Original SAMSUNG baterija SLB-0837(B), 3.7V 800mAh, dobro očuvana i provereno ispravna, kako piše na net-u neki od modela za koje odgovara su : `Fits: Samsung Digimax L70, L70B, L83T, L201, L301, NV8, NV10, VLUU NV10, NV15, NV20, SL201 ... Digital Cameras`, a pre kupovine svako i sami proverite na net-u da li odgovara Vašem modelu, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Dobra ispravna baterija...

Rajska Raskrsca-Bora B.B.Mladenovic+Posveta autora izdaje beograd meki povez 92 strane iz licne privatne kolekcije nemate nigde drugde u ponudi osim ovde.

Radovan Vukov Karadzic CRNA BAJKA Svetlost Sarajevo 1990. g. 55 str. Odlično očuvana knjiga Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 05052022

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. Dvojezično izdanje. Rosa, Jaime B. Editorial:HUERGA Y FIERRO EDITORIAL Año de edición: 2004 ISBN: 978-84-8374-444-4 Idioma:CASTELLANO Páginas:160 Alto:140cm Ancho:220cm Colección:POESIA

Sony VMC-MD2 HDMI Mini C Adapter za Sony foto aparate Nov, nekorišćen. This generic adapter allows you to connect a Mini C HDMI cable to your Sony compatible digital camera and view video on your TV. Specification: *Model: Sony VMC-MD2 *Condition: Brand New Compatibility: Sony Digital Cameras : SONY CYBER-SHOT DSC-H20 DSC-HX1 DSC-HX5V DSC-H55 DSC-W210 DSC-W210/B DSC-W210/L DSC-W210/P DSC-W215 DSC-W220 DSC-W220/B DSC-W220/L DSC-W220/P DSC-W230 DSC-W230/B DSC-W230/L DSC-W270 DSC-W270/B DSC-W270/L DSC-W275 DSC-W290 DSC-W290/B DSC-W290/L DSC-T500 DSC-T500/B DSC-T900 DSC-T900/B DSC-T900/T DSC-T900/R DSC-TX7 Sony DSC-H20 Sony DSC-HX1 Sony DSC-HX5 Sony DSC-T500 Sony DSC-T900 Sony DSC-TX7 Sony DSC-W210 Sony DSC-W220 Sony DSC-W230 Sony DSC-W270 Sony DSC-W290 Sony DSC-W330 Fotografije su moje (osim zadnje) i na njima je predmet koji se prodaje. --Kupujte sigurno i pogledajte i ostale moje oglase-- Kupi odmah http://www.kupindo.com/Clan/grujica12/SpisakPredmeta Licitiraj http://www.limundo.com/Clan/grujica12/SpisakAukcija

SONY VMC-MD2 HDMI Mini C Adapter, nov i nekorišćen, kako piše na net-u odgovara za veliki broj uređaja : `This generic adapter allows you to connect a Mini C HDMI cable to your Sony compatible digital camera and view video on your TV. Specification: *Model: Sony VMC-MD2 *Condition: Brand New Compatibility: Sony Digital Cameras : SONY CYBER-SHOT DSC-H20 DSC-HX1 DSC-HX5V DSC-H55 DSC-W210 DSC-W210/B DSC-W210/L DSC-W210/P DSC-W215 DSC-W220 DSC-W220/B DSC-W220/L DSC-W220/P DSC-W230 DSC-W230/B DSC-W230/L DSC-W270 DSC-W270/B DSC-W270/L DSC-W275 DSC-W290 DSC-W290/B DSC-W290/L DSC-T500 DSC-T500/B DSC-T900 DSC-T900/B DSC-T900/T DSC-T900/R DSC-TX7 Sony DSC-H20 Sony DSC-HX1 Sony DSC-HX5 Sony DSC-T500 Sony DSC-T900 Sony DSC-TX7 Sony DSC-W210 Sony DSC-W220 Sony DSC-W230 Sony DSC-W270 Sony DSC-W290 Sony DSC-W330 ...`, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Аутор - особа Лазаревић, Б. Л. Наслов Алке / Б. Л. Лазаревић Врста грађе књига Језик српски Година 1964 Издавање и производња Крушевац : Багдала, 1964 (Крушевац : `Багдала`) Физички опис 21 стр. : илустр. ; 21 цм Предметне одреднице Књижевност -- поезија

