IZDAVAC ISTORIJSKI ARHIV KRUSEVAC,1995,367 STR KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

Tvrd povez sa zaštitnim omotom. Pjhilosophical Library, New York, 1960. Veoma dobro očuvana knjiga,122. strane. doktor goran, 2023.

Autor izlaže učenje o vrlini i kreposti Evagrija Pontijskog, korifeja pustinjskog asketizma, osnivača teoretske asketkse književnosti i preteče mistične teologije. Evagrijeva dela prati osećanje jedne filosofstvujuće teologije, koja veruje u mogućnost prilagođavanja bilo kojeg filosofskog sistema u jednu hrišćansku kosmoteoriju.

Za neke modele fotoaparata i kamera! Tip: USB Priključak A: 1 x USB 2.0 A utikač Priključak B: 1 x USB 2.0 mini B utikač (4 pin) Dužina kabela: 1 m Boja: Crna

Tip: USB Priključak A: 1 x USB 2.0 A utikač Priključak B: 1 x USB 2.0 mini B utikač (4 pin) Dužina kabela: 1 m Boja: Crna Redak i specifican kabl koji se koristi za povezivanje racunara i starih modela fotoaparata, kamera i MP3/MP4 plejera!

AUTOR: Branislav Petronijević NASLOV: Imanuel Kant-Život i filozofija IZDAVAC: Štamparija Drag. Gregorić GODINA: 1939. POVEZ: mek, pečat prethodnog vlasnika na prvoj strani (KB:181)

1 . TEORIJA 279 STR. 2 . PRIPREMA 283 STR. IZDAVAC ; IDEA XX VEK - BEOGRAD 1990 GOD. MEKI POVEZ , NOVO , RETKO

Stanje knjige : solidno očuvana, povez krenuo da popušta, podvlačeno olovkom. Povez : meki Str : 97 nikk2123

Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd Godina izdanja: 1999. Povez: Broširan Format: 24 cm Broj strana: 263 odlično očuvana knjiga - Metafizika - Teorija saznanja - Istorija filozofije - Praktična filozofija - Psihologija - Prirodnjačka i matematička dela - Petronijevićev život i summae njegovog dela

Bolest na smrt / Soeren Kierkegaard Beograd 1974. Mek povez sa klapnama, XXXVIII + 107 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Sadržaj: DIJALEKTIKA EGZISTENCIJE U FILOZOFIJI SERENA Kjerkegora (Mirko Zurovac) PREDGOVOR UVOD PRVI ODELJAK BOLEST NA SMRT JE OČAJANJE A. DA JE OČAJANJE BOLEST NA SMRT B. Mogućnost i stvarnost očajanja C. Očajanje je: »bolest na smrt« B. OPŠTOST (OBIČNOST) OVE BOLESTI (OČAJANJE) . C. OBLICI OVE BOLESTI (OČAJANJE) A. Očajanje posmatrano tako da ne razmišljamo o tome da li je svesno ili nije svesno, nego da samo razmišljamo o momentima sinteze vlastitog ja a. Očajanje posmatrano pod dvostrukim određenjem konačnosti i beskonačnosti — Očajanje bezkonačnosti potiče od nedostatka konačnosti — Očajanje konačnosti jeste nedostatak bezkonačnosti . b. Očajanje viđeno pod određenjem mogućnosti — nužnost — Očajanje mogućnosti je nedostatak nužnosti — Očajanje nužnosti je nedostatak mogućnosti B. Očajanje viđeno pod određenjem svesti — Očajanje koje ne zna da je očajanje očajničko neznanje o tome da se ima vlastito ja i to večno vlastito ja b. Očajanje koje je svesno toga da je očajanje, koje Je dakle svesno toga da ima vlastito ja, u kojem se ipak nalazi nešto večno, a pored toga je u očajanju što ne želi da bude samim sobom ili je u očajanju što želi da bude samim sobom — Očajanje zato što se ne želi biti samim sobom, očajanje 1. Očajanje zbog zemaljskih stvari ili određenih zemaljskih stvari 2. Očajanje zbog večnosti ili zbog samog sebe . — Očajanje u kome se želi biti samim sobom ili očajanje prkosa DRUGI ODELJAK A. OČAJANJE JE GREH Prvo poglavlje: Stupnjevi u svesti vlastitog ja (odredenje: pred bogom) Prilog Definicija greha implicira mogućnost sablazni Opšta primedba o sablazni Drugo poglavlje: Sokratovska definicija greha Treće poglavlje: Da greh nije negacija nego pozicija Da li onda greh u izvesnom smislu postaje velika retkost (moral) B. Nastavljanje greha A. Greh očajavanja zbog svoga greha B. Greh očajanja koji se tiče oproštaja grehova (sablazan) C. Greh napuštanja hrišćanstva modo ponendo, greh proglasid ga za neistinu Rečnik nekih važnijih pojmova

