Computational Mathematics / Isaak Abramovich Demidovich, Boris Pavlovich Maron Izdavač: Mir publishers Moskva, Rusija 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, engleski jezik, 688 strana. Napomena: pohaban zaštitni omot; na predlistu mali potpis prethodnog vlasnika; ako se ovo izuzme, knjiga je odlično očuvana. R19 COMPUTATIONAL MATHEMATICS discusses operations involving approximate numbers, the computation of functions, the approximation of algebraic and transcendental equations, computational methods in linear algebra, the theory of interpolation, approximate differentiation and integration of functions, and the fundamentals of the Monte Carlo method and its applications. The text is designed for students of higher technical schools but will be useful to the engineer and anyone interested in applied mathematics. The material is presented in clear-cut form and is abundantly supplied with illustrative examples. Within a short space of time, it has gone through four editions in the Soviet Union.

Izdavač: Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ Mesto: Beograd Godina: 1998. Broj strana: 276 U ODLIČNOM STANJU Prirodni resursi predstavljaju izuzetno bogatstvo svake zemlje. Međutim, oni nisu toliko veliki da se nepravilnim korišćenjem ne bi mogli ugroziti. Zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje i domaćinsko ponašanje. Primena lekovitog i aromatičnog bilja u svetu je u stalnom porastu, a to se oseća i u našoj zemlji, naročito poslednjih desetak godina. Mnoge biljne vrste koje se koriste u fitoterapiji su iz spontane flore i njihova povećana upotreba ugrožava prirodno bogatstvo. Iz tih razloga zakonskom regulativom je zabranjeno ili ograničeno sakupljanje pojedinih biljaka, kako bi se sačuvao biljni fond. Kvalitet biljnih sirovina, sakupljenih u prirodi, dosta varira u zavisnosti od različitih faktora (kvaliteta zemljišta, nadmorske visine…), što može biti problem pri proizvodnji fitopreparata koji mora imati standardni kvalitet. Radi očuvanja prirodnog bogatstva i obezbeđenja dovoljnih količina sirovina određenog i standardnog kvaliteta, neophodno je na što većim površinama gajiti lekovito i aromatično bilje. Potreba za plantažiranjem je iz dana u dan sve veća, jer je i potreba za biljem sve veća. Značaj ove knjige je u tome što omogućava svima koji to žele da gaje lekovito i aromatično bilje, da dođu do saznanja koji je način najbolji za njihovu proizvodnju. Obzirom da je knjiga napisana jasnim i prihvatljivim jezikom, kao i zbog svega napred navedenog, ona predstavlja veliki doprinos i naučnoj literaturi. To opravdava opredelenje instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” Beograd da izda ovu knjigu, kako bi podstakla i olakšala opredelenje mnogih društvenih subjekata i privatnog sektora da gaje lekovito i aromatično bilje kao značajnu sirovinu za farmaceutsku. Hemijsku, kozmetičku, prehrambenu i druge srodne industrije.

PTICE GRABLJIVICE IDEOGRAMI Svetozar B. Santovac Bečej,19956.gos...ILUSTROVANA u boji....24.cm,62.strane Ornitologija je naučna disciplina biologije koja se bavi proučavanjem ptica. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

Naslov: Sistem radijacione kontrole u biotehnologiji Autor(i): Dr Radosav Mitrović, dr Ranko Kljajić i dr Branislav Petrović Izdavač: Naučni institut za veterinarstvo Mesto: Novi Sad Godina: 1996. U mirnodopskim prilikama procena nivoa radioaktivnosti i radijacionog rizika u pojedinim delovima životne sredine i lanca hrane zahteva stručan kadar, odgovoran i savestan rad, posedovanje specifične nuklearne instrumentacije i precizno definisanu zakonsku i podzakonsku regulativu. U akutnoj radijacionoj situaciji, pored prethodno navedenog, neophodan je brz i efikasan rad, brza