Visina artikla 2000mm, Širina artikla 95mm, Dužina artikla 2000mm, Neto težina 5,83 Kilogram čelik, crn E27 9X40W

Visina artikla 2000mm, Širina artikla 95mm, Dužina artikla 1500mm, Neto težina 4,45 Kilogram čelik, crn E27 7X40W

Visina artikla 2000mm, Širina artikla 95mm, Dužina artikla 1100mm, Neto težina 3,34 Kilogram čelik, crn E27 5X40W

Naslov: Stari srpski rukopisi I i II Autor(i): Biljana Jovanović Stipčević Izdavač: Narodna biblioteka Srbije Mesto: Beograd Godina: 2017 Povez: tvrd Strana: 292; 208 Format: 30cm Pismo: ćirilica Stanje knjige: odlično očuvana - kao novo

STARI SRPSKI RUKOPISI 1 i 2 - Biljana Jovanović-Stipčevević Izdavač: NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE Beograd Godina izdanja: 2017. Povez: tvrd Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Filter je u originalnoj kutiji. Kuija je malo ogrebena, filter je u besprekornom stanju, bez oštećenja. Filter je kupljen u USA u B&H internet prodavnici, nov, nekorišćen.

Sigma 500mm f7.2 APO (Minolta) metalno kompaktno telo, stakla dobra, blenda suva, zonerica malo labava kad je izvučena. Zadnji poklopac. Ide sa B+W 72mm Skylight KR-1.5 1.1x filterom.

Stari crno beli kino filmovi od 16 milimetara u produkciji nemacke firme Degeto sa pocetaka kinematografije. Filmovi su nastali izmedju 1930 - 1950. godine, na orginalnim Agfa kolutovima koji su sami za sebe retkost. Nazivi filmova koji se prodaju 1. TETUAN DIE PERLE MAROKOS 2. MENSCHEN TIERE SENSATIONEN 3. SPORT / SKOKOVI NA SNEGU / MOZDA I PRE DRUGOG SVETSKOG RATA Vrlo je moguce da ne postoje kopije odnosno da su ovo jedini primerci.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Sony AC-LS5 adapter 4.2V 1.5A ORIGINAL. Model: AC-LS5 (ACLS5) Input: 100-240V (50-60Hz) Output: 4.2V 1.5A Sony AC – LS5B Model, adapter for cyber Shot cameras Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Podrzani modeli uredjaja: Sony Cyber-shot DSC-F Series DSC-F88 Sony Cyber-shot DSC-G Series DSC-G1 DSC-G3 Sony Cyber-shot DSC-H Series DSC-H3 DSC-H5 DSC-H7 DSC-H9 DSC-H10 DSC-H50 DSC-HX5V Sony Cyber-shot DSC-L Series DSC-L1 DSC-L1/B DSC-L1/LJ DSC-L1/R Sony Cyber-shot DSC-M Series DSC-M2 Sony Cyber-shot DSC-N Series DSC-N1 DSC-N2 Sony Cyber-shot DSC-P Series DSC-P8 DSC-P10 DSC-P32 DSC-P41 DSC-P43 DSC-P52 DSC-P72 DSC-P73 DSC-P92 DSC-P93 DSC-P100 DSC-P100/L DSC-P100/R DSC-P120 DSC-P150 DSC-P200 DSC-P200/R Sony Cyber-shot DSC-T Series DSC-T2 DSC-T5 DSC-T7 DSC-T9 DSC-T10 DSC-T20 DSC-T25 DSC-T30 DSC-T50 DSC-T70 DSC-T75 DSC-T77 DSC-T90 DSC-T100 DSC-T200 DSC-T300 DSC-T500 DSC-T700 DSC-T900 Sony Cyber-shot DSC-V Series DSC-V1 DSC-V3 Sony Cyber-shot DSC-W Series DSC-W5 DSC-W7 DSC-W12 DSC-W30 DSC-W35 DSC-W40 DSC-W50 DSC-W55 DSC-W70 DSC-W80 DSC-W85 DSC-W90 DSC-W100 DSC-W110 DSC-W115 DSC-W125 DSC-W130 DSC-W170 DSC-W180 DSC-W190 DSC-W200 DSC-W300 DSC-W310 DSC-W350 DSC-W370 DSC-WX1/B Sony AC-LS5, AC-LS5A, AC-LS5B, Sony ACLS5, Sony AC-LS5K, SG-ACLS5 Sony Cyber-Shot DSC-F88 Sony Cyber-Shot DSC-G1 Sony Cyber-Shot DSC-G3 Sony Cyber-Shot DSC-H10 Sony Cyber-Shot DSC-H3 Sony Cyber-Shot DSC-H50 Sony Cyber-Shot DSC-H50/B Sony Cyber-Shot DSC-H7 Sony Cyber-Shot DSC-H9 Sony Cyber-Shot DSC-HX5V/B Sony Cyber-Shot DSC-L1 Sony Cyber-Shot DSC-L1/B Sony Cyber-Shot DSC-L1/LJ Sony Cyber-Shot DSC-L1/R Sony Cyber-Shot DSC-M2 Sony Cyber-Shot DSC-N1 Sony Cyber-Shot DSC-N2 Sony Cyber-Shot DSC-P10 Sony Cyber-Shot DSC-P100 Sony Cyber-Shot DSC-P100/LJ Sony Cyber-Shot DSC-P100/R Sony Cyber-Shot DSC-P120 Sony Cyber-Shot DSC-P150 Sony Cyber-Shot DSC-P200 Sony Cyber-Shot DSC-P200/R Sony Cyber-Shot DSC-P32 Sony Cyber-Shot DSC-P41 Sony Cyber-Shot DSC-P52 Sony Cyber-Shot DSC-P72 Sony Cyber-Shot DSC-P73 Sony Cyber-Shot DSC-P8 Sony Cyber-Shot DSC-P92 Sony Cyber-Shot DSC-P93 Sony Cyber-Shot DSC-S60 Sony Cyber-Shot DSC-S600 Sony Cyber-Shot DSC-S750 Sony Cyber-Shot DSC-S90 Sony Cyber-Shot DSC-S980BDL/P Sony Cyber-Shot DSC-T10 Sony Cyber-Shot DSC-T100 Sony Cyber-Shot DSC-T2 Sony Cyber-Shot DSC-T20 Sony Cyber-Shot DSC-T200 Sony Cyber-Shot DSC-T25 Sony Cyber-Shot DSC-T30 Sony Cyber-Shot DSC-T300 Sony Cyber-Shot DSC-T300/R Sony Cyber-Shot DSC-T5 Sony Cyber-Shot DSC-T50 Sony Cyber-Shot DSC-T7 Sony Cyber-Shot DSC-T70 Sony Cyber-Shot DSC-T700 Sony Cyber-Shot DSC-T75 Sony Cyber-Shot DSC-T77 Sony Cyber-Shot DSC-T9 Sony Cyber-Shot DSC-T90 Sony Cyber-Shot DSC-T900 Sony Cyber-Shot DSC-TX1 Sony Cyber-Shot DSC-TX7 Sony Cyber-Shot DSC-V1 Sony Cyber-Shot DSC-V3 Sony Cyber-Shot DSC-W1 Sony Cyber-Shot DSC-W1/B Sony Cyber-Shot DSC-W100 Sony Cyber-Shot DSC-W110 Sony Cyber-Shot DSC-W115 Sony Cyber-Shot DSC-W120 Sony Cyber-Shot DSC-W120/B Sony Cyber-Shot DSC-W125 Sony Cyber-Shot DSC-W130 Sony Cyber-Shot DSC-W130/B Sony Cyber-Shot DSC-W130/P Sony Cyber-Shot DSC-W150 Sony Cyber-Shot DSC-W150/R Sony Cyber-Shot DSC-W170 Sony Cyber-Shot DSC-W180 Sony Cyber-Shot DSC-W190 Sony Cyber-Shot DSC-W200 Sony Cyber-Shot DSC-W30 Sony Cyber-Shot DSC-W300 Sony Cyber-Shot DSC-W310 Sony Cyber-Shot DSC-W350 Sony Cyber-Shot DSC-W40 Sony Cyber-Shot DSC-W50 Sony Cyber-Shot DSC-W55 Sony Cyber-Shot DSC-W55/P Sony Cyber-Shot DSC-W70 Sony Cyber-Shot DSC-W80 Sony Cyber-Shot DSC-W80HDPR Sony Cyber-Shot DSC-W90 Sony Cyber-Shot DSC-WX1/B Opis: The Sony AC-LS5 AC Adapter is designed to supply uninterrupted power to your Sony Cybershot camera while downloading pictures to your computer, for extended work in a studio, or while viewing images while connected to your TV or VCR

Kodak - No.2 Cartridge Hawk-Eye (Model B) Stari fotoaparat proizvođen u periodu od 1926. - 1933. godine Made in USA Pogledajte fotografije za dodatne informacije POGLEDAJTE SVE MOJE FOTOAPARATE NA KUPINDU koje možete kupiti po vrlo pristupačnim cenama klikom na: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Okrug=-1&Opstina=-1&Prodavac=nisforex&Grupa=131

