Mek povez, velikog formata. Schaums outline series, McGraw-Hill Book Company, New York, St. Louis, San Francisco, Toronto, Sydney, 1968. Including 600 solved problems. Completely Solved in Detail. Na predstranici mali potpis. Veoma dobro očuvana knjiga, 278. strana. dule, veselina nikolića, 2022.

OPŠTA HEMIJA AUTOR: B. V. NJEKRASOV IZDAVAČ: NAUČNA KNJIGA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1971. TVRDE KORICE PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA: 751 STR. FORMAT 24 CM ILUSTROVANO STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA stočić

Zadaci i riješeni primjeri iz matematičke analize za tehničke fakultete Autori: G. S. Baranbnkov, B. P. Demidovič, S. V. Frolov, A. R. Janpoljskij, V. A. Jefimenko, S. Kogan, G. L. Lunc, E. F. Poršneva, B. P. Syčeva, R. J. Šostak Zagreb 1995.mek povez, 487 strana. Knjiga je odlično očuvana. V3 Riječ je o poznatoj zbirci zadataka i riješenih primjera više matematike ruskih autora u redakturi B. P. Demidoviča. Odlikuje se bogatstvom dobro odabranih primjera iz svih područja više analize, diferencijalnog računa, integralnog računa i diferencijalnih jednadžbi, a obrađene su i metode približnog računanja. Pri tome su u tekstu dana kratka, ali temeljita teorijska objašnjenja i veći broj potpuno izrađenih standardnih primjera. U dodatku se mogu naći neke najvažnije tablice i niz krivulja.

Computational Mathematics / Isaak Abramovich Demidovich, Boris Pavlovich Maron Izdavač: Mir publishers Moskva, Rusija 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, engleski jezik, 688 strana. Napomena: pohaban zaštitni omot; na predlistu mali potpis prethodnog vlasnika; ako se ovo izuzme, knjiga je odlično očuvana. R19 COMPUTATIONAL MATHEMATICS discusses operations involving approximate numbers, the computation of functions, the approximation of algebraic and transcendental equations, computational methods in linear algebra, the theory of interpolation, approximate differentiation and integration of functions, and the fundamentals of the Monte Carlo method and its applications. The text is designed for students of higher technical schools but will be useful to the engineer and anyone interested in applied mathematics. The material is presented in clear-cut form and is abundantly supplied with illustrative examples. Within a short space of time, it has gone through four editions in the Soviet Union.

Izdavač: Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ Mesto: Beograd Godina: 1998. Broj strana: 276 U ODLIČNOM STANJU Prirodni resursi predstavljaju izuzetno bogatstvo svake zemlje. Međutim, oni nisu toliko veliki da se nepravilnim korišćenjem ne bi mogli ugroziti. Zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje i domaćinsko ponašanje. Primena lekovitog i aromatičnog bilja u svetu je u stalnom porastu, a to se oseća i u našoj zemlji, naročito poslednjih desetak godina. Mnoge biljne vrste koje se koriste u fitoterapiji su iz spontane flore i njihova povećana upotreba ugrožava prirodno bogatstvo. Iz tih razloga zakonskom regulativom je zabranjeno ili ograničeno sakupljanje pojedinih biljaka, kako bi se sačuvao biljni fond. Kvalitet biljnih sirovina, sakupljenih u prirodi, dosta varira u zavisnosti od različitih faktora (kvaliteta zemljišta, nadmorske visine…), što može biti problem pri proizvodnji fitopreparata koji mora imati standardni kvalitet. Radi očuvanja prirodnog bogatstva i obezbeđenja dovoljnih količina sirovina određenog i standardnog kvaliteta, neophodno je na što većim površinama gajiti lekovito i aromatično bilje. Potreba za plantažiranjem je iz dana u dan sve veća, jer je i potreba za biljem sve veća. Značaj ove knjige je u tome što omogućava svima koji to žele da gaje lekovito i aromatično bilje, da dođu do saznanja koji je način najbolji za njihovu proizvodnju. Obzirom da je knjiga napisana jasnim i prihvatljivim jezikom, kao i zbog svega napred navedenog, ona predstavlja veliki doprinos i naučnoj literaturi. To opravdava opredelenje instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” Beograd da izda ovu knjigu, kako bi podstakla i olakšala opredelenje mnogih društvenih subjekata i privatnog sektora da gaje lekovito i aromatično bilje kao značajnu sirovinu za farmaceutsku. Hemijsku, kozmetičku, prehrambenu i druge srodne industrije.

Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađenja mora sa brodova dobro stanje, posveta autora

Funkcije kompleksne promenljiv Euler-ovi integrali. Beselove funkcije. Božidar P. Đerasimović Univerzitet-Mašinski fakultet, 1971 - 139strana mek povez odlična Predavanja iz matematike na poslediplomskim studijama Mašinskog fakulteta u Beogradu. 2. izd.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lekovite biljke (u literaturi se može sresti i termin medicinske biljke) se koriste u zvaničnoj ili narodnoj medicini za lečenje bolesti ili očuvanje zdravlja ljudi. Danas se koristi oko 10.000 vrsta biljaka i posvećuje im se velika pažnja upravo u cilju pronalaženja boljih lekova koji bi po organizam čoveka bili što je moguće manje štetni. Mnoge farmakopeje u svetu koriste biljke za dobijanje lekova (u Rusiji se oko 170 vrsta biljaka koristi u te svrhe) jer su bogate sadržajem alkaloida, glikozida, smole, etarskih ulja i dr. Nauka koja se bavi izučavanjem lekovitog bilja, odnosno drogama biološkog porekla naziva se farmakognozija. Istorija upotrebe biljaka u lečenju tesno je povezana sa istorijom i razvojem ljudskog društva. Najstariji pisani dokumenti potiču iz Kine 3000 godina p. n. e. kada se znalo za više od stotinu lekovitih biljaka među kojima se neke i danas koriste, kao npr. rebarbara (Rheum ssp.) i cimet. Godina 1806. obeležena je zaslugom nemačkog apotekara Fridriha Vilhelma Sertinera (nem. Friedrich Wilhelm Sertürner 1783—1841), koji je prvi izolovao morfin iz opijuma, kao početak stručne farmakognozije. Razvoj fitoterapije u Srbiji Prvi pisani dokumenti o upotrebi biljaka u lečenju, fitoterapiji, sadržani su u manastirskim kodeksima Hodoškom (XIV vek) i Hilandarski (XV i XVI vek). U XVIII veku Zaharije Stefanović Orfelin u svom delu Veliki srpski travnik 1783. g. opisao je na desetine biljaka i način njihove upotrebe. Vuk Stefanović Karadžić je 1818. g. u Srpskom rječniku objavio veliki broj podataka o upotrebi biljaka u narodnoj medicini. U XIX veku posebno mesto u izučavanju fitoterapije zauzimaju Josif Pančić, svojim delom Botanika(1868) i Sava Petrović koji je napisao prvu knjigu o rasprostranjenju i upotrebi lekovitog bilja kod nas, Lekovito bilje Srbije (1883). U isto vreme Vladan Đorđević objavljuje Narodna medicina u Srba i Vasa Pelagić priručnik Stvarni narodni učitelj. Ova dela su dosta pomogla popularisanju upotrebe lekovitog bilja. Početkom XX veka počinje i novo poglavlje u razvoju fitoterapije obeleženo radom Jovana Tucakova (1905—1978) i njegovih saradnika, učenika i sledbenika. Višegodišnji rad u prikupljanju podataka o rasprostranjenju lekovitih biljaka, njihovoj upotrebi u narodnoj medicini kao i laboratorijska ispitivanja njihovih sastojaka postavili su temelje naše fitoterapije. Među mnogobrojnim naučnim i stručnim radovima izdvajaju se Farmakognozija (1948) i Lečenje biljem (1971). Ovaj vrsni naučnik je osnivač Instituta za proučavanje lekovitog bilja Josif Pančić u Beogradu.

