Аутор - особа Алечковић, Мира, 1924-2008 = Alečković, Mira, 1924-2008 Наслов Не могу без снова : изабране пјесме / Мира Алечковић ; приредила Неда Бендеља ; [илустрирала Зденка Позаић] Врста грађе поезија Циљна група дечје, опште Језик српски Година 1981 Издање [2. изд.] Издавање и производња Загреб : Mladost, 1981 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 110 стр. : илустр. ; 21 х 17 cm Други аутори - особа Бендеља, Неда, 1929-2005 = Bendelja, Neda, 1929-2005 Позаић-Вујановић, Зденка, 1940- = Pozaić-Vujanović, Zdenka, 1940- Збирка ǂБиблиотека ǂВјеверица / [Mladost, Загреб] Садржај Садржај: Немој никоме рећи; Сунце преде жуту свилу; У мени земља моја сања; Били су дани без сунца; Ухватимо се у коло. ISBN (Картон) Напомене Стр. 105-107: Биљешка о писцу / Н. [Неда] Б. [Бендеља]

Autor - osoba Radović, Dušan, 1922-1984 = Radović, Dušan, 1922-1984 Naslov Ponedeljak : pesme / Dušan Radović Vrsta građe poezija Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod : Narodna knjiga, 1983 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 108 str. ; 21 cm Zbirka Poezija i proza za decu : u četiri knjige ; 1 (Plast. s omotom) Napomene Tiraž 10.000. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG10 (N)

Повест Петра Пана према чаробној игри Џејмса Метјуа Барија удесио Даниел О`Конор препричао Станислав Винавер илустровала Алиса Б. Будварт Београд : Дерета, 2002. 102 стр. : илустр. ; 17 cm Библиотека Преводи Станислава Винавера. коло 1 ; књ. 5 ISBN 86-7346-175-8 Sva deca, osim jednog deteta, rastu.Džon, Majkl i Vendi Darling žive s roditeljima i svojom dadiljom, psom Nanom, u mirnoj londonskoj četvrti u kojoj se obično ništa ne dešava. Ali to će se promeniti kada jedne večeri u njihovu sobu ulete Petar Pan, nestašni dečak koji ne želi da odraste, i hirovita vila Zvončica. Ovi neobični posetioci povešće mališane na nezaboravno putovanje u magičnu Nedođiju, zemlju mnogih čuda i lepote, ali i brojnih opasnosti koje će junaci morati da savladaju kako bi se vratili kući.Roman Petar Pan je jedan od najmaštovitijih i najuzbudljivijih klasika književnosti za decu. Neverovatne pustolovine i humor prepliću se sa razmišljanjima o slobodi i odgovornosti, sukobu između želja i realnosti, što ovo delo čini nezaobilaznim štivom na policama čitalaca svih generacija.

Sankt Peterburg, 2004. Tvrd povez, 313 ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana. Brajan Džejks je knjigu Redvol pisao za posebnu publiku – decu iz škole za slepe u Liverpulu u koju je svojim kamionom dovozio mleko. Knjiga Redvol, prva iz serije koja je usledila, objavljena je 1986. Od tada, Džejks je napisao još šesnaest nastavaka, a broj čitalaca i zaljubljenika u sagu o neustrašivim miševima iz Opatije Redvol se stalno povećavao. Nedugo zatim, Džejksove knjige stiču popularnost u celom svetu, a autor postaje dobitnik mnogih književnih nagrada. Džejksove knjige iz serijala Redvol prevedene su na skoro sve evropske jezike. Na Kupindu su postavljene i ostale knjige iz ove edicije na ruskom jeziku. Pogledajte putem linka: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stefanijak&Grupa=675&iStr=2 7-я книга сериала «Рэдволл». Джейкс Б. Колокол Джозефа, Брайан Джейкс Далеко за пределами замка Флорет славился Гаэль Белкинг благородством и гостеприимством. Этим и воспользовался Урган Нагру. Он коварством завладел замком, а семью Белкингов держит под стражей. Бельчонок Трюфэн чудом выбрался на свободу. По счастливой случайности его находят Мэриел Чайкобой и Дандин — знаменитые воины Рэдволла.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Leo commerce - Beograd, 2007. god. Broširan povez, 20 cm. 337 str. Kada je Crveni kralj otišao iz Afrike, poveo je sa sobom jednu retku zmiju, bou, koju mu je dao neki putujući mudrac. Boina koža bila je crno-srebrna, a oči su joj bile kao crni biseri. Ponekad bi se sjajne oči zatvorile, ali to je bila samo varka... Jenny Nimmo (rođena 15. siječnja 1944.)[1][3] je britanska autorica dječjih knjiga, uključujući fantastične i pustolovne romane, knjige s poglavljima i slikovnice. Rođena u Engleskoj, već 40 godina živi uglavnom u Walesu. Vjerojatno je najpoznatija po dvije serije fantastičnih romana: Trilogiji mađioničara (1986. – 1989.), suvremenim pričama ukorijenjenim u velškom mitu i Djeca crvenog kralja (2002. – 2010.), u kojima se pojavljuju školarci obdareni čarobnim moćima. Snježni pauk, prva od knjiga o čarobnjaku, osvojila je drugu godišnju Nestlé Smarties Book Prize[a] i nagradu Tir na n-Og 1987. kao najbolja knjiga na originalnom engleskom jeziku s autentičnom velškom pozadinom. Kameni miš je bio visoko hvaljen za Carnegieovu medalju 1993..[4][b] Nekoliko drugih njezinih je ušlo u uži izbor za nagrade za dječju knjigu....