Iz štampe je u maju 2021. izašla knjiga „Odstupnica“, autora Tadije B. Boškivića i Miloša K. Vojinovića. Ovo kapitalno djelo sadrži oko 13.000 imena stradalih četnika i naroda koji je krajem 1944. godine krenuo na zli put bez povratka, preko Bosne i Hrvatske, nadajući se susretu sa Englezima. U slovenačkim šumama partizani po naredbi Josipa Broza tokom maja 1945. godine i nakon što je rat bio završen strijeljali su većinu crnogorskog zbjega. Njihova jedina krivica bila je što nijesu voljeli komuniste i što su bili zakleti kralju i otadžbini. Autori ove knjige na prikupljanju podataka radili su punih 12 godina. Nije bilo lako prikupiti podatke, koji se i danas kriju i o kojima se stidljivo govori. U Crnoj Gori i dalje nema naučnih skupova o jednom od najvećih zločina komunista i Josipa Broza nad nevinim narodom i razoružanom vojskom, koje su Englezi predali u ruke dželatima koji su se sa njima surovo obračunali. Slovenački podzemni grad crnogorskih četnika i naroda koji se kretao sa njima još uvijek vapi za pravdom, a Miloš K. Vojinović i Tadija B. Bošković očekuju da će Crna Gora naći snagu da se dostojno oduži nevinim žrtvama komunističkog terora. Ova knjiga predstavlja nezaobilazno štivo na putu pravde za žrtve komunističke osvete. (Tvrdi povez) (izvor: srpska24.me)

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Photax sa Heanar Type V objektivom iz kasnih 50tih godina. Ceo aparat je od bakelita sa objektivom koji se izvlači pre slikanja. Sam aparat je lepo očuvan i nigde nije pukao. Ekspozicije rade ali ga nisam probao tako da ne znam koliko su tačne. Uz njega se dobija još samo njegova original kožna futrola. Fali jedino donji šraf koji povezuje aparat sa futrolom. Zatvarač: 1/100, 1/25 i B Dva fiksna otvora blende Format: 6x6 i 6x9 Trenutno stanje vidite na slikama.

Dacora Daci Royal kamera iz 1951 godine . Nemam mogucnosti da je isprobam , ide kao kolekcionarski primerak . Specifikacije sa interneta : Manufacturer : Dacora Produced : 1951 Classification : Medium Format Body Type : Box Construction : Metal Film Type : 120 Film Width : 62mm Image Size : 2¼ x 2¼ in No. of Images : 12 Lens Type : meniscus Focal Length : 95mm Focus Type : variable Focal Range : 1.5m-inf. Aperture Type : Fixed Apertures : f/9 Shutter Type : Rotary Shutter Speeds : B, I*(1/100s) Size (w x h x d) : 90 x 90 x 105 mm Weight : 372g

Fotoaparat je proizvodnje u Japanu. Za rad je potrebno 4 komada baterije AAA 1,5V. Dobijate sa blicem i ZOOM objektivom: Yashica Lens 35-70mm, 1:3,5-4,6 f 5,2mm, kao i odličan blic Culmann C28. Овај SLR фотоапарат са једним објективом са аутоматском експозицијом нуди вам многе софистициране функције, као што су две врсте програмиране аутоматске експозиције, аутоматска експозиција са приоритетом бленде, брзи затварач од 1/2000 секунди и аутоматско премотавање филма. Kористи носач CONTAK/Yashica или C/I носач. Овај модел је сличан 107 МP , али има различите програмске режиме. Постоји пет програмских режима. Аутоматски програм, HP: програм са великом брзином, АV: приоритет бленде , ручна експозиција и ручна експозиција блица. Окидач је електронски, стандардни кабл издање утичница је такође обезбеђен. Транспорт филма такође подржава режим појединачне или континуиране вожње, поставка се налази на огрлици дугмета за премотавање уназад. Када се све експозиције на роли исцрпе, камера ће се зауставити, да бисте премотали уназад: притисните дугме које се налази на бази и користите дугме за премотавање филма. Фокусирање се врши ручно и потпомогнуто је хоризонталном тачком раздвојене слике укључујући микропризму. Тражило пружа увећање од 0,82x, пружајући скоро 92% видног поља. У тражилици постоје LED потврде, блиц, круг, стрелица надоле и стрелица нагоре. Блиц светли када је потпуно напуњен и трепери када је окидач спорији од 1/30 секунде. Круг светли у програмским режимима и трепери ако је потребно прилагодити поставке. Стрелице надоле и горе светле ако је експозиција исправна у ручном режиму и трепере у режиму B: Сијалица. Ако су стрелице индивидуално осветљене; у режиму ручне експозиције, подешавање је потребно прилагодити. Стрелица надоле је под експозицијом. Стрелица нагоре је преко експозиције. Треперење у АV режиму значи да камера не може да компензује услове осветљења. У близини држача објектива налази се и згодно дугме за компензацију позадинског осветљења. Додаје 1,5EV експозицији. Yashica107108109 Премотавање: ручица-моторизовани Режими вожње једнопојединачни и континуирани Режими програма: Програмирајте аутоматску експозицију Велика брзина Мала брзина X / АX/ А Приоритет отвора бленде Ручна експозиција LED испод/изнад Не Да (у BF)Батерија 4к ААА . Спецификације Произвођач: Киоцера , Јапан Монтирање објектива: Цонтак/Иасхица или Ц/И бајонетни објективи Затварач: Вертикална метална жаришна раван Брзина затварача: ауто: 16с до 1/2000 ручно: 1 до 1/2000 и Б. Блиц : Кс синхронизација на 1/90 или спорије Мерење: ТТЛ средишња тежина са СПД сензором Опсег мерења: 2 до 19 ЕV (100 ISO) Брзина филма: Аутоматски DKS 25 до 3200 ISО, не-DKS 100 ISО Самоокидач: електронски 10 сек. Напредовање филма: аутоматски Премотавање филма: приручник са дугметом Батерије: 4к ААА батерија Тежина: око 500г Димензије: 149 к 93 к 52 мм

1991 - 514 STRANA, TVRD POVEZ. Marina Tsvetaeva: Actes du 1er colloque international (Lausanne, 30.VI. - 3.VII. 1982) (Slavica Helvetica) (English, German and Russian Edition) Hardcover – October 1, 1991 Ce livre contient des contributions en russe, anglais, allemand et français. Pour avoir été ignorée ou presque de son vivant, Marina Tsvetaeva (1892-1941) est considérée de nos jours comme l`un des plus grands poètes russes du XXème siècle, voire de tous les temps. Le premier colloque international consacré à sa vie et son oeuvre a réuni à Lausanne une centaine de spécialistes venus des quatre coins du monde. La première partie du volume contient, outre les exposés présentés au colloque, un certain nombre de textes supplémentaires que les auteurs en question, pour différentes raisons, ne purent pas présenter en personne. Une deuxième partie est consacrée aux deux séances du soir qui, sous le titre général de Tsvetaeva et la traduction, abordèrent le double problème: a) des traductions (français-russe et russe-français) de Tsvetaeva elle-même; b) de la traduction des oeuvres de Tsvetaeva en différentes langues. Pour mieux illustrer ce dernier problème, les interventions en question sont suivies d`un poème de Tsvetaeva dans le texte original, accompagné d`une quinzaine de versions en langues slaves et occidentales. Une troisième partie contient les textes des discours de clôture et des notices bio-bibliographiques concernant les auteurs, ainsi qu`un index exhaustif des ouvrages du poète cités ou commentés dans le texte.

Zenit 12s, Helios-44M -4 ,58.mm 1:2,M 52 X 0.75 *Zenit 12s,03.2020 Soviet camera Zenit 12s, Helios-44M 2/58 -35-mm perforated photographic film with a width of 35 mm; cast aluminum alloy; - mechanical shutter; -objective (with a `jumping` diaphragm) - `Helios-44M-4` 58.mm 1:2 M 52 X 0.75 -focusing screen - Fresnel lens with a matte ring and micro-raster; - mechanical self-timer; 1983-1988. 35mm film, SLR camera. TTL metering. Special model for PHotoSniper FS-12 attachment. Brand: Zenit , Type: SLR, No 89248368 Country/Region of Manufacture: Russian Federation Features: 135 reflex camera with interchangeable lens, M42x1 with diaphragm closure control. Through the lens light metering by CdS sensors. Power source: 1x PX625. Fabric curtain shutter, `LeicaII` type, cocking by lever. Speeds: B, 1/30s, 1/60s, 1/125s, 1/250s, 1/500s, flash-sync 1/30s, selftimer. Loading: hinged back. Production: 1982-1990, Like the Zenit ES, this camera has a special baseplate, with an appendix that plugs into the Photosniper butt, allowing to release the shutter through the trigger of the `photographic rifle` -35 mm perforirani fotografski film širine 35 mm; livena aluminijumska legura; - mehanički zatvarač; -objektivna (sa dijafragmom za skakanje) - `Helios-44M` 2/58; -fokusiranje ekrana - Fresnel sočiva sa matiranim prstenom i mikro rasterima; - mehanički samookidač; 1983-1988. 35 mm film, SLR kamera. TTL merenje. Specijalni model za priključak PHotoSniper FS-12. Marka: Zenit, Tip: SLR, No 89248368 Zemlja / regija proizvodnje: Ruska Federacija Poput Zenit ES, i ovaj fotoaparat ima posebnu osnovnu pločicu, s dodatkom koji se ubacuje u stražnjicu Photosniper, omogućavajući puštanje zatvarača kroz okidač `fotografske puške`