Mek povez,format A4.Autor Bozidar Milic.Beograd 1977.Odlicno stanje.404 strana

Primena jonskih tečnosti i eutektičkih rastvarača u proizvodnji biodizela Ogranak SANU u Nišu Leskovac 2021g./426 str. Dragan Z. Troter, Zoran B. Todorović, Biljana S. Đorđević, Olivera S. Stamenković, Vlada B. Veljković Mek povez,knjiga odlicno ocuvana. vrt6

Андреја Тепавчевић/ Бранимир Шешеља: МАТЕМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ИНФОРМАТИКЕ Издавач: STYLOS, Нови Сад, 1995.год. Меки повез, 206 страна, латиница. Одлично очувано. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.

Matematicki fakultet/Beograd.Udzbenicki format,broj strana 502,odlicno ocuvana k10

korica min. pohabana po ivicama, podvlačeno po nekoliko redova na 25 % strana, 418str.,meki povez,24cm, š j15

B. Blagojevic - Hidrologija zemljista --- Izdavac : Gradjevinska knjiga Beograd 1961, 256 strana, malo veci format POLICA 20

Jovan B. Radunović - Statistička fizika sa kinetičkom teorijom u fizičkoj elektronici , izdanje ETF Beograd . Knjiga je nova !!

PTICE GRABLJIVICE IDEOGRAMI Svetozar B. Santovac Bečej,19956.gos...ILUSTROVANA u boji....24.cm,62.strane Ornitologija je naučna disciplina biologije koja se bavi proučavanjem ptica. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

STRUKTURA - NOMENKLATURNI CIKLUS HEMIJE - engleski jezik THE STRUCTURE - NOMENCLATURE CYCLE OF CHEMISTRY MATHEMATICAL CHEMISTRY MONOGRAPHS / MONOGRAFIJE MATEMATIČKE HEMIJE 11 Autor: Seymour B. Elk Izdavač: Kragujevac, 2011. Broj strana: 218 Povez: tvrd Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. (sadržaj na slici)

