje „Dnevnika“, koji je imao čak 2845 strana. Ovaj najveći danski filozof poslednje dane proveo je u bolnici u kojoj je umro 11. novembra 1855. godine. Na nadgrobnom spomeniku uklesan je, u skladu sa filozofovom željom, stih iz Brorsonove crkvene pesme: „-{Det er en liden tid, saa har jeg vunden...}-“ Kjerkegorov značaj za razvitak evropske filozofije uopšte postao je vidljiv tek početkom prošlog veka, a najveći je uticaj imao na razvitak egzistencijalističke misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se održao sve do naših dana.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Književnost, Mitovi, Prinošenje žrtve, Mitovi -Analiza, semiotička Verski obredi, Lepenski vir, žrtva u Hebreja, Golgota i Pasha, Pohvala ljubavi, Šekspirov Kralj Lir... ```````````````````````` Miodrag Pavlović, u knjizi antropoloških ogleda na temu žrtvenog obreda, nastoji da pronađe antropološku činjenicu koja je u korenu nastanka mita, i posredno, u korenu nastanka književnosti. Oslanjajući se na arheološke podatke srednjeg i mlađeg kamenog doba autor uočava kontinuitet kulturnih pojava koje imaju i sakralni karakter i znače podsticaj umetničkog i književnog stvaranja. Polazeći od kulture Lepenskog vira, preko neolitskih nalazišta širom Evrope, do podataka o hebrejskoj i helenskoj tradiciji, autor utvrđuje univerzalno prisustvo žrtvenog obreda i ukazuje na njegovu mitotvoračku funkciju. U poslednjem delu knjige razmatraju se poznata dela svetske književnosti u svetlosti antropološkog uvida koje ova ispitivanja nude. „U koji red literature valja smestiti Pavlovićevu knjigu Poetika žrtvenog obreda? U njoj je, možda, najviše reči o arheologiji i o mitologiji, ali ona diše i etnologijom, istorijom religijâ i istorijom umetnosti, ogledima iz književnosti… Ova knjiga je ipak najviše ono što joj naslov kazuje: pesnički, što će reći, samosvojan i originalan pristup verovatno najstarijem ljudskom fenomenu – žrtvenom obredu.“ Akademik Vladeta Jerotić a) Književnost - Mitovi - Prinošenje žrtve b) Mitovi -Analiza, semiotička v) Verski obredi - Prinošenje žrtve

Neopragmatizam Richarda Rotryja - uvod u demokratizirano mišljenje Asim Mujkić Izdavač PrintCom d.o.o. Grafički Inženjering Tuzla 2000. 124 str. Autor: Asim Mujkić Izdavač: Akademija Nauka i Umjetnosti Bosne i Hercegovine Opis: Filozofska misao se u ovom stoljeću višestruko odnosi spram upita tradicije. Problem koji tradicija pred nas postavlja je hermeneutički i on se pokušava razriješiti putem kontekstualizacije, odnosno smiještanja sebe u horizont razumijevanja koji proizlazi iz upita tradicije. Na pitanja koja pred nas postavlja tradicija - o smislu (bitka), ili o tome kako se nositi sa stvarnošću - filozofska misao odgovara uglavnom na dva sljedeća načina: a) smiještanjem sebe u kontekst ne-humanog realiteta u pokušaju pronalaženja vanvremenih istina o realitetu i sopstvu. `Rezultati` te potrage, ili nastali horizonti razumijevanja, biti će pretendenti za povlaštenu predstavu kulture čovječanstva. Oni će postati metainstancija na osnovu koje ćemo samjeravati sve naše projekte i sva naša uvjerenja; ili b) smiještanjem sebe u kontekst razumijevanja koje proizlazi iz uvjerenja o `nepovjerenju prema metanaracijama`. Neopragmatizam Richarda Rortyja pripada drugom odgovoru. On je poziv na razumijevanje koje nema spasonosno, transcendentalno utočište. Temeljno uvjerenje na kojem počiva Rortyjev neopragmatizam tvrdi da je naše samo/razumijevanje na koje smo neminovno upućeni, naše `nošenje sa stvarnošću`, `samo/osmišljavanje` ili `iskustvo` uvijek jezičko. U jezičkom horizontu u kom se odvija naše samo/razumijevanje sabire se naša povijesnost, sadašnjost i mogućnost vlastitih projekata. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 28.10.19.