-Garancija na android boks, podržava EON ***Molim Vas samo me kontaktirajte pre kupovine porukom ovde na Kupindu da vidim da li trenutno imam ovaj proizvod na stanju. - Pretvorite svoj LCD/LED ili običan CRT televizor u Android TV sa ovim odličnim android tv uređajem na kojem je instalirana poslednja verzija android operativnog sistema 12. NOV model Android TV boksa Transpeed H618 sa ODLIČNIM signalom za WIFI i Android 12 verzijom i 4/32GB DDR3 ram memorijom, 6K Videom, čipsetom Allwinner H618 Quad Core, odličnom grafikom Mali G31™ MP2, HDR standardom HDR10+, 2.4/5.8GHz Dual Wifi signalom, bluetooth-om 5.0, podržava i 6K video reprodukciju do 30 fps-a i 4K do 60fps, USB-om 2.0 i 3.0 velike brzine i najnovijim operativnim sistemom Android 12. - Opciono ako želite uz određenu doplatu Android smart box dolazi sa instaliranim aplikacijama i uz moju besplatnu podršku - Takođe slobodno pitajte šta god vas zanima u vezi android boksa Specifikacija: - Model: Transpeed T-H618 - OS: Android 12 - CPU: Allwinner H618 Quad Core ARM Cortex A53 - GPU: GPU: Mali G31™ MP2 - RAM: 4GB DDR3 (sertifikovana Branded ETT memorija) - ROM: 64GB - BLUETOOTH: v5.0 - WAN 2.4 GHz WiFi 802.11 b/g/n - LAN 10/100 M Base-T - USB 2 High speed USB 2.0, support U DISK and USB HDD - Podržava MicroSD(TF) do 64GB - Podržava: OTA Update online - Video format: 4K i 6K, ASF, AVI, DAT, FLV, ISO, MKV, MOV, MP4, MPEG, MPG, RMVB, TS, WMV1080P, H.264, H.265, MPEG-1, MPEG2, MPEG4, VC-1, VP9 Profile-2, WMV, . . . - Audio format: AAC, AC3, APE, DTS, FLAC, M4A, MP3, OGG, WAV, WMA,... - Photo Format: BMP, GIF, JPEG, JPG, PNG, . . . - Podržava: H265 Main10@L5. 1 decoder up to 4K@60fps or 6K@30fps - Jezici: English, Srpski, Hrvatski, . . . (podrzava jos 36 jezika) Pakovanje sadrži: - 1 x Android Box - 1 x Daljinski upravljac - 1 x Strujni adapter - 1 x HDMI Cable - 1 x Uputstvo na engleskom - Opciono uz android box možete kupiti i bežični miš, zatim bežičnu svetleću tastaturicu sa tačpedom i pozadinskim osvetljenjem tipki za noćni rad i Air mouse pro takođe sa pozadinskim osvetljenjem tipki i IR learning opcijom (možete da prekopirate komande sa nekog daljinskog uređaja na Air mouse) po povoljnim cenama.

Alkotester Alkometar Dreger Policiski merac alkohola Alkometar LCD digitalni Alkotester merač alkohola Alkotest profesionalni policajski Proverite svoje ili tudje stanje pijanosti (radnike, vozace, drugare, deteta itd) Punjiv Preciznost profesionalnog policiskog nivoa Prenostni Alat za test alkohola Moze se koristiti kao bezkontaktni (za brzu proveru) i kontaktni (sa duvackom cevi). Za tacnu meru koristiti kontaktni Pokazuje 3 faze: nije pijan, pio, pijan Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla 15. Karakteristike: 1. U skladu sa nacionalnim standardom GB/T21254-2017; 2. Ugrađena 3.7V 2500mAh punjiva litijumska baterija, dugo vreme pripravnosti; 3. Precizno otkrivanje/brzo rešavanje problema, režim detekcije dvostrukog sistema; 4. Procesor visokih performansi sa jakim kapacitetom obrade; 5. Usvojen je visoko pouzdan uvozni elektrohemijski senzor; 6. Usvojite dizajn vibracionog gasnog kola Visoko precizan sistem uzorkovanja dizajn kola nivoa instrumenata i napredni algoritam obezbeđuju brzo, tačno i stabilno merenje 7. Dve mogucnosti merenja: bezkontaktno i kontaktno 8. Tačna detekcija/brza inspekcija, režim detekcije dvostrukog sistema; 9. Sa dizajnom kola udarnog gasa, sistemom za uzorkovanje visoke preciznosti, dizajnom kola na nivou instrumenata i naprednim algoritmom koji osigurava brz i precizan i stabilno merenje; 10. Kontinuirano merenje više od 500 puta (pod referentnim radnim uslovima); 11. Aktivna i pasivna detekcija duvanja vazduha, pogodna za upotrebu testera, kompaktna i laka za nošenje; 12. Ugrađena litijum-jonska polimerna baterija velikog kapaciteta, sigurna i pouzdana za dugotrajno testiranje; 13. Podržava bežičnu Bluetooth vezu za eksterno štampanje (opciono); 14. Mikro USB interfejs za realistično punjenje, nadogradnju sistema, snimanje testa preuzimanje, Specifikacije: Senzor - Uvezeni elektrohemijski senzor Operativni sistem - ARM mikrokontrolerski sistem Procesor Male snage - Arm Cortek-M7+Cortek-M4 procesor sa dva jezgra Kapacitet baterije - Ugrađena 3.7V 2500mAh punjiva litijumska baterija Opseg merenja - 0,000mg/L-2,500mg/L (BrAC) Rezolucija - 0,001 mg/L (BrAC) Ciklus kalibracije - 6 meseci Jedinica koncentracije - mg/100mL (BAC), mg/L (BrAC) Detekcija kontinuiteta - duvanja se može podesiti, podrazumevano je 3 sekunde Osnovni uslovi rada - Temperatura: 23+/-5°C; b) Relativna vlažnost vazduha: 50% ± 30%; c) Ukupno koncentracija meridijana u životnoj sredini: ne više od 0,002%; Vremena neprekidnog testiranja Više od 500 kontinuiranih merenja (pod standardnim radnim uslovima) Režim merenja - Normalan test, brzi skrining Displej - 2,4 sata 320*240TFT262K LCD ekran u boji Štampanje - Podržava bežičnu Bluetooth vezu za eksterno štampanje (opciono) (1) mikro USB fizički interfejs za punjenje, nadogradnju sistema, testiranje preuzimanje zapisa interfejsa, proširena komunikacija itd. (2) Bluetooth 4.0 Glasovna najava audio zvučnika (1) Radna temperatura: -10 ~ 50 stepeni Celzijusa (2) Skladištenje temperatura: -30 ~ 70 stepeni Celzijusa * Ako zelite dodatnih nastavka za usta (usnika, duvalica, duhalica) za alkotester dreger jedan komad je 60 din

Alkotester Alkometar Dreger Policiski merac alkohola Alkometar LCD digitalni Alkotester merač alkohola Alkotest profesionalni policajski Proverite svoje ili tudje stanje pijanosti (radnike, vozace, drugare, deteta itd) Punjiv Preciznost profesionalnog policiskog nivoa Prenostni Alat za test alkohola Moze se koristiti kao bezkontaktni (za brzu proveru) i kontaktni (sa duvackom cevi). Za tacnu meru koristiti kontaktni Pokazuje 3 faze: nije pijan, pio, pijan Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla 15. Karakteristike: 1. U skladu sa nacionalnim standardom GB/T21254-2017; 2. Ugrađena 3.7V 2500mAh punjiva litijumska baterija, dugo vreme pripravnosti; 3. Precizno otkrivanje/brzo rešavanje problema, režim detekcije dvostrukog sistema; 4. Procesor visokih performansi sa jakim kapacitetom obrade; 5. Usvojen je visoko pouzdan uvozni elektrohemijski senzor; 6. Usvojite dizajn vibracionog gasnog kola Visoko precizan sistem uzorkovanja dizajn kola nivoa instrumenata i napredni algoritam obezbeđuju brzo, tačno i stabilno merenje 7. Dve mogucnosti merenja: bezkontaktno i kontaktno 8. Tačna detekcija/brza inspekcija, režim detekcije dvostrukog sistema; 9. Sa dizajnom kola udarnog gasa, sistemom za uzorkovanje visoke preciznosti, dizajnom kola na nivou instrumenata i naprednim algoritmom koji osigurava brz i precizan i stabilno merenje; 10. Kontinuirano merenje više od 500 puta (pod referentnim radnim uslovima); 11. Aktivna i pasivna detekcija duvanja vazduha, pogodna za upotrebu testera, kompaktna i laka za nošenje; 12. Ugrađena litijum-jonska polimerna baterija velikog kapaciteta, sigurna i pouzdana za dugotrajno testiranje; 13. Podržava bežičnu Bluetooth vezu za eksterno štampanje (opciono); 14. Mikro USB interfejs za realistično punjenje, nadogradnju sistema, snimanje testa preuzimanje, Specifikacije: Senzor - Uvezeni elektrohemijski senzor Operativni sistem - ARM mikrokontrolerski sistem Procesor Male snage - Arm Cortek-M7+Cortek-M4 procesor sa dva jezgra Kapacitet baterije - Ugrađena 3.7V 2500mAh punjiva litijumska baterija Opseg merenja - 0,000mg/L-2,500mg/L (BrAC) Rezolucija - 0,001 mg/L (BrAC) Ciklus kalibracije - 6 meseci Jedinica koncentracije - mg/100mL (BAC), mg/L (BrAC) Detekcija kontinuiteta - duvanja se može podesiti, podrazumevano je 3 sekunde Osnovni uslovi rada - Temperatura: 23+/-5°C; b) Relativna vlažnost vazduha: 50% ± 30%; c) Ukupno koncentracija meridijana u životnoj sredini: ne više od 0,002%; Vremena neprekidnog testiranja Više od 500 kontinuiranih merenja (pod standardnim radnim uslovima) Režim merenja - Normalan test, brzi skrining Displej - 2,4 sata 320*240TFT262K LCD ekran u boji Štampanje - Podržava bežičnu Bluetooth vezu za eksterno štampanje (opciono) (1) mikro USB fizički interfejs za punjenje, nadogradnju sistema, testiranje preuzimanje zapisa interfejsa, proširena komunikacija itd. (2) Bluetooth 4.0 Glasovna najava audio zvučnika (1) Radna temperatura: -10 ~ 50 stepeni Celzijusa (2) Skladištenje temperatura: -30 ~ 70 stepeni Celzijusa * Ako zelite dodatnih nastavka za usta (usnika, duvalica, duhalica) za alkotester dreger jedan komad je 60 din