D5 НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ ЛОГОС Б е о г р а д

spolja kao na slikama pecatiranai numerisana unutra odlicna i izgleda i necitana b-7,,,8-24

Autor: Boris B. Brajović Izdavač: JASEN, Nikšić 2002 Povez: meki Pismo: ćirilica Broj strana: 120 Format: 14x20,5cm

Izdavač: B J Svetovi Godina izdavanja: 1989 Broj strana: 279 Povez: mek Format: 17 x 12 cm nekoliko podvuičenih pojmova

Mek povez -636 strana - 21 cm PLATO BOOKS 2012 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 4

Бети Б. Јангс: ВАШЕ ДЕТЕ И СТРЕС Помозимо деци да савладају животне притиске и оптерећења Издавач: САВАНА, Београд, 1996.год. Меки повез, 303 стране, латиница. Пристојно очувано, уз потпис на предлисту.

KO JE BIO KANT? tri biografije od Kantovih saradnika - Ludvig E. Borovski, Rajnhold B. Jahman, E. A. K. Vazijanski Izdavač: PLATO Beograd Godina izdanja: 2003. Povez: broš Broj strana: 301 Pismo: latinica Stanje: dobro

NIKOLAJ BERĐAJEV O ČOVEKOVOM ROPSTVU I SLOBODU: ogled o personalističkoj filosofiji Predgovor - Nikola Milošević Prevod - Ljiljana Jovanović Izdavač - Književna zajednica, Novi Sad Godina - 1991 242 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Sophia ISBN - 86-7331-192-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: NIKOLA MILOŠEVIĆ - Pravoslavni modernizam Nikolaja Berdajeva i njegovo mesto u ruskoj religijskoj filozofiji Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju I DEO 1) Ličnost 2) Gospodar, rob i slobodan čovek II DEO 1) Biće i sloboda. Ropstvo čoveka od bića 2) Bog i sloboda. Ropstvo čoveka od Boga 3) Priroda i sloboda. Kosmička sablazan i čovekovo ropstvo od prirode 4) Društvo i sloboda. Socijalna sablazan i ropstvo čoveka od društva 5) Civilizacija i sloboda. Ropstvo čoveka od civilizacije i sablazan kulturnih vrednosti 6) Ropstvo čoveka od sebe samog i sablazan individualizma III DEO 1) a) Sablazan i ropstvo carstva. Dvostruki lik države. b) Sablazan rata. Ropstvo čoveka od rata. c) Sablazan i ropstvo nacionalizma. Nacija i narod. d) Sablazan i ropstvo aristokratizma. Dvostruki lik aristokratizma. e) Sablazan buržoaznosti. Ropstvo vlasništva i novca 2) a) Sablazan i ropstvo od revolucije. Dvostruki lik revolucije. b) Sablazan i ropstvo kolektivizma. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma 3) a) Sablazan i ropstvo erotskog. Pol, ličnost i sloboda. b) Sablazan i ropstvo estetskog. Lepota, umetnost i priroda IV DEO 1) Duhovno oslobođenje čoveka. Pobeda nad strahom i smrću 2) Sablazan i ropstvo istorije. Tri vremena. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Nikolai Berdyaev Slavery and Freedom

Matila Gika : FILOZOFIJA I MISTIKA BROJA , Ghyka, Matila, 1881-1965 = Гика, Матила, 1881-1965 Prevod i predgovor Branimir Šešelja Književna zajednica Novog Sada, 1987, Fizički opis XVI, 258 str. : graf. prikazi ; 21 cm Zbirka Biblioteka Anthropos ; 14 Prevod dela: Philosophie et mystique du nombre / Matila Ghyka Svetovi broja Matila Gike / B. Š.: str. V-XVI. Predmetne odrednice Filozofija prirode -- Broj Očuvanost 4.