procena razvoja radijacione situacije uz respektovanje zakonske regulative za vanredni događaj i posledice primene nuklearnog oružja. Međutim, mnogi principi, organizacija rada, analitičke metode, nuklearna instrumentacija i drugo, zajednički su za rad u mirnodopskoj, kao i u akutnoj i hroničnoj radijacionoj situaciji. Da bi se dobijeni rezultati radiometrijskih ispitivanja mogli upoređivati na međunarodnom planu, što je veoma značajno za promet prehrambenih proizvoda, neophodno je da postoji ujednačenost tehnologija rada, radijaciono-higijenske procene konzumne vrednosti namirnica i stočne hrane, kao i radijacionog opterećenja i rizika za stanovništvo. Osnova za izradu ove knjige nalazi se u nekoliko publikacija međunarodnih organizacija (IAEA, FAO, WHO, ICRP i dr.), koje su navedene u bibliografiji. Ova knjiga treba da posluži kao osnova za realizaciju BIOTEHNIČKOG MONITORING SISTEMA (BIMOS), koji čini sastavni deo integralnog monitoringa radiokativnosti u mirnodopskoj situaciji u našoj zemlji. Procena radijacione ugroženosti biosfere, odnosno životne sredine i lanca hrane, od izvanrednog su značaja za zaštitu zdravlja ljudi. Realizacija ovog programa zahteva učešće stručnjaka različitih profila, od meteorologa, hemičara fizičara, informatičara, preko biotehnologa do zdravstvenih radnika. U ovoj knjizi nisu posebno razrađivana pitanja stručne i naučne osnove za radijaciono-higijensku kontrolu u biotehnologiji, pošto je problematika ove oblasti detaljno razrađena u publikaciji „RADIJACIONA HIGIJENA U BIOTEHNOLOGIJI“, Naučna knjiga, Beograd, 1991. Želja autora je da ova knjiga posluži kao vodič biotehničkim stručnjacima različitih profila (veterinari, agronomi, prehrambeni tehnolozi i dr.) prilikom uvođenja određenih radijaciono-higijenskih mera i kontrole u kompleksu biotehničke proizvodnje i prehrambene tehnologije. AUTORI SADRŽAJ Predgovor PRVI DEO Organizacija sistema radijacione kontrole 1. Radijaciona kontrola biotehničke proizvodnje 1. Mreža ustanova za radijaciono-higijensku kontrolu biotehničke proizvodnje PRVI NIVO DRUGI NIVO 2. Radiometrijske laboratorije 2.1. Centralna analitičko arbitražna radiometrijska laboratorija (AARL) 2.1.1. Posebna (namenska) zgrada Raspored prostorija u AARL 2.2. Radiometrijska laboratorija okruga (RLO) 2.2.1. Prostorni uslovi rada 3. Nuklearna instrumentacija i laboratorijska oprema 3.1. Nuklearna instrumentacija za AARL 3.2. Nuklearna instrumentacija za RLO 3.3. Laboratorijska oprema za AARL 3.4. Laboratorijska oprema za RLO 4. Stručni kadrovi za AARL i RLO 5. Osnovna pravila za bezbedan rad u radiometrijskoj laboratoriji 6. Terenska (pokretna) radiometrijska laboratorija (TRAL) 2. Radijacioni biotehnički monitoring 1. Organizacija biotehničkog monitoring sistema (BIMOS) 2. Osnove zakonske regulative za organizovanje BIMOS-a ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTINJA OD ZARAZNIH BOLESTI KOJE UGROŽAVAJU CELU ZEMLJU PODZAKONSKA REGULATIVA 3. Organizacija DRUGOG KRUGA BIMOS-a u Republici Srbiji 3.1. Predlog organizacije DRUGOG KRUGA BIMOS-a 3.2. Funkcionalni koncept DRUGOG KRUGA BIMOS-a 3.3. Institucionalne nadležnosti u DRUGOM KRUGU BIMOS-a ANALITIČKO-ARBITRAŽNA RADIOMETRIJSKA LABORATORIJA NAUČNOG INSTITUTA ZA VETERINARSTVO SRBIJE RADIOMETRIJSKE LABORATORUE OKRUGA REPUBLIČKA VETERINARSKA INSPEKCIJA 3.4. Realizacija predloženog DRUGOG KRUGA BIMOS-a PERIFERNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a Redovni uslovi Vanredni događaji SREDNJI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a Redovni uslovi Vanredni događaji CENTRALNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a 4. Radijacioni biotehnički informacioni sistem (BINFOS) 4.1. Polazne osnove za formiranje BINFOS-a 4.2. Predlog organizacije