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! David Daiches A Critical History Of English Literature - Volume I - III - From Beginnings to the sixteenth century - Shakespeare to Milton - The Restoration to 1800 Kritička istorija profesora Davida Daichesa pruža čitaocu fascinantan uvid u više od dvanaest vekova velikog pisanja. Sa ogromnom inteligencijom i entuzijazmom, on vodi čitaoca kroz ovu izuzetno složenu i bogatu tradiciju, fino balansirajući istorijsku pozadinu sa visoko informisanom kritikom. Daichesov revolucionarni rad je neophodno štivo za studente, naučnike i ljubitelje književnosti. David Daiches CBE (2. rujna 1912. - 15. srpnja 2005.) bio je škotski povjesničar književnosti i književni kritičar, znanstvenik i pisac. Pisao je opsežno o engleskoj književnosti, škotskoj književnosti i škotskoj kulturi. Rani život Rođen je u Sunderlandu, u židovskoj obitelji s litavskim podrijetlom - tema njegovih memoara iz 1956., Two Worlds: An Edinburgh Jewish Childhood. Preselio se u Edinburgh dok je još bio dijete, oko kraja Prvog svjetskog rata, gdje je njegov otac, velečasni dr. Salis Daiches bio rabin židovske zajednice u Edinburghu i osnivač gradskog ogranka B`nai Britha. Studirao je na koledžu George Watson i dobio stipendiju za Sveučilište u Edinburghu gdje je osvojio nagradu Elliot. Otišao je u Oxford gdje je postao Eltonov egzibicioner, a 1936. izabran je za člana Balliol Collegea. Daiches je otac Jenni Calder, također škotske povjesničarke književnosti. Njegov brat bio je istaknuti Edinburgh QC Lionel Henry Daiches. Iako je Lionel zadržao stariji, tradicionalni izgovor njihovog prezimena kao `dyke-iz` /ˈdaɪ χ (ili k) ɪz/, David se vratio iz SAD-a s amerikaniziranim `day-ches`, /ˈdeɪ tʃɪz/. Imao je i sestru, Sylviu Daiches. Karijera Tijekom Drugog svjetskog rata radio je za Britansko veleposlanstvo u Washingtonu, DC, izrađujući pamflete za Britansku informacijsku službu i sastavljajući (i držeći) govore o britanskim institucijama i vanjskoj politici. Daichesovo prvo objavljeno djelo bilo je The Place of Meaning in Poetry, objavljeno 1935. Bio je plodan pisac, stvarajući radove o engleskoj književnosti, škotskoj književnosti, književnoj povijesti i kritici, kao io široj ulozi književnosti u društvu i kulturi. Njegov Roman i moderni svijet (1939.) bio je dobro prihvaćen, a njegova stručnost o modernom razdoblju dovela je do suuređivanja Nortonove antologije engleske književnosti (1962.). Također je napisao dvotomnu Kritičku povijest engleske književnosti i uredio Penguin Companion to Literature – Britain and the Commonwealth (1971). Napisao je biografske i kritičke radove o Virginiji Woolf, Robertu Louisu Stevensonu, Robertu Burnsu, D. H. Lawrenceu, Johnu Miltonu i Sir Walteru Scottu. Napisao je i dva autobiografska toma, knjige o škotskom viskiju, Bibliji kralja Jamesa i gradovima Edinburghu i Glasgowu, biografiju Bonnie princa Charlieja i knjigu poezije. Započevši na Sveučilištu u Edinburghu, imao je dugu i utjecajnu karijeru predavača u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD-u i Kanadi. Predavao je ili držao gostujuća mjesta na Balliol Collegeu, Sveučilištu Chicago, Sveučilištu Cornell, Jesus Collegeu, Cambridgeu, Sveučilištu Indiana, Sveučilištu Minnesota, Sveučilištu McMaster u Kanadi, Sveučilištu Wesleyan u Connecticutu i Sveučilištu Kalifornije; osim što je osnovao Odsjek za engleski jezik na novoosnovanom Sveučilištu u Sussexu. Od 1979. do 1984. bio je predsjednik Udruženja za škotske književne studije, a od 1980. do 1986. bio je direktor Instituta za napredne humanističke studije na Sveučilištu u Edinburghu. Daiches je predsjedao žirijem za Bookerovu nagradu 1980. i bio predsjednik Saltire Societyja od 1982. do 1986. Imenovan je CBE-om u rođendanskim počastima 1991. godine.

Digitalni foto aparat Canon PowerShot A70 u potpunosti kao NOV, NIGDE ogreban niti ostecen sa originalnom kutijom, uputstvima, CD-om, kablovima (za vezu sa TV-om, DVD-om, stampacem, kompjuterom, itd), CF karticom, trakom za nosenje Kupljen, a zatim stajao u ormanu, takoreci nije uopste koriscen, a kamoli otvaran, popravljan ... itd. Specifications : Type of Camera Compact digital still camera with built-in flash and 3x Optical/3.2x Digital/10x Combined Zoom Image Capture Device Type 1/2.7 inch charge coupled device (CCD) Total Pixels Approx. 3.2 Million Effective Pixels 3.0 Million Lens Focal Length 5.4 - 16.2mm zoom lens (35mm film equivalent: 35 - 105mm) Digital Zoom 3.2x Focusing Range Normal AF: 46cm/ 1.5 ft. - infinity Macro AF: 5 - 46cm/ 2.0 in. - 1.5 ft. (wide-angle), 26 - 46cm/10 in. - 1.5 ft. (telephoto) Manual focus: 5cm/ 2.0 in. - infinity (wide-angle), 26cm/10 in. - infinity (telephoto) Autofocus System Around most of picture area AF lock and Manual focus are available Viewfinder & Monitor Viewfinder Real-image optical zoom viewfinder LCD Monitor 1.5 inch low temperature polycrystalline silicon TFT color LCD LCD Pixels Approx. 78,000 pixels LCD Coverage 100% Aperture and Shutter Maximum Aperture f/2.8 - 4.8 Shutter Speed 15 - 1/2,500 sec. Slow shutter speed of 1.3 sec. is only available in select modes Exposure Control ISO Sensitivity AUTO/ISO 50/100/200/400 equivalent Light Metering Method Evaluation/Center-weighted average/Spot Exposure Control Method Program AE/Manual Exposure Compensation +/-2 EV in 1/3-stop increments Auto Exposure Bracketing Not Available White Balance Control TTL Auto White Balance, Pre-set (Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H, or Flash), or Custom Flash Built-in Flash Operation Modes: Auto/ON/OFF, Red-Eye Reduction, Red-Eye Reduction ON/OFF Flash Range WIDE: 46 - 4.2m TELE: 46 - 2.5m MACRO: 26 - 46cm (When sensitivity is set to ISO 100 equivalent) Recycling Time Approx. 10 sec. or less Flash Exposure Compensation Not Available Shooting Specifications Shooting Modes Auto, Creative (P, Av, Tv, M, Custom 1, Custom 2), Programmed Image Control Zone, Image (Portrait, Landscape, Night Scene, Stitch Assist, Movie) Photo Effects Vivid, Neutral, Low Sharpening, Sepia and Black&White Self-Timer Operates with approx. 2 sec. or approx 10 sec. count-down Wireless Control Not Available Continuous Shooting Approx. 2.2 frames/ sec. Image Storage Storage Media CompactFlash (CF) Card Type I File Format Design rule for Camera File system (DCF*1) Print Order Format Digital Print Order Format (DPOF) Version 1.1 Image Compression Still Image: JPEG (Exif 2.2 compliant) JPEG Compression Mode SuperFine, Fine or Normal Number of Recording Pixels 2,048 x 1,536 (Large), 1,600 x 1,200 (Medium 1), 1,024 x 768 (Medium 2), 640 x 480 pixels (Small) Movie: 640 x 480, 320 x 240 or 160 x 120 Playback Specifications Playback Modes File Single, Index (9 thumbnails), Magnification (2x to 10x), Movie, Slide Show Erasing Specifications Erase Modes Single Image, All Images, Movie: Part of movie, All movie Interfaces Computer Interface Universal Serial Bus (USB) (mini-B jack) Video Out NTSC or PAL Other CF card slot (accept type I and type II cards). Direct connection to Canon CP Printers and Direct Photo Printers (no computer required) Power Supply Power Source 1. Size AA Alkaline battery x4 2. Rechargeable size AA NiMH battery x4 (NB-1AH) 3. Compact Power Adapter (ACK-600) Shooting Capacity Approx. 250 shots/ Approx. 800 shots (LCD monitor ON) Approx. 350 shots/ Approx. 1000 shots (LCD monitor OFF) (Alkaline battery/ NB-1AH) Playback Time Approx. 280 min/ Approx 280 min. (Alkaline battery/ NB-1AH) Physical Specifications Operating Temperature 32 - 104°F (0 - 40°C) Operating Humidity 10 - 90% Dimensions (WxHxD) 3.98 x 2.52 x 1.24 in./101.0 x 64.0 x 31.5mm (Excluding protrusions) Weight Approx. 7.58 oz./215g (Camera body only) Prodaje se bez prava na bilo kakvu reklamaciju. Postexpress na teret kupca. *************************************************** Pogledajte moje ostale aukcije: http://www.limundo.com/Clan/ljubaman/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ljubaman/SpisakPredmeta Molim, uz svaku aukciju procitajte i Ukratko o clanu: http://www.limundo.com/Clan/ljubaman ***************************************************