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na fotografiji se vidi da ima na dve stranice malo hem olovke, ima povucenih recenica obicnom grafitnom olovkom, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Nikolaj Berđajev – O čovekovom ropstvu i slobodi SADRŽAJ UMESTO PREDGOVORA Ο protivrečnostima u mom mišljenju I 1. Ličnost 2. Gospodar, rob i slobodan čovek II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću 2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu 3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan i čovekovo robovanje prirodi 4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan i čovekovo robovanje društvu 5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti 6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma III 1.a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države b) Sablazan rata i čovekovo robovanjve ratu s) Sablazan nacionalizma i čovekovo robovanje nacionalizmu. Narod i nacija d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje aristokratizmu Dvostruki lik aristokratizma e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu 2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma 3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje erotskom. Polnost, ličnost i sloboda b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka. Pobeda nad strahom i smrću 2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam Nikolaj Aleksandrovič Berđajev (rus. Николай Александрович Бердяев; Kijev, 18. mart 1874 — Klamar, 24. mart 1948)[1][2] bio je ruski religijski i politički filozof, predstavnik egzistencijalizma Rođen je u Kijevu u aristokratskoj porodici. Majka mu je bila polufrancuskinja, a otac Rus. Pohađao je vojnu školu, iz koje je izbačen zbog nedovoljne ocene iz veronauke. Veroučitelj verovatno nije mogao da pretpostavi da će Nikolaj Aleksandrovič postati izuzetno značajan religiozni mislilac, koga u crkvenim krugovima nazivaju prorokom, doktor teologije i laureat za Nobelovu nagradu. Sa svega četrnaest godina čita Hegela, Kanta i Šopenhauera. Od ranog detinjstva govori francuski (jezik koji su koristili u kući) i nemački. Odlučuje da se posveti intelektualnoj karijeri i 1894. godine se upisuje na Kijevski univerzitet.[3] Tamo postaje marksist i posle hapšenja na studentskim demonstracijama, četiri godine kasnije, izbačen je sa univerziteta. I posle toga nastavlja sa aktivnostima usmerenim protiv vlasti i biva osuđen na progonstvo u unutrašnjost u trajanju od tri godine. Godine 1904. se ženi sa Lidijom Trušef, svojom životnom saputnicom, i par se seli u Petrograd, prestonicu i tadašnji centar intelektualne i revolucionarne aktivnosti. Dva puta je za vreme carske Rusije boravio u zatvoru i privremeno prognan u unutrašnjost Rusije, i dva puta za vreme boljševizma. Jednom prilikom je nedelju dana proveo u zatvoru Čeke da bi ga na kraju ispitivao sam Đeržinski , načelnik ČEKA-e. Proterivanje iz Rusije Godine 1922. Berđajev je proteran sa ženom Lidijom i njenom sestrom Jevgenijom Rap iz Rusije zajedno sa mnogim piscima i filozofima. Neko vreme boravi u Berlinu, a zatim u Parizu i na jugu Francuske. Krajem septembra meseca 1945. godine, Lidija umire usled paralize muskulature grla koja je bila praćena otežanim govorom i uzimanjem hrane. Berđajev ostaje da živi sa svojim najboljim prijateljem, Lidijinom sestrom, Jevgenijom Rap. Univerzitet u Kembridžu mu 1947. godine dodeljuje doktorat teologije honoris causa. Umro je za svojim pisaćim stolom u martu 1948. u Klamaru u blizini Pariza. Filozofija U središte svoje filozofije je stavio slobodu, za koju je smatrao da postoji van Boga (pod uticajem nemačkih mističara, u prvome redu Jakoba Bemea). Smatrao je da je čovek pozvan da stvara zajedno sa Bogom i da je ovaj život u stvari osmi dan stvaranja na koji je čovek pozvan. Veruje da se čovek može opravdati stvaralaštvom. Specifičan je i njegov odnos prema ideji pakla, za koji smatra da ne postoji, ali u svojoj