Naslov: Sistem radijacione kontrole u biotehnologiji Autor(i): Dr Radosav Mitrović, dr Ranko Kljajić i dr Branislav Petrović Izdavač: Naučni institut za veterinarstvo Mesto: Novi Sad Godina: 1996. U mirnodopskim prilikama procena nivoa radioaktivnosti i radijacionog rizika u pojedinim delovima životne sredine i lanca hrane zahteva stručan kadar, odgovoran i savestan rad, posedovanje specifične nuklearne instrumentacije i precizno definisanu zakonsku i podzakonsku regulativu. U akutnoj radijacionoj situaciji, pored prethodno navedenog, neophodan je brz i efikasan rad, brza procena razvoja radijacione situacije uz respektovanje zakonske regulative za vanredni događaj i posledice primene nuklearnog oružja. Međutim, mnogi principi, organizacija rada, analitičke metode, nuklearna instrumentacija i drugo, zajednički su za rad u mirnodopskoj, kao i u akutnoj i hroničnoj radijacionoj situaciji. Da bi se dobijeni rezultati radiometrijskih ispitivanja mogli upoređivati na međunarodnom planu, što je veoma značajno za promet prehrambenih proizvoda, neophodno je da postoji ujednačenost tehnologija rada, radijaciono-higijenske procene konzumne vrednosti namirnica i stočne hrane, kao i radijacionog opterećenja i rizika za stanovništvo. Osnova za izradu ove knjige nalazi se u nekoliko publikacija međunarodnih organizacija (IAEA, FAO, WHO, ICRP i dr.), koje su navedene u bibliografiji. Ova knjiga treba da posluži kao osnova za realizaciju BIOTEHNIČKOG MONITORING SISTEMA (BIMOS), koji čini sastavni deo integralnog monitoringa radiokativnosti u mirnodopskoj situaciji u našoj zemlji. Procena radijacione ugroženosti biosfere, odnosno životne sredine i lanca hrane, od izvanrednog su značaja za zaštitu zdravlja ljudi. Realizacija ovog programa zahteva učešće stručnjaka različitih profila, od meteorologa, hemičara fizičara, informatičara, preko biotehnologa do zdravstvenih radnika. U ovoj knjizi nisu posebno razrađivana pitanja stručne i naučne osnove za radijaciono-higijensku kontrolu u biotehnologiji, pošto je problematika ove oblasti detaljno razrađena u publikaciji „RADIJACIONA HIGIJENA U BIOTEHNOLOGIJI“, Naučna knjiga, Beograd, 1991. Želja autora je da ova knjiga posluži kao vodič biotehničkim stručnjacima različitih profila (veterinari, agronomi, prehrambeni tehnolozi i dr.) prilikom uvođenja određenih radijaciono-higijenskih mera i kontrole u kompleksu biotehničke proizvodnje i prehrambene tehnologije. AUTORI SADRŽAJ Predgovor PRVI DEO Organizacija sistema radijacione kontrole 1. Radijaciona kontrola biotehničke proizvodnje 1. Mreža ustanova za radijaciono-higijensku kontrolu biotehničke proizvodnje PRVI NIVO DRUGI NIVO 2. Radiometrijske laboratorije 2.1. Centralna analitičko arbitražna radiometrijska laboratorija (AARL) 2.1.1. Posebna (namenska) zgrada Raspored prostorija u AARL 2.2. Radiometrijska laboratorija okruga (RLO) 2.2.1. Prostorni uslovi rada 3. Nuklearna instrumentacija i laboratorijska oprema 3.1. Nuklearna instrumentacija za AARL 3.2. Nuklearna instrumentacija za RLO 3.3. Laboratorijska oprema za AARL 3.4. Laboratorijska oprema za RLO 4. Stručni kadrovi za AARL i RLO 5. Osnovna pravila za bezbedan rad u radiometrijskoj laboratoriji 6. Terenska (pokretna) radiometrijska laboratorija (TRAL) 2. Radijacioni biotehnički monitoring 1. Organizacija biotehničkog monitoring sistema (BIMOS) 2. Osnove zakonske regulative za organizovanje BIMOS-a ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTINJA OD ZARAZNIH BOLESTI KOJE UGROŽAVAJU CELU ZEMLJU PODZAKONSKA REGULATIVA 3. Organizacija DRUGOG KRUGA BIMOS-a u Republici Srbiji 3.1. Predlog organizacije DRUGOG KRUGA BIMOS-a 3.2. Funkcionalni koncept DRUGOG KRUGA BIMOS-a 3.3. Institucionalne nadležnosti u DRUGOM KRUGU BIMOS-a ANALITIČKO-ARBITRAŽNA RADIOMETRIJSKA LABORATORIJA NAUČNOG INSTITUTA ZA VETERINARSTVO SRBIJE RADIOMETRIJSKE LABORATORUE OKRUGA REPUBLIČKA VETERINARSKA INSPEKCIJA 3.4. Realizacija predloženog DRUGOG KRUGA BIMOS-a PERIFERNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a Redovni uslovi Vanredni događaji SREDNJI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a Redovni uslovi Vanredni događaji CENTRALNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a 4. Radijacioni biotehnički informacioni sistem (BINFOS) 4.1. Polazne osnove za formiranje BINFOS-a 4.2. Predlog organizacije BINFOS-a 4.2.1. Šifarnik za opšte podatke A) Radiometrijske laboratorije B) Okruzi Republike Srbije C) Opštine Republike Srbije 4.2.2. Šifarnik o vrsti radijacione analize 4.2.3. Šifarnik vrste uzoraka A) Voda B) Zemljište C) Biljke D) Životinje E) Namirnice F) Stočna hrana G) Krmne smeše DRUGI DEO Radni postupak radijacione kontrole 3. Putevi radioaktivne kontaminacije životne sredine i lanca hrane 1. Mogućnost radioaktivne kontaminacije Balkana u zavisnosti od sinoptičke situacije 1.1. Vazdušna strujanja pri zemljištu 1.2. Vazdušna strujanja na 1000 metara 1.3. Vazdušna strujanja na 3000 metara 1.4. Atmosfersko taloženje padavina 1.5. Procena opasnosti od radioaktivne kontaminacije iz pravca najbližih – susednih zemalja 2. Radijaciono osmatranje i izviđanje radioaktivno kontaminirane teritorije (KONZ-a) NASTANAK KONZ-a RADIJACIONO OSMATRANJE RADIJACIONO IZVIĐANJE VREME BEZOPASNOG BORAVKA NA KONZ-u 3. Izbor uzoraka iz životne sredine 3.1. Vazduh 3.2. Padavine (čvrste i tečne) 3.3. Voda 3.4. Sediment 3.5. Zemljište 3.6. Trava 4. Izbor uzoraka iz lanca hrane 4.1. Mleko 4.2. Meso 4.3. Ribe, rakovi i školjke 4.4. Med 4.5. Žitarice i pirinač 4.6. Povrće 4.7. Voće 4.8. Uzorak dnevnog obroka stanovništva 4.9. Ostala hrana 5. Radijacioni bioindikatori 5.1. Bioindikatori radioaktivne kontaminacije 4. Radionuklidi 1. Klasifikacija radionuklida u odnosu na vrstu nuklearnog akcidenta 1.1. Topljenje jezgra reaktora sa ili bez kontejmenta A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD 1.2. Topljenje jezgra reaktora sa delovima kontejmenta A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD 1.3. Ispuštanje iz postrojenja za preradu i obogaćivanje nuklearnog goriva 1.4. Ispuštanja iz postrojenja za preradu plutonijumovog goriva 2. Druga potencijalna ispuštanja radionuklida 3. Biološki značajni radionuklidi 3.1. Fisioni radionuklidi 3.2. Aktivacioni radionuklidi 3.3. Radionuklidi od posebnog značaja za životnu sredinu i lanac hrane 4. Radioaktivni raspad PRIKAZ ZAKONA RADIOAKTTVNOG RASPADA VREME POLURASPADA Biološko vreme poluraspada Etektivno vreme poluraspada Kritični organ 5. Metabolizam radionuklida 6. Zaštita od jonizujućeg zračenja u uslovima eksperimentalnog rada u radiometnjskoj iahoratoriji ZAŠTITA EKRANIZACIJOM ZAŠTITA VREMENOM I RASTOJANJEM 5. Sakupljanje, skladištenje i priprema uzoraka 1. Sakupljanje uzoraka 1.1. Uzorkovanje materijala u mirnodopskoj radijacionoj situaciji 1.1.1. Uzorkovanje materijala iz životne sredine UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA UZORKOVANJE VODE 1.1.2. Uzorkovanje materijala iz lanca hrane VETERINARSKO-SANITARNI NADZOR UZORKOVANJE NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA Uzorkovanje mesa i proizvoda od mesa Uzorkovanje mleka i proizvoda od mleka Uzorkovanje divljači Uzorkovanje riba, rakova i školjki Uzorkovanje jaja i proizvoda od jaja Uzorkovanje meda UZORKOVANJE STOČNE HRANE Uzorkovanje sveže kabaste hrane Uzorkovanje suve kabaste hrane Uzorkovanje koncentrovane stočne hrane FITO-SANITARNI NADZOR UZORKOVANJE NAMIRNICA BILJNOG POREKLA Uzorkovanje povrća Uzorkovanje voćnih plodova Uzorkovanje korenastih i krtolastih plodova Uzorkovanje žitarica Uzorkovanje namirnica biljnog porekla u skladištima 1.1.3. Dobijanje prosečnog uzorka 1.2. Uzorkovanje materijala u vreme vanrednog radijacionog događaja 1.3. Uzorkovanje materijala posle nuklearnog udara 1.4. Potrebne količine uzoraka 1.5. Pakovanje i obeležavanje uzoraka 1.6. Slanje uzoraka u radiometrijsku laboratoriju 2. Skladištenje – čuvanje uzoraka 3. Pripremanje uzoraka iz biotehničke proizvodnje za radijaciono-higijensku kontrolu MEHANIČKO ČIŠĆENJE SUŠENJE I UPARAVANJE HOMOGENIZACIJA SPALJIVANJE – MINERALIZACIJA TEČNI BIOLOŠKI MATERIJAL 3.1. Koncentrisanje i izdvajanje radionuklida METOD ODVAJANJA METOD TALOŽENJA METOD EKSTRAKCIJE METOD ELEKTROLIZE KOEFICIJENT ČISTOĆE 3.2. Određivanje hemijskog prinosa 4. Izrada preparata za radiometriju 4.1. Opšti uslovi izrade preparata za radiometriju 4.1.1. Alfa emiteri 4.1.2. Beta emiteri 4.1.3. Gama emiteri 4.2. Metodologija izrade preparata za radiometriju 4.2.1. Preparisanje uzoraka za gama spektrometrijsku analizu 4.2.2. Preparisanje uzoraka za indikatorsko merenje ukupne aktivnosti iz nativnog uzorka u debelom sloju 4.2.3. Preparisanje uzorka za merenje niske beta aktivnosti 6. Radiometrija uzoraka iz lanca hrane METODE OTKRIVANJA RADIOAKTIVNIH SUPSTANCIJA METODE ZA ODREĐIVANJE SADRŽAJA I IDENTIFIKACIJU RADIONUKLIDA DIREKTNE INSTRUMENTALNE ANALIZE RADIOHEMIJSKE ANALIZE METODA TANKOSLOJNOG UZORKA (TSU) METODA DEBELOSLOJNOG UZORKA (DSU) METODE MERENJA NISKIH AKTIVNOSTI METODE MERENJA VISOKIH AKTIVNOSTI 1. Radiometrija u mirnodopskoj situaciji 1.1. Antikoincidentni merni uređaj LARA-5 1.1.1. Namena uređaja 1.1.2. Sastav i karakteristike mernog uređaja LARA-5 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE OLOVNOG KUĆIŠTA LOLA-5 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG UREĐAJA SVIT-5 1.1.3. Opis mernog uređaja LARA-5 OLOVNO KUĆIŠTE LOLA-5 ELEKTRONSKI UREĐAJ SVIT-5 STABILIZATOR NAPONA ST-10 1.1.4. Princip primene uređaja LARA-5 1.1.5. Uključivanje mernog uređaja LARA-5 MERENJE UZORAKA VRLO NISKIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI MERENJE UZORAKA VIŠIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI 1.2. Radiometrijski uređaj LARA-86 1.2.1. Namena laboratorije 1.2.2. Sastav i karakteristike laboratorije 1.2.3. Opis radiometrijskog uređaja LARA-86 1.2.4. Princip primene uređaja LARA-86 1.2.5. Uključivanje uređaja LARA-86 1.2.6. Metodologija rada 1.3. Radiometrijska laboratorija LARA-GS 1.3.1. Namena laboratorije 1.3.2. Princip metode 1.3.3. Sastav i karakteristike laboratorije 1.3.4. Opis laboratorije