Autor - osoba Eco, Umberto, 1932-2016 = Eko, Umberto, 1932-2016 Arnheim, Rudolf, 1904-2007 = Arnhajm, Rudolf, 1904-2007 Attneave, Fred Bense, Max Coons, Edgar Jakobson, Roman, 1896-1982 = Jakobson, Roman, 1896-1982 Kraehenbuehl, David Meyer, Leonard B. Moles, Abraham, 1920-1992 = Mol, Abraham, 1920-1992 Zareckiî, V. A. Naslov Estetika i teorija informacije / Umberto Eko... [et al.] : priredio Umberto Eko ; [prevela Cvijeta Jakšić-Josić] Jedinstveni naslov Estetika i teoria dellʹinformazione. srpski jezik Vrsta građe zbornik Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1977 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 231 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Eco, Umberto, 1932-2016 = Eko, Umberto, 1932-2016 Jakšić-Josić, Cvijeta Zbirka ǂBiblioteka ǂDanašnji svet / [Prosveta, Beograd] ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Estetika i teoria dellʹinformazione / a kura di Umberto Eko Tiraž 2.500 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Estetika -- Teorija informacije SADRŽAJ Umberto Eko – Uvod 7 Roman Jakobson – Lingvistika i teorija komunikacije 33 Maks Benze – Sažeti temelji modeme estetike 51 Rudolf Arnhajm – Teorija informacije 77 Edgar Kuns – David Kreenbil – Informacija kao mera strukture u muzici 85 Fred Atniv – Proces stohastičke kompozicije 133 Abraham A. Mol – Analiza struktura pesničke poruke na različitim nivoima senzibiliteta 147 Leonard B. Mejer – Značenje u muzici i teorija informacije 173 V. A. Zarecki – Tip kao informacija 199 MG122 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Sadržaj: DIJALEKTIKA EGZISTENCIJE U FILOZOFIJI SERENA Kjerkegora (Mirko Zurovac) PREDGOVOR UVOD PRVI ODELJAK BOLEST NA SMRT JE OČAJANJE A. DA JE OČAJANJE BOLEST NA SMRT B. Mogućnost i stvarnost očajanja C. Očajanje je: »bolest na smrt« B. OPŠTOST (OBIČNOST) OVE BOLESTI (OČAJANJE) . C. OBLICI OVE BOLESTI (OČAJANJE) A. Očajanje posmatrano tako da ne razmišljamo o tome da li je svesno ili nije svesno, nego da samo razmišljamo o momentima sinteze vlastitog ja a. Očajanje posmatrano pod dvostrukim određenjem konačnosti i beskonačnosti — Očajanje bezkonačnosti potiče od nedostatka konačnosti — Očajanje konačnosti jeste nedostatak bezkonačnosti . b. Očajanje viđeno pod određenjem mogućnosti — nužnost — Očajanje mogućnosti je nedostatak nužnosti — Očajanje nužnosti je nedostatak mogućnosti B. Očajanje viđeno pod određenjem svesti — Očajanje koje ne zna da je očajanje očajničko neznanje o tome da se ima vlastito ja i to večno vlastito ja b. Očajanje koje je svesno toga da je očajanje, koje Je dakle svesno toga da ima vlastito ja, u kojem se ipak nalazi nešto večno, a pored toga je u očajanju što ne želi da bude samim sobom ili je u očajanju što želi da bude samim sobom — Očajanje zato što se ne želi biti samim sobom, očajanje 1. Očajanje zbog zemaljskih stvari ili određenih zemaljskih stvari 2. Očajanje zbog večnosti ili zbog samog sebe . — Očajanje u kome se želi biti samim sobom ili očajanje prkosa DRUGI ODELJAK A. OČAJANJE JE GREH Prvo poglavlje: Stupnjevi u svesti vlastitog ja (odredenje: pred bogom) Prilog Definicija greha implicira mogućnost sablazni Opšta primedba o sablazni Drugo poglavlje: Sokratovska definicija greha Treće poglavlje: Da greh nije negacija nego pozicija Da li onda greh u izvesnom smislu postaje velika retkost (moral) B. Nastavljanje greha A. Greh očajavanja zbog svoga greha B. Greh očajanja koji se tiče oproštaja grehova (sablazan) C. Greh napuštanja hrišćanstva modo ponendo, greh proglasid ga za neistinu Rečnik nekih važnijih pojmova Seren Kjerkegor (5. maj, 1813 — 11. novembar, 1855), bio je danski filozof, teolog i pjesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalističke filozofije. Kjerkegor je žestoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono što je on smatrao formalnostima hrišćanske crkve. Najveći deo njegovog dela, bavi se religijskim problemima kao što su priroda vere, problemima hrišćanske Crkve kao institucije, hrišćanskom etikom i uopšte teologijom, ali i emocijama i osećanjima ličnosti koja se afirmiše kroz različite odluke u životu. Svoje rano delo je pisao pod različitim pseudonimima kroz osobene