filozofskoj autobiografiji ispoveda da se svakog dana sa suzama moli za sve one koji se muče u paklenim mukama. Prihvata Fjodorovljevo uslovno tumačenje apokalipse, po kome je samo put zla predodređen, dok je Božiji put, put slobode i stvaralaštva. U Petrogradu je osnovao Religiozno filozofsko društvo. Pod raznim uticajima stvara sopstveni filozofski sistem kao svojevrsni egzistencijalizam. Smatra imperativnim vraćanje crkvi i hrišćanstvu, odnosno hrišćanskom svetu kao utočištu zakonitosti i morala i civilizacije na razumu zasnovane. Duh čoveka koji je stvorio tehniku nije u stanju zavladati njome, menjajući pritom organsko-iracionalno s organizaciono-racionalnim. Mašina menja čovečji rad i to treba da uništi ropstvo i siromaštvo čoveka, ali mašina se ne pokorava onome što je od nje traženo, već mašina nameće nova, svoja pravila. Zloupotrebi mašine nije kumovala mašina, već baš čovek. Mašina može biti moćno sredstvo pobede nad prirodom ako je čovek slobodnog duha. Stvaralaštvo Duhovna kriza intiligencije (1910) Filosofija slobode (1911) Aleksej Stepanovič Homjakov (1912) Duša Rusije (1915) Smisao stvaralaštva (1916) Nacionalizam i imperijalizam (1917) Nacionalizam i mesijanizam (1917) Kriza iskustva (1918) Sudbina Rusije (1918) Mirosozercanije Dostojevskog (1923) Smisao istorije (1923) Novo srednjovekovlje (1924) Konstantin Leontijev (1926) Filosofija slobodnoga duha. Problematika i apologija hrišćanstva (1928) O dostojnosti hrišćanstva i nedostojnosti hrišćana (1928) Marksizam i religija (1929) O samoubistvu (1931) Ruska religiozna psihologija i komunistički ateizam (1931) Hrišćanstvo i klasna borba (1931) O čovekovom pozvanju. Opit iz paradoksalne etike (1931) Hrišćanstvo i aktivnost čoveka (1933) Sudbina čoveka u savremenom svetu (1934) Ja i svet objekata. Ogled o usamljenosti i druženju (1934) Duh i realnost. Osnove bogočovečanske duhovnosti (1937) Hrišćanstvo i antisemitizam. Religiozna sudbina jevrejstva (1938) O ropstvu i slobodi čovekovoj. Ogled personalističke filosofije (1939) Ruska ideja. Osnovni problemi ruske misli IXX i početka XX veka (1946) Opit eshatološke metafizike (stvaralaštvo i objektivizacija) (1947) Samospoznaja (1949) Carstvo duha i carstvo ćesara (1949) Egzistencijalna dijalektika Božanskog i ljudskog (1952) Izvor i smisao ruskog komunizma (1955) Istina i otkrovenje (1996) Filosofija nejednakosti Jakob Beme Nova religijska svest i društvena stvarnost Duh i sloboda Subjektivizam i individualizam u društvenoj filosofiji

U dobrom stanju Autor - osoba Blanqui, Louis Auguste, 1805-1881 Naslov Kritika društva i ostali radovi / Auguste Blanqui ; izbor, prijevod, predgovor i bilješke Mile Joka Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1979 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Joka, Mile Napomene Auguste Blanqui: str. 5-22 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 155-158 Predmetne odrednice Blanki, Ogist, 1805-1881 Društvo U sklopu posebnih izdanja, koja je zagrebačka izdavačka organizacija »Školska knjiga« pokrenula unatrag nekoliko godina, pojavio se i izbor radova istaknutoga francuskog revolucionara Augustea Blanquija koji je pripremio poznati javni radnik Mile Joka. Osim dobroga prijevoda koji omogućava tečno čitanje, što je osnovni preduvjet valjanog razumijevanja Blanquijeva djela, knjiga je popraćena i dobrim predgovorom i bilješkama, te iscrpnom bibliografijom, a dodana joj je i statička tabela s pregledom Blanquijeva tamnovanja, koju je francuski historičar Maurice Dommanget objavio 1957. u pariškom izdanju svoga djela »Les idćes politiques et sociales d`Auguste Blanqui« i pjesma koju je jedan od vodećih njemačkih pjesnika — Han s Magnus Enzensberger — posvetio nesalomljivom francuskom revolucionaru, u prijevodu Srđana Joke pod naslovom »L. A. B. (1805-1881)«. Valja spomenuti da je u toj istoj grupi, u kojoj je »Školska