LARA-GS 1.3.5. Povezivanje uređaja LARA-GS 1.3.6. Metodologija rada 2. Radiometrija u akutnoj radijacionoj situaciji 2.1. Monitori radioaktivnog zračenja i monitori radioaktivne kontaminacije 2.1.1. Monitor kontaminacije KOMO-TM NAMENA INSTRUMENTA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.2. Monitor kontaminacije KOMO-TN NAMENA MONITORA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.3. Monitor kontaminacije KOMO-TL NAMENA INSTRUMENTA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.4. Alarmni monitor zračenja MZ-10 NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-10 KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-10 OPIS UREĐAJA METODOLOGIJA RADA 2.1.5. Alarmni monitor zračenja MZ-20 2.1.6. Alarmni monitor zračenja MZ-30 2.1.7. Alarmni monitor zračenja MZ-100 NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-100 KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-100 2.2. Radiometrijska laboratorija LARA-10 2.2.1. Namena laboratorije 2.2.2. Princip metode 2.2.3. Sastav i karakteristike RL 2.2.4. Opis laboratorije LARA-10 2.2.5. Povezivanje uređaja LARA-10 2.2.6. Režim rada u RL LARA-10 2.2.7. Metodologija radiometrije TRIJAŽA UZORAKA ORIJENTACIONA MERENJA PRONALAŽENJE ODGOVARAJUĆEG ABSORBERA – FILTRA IZRADA VREMENSKOG PROGRAMA MERENJA KONAČNA MERENJA I PRORAČUN MASENE AKTIVNOSTI 2.2.8. Osnovni principi za pravilan i bezbedan rad ZNAČAJNE NAPOMENE ZA RAZVIJANJE RL ZNAČAJNA PRAVILA ZA VREME RADNOG VREMENA U RL RAD NA PRIPREMI UZORAKA DEKONTAMINACIJA UREĐAJA I PRIBORA ODRŽAVANJE RL LARA-10 ISPUNJAVANJE REGISTARSKOG KARTONA 7. Spektrometrijske metode identifikacije radionuklida 1. Gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera 1.1. Princip i primena metode 1.2. Potrebni reagensi, pribor i standardi 1.3. Nuklearno merilo – sistem za gama spektrometriju 1.4. Kalibracija gama spektrometrijskog sistema 1.4.1. Energetska kalibracija 1.4.2. Kalibracija efikasnosti A – Oblik brojanja uzorka B – Metoda kalibracije C – Kalibracioni izvori D – Analitičko izražavanje efikasnosti 1.5. Razmatranje gama spektrometrijskog merenja 1.5.1. Geometrija merenja 1.5.2. Osnovno zračenje – fon 1.5.3. Granica detekcije 1.6. Obrada spektra 1.6.1. Kompjuterska obrada spektra 1.6.2. Ručna obrada spektra 1.7. Izračunavanje nivoa aktivnosti 1.7.1. Nivo aktivnosti u vreme merenja 1.7.2. Korekcija za radioaktivni raspad 1.7.3. Konačno izračunavanje – obračun nivoa aktivnosti 1.7.4. Standardna devijacija 1.8. Pouzdanost – tačnost merenja 2. Terenska gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera direktno na terenu 3. Alfa spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju alfa emitera 4. Scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta i gama emitera 4.1. Tečna scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta emitera 4.1.1. Izbor scintilatora 4.1.2. Efekt gašenja kod tečnih scintilatora 8. Radiohemijske metode identifikacije radionuklida 1. Metoda za radiohemijsko određivanje stroncijuma 1.1. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u različitim uzorcima nitratnim taloženjem – precipitacijom A – Osnova metode B – Reagensi C – Priprema uzoraka za analizu D – Opšti postupak 1.1.1. Određivanje radioaktivnog strocijuma u mleku i siru A – Dopunski reagensi B – Priprema uzoraka za analizu C – Postupak 1.1.2. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u žitaricama, povrću, biljkama i drugim prehrambenim proizvodima A – Dopunski reagensi B – Priprema uzoraka za analizu C – Postupak 1.1.3. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u vodi A – Dopunski reagensi B – Postupak 1.2. Modifikovana nitratna metoda za određivanje stroncijuma-90 u zemljištu A – Osnova metode B – Reagensi C – Priprema uzoraka za analizu D – Postupak E – Modifikacija za zemljišta sa visokim sadržajem aluminijuma F – Određivanje kalcijuma 1.3. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-90 1.3.1. Izračunavanje na osnovu brojanja itrijuma 1.3.2. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma 1.4. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-89 1.4.1. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma preko apsorbera od 100 mg/cm 1.4.2. Izračunavanje na osnovu brojanja starog stroncijumovog izvora 1.4.3. Izračunavanje na osnovu ponovljenog brojanja izvora stroncijuma 1.5. Kalibracija – baždarenje brojača 1.5.1. Kalibracija za stroncijum-89 1.5.2. Kalibracija za stroncijum-90 preko apsorbera od 100 mg/cm 1.5.3. Kalibracija za stroncijum-90 i itrijum-90 1.5.4. Kalibracija za itrijum-90 1.6. Određivanje kalcijuma 1.6.1. Određivanje kalcijuma u pepelu mleka 1.6.2. Određivanje kalcijuma u biljkama i pepelu povrća 1.7. Upotreba trasera stroncijuma-85 za određivanje hemijskog prinosa 1.7.1. Postupak koji se preporučuje 2. Metoda za radiohemijsko određivanje tricijuma 2.1. Namena i oblast primene metode 2.2. Princip metode 2.3. Reagensi 2.4. Voda sa vrlo niskim sadržajem tricijuma – blank voda 2.5. Rastvor internog standarda 2.6. Rastvor scintilatora 2.7. Aparatura 2.8. Uzorkovanje i uzorci 2.9. Analitički postupak 2.9.1. Priprema uzoraka 2.9.2. Punjenje bočica za brojanje 2.9.3. Postupak brojanja – merenja 2.10. Prikazivanje rezultata – metoda izračunavanja 2.10.1. Efikasnost brojanja – merenja 2.10.2. Koncentracija aktivnosti tricijuma u uzorku 2.10.3. Greške uzrokovane statistikom prirodnog radioaktivnog raspada i osnovnim zračenjem-fonom 2.11. Optimizacija uslova brojanja – merenja 2.11.1. Donja granica detekcije – najmanja koncentracija aktivnosti koja se može detektovati 2.11.2. Optimalno podešavanje kanala za merenje 2.12. Kontrola kvaliteta 2.12.1. Interferencija usled luminiscencije 2.12.2. Stabilnost opreme 2.13. Izveštaj o izvršenoj analizi 3. Metode za radiohemijsko određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma 3.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima, sedimentu, zemljištu, vodi i vazdušnim filtrima A – Osnova metode B – Aparati C – Reagensi 3.1.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima A – Priprema uzorka 3.1.2. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u uzorcima vode A – Priprema uzorka 3.1.3. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u filtrima od staklenih vlakana A – Priprema uzorka 3.1.4. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u sedimentu i uzorcima zemljišta A – Priprema uzorka 3.2. Izdvajanje plutonijuma A. Jonoizmenjivački postupak I 3.3. Izdvajanje americijuma i kirijuma A. Postupak taloženja oksalata B. Jonoizmenjivački postupak II – korak čišćenja C. Postupak ekstrakcije D. Jonoizmenjivački postupak III – izdvajanje Am/Cm iz retke zemlje 3.4. Elektrodepozicija A. Priprema za depoziciju B. Elektro deponovanje 3.5. Izračunavanje A. Izračunavanje aktivnosti 3.6. Opšta obeležja A. Alfa spektrometrija 4. Kontrola kvaliteta analiza 4.1. Program službe za kontrolu kvaliteta analiza 4.2. Kalibracija i standardi 4.3. Interkomparacija 4.4. Program interne kontrole A. Kontrola – provera opreme B. Kontrola uzoraka za analizu C. Prikazivanje rezultata 9. Osnovni elementi statističke obrade rezultata merenja radioaktivnosti Sistematske greške merenja radioaktivnosti Slučajne greške merenja radioaktivnosti 1. Teorijske osnove bazičnih statističkih pojmova 1.1. Srednje vrednosti 1.2. Mere varijacije 1.3. T-test 1.4. Korelaciono-regresiona analiza 2. Procena mernih vrednosti i greška mernih vrednosti radijacije 2.1. Procena mernih vrednosti radioaktivnosti 2.2. Procena grešaka mernih vrednosti radioaktivnosti 2.3. Analiza varijanse POTPUNI SLUČAJNI PLAN 3. Statistička obrada rezultata merenja jačine ekspozicione doze (X) polja gama zračenja u životnoj sredini 3.1. Postupak statističke obrade rezultata merenja gama-fona 3.2. Postupak grafičkog prikazivanja kretanja gama-fona 4. Statistička obrada rezultata merenja nivoa aktivnosti biološki značajnih radionuklida – čistih beta emitera – prisutnih u lancu hrane 4.1. Provera ispravnosti rada mernog uređaja LARA-5 4.2. Provera stabilnosti rada mernog uređaja LARA-5 4.3. Utvrđivanje efikasnosti mernog uređaja LARA-5 4.4. Određivanje samoapsorpcije beta zračenja u mineralnom 295 ostatku uzorka SNIMANJE KRIVIH SAMOAPSORPCIJE I ODREĐIVANJE KOREKCIONOG FAKTORA SAMOAPSORPCIJE 4.5. Izračunavanje specifične, masene beta aktivnosti 10. Metodologija utvrđivanja radijacionih bioindikatorskih vrednosti (RBV) PRVI MODEL DRUGI MODEL TREĆI MODEL 11. Radioaktivna dekontaminacija u radiometrijskoj laboratoriji 1. Postupak u slučaju radioaktivne kontaminacije u radiometrijskoj laboratoriji 2. Radioaktivna dekontaminacija radnih površina 3. Radioaktivna dekontaminacija laboratorijskog posuđa 4. Radioaktivna dekontaminacija nuklearnih merila 5. Radioaktivna dekontaminacija osoblja koje radi u RL 5.1. Principi i pravila pri sprovođenju radioaktivne dekontaminacije 5.2. Fizičko-hemijske karakteristike sredstava za radioaktivnu dekontaminaciju 5.3. Sredstva za radioaktivnu dekontaminaciju sa postupkom korišćenja 5.4. Prva pomoć u slučaju radioaktivne kontaminacije radnog osoblja TREĆI DEO Normativna regulativa radijacione kontrole 12. Normativna regulativa radijacione bezbednosti u biotehničkoj proizvodnji 1. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u vreme mirnodopske radijacione situacije 2. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u slučaju vanrednog događaja (nuklearni udes u mirnodopskoj radijacionoj situaciji) 3. Norme radijacione bezbednosti za namirnice i stočnu hranu u akutnoj i hroničnoj fazi radijacione situacije posle nuklearnog udara ČETVRTI DEO Pregled radijacionih jedinica i osnovnih podataka o radionuklidima i fizičkim konstantama 13. Praktična uputstva 1. Radioaktivnost 2. Relativne atomske mase elemenata 3. Fizičke konstante 4. Indikatori 5. Molno sniženje °t rastvarača 6. Ravnotežni naponi pare vode 7. Kiseline i baze 8. Proizvod rastvorljivosti 9. Elektrodni potencijal elektrohemijskih reakcija 10. Podaci o radionuklidima Literatura Curriculum vitae autora Sa potpisom Autora. Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