_H011 _____________________________________________________________________________ Svi moji predmeti na Kupindu > > > http://www.kupindo.com/Clan/novicvrle/SpisakPredmeta Sve moje aukcije na Limundu > > > http://www.limundo.com/Clan/novicvrle/SpisakAukcija _____________________________________________________________________________ Kompletan DVR sa HD audio kamerom, PIR senzorom, IR osvetljenjem, laserom za obeležavanje, u kućištu za spoljnu upotrebu, IP66 zaštita # Snima razne vrste snimaka, raznih kvaliteta i dužina, od `time lapse` - do HD video snimka # Mogućnost rada preko baterija i preko napajanja sa 220V i adaptera # Snima na SD karticu do 32GB kapaciteta # Poseduje jako IR (infracrveno) osvetljenje za noćni režim rada # Ugradjeni PIR senzor omogućava snimanje sa detekcijom pokreta # Koristi 4 x 1.5V B tip baterije # Odlična slika i zvuk # Jednostavna montaža # Pogodno za snimanje divljih životinja # Meri temperaturu i ispisuje na snimku # Imate medju slikama, screenshot ekrana sa mojih test snimaka, dnevnih i noćnih Tehničke karatteristike sa sajta proizvodjača: Technical data Category Camouflaged CCTV camera Features with motion detector Type hidden in a PIR enclosure Viewing angle 110 ° Video resolution 1280 x 720 pix Outputs USB Additional IR light Yes Used at Outdoors Microphone Yes Memory capacity 32 GB Height 140 mm (Ø) 70 mm Weight 280 g Highlights & details Integrated motion detector Infrared lighting for optimal recordings at night. Intelligent Video Recording saves storage space Simple installation without complex laying of cables Description This text is machine translated. Video surveillance has never been so easy was. The compact HD surveillance camera with integrated motion detector is suitable perfectly for the entry into video surveillance, because it combines all the important features in a single device. Integrated motion detector The built-in motion detector is triggered automatically when movement is sensed. Thanks to the HD resolution (1280 x 720 pixels) are of details on the video and photo recordings. Infrared lighting for optimal recordings at night. The, not visible to the human eye, infrared illumination also allows optimal recordings at night. So you can be sure that you do not miss any intruder even in complete darkness. Intelligent Video Recording If a motion is detected, starts the recording. The camera can record up to 600 seconds with continuous motion. After the 600 seconds is a new recording is started. Place within 600 seconds no more movement, the recording stops automatically in order to save space. Simple installation without complex laying of cables The installation is as easy as possible to hold, this camera can either continuously via a plug-in power supply, or with 4 x 1.5V type C batteries. (Neither included). Save yourself a difficult and complex laying of transmission cables. Can also be used in outdoor areas The IP66-protected housing enables the installation of the camera in the outdoor area. Place the camera discreetly and is a very flexible, for example, for wildlife observation. Video recordings are internally on a up to 32GB SD card. (Not included). Settings of the camera, you can take directly via the at the bottom of the camera built-in LC display and the menu buttons. Via the supplied USB and video cable, you can use the recordings stored at any time on your computer or television set. Features Single images and movies aufnehmbar Glass lens Infrared illumination range 20 m Detection angle of the winder of detector 90° Maximum Image Resolution 12 MPx (interpolated) Maximum video resolution: HD 720p 4 MPx Sensor Card slot for SD cards up to 32 GB USB 2.0 interface Kupac dobija (molim videti sliku sa rednim brojevima): 1. DVR kameru (bez memorijske kartice i baterija) 2. AV kabl za priključenje na monitor 3. USB kabl za konekciju sa PC 4. Kaiš za jednostavnu montažu oko drveta 5. Stalak za fiksnu montažu šrafovima 6. Napajanje sa 220V (dajem na poklon, u originalu se ne dobija) 7. Uputstvo 8. Original ambalažu Zumirajte sve slike, pogledajte detalje! Pitajte šta Vas zanima.

Digitalni foto aparat Canon PowerShot A75 POTPUNO ISPRAVAN KORISCEN, odlicno ocuvan, nije nikada otvaran, popravljan, ... itd. sa CF memoriskom karticom, kablovima ( za vezu sa TV-om, DVD-om, stampacem, kompjuterom, itd ), CD-om, trakom za nosenje, futrolom ( 4 AA baterije nisu uz njega ) Specifications: Type of Camera Compact digital still camera with built-in flash and 3.0x Optical/3.2x Digital/10x Combined Zoom Image Capture Device Type 1/2.7 inch type Charge-Coupled Device (CCD) Total Pixels Approx. 3.3 Million Effective Pixels Approx. 3.2 Million Lens Focal Length 5.4 - 16.2mm zoom lens (35mm film equivalent: 35 - 105mm) Digital Zoom 3.2x Focusing Range Normal AF: 46cm/1.5 ft. - Infinity Macro AF: 5 - 46cm/2.0 in. - 1.5 ft. (WIDE), 26 - 46cm/10 in. - 1.5 ft. (TELE) Manual focus: 5cm/2.0 in. - Infinity (WIDE), 26cm/10 in. - Infinity (TELE) Autofocus System 9-point AiAF/1-point AF(Fixed to center) Viewfinder & Monitor Viewfinder Real-image optical zoom viewfinder LCD Monitor 1.8 inch low-temperature polycrystalline silicon TFT color LCD LCD Pixels Approx. 110,000 pixels LCD Coverage 100% Aperture and Shutter Maximum Aperture f/2.8 - 8.0 (W), f/4.8 - 8.0 (T) Shutter Speed 15 - 1/2,000 sec. Exposure Control ISO Sensitivity AUTO*; ISO 50/100/200/400 equivalent *Camera automatically sets the optimum speed. Light Metering Method Evaluative/ Center-weighted average/ Spot* *Metering frame with Spot mode is center fixed. Exposure Control Method Program AE/ Aperture or Shutter-priority AE/ Manual Exposure Compensation +/- 2 EV in 1/3-stop increments ND Filter Not Available White Balance White Balance Control Auto, Pre-set (Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H), or Custom White Balance Flash Built-in Flash Operation Modes: Auto, Red-Eye Reduction ON/OFF, Slow-Sync Flash Range WIDE: 46cm - 4.2m (1.5 - 14 ft.) TELE: 46cm - 2.5m (1.5 - 8.2 ft.) MACRO: 26 - 46cm (10 in. - 1.5 ft.) (When sensitivity is set to Auto) Recycling Time Approx. 15 sec. or less (battery voltage=4.3V) Flash Exposure Compensation Not Available Shooting Specifications Shooting Modes Auto, Creative (P, Tv, Av, M), Programmed Image Control Zone (Portrait, Landscape, Night scene, Fast shutter, Slow shutter, Stitch assist), Movies, Special Scene Mode (Foliage, Snow, Beach, Fireworks, Underwater, Indoor) Photo Effects Vivid, Neutral, Low Sharpening, Sepia and Black & White Self-Timer Operates with approx. 2 sec. or approx 10 sec. count-down. Wireless Control Not Available Continuous Shooting Approx. 2.2 shots/sec. Image Storage Storage Media CompactFlash (CF) Card Type I Print Order Format Design rule for camera file system, Digital Print Order Format (DPOF) Version 1.1 Image Compression Exif 2.2 (JPEG) JPEG Compression Mode SuperFine, Fine, Normal Number of Recording Pixels Still Image: 2,048 x 1,536 (Large), 1,600 x 1,200 (Medium 1), 1,024 x 768 (Medium 2), 640 x 480 pixels (Small) Movie: 640 x 480, 320 x 240 or 160 x 120 Playback Specifications Playback Modes File Single, Index (9 thumbnails), Magnification (Approx. 2.0x to 10x), Slide Show or Movie Erasing Specifications Erase Modes Still Images: Single Image, All Images Movie: Part of Movie, All Movie Interfaces Computer Interface Universal Serial Bus (USB) (mini-B jack) Video Out NTSC or PAL Audio Out Monaural Other CF card slot (accept Type I card). Direct connection to Canon CP Printers and select BJ Printers (no computer required) Power Supply Power Source 1. Size AA Alkaline battery x4 2. Rechargeable size AA NiMH battery x4 (NB-1AH) 3. Compact Power Adapter (CA-PS500) 4. Coin-type secondary lithium battery MS-614S Shooting Capacity AA ALKALINE: LCD on - Approx. 250; LCD Off - Approx. 800 AA NIMH: LCD On - Approx. 550; LCD Off - Approx. 1200 Playback Time Approx. 280 minutes (Under Canon`s standard conditions*1 with fully charged battery) Physical Specifications Operating Temperature 32 - 104°F (0 - 40°C) Operating Humidity 10 - 90% Dimensions (WxHxD) 3.98 x 2.52 x 1.24 in./101.0 x 64.0 x 31.5mm (Excluding grip, lens and protrusions) Weight Approx. 7.06 oz./200g (camera body only) Prodaje se bez prava na bilo kakvu reklamaciju. Postexpress na teret kupca. *************************************************** Pogledajte moje ostale aukcije: http://www.limundo.com/Clan/ljubaman/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ljubaman/SpisakPredmeta Molim, uz svaku aukciju procitajte i Ukratko o clanu: http://www.limundo.com/Clan/ljubaman ***************************************************

Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov O jeziku i književnosti. 1 / [Vuk Stef. Karadžić ; priredio Berislav Nikolić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski, nemački Godina 1968 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1968 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 442 str., [1] list sa slikom V. S. Karadžića : faks. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Berislav M., 1928-1976 = Nikolić, Berislav M., 1928-1976 Zbirka Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića ; 12 ISBN (Pl.) Napomene Podatak o autoru preuzet sa kor. Ćir. i lat. Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića : 1864-1964 Registri. Predmetne odrednice Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Srpska književnost Srpski jezik Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov O jeziku i književnosti. Knj. 2 / [Vuk Stefanović Karadžić ; priredio Milorad Pavić] Jedinstveni naslov Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića Vrsta građe knjiga Jezik srpski, nemački Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1986 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 660 str., [1] list sa slikom V. S. Karadžića : faks. ; 23 cm Drugi autori - osoba Pavić, Milorad, 1929-2009 = Pavić, Milorad, 1929-2009 Zbirka Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića ; ǂknj. ǂ13 ISBN (pl.) 86-07-00039-X (za izdavačku celinu) Napomene Podatak o autoru preuzet sa kor. Ćir. i lat. `Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964`--> str. [3] Str. 643-647: Beleška o ovom izdanju / Milorad Pavić Registar. Predmetne odrednice Srpska književnost Srpski jezik MG130 (L) Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar 1864) bio je prvi srpski lingvista u 19. veku, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Rođen u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je skoro ugašen život srpskog naroda. Vuk je stao na snagu u vreme junačko. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Imao je nekoliko braće i sestara koji su umrli. U tadašnje vreme se verovalo da je to zbog duhova i veštica. Posle smrti dosta njegove braće njegovi roditelji su mu dali ime Vuk da bi to ime oteralo duhove i veštice. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852. Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Na početku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 17 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki. Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinju, gde je proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, kojom se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i sa radom na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je Vuk objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesama pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Sjedinjenjem Magistrata i Suda beogradskog u proleće 1831. godine, Vuk Karadžić je imenovan 29. marta 1831. za predsednika te institucije, što se u današnjim terminima smatra gradonačelnikom Beograda. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868, četiri godine nakon njegove smrti. Vukova smrt, opelo i sahrana Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, `u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima`. „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilović je skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je dat kraći opis samoga događaja. Međutim,ostalo je zaboravljeno da je Sandić još jednom, po treći put, nešto šire zabeležio svoja sećanja o tome kako je Vuk umro`. „Kada je umro – 26 januara 1864 godine – Vuk Karadžić bio je „oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Na vest o smrti, Vuk Vrčević pisao je odmah Mini: „Ovo je prvi put u mome životu da Bam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja”. „Na pogrebu Vukovom, piše jedan suvremenik, bila je – razume se – sva omladina, a do groba na Sankt-Marksovom groblju nosili su Vuka ovi omladinci: filozof Aleksandar Sandić i pet medicinara: Đura Bastić, Isa Stojšić, Aleksandar (Šaca) Stepanović, Milan Jovanović (Morski) i ja. Na opelu održao je dugački govor Aleksandar Sandić, dugogodišnji Vukov prijatelj i pomoćnik u radu, a posle opela, u grčkoj kapeli, govorio je, tada još bečki student, Vladan Đorđević`. Govor mu je tom prilikom održao arhimandrit Gerasim Petranović. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 12. oktobra 1897. godine i uz velike počasti sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Vukov rad Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan nesavršenosti svoje Pismenice, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje „Srpskog rječnika“ iz 1818. objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom. Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (l + ь -> lj, n + ь -> nj). Izgled slova đ je prihvatio od Lukijana Mušickog, dž je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ć iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova j iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Iz staroslovenske azbuke Vuk je zadržao sledeća 24 slova: A a B b V v G g D d E e Ž ž Z z I i K k L l M m N n O o P p R r S s T t U u F f H h C c Č č Š š Njima je dodao jedno iz latinice: J j I pet novih: Lj lj Nj nj Ć ć Đ đ Dž dž Izbacio je sledeća slova: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (o) Ѧ ѧ (mali jus) Ѫ ѫ (veliki jus) Ы ы (jeri, tvrdo i) Ю ю (ju) Ѿ ѿ (ot) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (št) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) Я я (ja) U početku Vuk nije upotrebljavao slova f i h. Slovo h je dodao u cetinjskom izdanju „Narodnih srpskih poslovica“ iz 1836. godine. Karadžić je 1839. godine izbacio jotovanje glasova d i t u srpskom književnom jeziku. Za drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Vuk je prikupljao građu iz govora stanovništva Crne Gore, Dubrovnika, Dalmacije i Hrvatske. Ovo izdanje je objavljeno u Beču 1852. godine, i u njemu se našlo 47.427 reči. Ovo izdanje Rječnika na nemački je preveo Jakob Grim. Do kraja svog života Vuk je radio na daljem prikupljanju građe, ali ga je smrt sprečila da spremi i treće izdanje. To su tek 1898. godine učinila dvojica njegovih poštovalaca, Pera Đorđević i Ljubomir Stojanović. Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanični jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi učili su iz knjiga na starom jeziku, unoseći u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj način stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesređena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je počela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Milovana Vidakovića. Kritika je bila usmerena na loše piščevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesređenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidaković u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovića, u polemici su učestvovali i Joakim Vujić, Lukijan Mušicki, Pavle Berić i Gliša Geršić. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjačili među Vukovim protivnicima. Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, je već posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemogući štampanje knjiga. Stratimirović se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih ćiriličnih slova i uvođenja slova J, smatrajući to napuštanjem pravoslavlja i pokatoličavanjem. Vuk je preveo Novi zavet na srpski 1819. godine i objavio ga, posle 27 godina pokušaja da dobije preporuku, pod naslovom Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Pored srpske crkve, najveći Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivač i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžić, koji je u početku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. počeo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“, Hadžić je dao uputstva za rad budućim gramatičarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“, u kom je zamerio Hadžiću na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijelnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar, pa je Hadžić nastavio polemiku napisavši nekoliko članaka i brošura („Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“...). Polemika između Karadžića i Hadžića je trajala skoro deceniju, a Karadžić je odneo pobedu tek 1847. godine. 1847. Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je slavenoserbski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika: prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“, Đuro Daničić, „Pesme“,Branka Radičevića „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša Izdavanjem „Gorskog vijenca“, dokazano je da se i najveća filozofska dela mogu pisati čistim srpskim narodnim jezikom. Od 1814. do 1847. godine Vukova pobeda nije bila izvesna. Iako je njegov rad naišao na odobravanje evropskih filologa i lingvista, on je među samim Srbima imao žestoke protivnike, koji su mu prigovarali da njima ne treba prosti, govedarski jezik. Slamajući protivnike u polemikama i štampajući srpske narodne umotvorine, kojima se oduševljavala cijela Evropa, pa čak i najveći evropski pesnik toga vremena Nijemac Gete, Vuk je svojim protivnicima sve više dokazivao da nisu u pravu. Istovremeno je dobijao sve više pristalica među mlađim srpskim književnim i kulturnim radnicima. Do Vukove pobede 1847. dolazi upravo zahvaljujući mladom pokoljenju intelektualaca. Te godine su objavljena gore navedena dela kojima je dokazano da se na prostom narodnom jeziku može pisati kako poezija, filozofija tako i sama Biblija, čiji prevod ne zaostaje ni za jednim prevodom na drugi jezik. Delo Đure Daničića je dokrajčilo višegodišnju Vukovu polemiku sa njegovim glavnim protivnikom Jovanom Hadžićem i potpuno opravdalo Vukovu reformu srpske azbuke i pravopisa. Iako je Vukova reforma ove godine postala stvarnost, trebaće dvadeset i jedna godina da se u Srbiji zvanično prihvati Vukov pravopis. Njegoš o Vukovoj redakciji srpskog jezika Njegoš svjedoči i potvrđuje svoju saglasnost Vukovom prevodu `Novog zavjeta` na srpski jezik (prihvata Vukovu redakciju srpskog jezika)- Beč, 9. oktobra 1833. g.: „SVJEDODŽBA - Kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod ’Novog zavjeta’ na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda ... Potpis :vladika crnogorski i brdski Petar Petrović” Sakupljanje narodnih umotvorina Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa čak i prevodio na nemački jezik. Među zainteresovanim za srpski jezik našli su se Nemac Johan Volfgang Gete i braća Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Beču. Nova izdanja počela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su se pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je počeo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Beču. U ovom izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853, u Beču je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kćerka Mina je sledeće godine prevela pripovetke na nemački jezik. Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petroviću Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. Sakupljanje narodnih običaja Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan od savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rječnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. Istoriografski rad Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao učesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o događajima sve do 1814, kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovića. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenović knjaz Serbiji“. Od obilne građe o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušči sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu između srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konačno, Vuk je poznatom nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srpskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution). Vukov uticaj Filološki rad U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri tačke: izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ogledalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog jezika. Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici (ъ, ь), apsorbovani (upijeni) grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju „narodnog“ pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizovao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata (ѣ) je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije. Nefilološki rad Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan. Nagrade Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu i drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I,[15] Orden Svete Ane sa krunom, Orden crvenog orla i Orden Franca Jozefa. Godine 1861, dodeljena mu je titula počasnog građanina grada Zagreba. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beču dobije njegovo ime. MG130 (L)