poglede i kompleksnu dispoziciju dijaloga. Biografija Seren Obi Kjerkegor rodio se 5. maja 1813. godine u Kopenhagenu. Njegov lični život obeležili su događaji koje je dansko društvo smatralo skandaloznima, a tu spadaju: porodična mitologija, raskid veridbe s Reginom Olsen, napad satiričnog lista, , Gusar` na Serena i istupi filozofa protiv Crkve. Serenov otac, Mikal, poticao je iz siromašne porodice. U mladosti je u neobično teškim uslovima čuvao ovce, i tako je prokleo Boga zbog svoga teškog života. To je osnov prvog porodičnog mita. Tumačeći svoj greh po Starom zavetu, otac je smatrao da će Bog zbog njegova prestupa kažnjavati celu porodicu, te je decu vaspitao u duhu verskog fanatizma. Poslat u Kopenhagen kada mu je bilo 12 godina otac budućeg filozofa se brzo osamostalio i obogatio. Mladi Seren je, međutim, gotovo celokupnu imovinu koju je nasledio od oca utrošio na štampanje knjiga, a poslednju paru namenio je za štampanje anticrkvenih letaka, koji su izlazili pod zajedničkim nazivom „Trenutak“. Osnov drugog porodičnog mita je to što je Serenova majka bila druga žena njegovog oca. Venčali su se godinu dana posle smrti njegove prve žene, a četiri meseca kasnije se rodilo njihovo prvo dete. Po religijskom moralu - zgrešili su. U drugom braku otac je imao sedmoro dece, od kojih je Seren bio najmlađi. Majka i petoro dece, od koji četvoro nisu čak ni dočekali 33 godine - Hristov vek, umrli su, iz čega je Kjerkegorov otac zaključio da je to božja kazna zbog počinjenog greha. Sumorna atmosfera u kući uzrok je što Seren nije u roku završio teološke studije, koje je započeo 1830. godine. Kao dvadesettrogodišnjak seli se iz kuće i vodi raspusan život, iako je otac više puta pokušavao da ga vrati sa grešnog puta. Iznenadna očeva smrt 1838. godine navela ga je da završi prekinute studije. Završne ispite polaže 1840. godine, a već sledeće godine završava disertaciju pod naslovom „O pojmu ironije“. Završetak njegovih studija se vremenski poklapa sa „Regininim slučajem“. Septembra 1840. godine Seren se verio s Reginom Olsen, a posle nepunih godinu dana raskida veridbu. Pojedinostima i uzrocima raskida posvetio je celo poglavlje knjige „Stadijumi na životnom putu“, pod naslovom „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“. Posle boravka u Berlinu, gde je slušao predavanja Šelinga, koja su ga brzo razočarala, počinje razdoblje stvaralačke euforije, koje traje od 1843. do 1846, odnosno do godine u kojoj je Kjerkegor očekivao svoju smrt. Najpre je objavio knjigu pod antihegelovskim naslovom „Ili-ili“, koja se pojavila pod pseudonimom Viktor Eremit. Knjiga prikazuje dva tipa života: estetski, slobodan od odgovornosti, i etički, u kome se čovek podređuje zahtevima društvenog života. Završni deo knjige sadrži i propoziciju religijskog tipa života. Između tih tipova života nema kompromisa. Postoji alternativa: ili, ili. Ubrzo potom pojavila se knjiga „Ponavljanje“, izdata pod pseudonimom Konstantin Konstantinus. Istovremeno pojavila se knjiga „Strah i drhtanje“, koju je objavio pod pseudonimom Johanes de Silencio. Obe knjige se dopunjavaju predstavljajući događaj u literaturi i filozofiji, a kroz obe knjige se takođe provlači i problem Regine i oca. Potom Kjerkegor piše „Filozofske mrvice“ i „Završni nenaučni postskriptum uz filozofske mrvice“. U filozofskom pogledu to su njegove najvažnije knjige. „Pojam strepnje“, naredna knjiga, sadrži psihološku interpretaciju bespredmetne strepnje, kao i njenu konfrontaciju sa dogmom prvog greha. Tokom devet godina koje su usledile posle datuma očekivane smrti napisao je jedva tri knjige. Na samrtnoj postelji je završio pisanje „Dnevnika“, koji je imao čak 2845 strana. Ovaj najveći danski filozof poslednje dane proveo je u bolnici u kojoj je umro 11. novembra 1855. godine. Na nadgrobnom spomeniku uklesan je, u skladu sa filozofovom željom, stih iz Brorsonove crkvene pesme: „-{Det er en liden tid, saa har jeg vunden...}-“ Kjerkegorov značaj za razvitak evropske filozofije uopšte postao je vidljiv tek početkom prošlog veka, a najveći je uticaj imao na razvitak egzistencijalističke misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se održao sve do naših dana.