Sankt Peterburg, 2003. Tvrd povez, 393 ilustrovane strane. Sem diskretno upisanog imena prethodnog vlasnika na predlistu, knjiga je lepo očuvana. Brajan Džejks je knjigu Redvol pisao za posebnu publiku – decu iz škole za slepe u Liverpulu u koju je svojim kamionom dovozio mleko. Knjiga Redvol, prva iz serije koja je usledila, objavljena je 1986. Od tada, Džejks je napisao još šesnaest nastavaka, a broj čitalaca i zaljubljenika u sagu o neustrašivim miševima iz Opatije Redvol se stalno povećavao. Nedugo zatim, Džejksove knjige stiču popularnost u celom svetu, a autor postaje dobitnik mnogih književnih nagrada. Džejksove knjige iz serijala Redvol prevedene su na skoro sve evropske jezike. Na Kupindu su postavljene i ostale knjige iz ove edicije na ruskom jeziku. Pogledajte putem linka: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stefanijak&Grupa=675&iStr=2 6-я книга сериала «Рэдволл», Мартин Воитель, Джейкс Б. Шестая книга сериала «Рэдволл». Хитрый и жестокий горностай Бадранг был известным морским разбойником, капитаном пиратской флотилии. Сотни и сотни захваченных им рабов трудились над постройкой неприступной крепости, сидя в которой Бадранг собирался повелевать окружающими землями. Но свирепый разбойник не знал, что среди захваченных им пленников оказался Мартин, отважный мышонок, прирожденный воин, который не смог смириться с несправедливостью и тиранией. Тот самый Мартин, которого вскоре стали называть Мартин Воитель.

Frances Hodgson Burnett - Little Lord Fauntleroy Velhagen & Klasing, Bielefeld und Leipzig, 1918 141 str. tvrdi povez stanje: dobro Sammlung französischer und englischer Schulausgaben (Lieferung 91 B); herausgegeben von H. Reinke Little Lord Fauntleroy (1885, 1886) by Frances Hodgson Burnett is a beloved children`s novel that made a huge impact on the 19th century public, shaping everything from boys` clothing fashions to copyright law. Cedric Errol is a generous, kind, and exemplary middle-class American boy who is suddenly found to be the heir of the Earl of Dorincourt. Saying loving goodbyes to his working-class friends, Cedric goes to England together with his mother to embrace his new fortune. His grandfather, the old earl, is a bitter old man ridden with gout and a foul temper, trusting no one. However the angelic boy elicits a profound transformation in the grandfather, which not only benefits the castle household but the whole populace of the earldom. If only the old man`s heart would soften toward Cedric`s estranged mother, the family would be healed at last. And when another potential heir to the earldom makes a claim, it seems that everything is lost.... But all things are possible through a child`s innocent trust, true friendship, and unconditional love. Fiction

Filip Ker - Deca lampe - Tajna faraona Ehnatona Laguna, 2006 304 str. meki povez, latinica stanje: vrlo dobro Naslov originala: Children of the Lamp / P. B. Kerr Prevod: Dijana Radinović Roman Deca lampe objavljen je prošle godine u Velikoj Britaniji i odmah je dospeo na vrhove top-lista najprodavanijih naslova. Čuvena producentska kuća Dreamworks ubrzo je otkupila filmska prava. Drugi deo trilogije, Plavi džin od Vavilona, izaći će u Velikoj Britaniji na jesen. Glavni junaci romana Deca lampe jesu dvanaestogodišnji blizanci Džon i Filipa. Odrastaju u Njujorku, u imućnoj porodici, i ne razlikuju se mnogo od svojih vršnjaka. Ali, sve će se to promeniti kada im budu izrasli umnjaci. Počinju da im se događaju čudne stvari, a kada upoznaju svog ujaka Nimroda, blizanci saznaju dobro čuvanu tajnu – kako su zapravo džinovi. Od tog trenutka, kao u pravom pustolovnom romanu, blizanci upadaju u niz dogodovština – putuju s kraja na kraj sveta, otkrivaju izgubljene grobnice, rešavaju misterije stare hiljadama godina, upadaju u večnu borbu između dobra i zla, i kao pravi džinovi iz boce, ispunjavaju želje. Ono što naročito krasi ovu knjigu jesu njeni živopisni junaci - razdragani ujka Nimrod, zli džin Iblis, jednoruki sluga Gunđalo, džin iz boce Rakšasas, i naravno, sami blizanci. Svi su ovi junaci vrlo vešto izvedeni, sa upečatljivim karakteristikama, i nose čitavu priču. Sama radnja romana veoma je dinamična, sa dosta preokreta, ali uz puno duha i humora.

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]