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ SABRANA DELA 1-10 Tvrdi povez, zaštitni omot, deluju nekorišćen. Ovo delo štampano u Nolitu 1975. ovde je peta knjiga izdata 1977-e, isti izdavač, u istom stanju. 1. Srpske narodne pjesme I 2. Srpske narodne pjesme II 3. Srpske narodne pjesme III 4. Srpske narodne pjesme IV 5. Srpska istorija našeg vremena 6. Srpski rječnik 7. Crna Gora i Boka kotorska 8. Srpske narodne pripovjetke 9. Novi zavjet 10. Srpske narodne poslovice Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864)[1] био је српски лингвиста, филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик. Стефановић Караџић је најзначајнији српски лингвиста XIX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.[2] Најзначајнија је личност српске књижевности прве половине XIX века.[3] Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.[4] Стекао је и неколико почасних доктората.[5] Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало, у том крају, да је то због духова и вештица. После смрти своје браће родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852. За свој рад добио је неколико одликовања и других награда. Уврштен је у списак 100 најзнаменитијих Срба. Биографија Вукова спомен-кућа у Тршићу Вук Стефановић Караџић 1846. (сликар Урош Кнежевић) Спомен-плоча у Сремским Карловцима Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му зле силе не би наудиле. Његова породица се доселила из Црне Горе из Дробњака. Мајка Јегда, девојачки Зрнић, родом је из Озринића код Никшића. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био један од ретких писмених људи у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши, који је био центар писмености у том крају. Како су га у манастиру мање учили, а више терали да чува стоку, отац га је вратио кући. На почетку Првог српског устанка, Вук је био писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије. Исте године је отишао у Сремске Карловце да се упише у гимназију, али је са 17 година био престар. Једно време је провео у тамошњој чувеној Карловачкој богословији, где је као професор радио Лукијан Мушицки. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петрињу, где је провео неколико месеци учећи немачки језик. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Вук га је замолио за помоћ како би наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук је разочаран отишао у Јадар и почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем, који је постао члан Правитељствујушчег совјета, Вук је прешао у Београд и у Совјету је обављао писарске послове. Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у Србију. Пошто је краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у Неготинску крајину и тамо обављао чиновничке послове. Портрет младог Вука Стефановића Караџића 1816. Уље на платну, рад Певела Ђурковића (1772-1830). Овај портрет Вука, репродукован је на новчаницу од 10 динара. Изложен је у сталној поставци Музеја Вука и Доситеја у Београду. Након пропасти устанка 1813. Вук је са породицом прешао у Земун, а одатле одлази у Беч. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Краус, којом се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао цензора Јернеја Копитара, а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и са радом на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“. Исте године је Вук објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“, прву граматику српског језика на народном говору. Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј. Идуће године је издао другу збирку народних песама под именом „Народна сербска песнарица“. Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић. Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће 1831. године, Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим терминима сматра градоначелником Београда.[6] Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.[7] Вукова смрт и сахрана Вук је умро у Бечу, 7. фебруара / 26. јануара 1864. године, поподне, `у Трауновој кући, у Мароканској улици, у Ландштрасима`.[8] „Примећујући да писац најопсежније монографије о Вуку, Љубомир Стојановић, није имао при руци ниједно сведочанство савременика о Вуковој смрти, Андра Гавриловић је скренуо пажњу на два чланка Александра Сандића у којима је дат краћи опис самога догађаја. Међутим,остало је заборављено да је Сандић још једном, по трећи пут, нешто шире забележио своја сећања о томе како је Вук умро`.[9] „Када је умро — 26. јануара 1864. године — Вук Караџић био је „оплакан од целог српства и целог ученог словенског света”. На вест о смрти, Вук Врчевић писао је одмах Мини: „Ово је први пут у моме животу да Bам пишем, а колико год је велика моја част, толика је двострука моја жалост што сад морам участник бити жалости благородне душе ваше за изгубитак неумрлог вашег оца а мојега највећега пријатеља и незаборављеног благодјетеља”. „На погребу Вуковом, пише један сувременик, била је — разуме се — сва омладина, а до гроба на Санкт-Марксовом гробљу носили су Вука ови омладинци: филозоф Александар Сандић и пет медицинара: Ђура Бастић, Иса Стојшић, Александар (Шаца) Степановић, Милан Јовановић (Морски) и ја. На опелу одржао је дугачки говор Александар Сандић, дугогодишњи Вуков пријатељ и помоћник у раду, а после опела, у грчкој капели, говорио је, тада још бечки студент, Владан Ђорђевић`.[10] Говор му је том приликом одржао архимандрит Герасим Петрановић.[11] Посмртни остаци пренесени су у Београд 12. октобра 1897. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића. Почасни је грађанин хрватске престонице, града Загреба.[12] Вуков рад Реформа ћирилице и рад на граматици и речнику Главни чланак: Вукова реформа Вуков гроб испред Саборне цркве у Београду Корице Српског рјечника из 1818. Подстакнут Копитаревим саветом да напише и граматику народног језика, Вук се прихватио овог посла, за који није имао довољно стручне спреме. Угледајући се на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика по Говору простога народа написана“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Свестан несавршености своје Писменице, Вук је прихватио примедбе Копитара и других научних радника, па је уз прво издање „Српског рјечника“ из 1818. објавио и друго, проширено издање своје граматике. У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Ово друго издање граматике је неколико година касније (1824) на немачки језик превео Јакоб Грим. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Ранији покушаји, попут Саве Мркаља, су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све знакове, који су се писала иако нису имала својих гласова. Стари правопис је подржавала Српска православна црква и део књижевника, који су у њему видела очување везе културе и писмености са исповедањем православне вере. Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа. Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова: А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Њима је додао једно из латинице: Ј ј И пет нових: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ Избацио је следећа слова: Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (мали јус) Ѫ ѫ (велики јус) Ы ы (јери, тврдо и) Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шћ) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь (меки полуглас) Я я (ја) У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. године. Караџић је 1839. године избацио јотовање гласова д и т у српском књижевном језику. За друго издање „Српског рјечника“ Вук је прикупљао грађу из говора становништва Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852. године, и у њему се нашло 47.427 речи. Ово издање Рјечника на немачки је превео Јакоб Грим. До краја свог живота Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. године учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић. Борба за увођење народног језика у књижевност Изглед Вука Ст. Караџића у време рада на законику и слања чувеног писма „од пет табака“ кнезу Милошу (уље на платну Димитрија Лектарија 1832, Народни музеј у Београду) Вук Караџић, литографија Јозефа Крихубера. Повеља (писана ћирилицом) којом је Вук проглашен почасним грађанином Загреба 1861. Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика све до почетка 19. века. У 18. веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни живот Срба. Елементи руског језика су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности. Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик, којим се писало како је ко знао. Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе. Борба је почела Вуковом критиком романа Усамљени јуноша 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817. Милована Видаковића. Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика. Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали и Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Берић и Глиша Гершић. Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима. Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига. Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштањем православља и покатоличавањем. Стефановић Караџић као део стратегије своју борбе за стандардизацију народног језика уводи аргументе који су истицали и исмевали недостатке недовољно прописаног, хибридног славеносрпског језика, који није имао званичне граматике, речника или правописа.