A BOOK OF ENGLISH POETRY CHAUCER TO ROSSETTI COLLECTED BY G.B. HARRISON Predstavljajući engleske pesnike od 14. do 19. veka, ova antologija obuhvata preko 200 pesama preko 60 pesnika. Oni su poredani hronološki i rani engleski jezik je dostupan modernom čitaocu. Izvodi se daju tamo gde je to potrebno, tako da se ne zanemaruju i duži radovi. G. B. Harison (14. jula 1894. - 1. novembra 1991.) bio je jedan od vodećih šekspirovskih stručnjaka svog vremena i urednik Shakespeareove klasike pingvina. Tokom svoje profesionalne karijere, Harrison je bio profesor engleskog jezika i na Kueen`s Universiti i na Mičiganskom univerzitetu. Bio je čvrst vernik u tradicionalni katolicizam i bio je član Savetodavnog odbora Međunarodne komisije za engleski jezik u liturgiji. Savjetodavni odbor bio je zadužen za nadgledanje i organizovanje rada na savremenom engleskom prijevodu latinske mase. Harison je tokom svog života imao aktivnu ulogu u oba svetska rata i živeo civilni život u četiri zemlje. IZDAVAČ: THE PENGUIN BOOKS GODINA IZDANJA: 1955. TVRDE KORICE ENGLESKI JEZIK BROJ STRANA: 416 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KP4G

Provereno ispravan punjac Sony AC-LS5 sa slika , namenjen za Sony Cyber-shot DSC-F Series DSC-F88 Sony Cyber-shot DSC-G Series DSC-G1 DSC-G3 Sony Cyber-shot DSC-H Series DSC-H3 DSC-H5 DSC-H7 DSC-H9 DSC-H10 DSC-H50 DSC-HX5V Sony Cyber-shot DSC-L Series DSC-L1 DSC-L1/B DSC-L1/LJ DSC-L1/R Sony Cyber-shot DSC-M Series DSC-M2 Sony Cyber-shot DSC-N Series DSC-N1 DSC-N2 Sony Cyber-shot DSC-P Series DSC-P8 DSC-P10 DSC-P32 DSC-P41 DSC-P43 DSC-P52 DSC-P72 DSC-P73 DSC-P92 DSC-P93 DSC-P100 DSC-P100/L DSC-P100/R DSC-P120 DSC-P150 DSC-P200 DSC-P200/R Sony Cyber-shot DSC-T Series DSC-T2 DSC-T5 DSC-T7 DSC-T9 DSC-T10 DSC-T20 DSC-T25 DSC-T30 DSC-T50 DSC-T70 DSC-T75 DSC-T77 DSC-T90 DSC-T100 DSC-T200 DSC-T300 DSC-T500 DSC-T700 DSC-T900 Sony Cyber-shot DSC-V Series DSC-V1 DSC-V3 Sony Cyber-shot DSC-W Series DSC-W5 DSC-W7 DSC-W12 DSC-W30 DSC-W35 DSC-W40 DSC-W50 DSC-W55 DSC-W70 DSC-W80 DSC-W85 DSC-W90 DSC-W100 DSC-W110 DSC-W115 DSC-W125 DSC-W130 DSC-W170 DSC-W180 DSC-W190 DSC-W200 DSC-W300 DSC-W310 DSC-W350 DSC-W370 DSC-WX1/B Sony AC-LS5, AC-LS5A, AC-LS5B, Sony ACLS5, Sony AC-LS5K, SG-ACLS5 Sony Cyber-Shot DSC-F88 Sony Cyber-Shot DSC-G1 Sony Cyber-Shot DSC-G3 Sony Cyber-Shot DSC-H10 Sony Cyber-Shot DSC-H3 Sony Cyber-Shot DSC-H50 Sony Cyber-Shot DSC-H50/B Sony Cyber-Shot DSC-H7 Sony Cyber-Shot DSC-H9 Sony Cyber-Shot DSC-HX5V/B Sony Cyber-Shot DSC-L1 Sony Cyber-Shot DSC-L1/B Sony Cyber-Shot DSC-L1/LJ Sony Cyber-Shot DSC-L1/R Sony Cyber-Shot DSC-M2 Sony Cyber-Shot DSC-N1 Sony Cyber-Shot DSC-N2 Sony Cyber-Shot DSC-P10 Sony Cyber-Shot DSC-P100 Sony Cyber-Shot DSC-P100/LJ Sony Cyber-Shot DSC-P100/R Sony Cyber-Shot DSC-P120 Sony Cyber-Shot DSC-P150 Sony Cyber-Shot DSC-P200 Sony Cyber-Shot DSC-P200/R Sony Cyber-Shot DSC-P32 Sony Cyber-Shot DSC-P41 Sony Cyber-Shot DSC-P52 Sony Cyber-Shot DSC-P72 Sony Cyber-Shot DSC-P73 Sony Cyber-Shot DSC-P8 Sony Cyber-Shot DSC-P92 Sony Cyber-Shot DSC-P93 Sony Cyber-Shot DSC-S60 Sony Cyber-Shot DSC-S600 Sony Cyber-Shot DSC-S750 Sony Cyber-Shot DSC-S90 Sony Cyber-Shot DSC-S980BDL/P Sony Cyber-Shot DSC-T10 Sony Cyber-Shot DSC-T100 Sony Cyber-Shot DSC-T2 Sony Cyber-Shot DSC-T20 Sony Cyber-Shot DSC-T200 Sony Cyber-Shot DSC-T25 Sony Cyber-Shot DSC-T30 Sony Cyber-Shot DSC-T300 Sony Cyber-Shot DSC-T300/R Sony Cyber-Shot DSC-T5 Sony Cyber-Shot DSC-T50 Sony Cyber-Shot DSC-T7 Sony Cyber-Shot DSC-T70 Sony Cyber-Shot DSC-T700 Sony Cyber-Shot DSC-T75 Sony Cyber-Shot DSC-T77 Sony Cyber-Shot DSC-T9 Sony Cyber-Shot DSC-T90 Sony Cyber-Shot DSC-T900 Sony Cyber-Shot DSC-TX1 Sony Cyber-Shot DSC-TX7 Sony Cyber-Shot DSC-V1 Sony Cyber-Shot DSC-V3 Sony Cyber-Shot DSC-W1 Sony Cyber-Shot DSC-W1/B Sony Cyber-Shot DSC-W100 Sony Cyber-Shot DSC-W110 Sony Cyber-Shot DSC-W115 Sony Cyber-Shot DSC-W120 Sony Cyber-Shot DSC-W120/B Sony Cyber-Shot DSC-W125 Sony Cyber-Shot DSC-W130 Sony Cyber-Shot DSC-W130/B Sony Cyber-Shot DSC-W130/P Sony Cyber-Shot DSC-W150 Sony Cyber-Shot DSC-W150/R Sony Cyber-Shot DSC-W170 Sony Cyber-Shot DSC-W180 Sony Cyber-Shot DSC-W190 Sony Cyber-Shot DSC-W200 Sony Cyber-Shot DSC-W30 Sony Cyber-Shot DSC-W300 Sony Cyber-Shot DSC-W310 Sony Cyber-Shot DSC-W350 Sony Cyber-Shot DSC-W40 Sony Cyber-Shot DSC-W50 Sony Cyber-Shot DSC-W55 Sony Cyber-Shot DSC-W55/P Sony Cyber-Shot DSC-W70 Sony Cyber-Shot DSC-W80 Sony Cyber-Shot DSC-W80HDPR Sony Cyber-Shot DSC-W90 Sony Cyber-Shot DSC-WX1/B