U dobrom stanju Od Heraklita do Njegoša i Svetozara : ogledi i studije / Dušan Nedeljković Jezik srpski Godina 1971 Beograd : Prosveta, 1971 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 392 str. ; 21 cm Str. 7-21: Predgovor / Andrija B. Stojković Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. SADRŽAJ Predgovor: Dr Andrije Stojkovića ...5 OD HERAKLITA DO NjEGOŠA I SVETOZARA Heraklit ...25 Epiktet ...37 Leonardo da Vinči ...56 Franjo Petrić ...86 Đordano Bruno ...104 Blez Paskal ...118 Lajbnic ...147 Volter ...195 Matija Reljković ...236 Petar Bartulović ...256 Dositej Obradović ...278 Vuk Karadžić ...302 Njegoš ...316 Omladina srpska i Svetozar Marković ... 349 Lik Svetozara Markovića ...366 Registar imena ...377 Bibliografske napomene ...389 Nedeljković, Dušan, 1899-1984

Željko Pavić – Zbiljnost i stvarnost. Prilog zasnivanju izvornog pojma svijeta Izdavač: Hrvatsko filozofsko društvo Biblioteka Filozofska istraživanja, knjiga 21 Zagreb 1989. 287 stranica Meki povez, u dobrom stanju SADRŽAJ 11 Predgovor 13 Uvod: `svijeP kao ontologijski problem 29 PRVO POGLAVLJE POVIJESNOST KAO POSTVARENOST 31 § 1. Povijesnost i izvanpovijesnost svijeta 31 a) Filozofija i svijet u svome početku 34 b) Egzistencijalnost i paraegzistencijalnost svijeta 37 c) Kozmologijsko jedinstvo svijeta 41 § 2. Samointencionalnost svijeta 51 § 3. Intencionalna ravnoteža 51 a) TJspostavljanje transcendentalnog 60 b) Vremenovanje transcendentalnog 63 § 4. Intencionalna neutralnost i kritika transcendentalnosti 87 § 5. Mogućnost zasnivanja jedne fenopraksije 93 § 6. Svjetskost i unutarsvjetskost 97 DRUGO POGLAVLJE SVIJET KAO IZVORNO DOGAĐANJE I KAO »SLIKA« 99 § 7. Izvorni svijet i ’životni svijet’ 113 § 8. Slika svijeta kao ukidanje izvornog svijeta 125 § 9. Prirodoznanstvena slika svijeta kao nabačaj stvarnosti 141 § 10. Ukidanje novovjekovne slike svijeta u suvremenoj fizici i filozofiji TREĆE POGLAVLJE JEZICNOST I VREMENSKOST SVIJETA 161 § Jezik i njegovo svjetsko značenje 167 „Predmetno-teorijska teorija značenja Husserla i Heideggera“ 177 8 13 Destruirajuće ponavljanje Husserlove teori- značenja u Heideggerovoj hermeneutici j fenomenologiji i«l § 14 Prva hermeneutička situacija — destrukciia povijesti ontologije 185 § 15- Druga hermeneutička situacija — raskrivena istina 191 § 16. Treća hermeneutička situacija — govorenje kao raskrivanje 901 § 17. Cetvrta hermeneutička situacija — jezik kao unutarsvjetski događaj. Das Gerede 205 & 18. Prva vremenska situacija — vremenskost i svakodnevnica tubitka 209 § 19. Utemeljenje jezičnog svjetonazora u sadržajnoj namjeri 217 § 20. Na putu k jeziku biti 231 § 21. Mišljenje kao pjesničko-filozofijski način ophođenja s bitkom i jezikom 237 ĆETVRTO POGLAVLJE COVJEK I SVIJET 239 § 22. Metafizički smisao antropologijskog pitanja o čovjekovom prvenstvu u svijetu 251 § 23. Jednakoizvornost čovjeka i svijeta. — Svijet kao fundamentalni antropologijski pojam 259 § 24. Antropologija kao obnovljena metafizika. Izgledi i kritika 267 Literatura 279 Zusammenfassung 283 Bilješka o tekstovima 85 Kazalo imena