BINFOS-a 4.2.1. Šifarnik za opšte podatke A) Radiometrijske laboratorije B) Okruzi Republike Srbije C) Opštine Republike Srbije 4.2.2. Šifarnik o vrsti radijacione analize 4.2.3. Šifarnik vrste uzoraka A) Voda B) Zemljište C) Biljke D) Životinje E) Namirnice F) Stočna hrana G) Krmne smeše DRUGI DEO Radni postupak radijacione kontrole 3. Putevi radioaktivne kontaminacije životne sredine i lanca hrane 1. Mogućnost radioaktivne kontaminacije Balkana u zavisnosti od sinoptičke situacije 1.1. Vazdušna strujanja pri zemljištu 1.2. Vazdušna strujanja na 1000 metara 1.3. Vazdušna strujanja na 3000 metara 1.4. Atmosfersko taloženje padavina 1.5. Procena opasnosti od radioaktivne kontaminacije iz pravca najbližih – susednih zemalja 2. Radijaciono osmatranje i izviđanje radioaktivno kontaminirane teritorije (KONZ-a) NASTANAK KONZ-a RADIJACIONO OSMATRANJE RADIJACIONO IZVIĐANJE VREME BEZOPASNOG BORAVKA NA KONZ-u 3. Izbor uzoraka iz životne sredine 3.1. Vazduh 3.2. Padavine (čvrste i tečne) 3.3. Voda 3.4. Sediment 3.5. Zemljište 3.6. Trava 4. Izbor uzoraka iz lanca hrane 4.1. Mleko 4.2. Meso 4.3. Ribe, rakovi i školjke 4.4. Med 4.5. Žitarice i pirinač 4.6. Povrće 4.7. Voće 4.8. Uzorak dnevnog obroka stanovništva 4.9. Ostala hrana 5. Radijacioni bioindikatori 5.1. Bioindikatori radioaktivne kontaminacije 4. Radionuklidi 1. Klasifikacija radionuklida u odnosu na vrstu nuklearnog akcidenta 1.1. Topljenje jezgra reaktora sa ili bez kontejmenta A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD 1.2. Topljenje jezgra reaktora sa delovima kontejmenta A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD 1.3. Ispuštanje iz postrojenja za preradu i obogaćivanje nuklearnog goriva 1.4. Ispuštanja iz postrojenja za preradu plutonijumovog goriva 2. Druga potencijalna ispuštanja radionuklida 3. Biološki značajni radionuklidi 3.1. Fisioni radionuklidi 3.2. Aktivacioni radionuklidi 3.3. Radionuklidi od posebnog značaja za životnu sredinu i lanac hrane 4. Radioaktivni raspad PRIKAZ ZAKONA RADIOAKTTVNOG RASPADA VREME POLURASPADA Biološko vreme poluraspada Etektivno vreme poluraspada Kritični organ 5. Metabolizam radionuklida 6. Zaštita od jonizujućeg zračenja u uslovima eksperimentalnog rada u radiometnjskoj iahoratoriji ZAŠTITA EKRANIZACIJOM ZAŠTITA VREMENOM I RASTOJANJEM 5. Sakupljanje, skladištenje i priprema uzoraka 1. Sakupljanje uzoraka 1.1. Uzorkovanje materijala u mirnodopskoj radijacionoj situaciji 1.1.1. Uzorkovanje materijala iz životne sredine UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA UZORKOVANJE VODE 1.1.2. Uzorkovanje materijala iz lanca hrane VETERINARSKO-SANITARNI NADZOR UZORKOVANJE NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA Uzorkovanje mesa i proizvoda od mesa Uzorkovanje mleka i proizvoda od mleka Uzorkovanje divljači Uzorkovanje riba, rakova i školjki Uzorkovanje jaja i proizvoda od jaja Uzorkovanje meda UZORKOVANJE STOČNE HRANE Uzorkovanje sveže kabaste hrane Uzorkovanje suve kabaste hrane Uzorkovanje koncentrovane stočne hrane FITO-SANITARNI NADZOR UZORKOVANJE NAMIRNICA BILJNOG POREKLA Uzorkovanje povrća Uzorkovanje voćnih plodova Uzorkovanje korenastih i krtolastih plodova Uzorkovanje žitarica Uzorkovanje namirnica biljnog porekla u skladištima 1.1.3. Dobijanje prosečnog uzorka 1.2. Uzorkovanje materijala u vreme vanrednog radijacionog događaja 1.3. Uzorkovanje materijala posle nuklearnog udara 1.4. Potrebne količine uzoraka 1.5. Pakovanje i obeležavanje uzoraka 1.6. Slanje uzoraka u radiometrijsku laboratoriju 2. Skladištenje – čuvanje uzoraka 3. Pripremanje uzoraka iz biotehničke proizvodnje za radijaciono-higijensku kontrolu MEHANIČKO ČIŠĆENJE SUŠENJE I UPARAVANJE HOMOGENIZACIJA SPALJIVANJE – MINERALIZACIJA TEČNI BIOLOŠKI MATERIJAL 3.1. Koncentrisanje i