[13] Вук је превео Нови завет на српски 1819. године и објавио га, после 27 година покушаја да добије благослов, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[14] Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена. Хаџић, који је у почетку био Вуков сарадник, али су се касније разишли по питањима језика, је 1837. почео полемику са Вуком Караџићем. У спису „Ситнице језикословне“, Хаџић је дао упутства за рад будућим граматичарима. Вук је потом написао свој „Одговор на ситнице језикословне“, у ком је замерио Хаџићу на слабом познавању народног језика и непринципијелности у писању. Вуков одговор је био оштар, па је Хаџић наставио полемику написавши неколико чланака и брошура („Утук I“, „Утук II“, „Утук III“...). Полемика између Караџића и Хаџића је трајала скоро деценију, а Караџић је однео победу тек 1847. године. 1847. Година 1847. је година Вукове победе, и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, тј. да је славеносербски језик мешавина рускословенског и српског народног језика без чвршћих правила. Те године издате су четири књиге Вука и његових сарадника: превод „Новог завјета“ са црквенословенског на српски језик, аутор:Вук расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“, Ђуро Даничић, „Песме“,Бранка Радичевића „Горски вијенац“ [а] Петра Петровића Његоша Издавањем „Горског вијенца“, доказано је да се и највећа филозофска дела могу писати чистим српским народним језиком. Од 1814. до 1847. године Вукова побједа није била извесна. Иако је његов рад наишао на одобравање европских филолога и лингвиста, он је међу самим Србима имао жестоке противнике, који су му приговарали да њима не треба прости, говедарски језик. Сламајући противнике у полемикама и штампајући српске народне умотворине, којима се одушевљавала цијела Европа, па чак и највећи европски пјесник тога времена Нијемац Гете, Вук је својим противницима све више доказивао да нису у праву. Истовремено је добијао све више присталица међу млађим српским књижевним и културним радницима. До Вукове побједе 1847. долази управо захваљујући младом покољењу интелектуалаца. Те године су објављена горе наведена дјела којима је доказано да се на простом народном језику може писати како поезија, филозофија тако и сама Библија, чији превод не заостаје ни за једним преводом на други језик. Дјело Ђуре Даничића је докрајчило вишегодишњу Вукову полемику са његовим главним противником Јованом Хаџићем и потпуно оправдало Вукову реформу српске азбуке и правописа. Иако је Вукова реформа ове године постала стварност, требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис. Његош о Вуковој редакцији српског језика Његош свједочи и потврђује своју сагласност Вуковом преводу `Новог завјета` на српски језик (прихвата Вукову редакцију српског језика)- Беч, 9. октобра 1833. г.: „ СВЈЕДОЏБА - Којом ми дољепотписани свједочимо да је познатог српског списатеља г. Вука Стефановића Караџића превод `Новог завјета` на српски језик чист и правилан и да је наша воља и жеља да се поменути превод на свијет изда на ползу језика и душевно спасеније српског народа ... Потпис :владика црногорски и брдски Петар Петровић ” [15] Сакупљање народних умотворина Значке учесника радне акције изградња Вуковог пута од Вукове куће до манастира Троноше На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром. Копитар је гајио велику љубав према словенским народима, интересујући се нарочито за народне песме, а немачки културни радници, који су у својој земљи сакупљали старине и изучавали народну прошлост, били су му блиски пријатељи. У Бечу је Вук 1814. штампао збирку народних песама названу „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“, у којој се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи. Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Народна сербска песнарица“, са око стотину лирских и 17 епских песама, које је забележио по Срему, код Мушицког у Шишатовцу, Земуну, Панчеву, Сремској Митровици и Новом Саду. У овој збирци су се нашле песме које су испевали Тешан Подруговић и Филип Вишњић. Копитар је у страним листовима писао о српској народној поезији, па чак и преводио на немачки језик. Међу заинтересованим за српски језик нашли су се Немац Јохан Волфганг Гете и браћа Грим. Нова издања народних песмама изашла су 1823. и 1824. у Лајпцигу и 1833. у Бечу. Нова издања почела су излазити у шест књига од 1841. Због великих штампарских трошкова пета и шеста књига су се појавиле тек 1862. и 1864. После великог успеха са народним песмама, Вук је почео да ради на сакупљању свих врста народних умотворина. Прва збирка приповетки „Народне српске приповијетке“ су се штампале 1821. у Бечу. У овом издању се нашло 12 приповедака и 166 загонетки. Године 1853, у Бечу је изашло ново издање приповедака, које је Вук посветио Јакобу Гриму. Вукова кћерка Мина је следеће године превела приповетке на немачки језик. Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица. Сакупљање народних обичаја Специфичан живот српског народа за време владавине Турака, изолован од савремености, учинио је да се архаична патријархална веровања и обичаји у њему дуго очували. Стога је Вук Караџић предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе. Историографски рад Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Године 1828. је објавио рад „Милош Обреновић књаз Сербији“. Од обилне грађе о Првом српском устанку, Вук је издао само један део „Правитељствујушчи совјет сербски...“, у ком је описао најважније битке из Првог српског устанка и неслогу између српских старешина. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Ту су обухваћени Хајдук Вељко Петровић, Милоје Петровић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Хаџи Рувим и други. Коначно, Вук је познатом немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом српском устанку, према којој је Ранке касније написао своје дело „Српска револуција“ (нем. Die serbische Revolution). Вуков утицај Филолошки рад У првој половини 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су браћа Грим и аустријских државних власти које је представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић Караџић је реформисао српску ортографију и правопис, правећи велики рез између дотадашње славеносрпске културе и новог стандарда. Караџићева капитална дела, међу којима се истичу прво издање „Српског рјечника“ (1818), друго, знатно проширено (1852), те превод „Новога завјета“ (1847), поставили су темеље за савремени стандардни српски језик, а знатно су утицала и на облик савременог стандардног хрватског језика, понајвише у фази хрватских вуковаца или младограматичара. Основна начела Караџићеве реформе се могу сажети у три тачке: изједначавање народног и књижевног језика, тј. инсистирање на фолклорним језичким облицима, за које се сматрало да су поуздан водич забележен у народним песмама и пословицама; прекид са свим старијим облицима српске књижевности и писмености и ново утемељење стандардног језика без ослона на традицију; и, новоштокавски фолклорни пуризам, што се огледало у чишћењу језика од црквенославизама који су идентификовани као рускоцрквена наплавина која не одговара гласовној и граматичкој структури српског језика. На техничком нивоу, Караџићева реформа се манифестовала у новој српској ћирилици у којој су избачени непотребни полугласници (ъ, ь), апсорбовани (упијени) графеми за љ, њ, џ које је предлагао Сава Мркаљ (Вук је готово у потпуности преузео графију „народног“ писаног идиолекта Гаврила Стефановића Венцловића, монаха у манастиру Рачи с краја 17. и почетка 18. века), те уведена графема ј из (немачке) латинице. Нови фонолошки правопис, примерен прозирном идиому какав је српски, заменио је старији творбено-морфолошки. Језички супстрат је била новоштокавска ијекавштина (источнохерцеговачко-крајишко наречје), коју је Вук Караџић стилизовао делом и према хрватским писаним дјелима (тјерати уместо ћерати, дјевојка уместо ђевојка, хоћу уместо оћу). Али, због утицаја српске грађанске класе у Војводини и Србији, та је реформа прихваћена у нешто измењеном облику: ијекавски рефлекс јата (ѣ) је замењен екавским (нпр. дете уместо дијете). Српски књижевни језик ијекавског рефлекса јата остао је у Црној Гори, Босни и Херцеговини, међу Србима и Хрватској, као и у народним говорима западне и југозападне Србије. Караџићев филолошки рад имао је истакнуте следбенике међу српском интелигенцијом, као што су: Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, П. Милосављевић, Д. Петровић, Р. Маројевић, М. Ковачевић, Ј. Стојановић.[16] Нефилолошки рад Насловна страна првог броја часописа Даница, који је Вук уређивао 1826-1834. године Споменик Вуку Караџићу у Београду откривен је 7. новембра 1937. поводом 150 година од Вуковог рођења. Споменик је висок 7,25 метара и представља дело вајара Ђорђа Јовановића. Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван. (Караџић, В.: Сабрана дела, књига XVIII, Просвета, Београд 1972.) Двадесет и два европска композитора су компоновали на основу сакупљених народних песама Вука Стефановића Караџића.[17] Награде Вук је био цењен у Европи: биран је за члана берлинске, бечке, петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москви, Гетингену, Паризу и другим градовима. Одликован је од руског и хабзбуршког цара, од пруског краља, и Руске академије наука. Додељени су му Орден књаза Данила I,[18] Орден Свете Ане другог степена, Орден црвеног орла и Орден Франца Јозефа.[19] Године 1861. додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.[20] Покренута је иницијатива да једна улица у Бечу добије његово име.[21] Одабранa дела Стефановић-Караџић, Вук (1818). Српски рјечник (1. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1852). Српски рјечник (2. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1826–1834), Даница, I-V, Беч. Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta`schen Buchhandlung. Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.