U dobrom stanju Bitak i povijesnost / [urednici Zvonko Posavec, Davor Rodin] Vrsta građe zbornik Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Fakultet političkih nauka, 1982 (Zagreb : Liber) Fizički opis 170 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Posavec, Zvonko, 1936- = Posavec, Zvonko, 1936- Rodin, Davor, 1936- = Rodin, Davor, 1936- Zbirka Biblioteka Politička misao ; sv. 16/b Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Metafizika -- Istorija -- Zbornici Zvonko Posavec POVIJEST KAO LUTNJA Danilo Pejović GRANICE POJMA RADA Branko Despot POVIJESNO PORIJEKLO RAZLIKOVANJA TEORIJE, PRAKSE I PROIZVODNJE Ante Pažanin POVIJESNOST SVIJETA ŽIVOTA I PRAKTIČNA FILOZOFIJA Davor Rodin GOVOR-STVAR- POVJEST Ivan Urbančić SARODA KAO PREDZNAK ZBIVANJA NOVE EPOHE Tine Hribar KRAJ METAFIZIKE I POVIJEST Branka Brujić „PREBOLJEVANJE“ METAFIZIKE I POVIJESNO MIŠLJENJE Goran Gretić FILOZOFIJA APSOLUTNOG I POVIJESNOST Darmr Barbarić MIŠLJENJE I ONO JEDNOSTAVNO Spomehka Hribar POVIJEST I ZAVIČAJ Marko Uršić APOKALIPSA SUBJEKTA