izdvajanje radionuklida METOD ODVAJANJA METOD TALOŽENJA METOD EKSTRAKCIJE METOD ELEKTROLIZE KOEFICIJENT ČISTOĆE 3.2. Određivanje hemijskog prinosa 4. Izrada preparata za radiometriju 4.1. Opšti uslovi izrade preparata za radiometriju 4.1.1. Alfa emiteri 4.1.2. Beta emiteri 4.1.3. Gama emiteri 4.2. Metodologija izrade preparata za radiometriju 4.2.1. Preparisanje uzoraka za gama spektrometrijsku analizu 4.2.2. Preparisanje uzoraka za indikatorsko merenje ukupne aktivnosti iz nativnog uzorka u debelom sloju 4.2.3. Preparisanje uzorka za merenje niske beta aktivnosti 6. Radiometrija uzoraka iz lanca hrane METODE OTKRIVANJA RADIOAKTIVNIH SUPSTANCIJA METODE ZA ODREĐIVANJE SADRŽAJA I IDENTIFIKACIJU RADIONUKLIDA DIREKTNE INSTRUMENTALNE ANALIZE RADIOHEMIJSKE ANALIZE METODA TANKOSLOJNOG UZORKA (TSU) METODA DEBELOSLOJNOG UZORKA (DSU) METODE MERENJA NISKIH AKTIVNOSTI METODE MERENJA VISOKIH AKTIVNOSTI 1. Radiometrija u mirnodopskoj situaciji 1.1. Antikoincidentni merni uređaj LARA-5 1.1.1. Namena uređaja 1.1.2. Sastav i karakteristike mernog uređaja LARA-5 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE OLOVNOG KUĆIŠTA LOLA-5 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG UREĐAJA SVIT-5 1.1.3. Opis mernog uređaja LARA-5 OLOVNO KUĆIŠTE LOLA-5 ELEKTRONSKI UREĐAJ SVIT-5 STABILIZATOR NAPONA ST-10 1.1.4. Princip primene uređaja LARA-5 1.1.5. Uključivanje mernog uređaja LARA-5 MERENJE UZORAKA VRLO NISKIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI MERENJE UZORAKA VIŠIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI 1.2. Radiometrijski uređaj LARA-86 1.2.1. Namena laboratorije 1.2.2. Sastav i karakteristike laboratorije 1.2.3. Opis radiometrijskog uređaja LARA-86 1.2.4. Princip primene uređaja LARA-86 1.2.5. Uključivanje uređaja LARA-86 1.2.6. Metodologija rada 1.3. Radiometrijska laboratorija LARA-GS 1.3.1. Namena laboratorije 1.3.2. Princip metode 1.3.3. Sastav i karakteristike laboratorije 1.3.4. Opis laboratorije LARA-GS 1.3.5. Povezivanje uređaja LARA-GS 1.3.6. Metodologija rada 2. Radiometrija u akutnoj radijacionoj situaciji 2.1. Monitori radioaktivnog zračenja i monitori radioaktivne kontaminacije 2.1.1. Monitor kontaminacije KOMO-TM NAMENA INSTRUMENTA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.2. Monitor kontaminacije KOMO-TN NAMENA MONITORA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.3. Monitor kontaminacije KOMO-TL NAMENA INSTRUMENTA KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA OPIS INSTRUMENTA METODOLOGIJA RADA 2.1.4. Alarmni monitor zračenja MZ-10 NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-10 KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-10 OPIS UREĐAJA METODOLOGIJA RADA 2.1.5. Alarmni monitor zračenja MZ-20 2.1.6. Alarmni monitor zračenja MZ-30 2.1.7. Alarmni monitor zračenja MZ-100 NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-100 KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-100 2.2. Radiometrijska laboratorija LARA-10 2.2.1. Namena laboratorije 2.2.2. Princip metode 2.2.3. Sastav i karakteristike RL 2.2.4. Opis laboratorije LARA-10 2.2.5. Povezivanje uređaja LARA-10 2.2.6. Režim rada u RL LARA-10 2.2.7. Metodologija radiometrije TRIJAŽA UZORAKA ORIJENTACIONA MERENJA PRONALAŽENJE ODGOVARAJUĆEG ABSORBERA – FILTRA IZRADA VREMENSKOG PROGRAMA MERENJA KONAČNA MERENJA I PRORAČUN MASENE AKTIVNOSTI 2.2.8. Osnovni principi za pravilan i bezbedan rad ZNAČAJNE NAPOMENE ZA RAZVIJANJE RL ZNAČAJNA PRAVILA ZA VREME RADNOG VREMENA U RL RAD NA PRIPREMI UZORAKA DEKONTAMINACIJA UREĐAJA I PRIBORA ODRŽAVANJE RL LARA-10 ISPUNJAVANJE REGISTARSKOG KARTONA 7. Spektrometrijske metode identifikacije radionuklida 1. Gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera 1.1. Princip i primena metode 