58969) Progress in Numerical Fluid Dynamics - Lecture Notes in Physics , Springer Verlag Berlin Heidelberg New York 1975 ; Lecture Series held at the von Karman Institute for Fluid Dynamics 1640 Rhode-St.-Genèse, Belgium February 11–15, 1974 TABLE OF CONTENTS BAILEY, F.R.: On the computation of two- and three-dimensional steady transsonic flows by relaxation methods. CHENG, Sin-I: A critical review of numerical solution of Navier-Stokes equations FRAEIJS de VEUBEKE, B.: Variational principles in fluid mechanics and finite element applications KRAUSE, E.: Recent developments of finite-difference approxi- mations for boundary layer equations KUTLER, Paul: Computation of three-dimensional, inviscid supersonic flows MUELLER, Thomas J.: Numerical and physical experiments in viscous separated flows SMOLDEREN, J.: Stability of explicit time dependent treatment of hyperbolic boundary problems VANSTEENKISTE,G.C.: Improving of the numerical solutions by using analogue subroutines WIRZ, H.J.: Computation of unsteady boundary layers paperback, size 16,5 x 24 cm , ex library copy , 473 pages

58999) Computational Mathematics Driven by Industrial Problems , by R. Burkard (Author), P. Deuflhard (Author), A. Jameson (Author), J.-L. Lions (Author), G. Strang (Author), V. Capasso (Editor), Springer Verlag 2000 ; Lecture Notes in Mathematics, 1739 These lecture notes by very authoritative scientists survey recent advances of mathematics driven by industrial application showing not only how mathematics is applied to industry but also how mathematics has drawn benefit from interaction with real-word problems. The famous David Report underlines that innovative high technology depends crucially for its development on innovation in mathematics. The speakers include three recent presidents of ECMI, one of ECCOMAS (in Europe) and the president of SIAM. Trees and Paths: Graph Optimisation Problems with Industrial Applications -R. E. Burkard Mathematical Models for Polymer Crystallization Processes - V. Capasso Differential Equations in Technology and Medicine: Computational Concepts, Adaptive Algorithms, and Virtual Labs - P. Deuflhard Inverse Problems and Their Regularization - H. W. Engl Aerodynamic Shape Optimization Techniques Based on Control Theory - A. Jameson, L. Martinelli Complexity in Industrial Problems. Some remarks. - J.-L. Lions Flow and Heat Transfer in Pressing of Glass Products - K. Laevksy, B. J. van der Linden, R. M. M. Mattheij Drag Reduction by Active Control for Flow Past Cylinders - J.-W. He, M. Chevalier, R. Glowinski, R. Metcalfe, A. Nordlander, J. Periaux Signal Processing for Everyone - G. Strang List of Participants paperback, size 15,5 x 23,5 cm , 414 pages