U dobrom stanju Neki problemi marksističke teorije istine, Adam Šaf Kultura Beograd; Biblioteka Savremena filozofija Tvrd povez; 356 strana; 20 cm SAJDRZAJ Predgovor prvom izdanju - Uvod u drugo izdanju. . . — VII P r v i d e o NEKI PROBLEMI MARKSISTIČKE TEORIJE ISTINE G l a v a I Šta podrazumevamo pod pojmom „istina` i „istinitost` . 3 G l a v a II Objektivne istine 1. Dijalektički materijalizam i takozvana klasična definicija istine 1S 2. Da li istinit sud daje odraz stvarnosti? . . 27 3. Teorija objektivne istine i takozvane „apriorističke` nauke ...10 d. Objektivna istinitost i „formalna istinitost` . 50 5. Čemu odgovaraju neistiniti sudovi, negativni sudovi i sudovi budućnosti? . . . . 59 6. Da li definicija objektivne istine vodi u antinomiju? . 69 7. Teorija objektivne istine i takozvane neklasične definicije istine 82 Glava III Objektivna isiina i kriterij istine 1. Definicija istine i izbor njenog kriterija . .89 2. Kritika argumenata skepticizma . . 93 3. Praksa — marksistički kriterij istine G I a v a IV Apsolutna i relativna istina 1. Spor između apsolutizma i relativizma u teoriji istine 2. Kritika apsolutizma u teoriji istine . a) Istina kao progres . . b) Konkretnost istine . . c) Kritika teorije K. Tvardovskog 3. Kritika relativizma u teoriji istine . a) Objektivna istina i apsolutna istina . b) Teorija istina-procesa i relativizam . c) Kritika relativizma F. K. S. Šilera . 4. Kritika dogmatizma i skepticizma u teoriji istine D r u g i d e o KRITIKA NEKIH IDEALISTIČKIH TEORIJA ISTINE Uvodne napomene . . . . . . 177 G l a v a V Empiriokriticizam; kritika shvatanja istinitosti kao ekonomije mišljenja 1. Gnoseološki i ontološki osnovi empiriokriticizma . 183 2. Istinitost kao „ekonomija mišljenja“ . . 187 3. O poljskom izdanju principa „ekonomije mišljenja` . 193 G l a v a VI Konvencionalizam; kritika shvatanja istinitosti kao saglasnosti sa dogovorom 1. Uvodne napomene . . . . 203 2. Anri Poenkare . . . . 206 3. Eduar Leroa . . . . 219 4. Hugo Dingler . . . . 226 5. Poljsko izdanje konvencionalizma; Kritika „radikalnog konvencionalizma` K. Ajdukjeviča . . . 229 6. Konvencionalizam i relativizam . . . G l a v a VII Pragmatizam; Kritika shvatanja istinitosti kao podudarnosti sa težnjom jedinke 1. Uvodne napomene . . . 2. Definicija istine . . . 3. Kriterij lstine . . 4. Konstruisanje istine i stvarnosti . 5. Pragmatizam kao buržoaska reakcija na materijalizani i proleterski revolucionarni pokret . G I a v a VIII Neopozitivizam; Kritika shvatanja istinitosti kao saglasnosti sa sistemom 1. O ideološkom karakteru neopozitivizma ... 2. Neopozitivistička teorija istine ...282 a) Prvi period: teorija L. Vitgenštajna ...288 b) Drugi period: teorija koherencije Noirata . 288 c) Treći period: semantika R. Karnapa 309 3. Operacionistička teorija istine ... 317 Završetak ... 326 Napomene ... 331 Registar imena . .. 351 Schaff, Adam Schaff [šaf], Adam, poljski filozof i semantičar (Lavov, 10. III. 1913 – Varšava, 12. XI. 2006). Studirao pravo i ekonomiju u Francuskoj te filozofiju u Poljskoj i Rusiji. Marksističke orijentacije, bio je službeni ideolog KP Poljske. U kasnijim delima bavio se i spoznajnom teorijom, promišljanjem čoveka kao fenomenološkoga objekta, ali i kreatora konkretne egzistencije i znanja u interaktivnom društvenom kontekstu. Dao je znatan doprinos semantičkoj filozofiji; za njega jezik nije samo instrument, ekspresija mišljenja, već materija koja tvori mišljenje i bez koje mišljenje ne bi moglo egzistirati. Kritikovao je biolingvističku interpretaciju jezika koju su predložili N. Chomsky i E. H. Lenneberg. Glavna dela: Uvod u teoriju marksizma (Wstęp do teorii marksizmu, 1947), Filozofija čoveka (Filozofia człowieka, 1959), Uvod u semantiku (Wstęp do semantyki, 1960), Jezik i nauka (Język a poznanie, 1964), Marksizam i ljudska jedinka (Marksizm a jednostka ludzka, 1965), Skice filozofije jezika (Szkice z filozofii języka, 1967), Kamo vodi taj put? (Wohin führt der Weg?, 1988), Meditacije (Medytacje, 1997).