1.2. Potrebni reagensi, pribor i standardi 1.3. Nuklearno merilo – sistem za gama spektrometriju 1.4. Kalibracija gama spektrometrijskog sistema 1.4.1. Energetska kalibracija 1.4.2. Kalibracija efikasnosti A – Oblik brojanja uzorka B – Metoda kalibracije C – Kalibracioni izvori D – Analitičko izražavanje efikasnosti 1.5. Razmatranje gama spektrometrijskog merenja 1.5.1. Geometrija merenja 1.5.2. Osnovno zračenje – fon 1.5.3. Granica detekcije 1.6. Obrada spektra 1.6.1. Kompjuterska obrada spektra 1.6.2. Ručna obrada spektra 1.7. Izračunavanje nivoa aktivnosti 1.7.1. Nivo aktivnosti u vreme merenja 1.7.2. Korekcija za radioaktivni raspad 1.7.3. Konačno izračunavanje – obračun nivoa aktivnosti 1.7.4. Standardna devijacija 1.8. Pouzdanost – tačnost merenja 2. Terenska gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera direktno na terenu 3. Alfa spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju alfa emitera 4. Scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta i gama emitera 4.1. Tečna scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta emitera 4.1.1. Izbor scintilatora 4.1.2. Efekt gašenja kod tečnih scintilatora 8. Radiohemijske metode identifikacije radionuklida 1. Metoda za radiohemijsko određivanje stroncijuma 1.1. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u različitim uzorcima nitratnim taloženjem – precipitacijom A – Osnova metode B – Reagensi C – Priprema uzoraka za analizu D – Opšti postupak 1.1.1. Određivanje radioaktivnog strocijuma u mleku i siru A – Dopunski reagensi B – Priprema uzoraka za analizu C – Postupak 1.1.2. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u žitaricama, povrću, biljkama i drugim prehrambenim proizvodima A – Dopunski reagensi B – Priprema uzoraka za analizu C – Postupak 1.1.3. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u vodi A – Dopunski reagensi B – Postupak 1.2. Modifikovana nitratna metoda za određivanje stroncijuma-90 u zemljištu A – Osnova metode B – Reagensi C – Priprema uzoraka za analizu D – Postupak E – Modifikacija za zemljišta sa visokim sadržajem aluminijuma F – Određivanje kalcijuma 1.3. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-90 1.3.1. Izračunavanje na osnovu brojanja itrijuma 1.3.2. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma 1.4. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-89 1.4.1. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma preko apsorbera od 100 mg/cm 1.4.2. Izračunavanje na osnovu brojanja starog stroncijumovog izvora 1.4.3. Izračunavanje na osnovu ponovljenog brojanja izvora stroncijuma 1.5. Kalibracija – baždarenje brojača 1.5.1. Kalibracija za stroncijum-89 1.5.2. Kalibracija za stroncijum-90 preko apsorbera od 100 mg/cm 1.5.3. Kalibracija za stroncijum-90 i itrijum-90 1.5.4. Kalibracija za itrijum-90 1.6. Određivanje kalcijuma 1.6.1. Određivanje kalcijuma u pepelu mleka 1.6.2. Određivanje kalcijuma u biljkama i pepelu povrća 1.7. Upotreba trasera stroncijuma-85 za određivanje hemijskog prinosa 1.7.1. Postupak koji se preporučuje 2. Metoda za radiohemijsko određivanje tricijuma 2.1. Namena i oblast primene metode 2.2. Princip metode 2.3. Reagensi 2.4. Voda sa vrlo niskim sadržajem tricijuma – blank voda 2.5. Rastvor internog standarda 2.6. Rastvor scintilatora 2.7. Aparatura 2.8. Uzorkovanje i uzorci 2.9. Analitički postupak 2.9.1. Priprema uzoraka 2.9.2. Punjenje bočica za brojanje 2.9.3. Postupak brojanja – merenja 2.10. Prikazivanje rezultata – metoda izračunavanja 2.10.1. Efikasnost brojanja – merenja 2.10.2. Koncentracija aktivnosti tricijuma u uzorku 2.10.3. Greške uzrokovane statistikom prirodnog radioaktivnog raspada i osnovnim zračenjem-fonom 2.11. Optimizacija uslova brojanja – merenja 2.11.1. Donja granica detekcije – najmanja koncentracija aktivnosti koja se može detektovati 2.11.2. Optimalno podešavanje kanala za merenje 2.12. Kontrola kvaliteta 2.12.1. Interferencija usled luminiscencije 2.12.2. Stabilnost opreme 2.13. Izveštaj o izvršenoj analizi 3. Metode za radiohemijsko određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma 3.