Odlično stanje Majkl Faradej, FRS (engl. Michael Faraday; Njuington Bats, 22. septembar 1791 — London, 25. avgust 1867) bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo). Majkl Faradej M Faraday Th Phillips oil 1842.jpg Majkl Faradej (1842, T. Filips) Rođenje 22. septembar 1791. Njuington Bats, Velika Britanija Smrt 25. avgust 1867. (75 god.) London, Ujedinjeno Kraljevstvo Polje eksperimentalna fizika, optička fizika; hemija Institucija Kraljevska institucija Poznat po 13 stavki Faradejev zakon EMI Elektrohemija Faradejev efekat Faradejev kavez Faradejeva konstanta Faradejev cilindar Faradejev zakon elektrolize Faradejev paradoks Faradejev rotator Faradejev učinak Faradejev talas Faradejev točak Faradejeve linije sile[1] Nagrade 4 značajne Kraljevska medalja (1835, 1846) Nagrada Kopli (1832, 1838) Ramfordova medalja (1846) Albertova medalja (1866) Potpis Michael Faraday signature.svg Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.[2] Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti.[3][4] Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat. Detinjstvo i početak karijere Uredi Majkl Faradej je rođen u malom mestu Njuington Bats (Newington Butts), danas južni London. Živeo je u siromašnoj porodici, pa se obrazovao sam. [5] S četrnaest godina postao je šegrt kod londonskog knjigovesca i prodavca knjiga Džordža Riboa (George Riebau). Za sedam godina rada pročitao je mnogo knjiga i razvio interes za nauku, a posebno za elektricitet.[6][7] Faradejeva laboratorija u Kraljevskoj instituciji (gravira, 1870) Sa 19 godina Faradej je studirao kod priznatih hemičara ser Hamfrija Dejvija, predsednika Kraljevskog društva i Džona Tejtuma, osnivača Građanskog filozofskog društva. Nakon što je Faradej poslao Dejviju knjigu od 300 strana sa beleškama sa predavanja, ovaj mu je odgovorio da će ga imati na umu, ali da se još uvek drži svog zanata knjigovesca. Nakon što je Dejvi oštetio vid pri eksperimentu sa azot-trihloridom, postavio je Faradeja za sekretara.[8] Kad je Džon Pejn iz Kraljevskog društva dobio otkaz, Dejvi je predložio Faradeja kao laboratorijskog asistenta. Naučna karijera Uredi Jedan od Faradejevih ekspe­rime­nata iz 1831. u kojem se demonstrira indukcija; tečna baterija (desno) šalje električnu struju kroz mali kalem (A) koji kada se pomera ka gore ili dole unutar velikog kalema (B) njegovo magnetno polje indukuje tre­nutni napon u kalemu, koji se može detektovati galvanometrom (G) Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu. Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina. Majk Faradej (cca 1861) Portret Faradeja u njegovim kasnim tridesetim Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga. Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine. Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka. Jednostavni dijagram Faradejevog aparatusa za indukovanje električne struje magnetnim poljem: baterija (levo), prsten i namotani kalem od gvožđa (u sredini) i galvanometar (desno) Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon. Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru. U svoju beležnicu je zapisao: „ Konačno sam uspeo osvetliti magnetske linije sile i da namagnetišem zrak svetla. ” To je dokazalo povezanost između magnetizma i svetlosti. U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato što se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez. Ostalo Uredi Majkl Faradej (1917, A. Blejkli) Grob Majkla Faradeja na groblju „Hajgejt” u Londonu Imao je seriju uspešnih predavanja iz hemije i fizike na Royal Institution, nazvana The Chemical History of a Candle. To je bio početak božićnih predavanja omladini koja se i danas održavaju. Faradej je poznat po izumima i istraživanjima, ali nije bio obrazovan u matematici. No u saradnji sa Maksvelom njegovi su patenti prevedeni u metematički jezik. Poznat je po tome što je odbio titulu ser i predsedništvo u Kraljevskom društvu (predsedavanje britanskom kraljevskom akademijom). Njegov lik štampan je na novčanici od 20 funti. Njegov sponzor i učitelj bio je Džon Fuler, osnivač Fulerove profesorske katedre na katedri za hemiju kraljevskog instituta. Faradej je bio prvi i najpoznatiji nosilac te titule koju je dobio doživotno. Faradej je bio veoma pobožan i bio je član jedne male sekte unutar škotske crkve. Služio je crkvi kao stariji član i držao mise.[9] Faradej se 1821. oženio Sarom Bernar, ali nisu imali dece.[10] Kako se približavao pedesetoj godini smanjivao je rad i obaveze da bi u jesen 1841. primetio da rapidno gubi pamćenje i od tada njegov rad skoro potpuno prestaje. Preminuo je u svojoj kući u Hempton Kortu, 25. avgusta 1867. godine. Bibliografija Uredi Chemische Manipulation (1828) Faradeje knjige, sa izuzetkom Chemical Manipulation, bile su kolekcije naučnih radova ili transkripcije predavanja.[11] Nakon njegove smrti, objavljen je Faradejev dnevnik, kao zbirka nekoliko velikih svezaka njegovih pisama; te Faradejev žurnal, sa njegovim putovanjima sa Dejvi (1813—1815). Faraday, Michael (1827). Chemical Manipulation, Being Instructions to Students in Chemistry. John Murray. 2nd ed. 1830, 3rd ed. 1842 Faraday, Michael (1839). Experimental Researches in Electricity, vols. i. and ii. Richard and John Edward Taylor.; vol. iii. Richard Taylor and William Francis, 1855 Faraday, Michael (1859). Experimental Researches in Chemistry and Physics. Taylor and Francis. ISBN 978-0-85066-841-4. Faraday, Michael (1861). W. Crookes, ur. A Course of Six Lectures on the Chemical History of a Candle. Griffin, Bohn & Co. ISBN 978-1-4255-1974-2. Faraday, Michael (1873). W. Crookes, ur. On the Various Forces in Nature. Chatto and Windus. Faraday, Michael (1932—1936). T. Martin, ur. Diary. ISBN 978-0-7135-0439-2. – published in eight volumes; see also the 2009 publication of Faraday`s diary Faraday, Michael (1991). B. Bowers and L. Symons, ur. Curiosity Perfectly Satisfyed: Faraday`s Travels in Europe 1813–1815. Institution of Electrical Engineers. Faraday, Michael (1991). F. A. J. L. James, ur. The Correspondence of Michael Faraday. 1. INSPEC, Inc. ISBN 978-0-86341-248-6. – volume 2, 1993; volume 3, 1996; volume 4, 1999 Faraday, Michael (2008). Alice Jenkins, ur. Michael Faraday`s Mental Exercises: An Artisan Essay Circle in Regency London. Liverpool, UK: Liverpool University Press. Course of six lectures on the various forces of matter, and their relations to each other London; Glasgow: R. Griffin, 1860. The Liquefaction of Gases, Edinburgh: W. F. Clay, 1896. The letters of Faraday and Schoenbein 1836–1862. With notes, comments and references to contemporary letters London: Williams & Norgate 1899. (Digital edition by the University and State Library Düsseldorf)