knjiga« objavila već nekoliko poznatih djela s društvenom problematikom, Mile Joka objavio i izbor iz radova socijalista utopista pod naslovom »Preteče naučnog socijalizma«, koji obuhvaća i niz manje poznatih socijalnih teoretičara i revolucionarnih aktivista iz prošlog stoljeća. Auguste Blanqui je revolucionar i teoretičar radničkog pokreta koji je klasnu borbu proklamirao kao apodiktičnost društveno-povijesnog razvoja i s aspekta te borbe i historijske nužnosti tumačio društvene pojave i zbivanja u Francuskoj svoga vremena. Bio je jedan među malobrojnima u šarolikoj plejadi socijalista koji su se u mnogo čemu približili marksističkoj, tj. znanstvenoj eksplikaciji socijalnog bitka, te ako tome dodamo i zbiljskost njegove životne golgote koja ga je sudbinski vezivala više od četrdeset godina uz mnogobrojne francuske tamnice, onda nas ne začuđuju oni laskavi epiteti koje su Blanquijevu imenu dodavali istaknuti revolucionarni vođe, nazivajući ga doajenom revolucija, mozgom i srcem proleterske partije, okovanim proleterskim Prometejom, Vječnim sužnjem itd. ogist blanki, utopijski socijalizam, socijalisti

UZBUDLJIVO ALPSKO PUTOVANJE TRAGOVIMA FRIDRIHA NIČEA Planinarenje s Ničeom je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra. Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste. Knjiga godine po izboru NPR-a! Prevod sa engleskog: Boris Todorović *** „Kag u svom upečatljivom pripovedanju dovodi Ničeov život u stalnu vezu sa svojim... On izaziva čitaoce da budu ono što bi mogli postati.“ --Steven B. Smith, The New York Times Book Review „Kag ima prijatno uvrnut, jezgrovit stil, a pogotovo je zanimljiv misliocima na koje je Niče duboko uticao.“ --Steven Poole, The Guardian „Zanimljiva neformalna meditacija... Ultimativno pitanje je da li je Ničeova filozofija naviknuta na nagone koji vrebaju, može biti od koristi u svakodnevnom životu. Kag, dajući i eliptičan i dubok odgovor, izražava duboko razumevanje ove teme.“ -- The New Yorker „Gospodin Kag vešto prepliće svoju filozofsku zabrinutost i male i velike krize svakodnevnice... njegova iskrenost je okrepljujuća.“ --Geoff Wisner, The Wall Street Journal „ Ne samo pristupačano upoznavanje s Ničeovom mišlju, Kagova knjiga je takođe... potvrda da filozofija uspeva u situaciji kad je protivotrov za pasivnosti zdravog razuma... Kag je možda prerastao svoje mladalačke drame, ali nastavlja da dopušta da ga filozofija osokoli .“ --Becca Rothfeld, The Atlantic „Meditativno... nagoni na razmišljanje... Kag je stvorio uzbudljiv prikaz ličnog susreta s velikim umom.“ -- Publishers Weekly Povez knjige : mek Strana : 217 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis UZBUDLJIVO ALPSKO PUTOVANJE TRAGOVIMA FRIDRIHA NIČEA Planinarenje s Ničeom je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra. Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste. Knjiga godine po izboru NPR-a! Prevod sa engleskog: Boris Todorović *** „Kag u svom upečatljivom pripovedanju dovodi Ničeov život u stalnu vezu sa svojim... On izaziva čitaoce da budu ono što bi mogli postati.“ --Steven B. Smith, The New York Times Book Review „Kag ima prijatno uvrnut, jezgrovit stil, a pogotovo je zanimljiv misliocima na koje je Niče duboko uticao.“ --Steven Poole, The Guardian „Zanimljiva neformalna meditacija... Ultimativno pitanje je da li je Ničeova filozofija naviknuta na nagone koji vrebaju, može biti od koristi u svakodnevnom životu. Kag, dajući i eliptičan i dubok odgovor, izražava duboko razumevanje ove teme.“ --The New Yorker „Gospodin Kag vešto prepliće svoju filozofsku zabrinutost i male i velike krize svakodnevnice... njegova iskrenost je okrepljujuća.“ --Geoff Wisner, The Wall Street Journal „Ne samo pristupačano upoznavanje s Ničeovom mišlju, Kagova knjiga je takođe... potvrda da filozofija uspeva u situaciji kad je protivotrov za pasivnosti zdravog razuma... Kag je možda prerastao svoje mladalačke drame, ali nastavlja da dopušta da ga filozofija osokoli.“ --Becca Rothfeld, The Atlantic „Meditativno... nagoni na razmišljanje... Kag je stvorio uzbudljiv prikaz ličnog susreta s velikim umom.“ --Publishers Weekly