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima, sedimentu, zemljištu, vodi i vazdušnim filtrima A – Osnova metode B – Aparati C – Reagensi 3.1.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima A – Priprema uzorka 3.1.2. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u uzorcima vode A – Priprema uzorka 3.1.3. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u filtrima od staklenih vlakana A – Priprema uzorka 3.1.4. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u sedimentu i uzorcima zemljišta A – Priprema uzorka 3.2. Izdvajanje plutonijuma A. Jonoizmenjivački postupak I 3.3. Izdvajanje americijuma i kirijuma A. Postupak taloženja oksalata B. Jonoizmenjivački postupak II – korak čišćenja C. Postupak ekstrakcije D. Jonoizmenjivački postupak III – izdvajanje Am/Cm iz retke zemlje 3.4. Elektrodepozicija A. Priprema za depoziciju B. Elektro deponovanje 3.5. Izračunavanje A. Izračunavanje aktivnosti 3.6. Opšta obeležja A. Alfa spektrometrija 4. Kontrola kvaliteta analiza 4.1. Program službe za kontrolu kvaliteta analiza 4.2. Kalibracija i standardi 4.3. Interkomparacija 4.4. Program interne kontrole A. Kontrola – provera opreme B. Kontrola uzoraka za analizu C. Prikazivanje rezultata 9. Osnovni elementi statističke obrade rezultata merenja radioaktivnosti Sistematske greške merenja radioaktivnosti Slučajne greške merenja radioaktivnosti 1. Teorijske osnove bazičnih statističkih pojmova 1.1. Srednje vrednosti 1.2. Mere varijacije 1.3. T-test 1.4. Korelaciono-regresiona analiza 2. Procena mernih vrednosti i greška mernih vrednosti radijacije 2.1. Procena mernih vrednosti radioaktivnosti 2.2. Procena grešaka mernih vrednosti radioaktivnosti 2.3. Analiza varijanse POTPUNI SLUČAJNI PLAN 3. Statistička obrada rezultata merenja jačine ekspozicione doze (X) polja gama zračenja u životnoj sredini 3.1. Postupak statističke obrade rezultata merenja gama-fona 3.2. Postupak grafičkog prikazivanja kretanja gama-fona 4. Statistička obrada rezultata merenja nivoa aktivnosti biološki značajnih radionuklida – čistih beta emitera – prisutnih u lancu hrane 4.1. Provera ispravnosti rada mernog uređaja LARA-5 4.2. Provera stabilnosti rada mernog uređaja LARA-5 4.3. Utvrđivanje efikasnosti mernog uređaja LARA-5 4.4. Određivanje samoapsorpcije beta zračenja u mineralnom 295 ostatku uzorka SNIMANJE KRIVIH SAMOAPSORPCIJE I ODREĐIVANJE KOREKCIONOG FAKTORA SAMOAPSORPCIJE 4.5. Izračunavanje specifične, masene beta aktivnosti 10. Metodologija utvrđivanja radijacionih bioindikatorskih vrednosti (RBV) PRVI MODEL DRUGI MODEL TREĆI MODEL 11. Radioaktivna dekontaminacija u radiometrijskoj laboratoriji 1. Postupak u slučaju radioaktivne kontaminacije u radiometrijskoj laboratoriji 2. Radioaktivna dekontaminacija radnih površina 3. Radioaktivna dekontaminacija laboratorijskog posuđa 4. Radioaktivna dekontaminacija nuklearnih merila 5. Radioaktivna dekontaminacija osoblja koje radi u RL 5.1. Principi i pravila pri sprovođenju radioaktivne dekontaminacije 5.2. Fizičko-hemijske karakteristike sredstava za radioaktivnu dekontaminaciju 5.3. Sredstva za radioaktivnu dekontaminaciju sa postupkom korišćenja 5.4. Prva pomoć u slučaju radioaktivne kontaminacije radnog osoblja TREĆI DEO Normativna regulativa radijacione kontrole 12. Normativna regulativa radijacione bezbednosti u biotehničkoj proizvodnji 1. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u vreme mirnodopske radijacione situacije 2. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u slučaju vanrednog događaja (nuklearni udes u mirnodopskoj radijacionoj situaciji) 3. Norme radijacione bezbednosti za namirnice i stočnu hranu u akutnoj i hroničnoj fazi radijacione situacije posle nuklearnog udara ČETVRTI DEO Pregled radijacionih jedinica i osnovnih podataka o radionuklidima i fizičkim konstantama 13. Praktična uputstva 1. Radioaktivnost 2. Relativne atomske mase elemenata 3. Fizičke konstante 4. Indikatori 5. Molno sniženje °t rastvarača 6. Ravnotežni naponi pare vode 7. Kiseline i baze 8. Proizvod rastvorljivosti 9. Elektrodni potencijal elektrohemijskih reakcija 10. Podaci o radionuklidima Literatura Curriculum vitae autora Sa potpisom Autora. Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

Odlično stanje Majkl Faradej, FRS (engl. Michael Faraday; Njuington Bats, 22. septembar 1791 — London, 25. avgust 1867) bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo). Majkl Faradej M Faraday Th Phillips oil 1842.jpg Majkl Faradej (1842, T. Filips) Rođenje 22. septembar 1791. Njuington Bats, Velika Britanija Smrt 25. avgust 1867. (75 god.) London, Ujedinjeno Kraljevstvo Polje eksperimentalna fizika, optička fizika; hemija Institucija Kraljevska institucija Poznat po 13 stavki Faradejev zakon EMI Elektrohemija Faradejev efekat Faradejev kavez Faradejeva konstanta Faradejev cilindar Faradejev zakon elektrolize Faradejev paradoks Faradejev rotator Faradejev učinak Faradejev talas Faradejev točak Faradejeve linije sile[1] Nagrade 4 značajne Kraljevska medalja (1835, 1846) Nagrada Kopli (1832, 1838) Ramfordova medalja (1846) Albertova medalja (1866) Potpis Michael Faraday signature.svg Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.[2] Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti.[3][4] Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat. Detinjstvo i početak karijere Uredi Majkl Faradej je rođen u malom mestu Njuington Bats (Newington Butts), danas južni London. Živeo je u siromašnoj porodici, pa se obrazovao sam. [5] S četrnaest godina postao je šegrt kod londonskog knjigovesca i prodavca knjiga Džordža Riboa (George Riebau). Za sedam godina rada pročitao je mnogo knjiga i razvio interes za nauku, a posebno za elektricitet.[6][7] Faradejeva laboratorija u Kraljevskoj instituciji (gravira, 1870) Sa 19 godina Faradej je studirao kod priznatih hemičara ser Hamfrija Dejvija, predsednika Kraljevskog društva i Džona Tejtuma, osnivača Građanskog filozofskog društva. Nakon što je Faradej poslao Dejviju knjigu od 300 strana sa beleškama sa predavanja, ovaj mu je odgovorio da će ga imati na umu, ali da se još uvek drži svog zanata knjigovesca. Nakon što je Dejvi oštetio vid pri eksperimentu sa azot-trihloridom, postavio je Faradeja za sekretara.[8] Kad je Džon Pejn iz Kraljevskog društva dobio otkaz, Dejvi je predložio Faradeja kao laboratorijskog asistenta. Naučna karijera Uredi Jedan od Faradejevih ekspe­rime­nata iz 1831. u kojem se demonstrira indukcija; tečna baterija (desno) šalje električnu struju kroz mali kalem (A) koji kada se pomera ka gore ili dole unutar velikog kalema (B) njegovo magnetno polje indukuje tre­nutni napon u kalemu, koji se može detektovati galvanometrom (G) Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu. Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina. Majk Faradej (cca 1861) Portret Faradeja u njegovim kasnim tridesetim Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga. Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine. Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka. Jednostavni dijagram Faradejevog aparatusa za indukovanje električne struje magnetnim poljem: baterija (levo), prsten i namotani kalem od gvožđa (u sredini) i galvanometar (desno) Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon. Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru. U svoju beležnicu je zapisao: „ Konačno sam uspeo osvetliti magnetske linije sile i da namagnetišem zrak svetla. ” To je dokazalo povezanost između magnetizma i svetlosti. U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato što se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez. Ostalo Uredi Majkl Faradej (1917, A. Blejkli) Grob Majkla Faradeja na groblju „Hajgejt” u Londonu Imao je seriju uspešnih predavanja iz hemije i fizike na Royal Institution, nazvana The Chemical History of a Candle. To je bio početak božićnih predavanja omladini koja se i danas održavaju. Faradej je poznat po izumima i istraživanjima, ali nije bio obrazovan u matematici. No u saradnji sa Maksvelom njegovi su patenti prevedeni u metematički jezik. Poznat je po tome što je odbio titulu ser i predsedništvo u Kraljevskom društvu (predsedavanje britanskom kraljevskom akademijom). Njegov lik štampan je na novčanici od 20 funti. Njegov sponzor i učitelj bio je Džon Fuler, osnivač Fulerove profesorske katedre na katedri za hemiju kraljevskog instituta. Faradej je bio prvi i najpoznatiji nosilac te titule koju je dobio doživotno. Faradej je bio veoma pobožan i bio je član jedne male sekte unutar škotske crkve. Služio je crkvi kao stariji član i držao mise.[9] Faradej se 1821. oženio Sarom Bernar, ali nisu imali dece.[10] Kako se približavao pedesetoj godini smanjivao je rad i obaveze da bi u jesen 1841. primetio da rapidno gubi pamćenje i od tada njegov rad skoro potpuno prestaje. Preminuo je u svojoj kući u Hempton Kortu, 25. avgusta 1867. godine. Bibliografija Uredi Chemische Manipulation (1828) Faradeje knjige, sa izuzetkom Chemical Manipulation, bile su kolekcije naučnih radova ili transkripcije predavanja.[11] Nakon njegove smrti, objavljen je Faradejev dnevnik, kao zbirka nekoliko velikih svezaka njegovih pisama; te Faradejev žurnal, sa njegovim putovanjima sa Dejvi (1813—1815). Faraday, Michael (1827). Chemical Manipulation, Being Instructions to Students in Chemistry. John Murray. 2nd ed. 1830, 3rd ed. 1842 Faraday, Michael (1839). Experimental Researches in Electricity, vols. i. and ii. Richard and John Edward Taylor.; vol. iii. Richard Taylor and William Francis, 1855 Faraday, Michael (1859). Experimental Researches in Chemistry and Physics. Taylor and Francis. ISBN 978-0-85066-841-4. Faraday, Michael (1861). W. Crookes, ur. A Course of Six Lectures on the Chemical History of a Candle. Griffin, Bohn & Co. ISBN 978-1-4255-1974-2. Faraday, Michael (1873). W. Crookes, ur. On the Various Forces in Nature. Chatto and Windus. Faraday, Michael (1932—1936). T. Martin, ur. Diary. ISBN 978-0-7135-0439-2. – published in eight volumes; see also the 2009 publication of Faraday`s diary Faraday, Michael (1991). B. Bowers and L. Symons, ur. Curiosity Perfectly Satisfyed: Faraday`s Travels in Europe 1813–1815. Institution of Electrical Engineers. Faraday, Michael (1991). F. A. J. L. James, ur. The Correspondence of Michael Faraday. 1. INSPEC, Inc. ISBN 978-0-86341-248-6. – volume 2, 1993; volume 3, 1996; volume 4, 1999 Faraday, Michael (2008). Alice Jenkins, ur. Michael Faraday`s Mental Exercises: An Artisan Essay Circle in Regency London. Liverpool, UK: Liverpool University Press. Course of six lectures on the various forces of matter, and their relations to each other London; Glasgow: R. Griffin, 1860. The Liquefaction of Gases, Edinburgh: W. F. Clay, 1896. The letters of Faraday and Schoenbein 1836–1862. With notes, comments and references to contemporary letters London: Williams & Norgate 1899. (Digital edition by the University and State Library Düsseldorf)