PETNIČKE SVESKE broj 76 zbornik radova Istraživačka stanica Petnica, 2017. Udžbenički format, 830 strana. Veoma lepo očuvana. Sa donje strane malo uprljana - zanemarljivo. Astronomija Modelovanje i analiza krive sjaja cefeide sa egzoplanetom (Savić Nikola, Obradović Božidar, Herček Filip) Simulacija nastanka polar-ring galaksija (Ristić Danilo) Numeričko ispitivanje plimskog zagrevanja Encelada (Anastasijević Ilija) DSLR fotometrija promenljive zvezde V2455 Cyg (Jevtić Sava) Uticaj atmosfere i površine planete na njenu nastanjivost (Bulaja Luka) Posmatranje i analiza krive sjaja tranzita egzoplanete (Špegar Jelena) Teorijska analiza nastanka preèage kod spiralnih galaksija usled bliskog prolaza dve galaksije (Dodović Matija) Modelovanje i analiza gravitacionih talasa pri inspiralu crne rupe unutar imitatora supermasivne crne rupe (Jevtović Luka) Fizika Uticaj dipolne interakcije na oblik Fermijeve površi (Ristić Jelena, Ilić Anastasija) Numerički model distribucije kompanija po veličini (Đorđević Emilija, Đajić Anja) Primena Markovljevih procesa na problem širenja informacija u mreama (Jakovljević Andrej) Ispitivanje efikasnosti grafena u zaštiti metala od atoma vodonika metodom molekularne dinamike (Božanić Milica, Nikolić Kristina) Lokalizacija zvuka u metamaterijalima (Kukolj Trivko) Uticaj topologije neuronske mree na sinhronizaciju neurona (Ristivojević Aleksandar) Minimizator dejstva na sferi oblika (Cupać Milan, Raonić Bogdan) Kontrola kriostata (Pavlov Dimitrije, Đukić David) Detekcija kvantne uvezanosti korišćenjem POVM merenja sa primenom u komunikacionim protokolima (Vuković Vuk, Mijović Mia) Ispitivanje dinamike kvazičestica u neravnotežnoj superprovodnosti (Vukosavljević Katarina, Burmazović Ivana) Kvantni haos u faznim prelazima (Radović Vuk) Matematika Probabilistički metod i zero-sum Ramseyevi brojevi (Silađi Eva, Šobot Branislav) O lavirintima i ugradivanju stabala u grid grafove (Jakšić Tijana, Poznanović Isidora) Primenjena fizika i elektronika Lokalizacija na osnovu markera (Mićić Dragan, Tonić Danilo) Izdvajanje vokala iz audio zapisa (Radović Srđan, Stefanović Aleksa) Modeliranje, simulacija i implementacija samobalansirajućeg robota (Parag Filip, Stefanović Milomir) Simulacija rada piezo motora i ispitivanje njegovih performansi u zavisnosti od dimenzija (Bogdanović Anđela, Brestovački Lenka) Analiza parametara upravljačkog sistema Ballbota (Sekulić Diana, Bašić Mladen) Detekcija i klasifikacija saobraćajnih znakova (Aleksić Milica, Seke Ervin) Generisanje obučavajućih slika suparničkim neuronskim mreama (Grbić Mihailo) Računarstvo Traženje duplikata u kodu analizom apstraktnih sintaksnih stabala (Bebić Nikola) Konstrukcija unapređenog sigurnosnog protokola za bežičnu mrežnu komunikaciju (Šikuljak Igor) Predikcija sekvencijalnog kretanja u 2D ravni (Tešić Aleksa) Poređenje predviđanja vodostaja reke na osnovu istorijskih podataka upotrebom neuronske mreže i skrivenog Markovljevog modela (Gavrić Milenko) Biologija Uticaj kateholamina na rast, formiranje biofilma i pokretljivost bakterijskih sojeva gastrointestinalnog trakta (Pavlović Dunja) Efekat 1,8-cineola na faktore virulencije bakterijskog soja P. aeruginosa 15442 (Nedeljković Marija) Diverzitet kolembola Nacionalnog parka Fruška gora (Sántha Kinga) Ispitivanje protektivnog dejstva ekstrakta koprive na modelu humanih hepatocita tretiranih benzo[a]pirenom i benz[a]antracenom (Šolaja Sofija, Torbica Teodora, Mitrović Lazar) Potencijal vrste Alyssum murale Waldst & Kit s. l. za hiperakumulaciju nikla na ultramafitima Maljena (Joković Nikola) Selekcija bakterije Escherichia coli za rezistenciju na ultrazvučnu sonifikaciju (Stojković Pavle) Uticaj temperature na uspostavljanje napona kod mikrobioloških gorivnih ćelija sa biokatodom (Simić Milena) Ispitivanje uticaja dibutil ftalata (DBP) na endotelne ćelije krvnih sudova na modelu humane ćelijske linije EA.hy926 (Gordić Vuk) Biomedicina Sinergističko dejstvo ekstrakta belog luka (Allium sativum) i amfotericina B na gljivu Candida Albicans (Kocić Ana) Optimizacija tretmana kurkuminom inkapsuliranim u kompleks želatina i arapske gume u odbrani melanoma B16 od UV-A zračenja (Sušić Vladana) Biološka kontrola biljnog parazita Fusarium graminearum pomoću sinergističkog odnosa Bacillus subtilis i ekstrakta Pellia endiviifolia (Banić Biljana) Ispitivanje uticaja gingerola na vijabilnost ćelijske linije mišijeg melanoma B16 (Milošević Anđela) Testing the Hepatotoxicity of Single Walled and Multi Walled Carbon Nanotubes (Gjoshevska Kristina) Geologija Mogućnost sanacije zagađenja rečne vode glinama (Vizi Aleksa, Karanović Snežana) Hidrohemijske osobine površinskih i podzemnih voda na području planine Avale (Vulović Maša) Razlike u petrografskim karakteristikama kvarclatita planine Rudnik (Ninić Anastasia) Hemijske karakteristike vode Kuršumlijske banje (Lazić Dušica) Uticaj padavina na promenu kvaliteta prirodnih voda u gornjem delu sliva reke Dragobiljice (Dmitrović Jovan) Geneza minerala arsena i gvožđa u slivu reke Ribnice (Kostić Branko, Belotić Branislav) Koncentracije olova i antimona u podzemnim i površinskim vodama reke Štire na području Zajače (Rašević Marijana) Ispitivanje efikasnosti i optimizacija procesa hemijske koagulacije za preradu komunalnih otpadnih voda (Antić Sara) Geološki razvoj centralnog dela planine Kosmaj (Ćirić Nikolina) Procena intenziteta erozije na teritoriji opštine Beočin (Tadić Elena) Hemija Sinteza i solvatohromizam diazo boja derivatizovanih iz pirazolo[1,5-a]pirimidina (Nikoletić Anamarija) Biosorpcija boje Acid orange 7 biomasom hrasta kitnjaka (Quercus Petraea L.) (Topalović Igor) Spektrofotometrijska metoda za određivanje kobalta na bazi njegove reakcije sa 4-(2-pirimidilazo)-rezorcinolom (Čižik Hana) Deponovanje nanočestica srebra na grafen i ispitivanje katalitičkog dejstva dobijenog kompozita na redukciju nitroaromata (Milosavljević Momčilo) Biosorpcija jona olova (Pb2+) iz vodenih rastvora upotrebom ljuski kikirikija kao biosorbenta (Ivković Jelena) Ispitivanje katalitičkog dejstva jona bakra(II) adsorbovanih na površini klinoptilolita na reakciju kuplovanja aril-bromida i alifatičnih diola (Mijatović Aleksa) Kinetička metoda za određivanje nanokoličina kobalta i milikoličina oksalata zasnovana na katalizi i inhibiciji reakcije oksidacije rezorcinola vodonik-peroksidom (Tomić Miona) Antropologija Šta nas odvaja od drugih: Definisanje etničkog identiteta i etničke distance na primeru Slovaka iz Stare Pazove (Kostić Katarina) Antropološka analiza tech veštičarenja na sajtu Tumblr (Čapko Isidora) Semiotička analiza epizode serije The 100 (Šamaraj Ana) Arheologija Predstave muzičkih instrumenata na freskama iz zadužbina kralja Milutina (Pantić Nevena) Dentalna analiza skeleta sa nekropole u okviru objekta 1 na lokalitetu Anine u Ćelijama (Babinjec Dušana, Maksimović Tamara) Interpretacija nekropole iz XVII–XVIII veka sa lokaliteta Anine (Andrić Nenad) Tipološko-hemijska analiza rimskih staklenih narukvica sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Đerković Predrag) Analiza ivotinjskih kostiju iz vile sa stambenim i ekonomskim delom sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Bogojević Maša, Brančić Anastasija) Društveno-humanističke nauke Uticaj upoznatosti sa materijalom i dužine izlaganja na estetsku procenu renesansnih i slika iz apstraktnog ekpresionizma (Majerle Mia) Istorija Crveni krst u Novom Pazaru od 1976. do 1987. godine: delatnost organizacije u socijalizmu i uticaj ideologije na rad (Antonijević Pavle) Humanitarni rad kraljice Marije Karađorđević u periodu od 1921. do 1941. godine (Bogićević Aleksandar) Udruženje nosilaca Albanske spomenice u Leskovcu 1967–1982. (Milovanović Aleksandar) Beogradski odbor Jadranske straže 1922–1941: Između elitizma i nacionalizma (Milenković Ivan) Konfiskacija i nacionalizacija imovine pod uticajem kolonizacije i potreba KPJ u Opštini Odžaci 1945–1948. (Beronja Branko) Opštinska konferencija SSRN Stara Pazova 1966–1980. (Mirosavljević Igor) Rad Saveza udruženja estradnih umetnika i izvođača Vojvodine na suzbijanju neprofesionalnosti i šunda (1973–1990) (Pajtić Alisa) Lingvistika Da li dijalekatske osobine opstaju i danas: procena i samoprocena kod govornika kosovsko-resavskog dijalekta (Milošević Mina) Uticaj objektivne produktivnosti derivacionih sufiksa na brzinu obrade imenica srpskog jezika (Terzić Milana) Psihologija Depresija u adolescenciji: Koliko znamo i kakvi su nam stavovi? (Lazić Una) Uticaj broja i glasnoće prikazivanih zvukova i veličine kontrasta između mete i pozadine na pojavu iluzije vizuelnog treperenja (Miličić Ivana, Bajić Marina) Akademsko laganje: uticaj nagrade i relacija sa akademskim self-konceptom (Devedžić Darja) Razlike u stavovima adolescenata prema rodnim ulogama u odnosu na raspodelu rodnih uloga u porodici i dominatan pol prijatelja (Osmani Dajana) PIKSNAP: Konstrukcija i validacija skale neakademske prokrastinacije (Tomić Konstantin, Mačkić Pavle) Svesno nesavesni: Ispitivanje prediktora stava adolescenata prema rizičnom seksualnom ponašanju (Damjanović Milica, Žunjić Nevena, Karaman Mina) Dizajn Ljuljaške i zastave (Seminar dizajna 2017) k