Nova, nekorišćena sadržaj predgovor prvom izdanju .... 7 predgovor drugom izdanju .... 15 1. uvod .... 23 2. žak lakan .... 43 3. julija kristeva .... 63 4. intermeco: epistemički relativizam u filozofiji nauke .... 76 5. lisirigare .... 134 6. bruno latur .... 153 7. intermeco: teorija haosa i „postmoderna nauka” .... 163 8. žan bodrijar .... 177 9. žil delezi feliks gatari .... 185 10. polvirilio .... 201 11. gedelova teoremai teorija skupova: neki primeri zloupotrebe .... 208 12. epilog .... 214 dodatak a prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneuticikvantne gravitacije .... 247 dodatak b neki komentarina parodiju .... 285 dodatak c prevazilaženje granica: pogovor .... 294 bibliografija .... 307 spisak prevedene literature .... 322 indeks .... 323 ************ Sokal, Alan, 1955- = Sokal, Alan, 1955- Bricmont, Jean, 1952- = Brikmon, Žan, 1952- Intelektualni šarlatani / Alan Sokal, Žan Brikmon ; prevod Slobodan Damnjanović Jedinstveni naslov Intellectual Impostures. srp Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. Deretino izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 327 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Damnjanović, Slobodan, 1951- = Damnjanović, Slobodan, 1951- Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / Dereta, Beograd Prevod dela: Intellectual Impostures / Alan Sokal and Jean Bricmont Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autorima Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 307-322 Registar. Predmetne odrednice Nauka -- Kriticizam **************** Da li postmoderni intelektualci zloupotrebljavaju nauku? Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst, eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije“. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala“. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim konceptima tadašnjeg uredništva i besmislice maskira visokoparnim naučnim izrazima, usledio je pravi skandal i žestoka akademska rasprava. „Sokalova podvala“ dospela je na prve strane mnogih svetskih časopisa. Urednici Soušel teksta i neki postmodernisti osudili su ovaj postupak kao neetički, pa su čak i autora proglasili psihijatrijskim slučajem. Za druge, Sokal je bio heroj akademske zajednice, čiji je eksperiment bio neophodan kako bi se javno razotkrilo da se netačan i neistinit naučni rad može objaviti u uglednom stručnom časopisu samo zbog toga što je krcat komplikovanim izrazima i potpisan od strane akademskog autoriteta. Ova krajnje neobična knjiga predstavlja beskompromisni obračun s nelogičnim, katkad čak i apsurdnim naučnim idejama priznatih intelektualaca. Duhovito i argumentovano napisano, delo Intelektualni šarlatani opovrgava shvatanje po kome su naučne teorije samo puki „narativi“ ili društveni konstrukti i istražuje mogućnosti i granice nauke. x2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 20 tak recenica podvuceno hem olovkom, sve ostalo uredno! Rene Genon je jedan od najpoznatijih uporednih istraživača religija i ezoterijskih učenja. Njegova sintetička istraživanja objavljena su u brojnim knjigama od kojih su najpoznatije: Velika trijada, Simbolika krsta, Kralj sveta, Kriza modernog sveta, Istok i Zapad, Simboli sakralne nauke. Veliki pesnik Dante je sâm tvrdio da njegova Božanstvena komedija ima četiri značenja. Istraživači su do ove Genonove knjige otkrili tri (doslovno, filozofsko-teološko i socijalno-političko). Genon tvrdi da je četvrto značenje inicijacijsko, koje je „metafizičko po svojoj suštini“. Ova strana Danteovog dela, bez koje Božanstvena komedija ne bi imala onaj smisao koji ima danas, važna je i za ostala tri značenja. Genon tvrdi da nije važno da li je Dante bio paganin, hrišćanin ili albigenz, jer je čista metafizika univerzalna. René (Jean-Marie-Joseph) Guénon [30] (15. studenog 1886. - 7. siječnja 1951.), bio je francuski intelektualac koji je i dalje utjecajna figura u domeni metafizike jer je pisao o temama u rasponu od `svete znanosti`,[a] i tradicionalne studije[b][31][stranica potrebna] do simbolizma i inicijacije. U svojim spisima on predlaže ili `izravno razotkriti neke aspekte istočnjačkih metafizičkih doktrina`,[32] te doktrine definira kao `univerzalni karakter`,[33] ili `prilagoditi te iste doktrine zapadnim čitateljima[34]. ] dok je bio strogo vjeran njihovom duhu`;[32] samo je podržao čin `prenošenja` ovih istočnjačkih doktrina, ponavljajući njihov `neljudski karakter`. koristio je svoje sufijsko ime Abdel Wâhed Yahiâ (arapski ʿAbd al-Wāḥid Yaḥyá عبد الـوٰاحد يحيیٰ) javno od 1930. nadalje. René Guénon rođen je u Bloisu, gradu u središnjoj Francuskoj, otprilike 160 km (100 milja) od Pariza. Guénon je, kao i većina Francuza tog vremena, rođen u rimokatoličkoj obitelji podrijetlom iz provincija Angevin, Poitou i Touraine u Francuskoj;[35] njegov otac je bio arhitekt i bio je vrlo blizak s majkom, a još više sa svojom tetkom. Mme Duru, učiteljica koja ga je naučila čitati i pisati, dvije pobožne katolike.[36] Do 1904. Guénon je kao student živio u Parizu, gdje su mu studije bile usmjerene na matematiku i filozofiju. Bio je poznat kao briljantan učenik, posebice matematike, unatoč lošem zdravlju.[37] U Parizu 1905. zbog zdravstvenih problema napušta pripreme za prestižna natjecanja École Polytechnique i École normale supérieure.[38] Godine 1906. po istoj osnovi (iako je bio visok 1,89 m) bio je oslobođen regrutacije.[39] Guénon je promatrao i povezao se s nekim studentima koji su u to vrijeme bili pod Papusovim nadzorom.[40] Guénon je ubrzo otkrio da je ezoterični kršćanski Martinistički red, koji je također nadzirao Papus, nepravilan: kasnije je napisao da ovaj okultistički milje nije primio nikakav autentičan duhovni prijenos.[41] Pridružio se gnostičkoj crkvi koju je utemeljio Léonce Fabre des Essarts (Synesius). Ni ovu gnostičku crkvu nije shvaćao ozbiljno, ali mu je to omogućilo da pod imenom `Tau Palingenius` postane osnivač i glavni suradnik periodične revije La Gnose (`Gnosis`), pišući za nju članke do 1922. i usredotočujući se na istočnjačke duhovne tradicije (taoizam, hinduizam i sufizam). Od svojih upada u francuske okultističke i pseudo-masonske redove, očajavao je u mogućnosti da ikada sakupi ove raznolike i često loše razvrstane doktrine u `stabilnu građevinu`.[42] U svojoj knjizi Vladavina količine i znakovi vremena također je istaknuo ono što je vidio kao intelektualnu prazninu francuskog okultističkog pokreta, koji je, kako je napisao, bio potpuno beznačajan, i što je još važnije, bio kompromitiran infiltracijom određene osobe upitnih motiva i integriteta.[43] Nakon svoje želje da se pridruži redovnoj masonskoj poslušnosti, postao je član Thebah lože Grande Loge de France slijedeći drevni i prihvaćeni škotski obred.[44] Otprilike u to vrijeme (prema naznakama koje su reproducirali njegov biograf Paul Chacornac i neki od njegovih bliskih prijatelja ili suradnika kao što su Jean Reyor, André Préau i Frans Vreede),[42] moguće je da se René Guénon upoznao s hinduizmom, posebno putem inicijatska loza Shankarâchârye, [d] i s taoizmom, zbog njegovog prijateljstva s Georges-Albertom Puyouom de Pouvourvilleom, alias Matgioi. Georges-Albert Puyou de Pouvourville, iniciran je u taoizam u Tonkinu ​​(oko 1887.–1891.) od strane seoskog poglavara: Tong-Song-Luata (`Gospodar rečenica`). Paul Chacornac je pretpostavio da bi Guénon također primio izravan prijenos taoizma preko mlađeg sina Učitelja rečenica, Nguyena Van Canga, koji je došao u Francusku s Matgioijem i ostao neko vrijeme u Parizu.