Dobro očuvano sem naslovne strane gde je iscepljen ćošak gde je verovatno bio neki pečat pa je sa njim otišao i delić teksta sa prve Božidar Stojanović Beograd Ne piše godina izdanja Deluje da je iz pedesetih ili šezdesetih Interesantan citat na koricama Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Nikola Tesla Tesla circa 1890.jpeg Nikola Tesla u 37. godini (1893); fotografija Napoleona Seronija Datum rođenja 10. jul 1856. Mesto rođenja Smiljan Austrijsko carstvo Datum smrti 7. januar 1943. (86 god.) Mesto smrti Njujork Sjedinjene Američke Države SAD Religija pravoslavni hrišćanin Polje fizika Škola Gimnazija Karlovac, Tehnički univerzitet u Gracu Roditelji Milutin Tesla Georgina Tesla Poznat po naizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika Nagrade Edison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934) TCH Rad Bileho Lva 1 tridy (pre1990) BAR.svg Orden belog lava SRB Orden Belog Orla BAR.svg Orden belog orla Ord.St.Sava-ribbon.jpg Orden Svetog Save ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Orden knjaza Danila I Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png Orden Jugoslovenske krune Potpis TeslaSignature.svg Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Biografija Detinjstvo, mladost i porodica Parohijska Crkva Sv. Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905. Krštenica Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Školovanje Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12] U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13] Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10] Studije Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15] Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18] Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13] Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13] Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Prelazak okeana sa preporukom Edisonu Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20] Razlaz sa Edisonom Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u Kanadi Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Srednje godine Prvi patenti iz naizmeničnih struja Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[26][5] Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Eksperimenti sa Iks-zracima Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13] Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31] Zlatne godine stvaralaštva Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba u Čikagu Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Priznanja, nedaće i rat struja Detaljnije: Rat struja Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Otkriće radija i bežičnog prenosa Sijalica gori u Teslinoj ruci Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Kolorado Springs Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Svetska radio stanica na Long Ajlandu Teslina kula na Long Ajlandu u saveznoj državi Njujork Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Ratne prilike i neprilike Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Tesline opsesije i nevolje Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Pozne godine i usamljenički život Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine) Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[37] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[38] Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[38] Teslina smrt i epilog Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: razni uređaji koji koriste obrtno magnetsko polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije način za povećanje jačine električnih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos električne energije posredstvom naizmeničnih struja na velike razdaljine (1888) [39] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi načini za pojačanje jačine električnih oscilacija (uključujući preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatičko polje sistem bežične komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i `I` logičko kolo [40] cevi za Iks-zrake koje koriste proces kočenja zračenja uređaj za jonizovane gasove uređaji za emitovanje jakih polja Uređaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim česticama metode za obezbeđivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku električne struje (preteča superprovodnosti) kola za pojačanja napona uređaji za pražnjenje visokih napona sistemi za lučno osvetljenje uređaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljač Tesline pumpe VTOL avion dinamička teorija gravitacije koncepti za električna vozila Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[41] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[42] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[43] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[44][45] Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[46] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[47] Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”. Počasni doktorati i ordeni Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[50] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca. Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[51] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m. Patenti Aktuelna lista Teslinih patenata[52] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija). Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[53] Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[53] Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[53] Zanimljivosti Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916) Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu. On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe. U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[54][55] U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston… Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[56] U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla. Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[57][58][59][60] Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[61] Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[62] Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta. Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[63] Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[64] Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju. Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[65] Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona. Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi. Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču. Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle” Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara. Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle. Dejvid Boui — britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan. Američka kompanija Tesla motors prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto. Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 km. Njegova selenografska širina je −2,0°, a dužina −132.0°.[64] Gugl je u čast Teslinog rođendana 10. jula 2009. prikazao svoj logo sa slogom „G” u obliku teslinog transformatora.[66][67] Tesla Pančevo, firma za proizvodnju električnih sijalica iz Pančeva. Hrvatska kompanija koja se bavi telefonijom nosi ime Nikola Tesla Erikson. Naselje Nikola Tesla u opštini Niška banja. Fabrika elektronske opreme i radio lampi (elektronskih cevi) „Tesla” u Liptovskom Hradoku u republici Slovačkoj, osnovana za vreme Čehoslovačke. Teslino Naselje u Subotici, koje je mahom sagrađeno za radnike fabrike SEVER, Subotica, koja se bavi proizvodnjom električnih rotacionih mašina, baziranih na obrtnom polju. Prema podacima Srpskog DNK projekta Tesle pripadaju slovenskoj haplogrupi R1a-M458. To je zaključeno testiranjem muških srodnika Nikole Tesle.[68] Američki proizvođač hibridnih i električnih kamiona i kamioneta nosi naziv po Teslinom imenu Nikola Motor Company. Tesla kao književna inspiracija Lik, delo i život Nikole Tesle decenijama predstavljaju inspiraciju mnogim piscima, pa su tako proteklih decenija nastala mnoga književna dela sa Teslom kao jednim od likova, ponekad i glavnim. Neki od njih su: Prestiž Kristofera Prista iz 1951. godine, koji je kod nas objavljen 2006. godine. Prema ovom romanu takođe je 2006. snimljen i istoimeni film.[69] Vladimir Pištalo objavio je 2006. godine roman Tesla, mladost,[70] a 2008. nastavak Tesla, portret među maskama,[71] za koji je iste godine dobio NIN-ovu nagradu. Goran Skrobonja objavio je 2010. godine fantastični roman Čovek koji je ubio Teslu ili dnevnik apsinta i krvi,[72] da bi već 2013. usledio i nastavak, Sva Teslina deca.[73] Pisma Nikole Tesle Dva pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu, koja su upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, se nalaze u stalnoj postavci Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[74] U ovim pismima se govori o porušenom zdravstvenom stanju Mihajla Pupina i Teslinoj želji da ga poseti u bolnici. Pisma ukazuju na dobar odnos Nikole Tesle i Mihajla Pupina, uprkos brojnim nagađanjima o njihovom sukobu.[75][76] U pismu iz 1921. godine, sačuvanom u Kongresnoj biblioteci, Tesla je prijatelju Amerikancu obrazložio svoje poreklo i nacionalnu pripadnost.[77] Foto-galerija Teslino poreklo Istina o Nikoli Tesli Detinjstvo