[45] Većina biografa prepoznaje da je susret koji je najviše obilježio njegov život i njegov rad bio onaj s hindusima, od kojih je jedan barem igrao ulogu instruktora ako ne i duhovnog učitelja. Taj se susret dogodio vrlo rano tijekom razdoblja 1904.-1909., vjerojatno po njegovom dolasku u okultistički svijet, ako ne i prije.[46][47] Upoznao je Léona Champrenauda, ​​alias Abdul-Haqqa, i Johna-Gustava Agelija, alias Abdul-Hadija koje je Abder-Rhaman el Kébir inicirao u sufizam u Kairu. Iako je René Guénon 1910. bio upućen u islamski ezoterizam,[e] sam je inzistirao na podsjećanju da se uski i čisto religiozni koncept `obraćenja` ne odnosi na njegov slučaj. Prema P. Chacorncu, Guénon je smatrao da je islam jedan od tradicionalnih oblika najpristupačnijih zapadnjacima, dok je zadržao autentične mogućnosti u domeni inicijacije. Kada je stigao u Kairo 1930. godine, njegovo se vanjsko ponašanje promijenilo i potpuno se uronio u popularni muslimanski milje grada.,.[42][48] Guénon je bio iniciran u sufijski šadhilijski red od strane Ivana Aguélija, [49] uzevši ime `ʿAbd al-Wāḥid Yaḥyā`.[50] Guénon, otpušten iz vojne službe zbog zdravstvenih problema, studirao je filozofiju na Sorboni tijekom Prvog svjetskog rata.[51] Godine 1917. Guénon je započeo jednogodišnji boravak u Sétifu u Alžiru, predajući filozofiju studentima. Nakon Prvog svjetskog rata napustio je nastavu kako bi svoju energiju posvetio pisanju; njegova prva knjiga, Uvod u proučavanje hinduističkih doktrina, objavljena je 1921. Od 1925. Guénon je postao suradnik u recenziji koju je uredio P. Chacornac, Le Voile d`Isis (`Izidin veo`); nakon 1935. i pod Guénonovim utjecajem, ovaj časopis postao je poznat kao Les Études Traditionnelles (`Tradicionalne studije`). Iako je u to vrijeme već pokušao izlaganje hinduističkih doktrina europskoj publici u komadima ny orijentalisti, Guénonov Uvod u proučavanje hinduističkih doktrina unaprijedio je svoj predmet na jedinstven pronicljiv način,[42] pozivajući se na pojmove metafizike i tradicije u njihovom najopćenitijem smislu, koje je Guénon precizno definirao, zajedno s potrebnim razlikama i definicije naizgled nedvosmislenih pojmova kao što su religija, tradicija, egzoterizam, ezoterizam i teologija. Guénon je objasnio da njegova svrha nije bila opisati sve aspekte hinduizma, već dati potrebne intelektualne temelje za pravilno razumijevanje njegova duha.[42][52] Knjiga također predstavlja oštru osudu djela nekih drugih europskih pisaca o hinduizmu i tradiciji općenito; prema Guénonu, takvim piscima je nedostajalo nikakvo duboko razumijevanje svoje teme i njezinih implikacija. Knjiga također sadrži kritičku analizu političkih upada Britanskog Carstva u temu hinduizma (i same Indije) kroz teozofiju Madame Blavatsky.[53] Objavljivanje ove knjige brzo mu je donijelo priznanje u pariškim krugovima.[54] René Grousset je u svojoj `Povijesti istočne filozofije` (1923.) već nazvao Guénonovo djelo `klasikom`. André Malraux će mnogo kasnije reći da je to bio, `u svoje vrijeme, glavni grad knjige`.[55] S druge strane, Guénon je bio vrlo razočaran reakcijom njegovih prijatelja neotomista, Noëlle Maurice-Denis i njegov nekadašnji pristaša Jacques Maritain tvrdili su da su Guénonovi stavovi `radikalno nepomirljivi s [katoličkom] vjerom`; nazvao ih je `hinduističkom obnovom drevne Gnoze, majkom hereza`.[56] Jacques Maritain, kada je postao francuski veleposlanik u Vatikanu nakon Drugog svjetskog rata, zatražio je Guénonovo djelo uvršteno u Katolički indeks zabranjenih knjiga, što nije rezultiralo zbog odbijanja Pija XII i potpore kardinala Eugènea Tisseranta. [57] U rujnu 1920., Père Peillaube je zamolio Guénona da napiše knjigu protiv Teozofskog društva.[58] Godine 1921. Guénon je objavio seriju članaka u francuskoj Revue de Philosophie, što je, zajedno s nekim dodacima, dovelo do knjige Teozofija: povijest pseudo-religije. Njegovu kritiku teozofije konzervativni katolici primili su pozitivno.[59] Međutim, njegova kasnija knjiga Orient et Occident udaljila ga je od njegovih katoličkih pristaša.[60] Tijekom desetljeća 1920. – 1930. Guénon je počeo stjecati širu javnu reputaciju, a njegov rad su zabilježile razne velike intelektualne i umjetničke ličnosti unutar i izvan Pariza.[61] U to su vrijeme objavljene i neke od njegovih knjiga koje objašnjavaju `intelektualnu podjelu` između Istoka i Zapada, te osebujnu prirodu, prema njemu, moderne civilizacije: Krizu modernog svijeta, te Istoka i Zapada. Godine 1927. objavljena je druga velika doktrinarna knjiga njegovih djela: Čovjek i njegovo nastajanje prema Vedânti, a 1929. Duhovni autoritet i vremenska moć. Posljednja navedena knjiga nudi općenito objašnjenje onoga što je Guénon vidio kao temeljne razlike između `svetičkih` (svećeničkih ili svetih) i `kraljevskih` (vladinih) ovlasti, zajedno s negativnim posljedicama koje proizlaze iz uzurpacije prerogativa potonjih s s obzirom na prvo.[62] Iz tih razmatranja, René Guénon prati izvorište moderne devijacije, koja se, prema njemu, nalazi u uništenju templarskog reda 1314. godine.[63] Godine 1930. Guénon je napustio Pariz i otišao u Kairo i definitivno se uklopio u muslimanski svijet. Tijekom svog dugotrajnog boravka u Egiptu, René Guénon je vodio strog i jednostavan život, u potpunosti posvećen svojim spisima.[64] Prvo, živio je 7 godina na raznim mjestima u srednjovjekovnim judeo-islamskim četvrtima oko sveučilišta Khan el-Khalili i al-Azhar, jednog od najvažnijih intelektualnih centara sunitskog muslimanskog svijeta. 1930. godine želio je upoznati šeika Abder-Rahmana Elisha El-Kebira, učitelja sufijske duhovne loze kojoj je pripadao, ali je upravo umro i mogao je samo meditirati na svom grobu.[65] Upoznao je šeika Salâmu Râdija, tada `pola` (`Qutb`), najvišeg autoriteta od smrti Abder-Rahmana Elisha El-Kebira iz šadhilitske grane kojoj je Guénon pripadao.[66] Razmijenili su po pitanjima duhovna iskustva i nekoliko svjedočanstava potvrđuju da je Guénon postao njegov učenik.[67] Upoznao se jednog jutra u zoru dok je klanjao, kao i svaki dan, u džamiji Seyidna el Hussein ispred mauzoleja u kojem se nalazi glava Husayn ibn Alija, šejh Mohammad Ibrahim s kojim se jako zbližio.[68] Guénon je 1934. oženio Ibrahimovu najmlađu kćer s kojom je imao četvero djece. Godine 1937., zahvaljujući velikodušnosti engleskog obožavatelja Johna Levyja, par je postao vlasnici male vile, “Villa Fatma” nazvane po supruzi, u modernoj četvrti Duqqi zapadno od Kaira u podnožju piramida. Guénon je rijetko izlazio i često je odbijao zapadne posjetitelje (adresa je ostala tajna).[69] Većinu je potrošio njegovo vrijeme radeći u svom uredu i molitvu u svom oratoriju.[70] Godine 1949. dobio je egipatsko državljanstvo. Sedgwick je o Guénonovom životu u Egiptu napisao da je, iako je nastavio zanimanje za hinduizam i druge religije, Guénonova vlastita praksa bila čisto islamska. `Ne zna se da je ikada nekome preporučio da postane hinduist, dok je mnoge uveo u islam`.[71] Potaknut od strane nekih svojih prijatelja i suradnika, Guénon je pristao osnovati novu masonsku ložu u Francuskoj utemeljenu na njegovim `tradicionalnim` idealima, pročišćenu od onoga što je vidio kao neautentične narasline koje su toliko opsjedale druge lože s kojima se susreo tijekom svojih ranih godina u Pariz. Ova se loža zvala La Grande Triade (`Velika trijada`), naziv inspiriran naslovom jedne od Guénonovih knjiga. Prvi osnivači lože, međutim, razišli su se nekoliko godina nakon njezina nastanka.[72] Ipak, ova loža, koja pripada Grande Loge de France, i danas je aktivna. René Guénon preminuo je u nedjelju, 7. siječnja 1951.; njegova posljednja riječ je bila `Allah`