Aleksandar Ristović-MIRISI I GLASOVI MIRISI I GLASOVI Izabrane pesme ALEKSANDAR RISTOVIĆ Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 9 5 Izbor i predGovor PAVLE ZORIĆ Aleksandar Ristović (Čačak, 1933 - Beograd, 1994) Jedan od /n a j b o lj i h/ i najplodnijih srpskih pesnika...✔️ REFERENCE Crne trave, ruševine, smrt, magla san...! ljubav ŽIVOT SNA: ...`Tad sam te voleo mrtvu ljubavlju koja je dOticala listove blagih knjiga, još uvek dragi priStanak. Nasmešen otvarah vrata. Mogla si ipak ući između /i v i c a/ sna, dršćući, svetlih prstiju.` ........................................................... - Књига из легендарног плавог кола СКЗ - Beleška o piscu, - Ćirilica, - Šiven povez, - 212 str Prava knjiga za /p o k l o n/ dragoj i voljenoj osobi! Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```✔️ 06

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez - 185 strana SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA 1994 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 3 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Univerzalni serijski BUS (USB) interfejs kabl - Tip `B` konektor za štampač na konektor tipa `Mini-A` za povezivanje kamere i štampača hp Q2164-61600. Kompatibilan je sa HP Photosmart 475 kompaktni foto štampač HP Photosmart 475 Inkjet štampač HP Photosmart 475 kompaktni foto pisač HP Q7011D foto štampač HP Photosmart 475xi kompaktni foto štampač HP Photosmart 475v kompaktni foto štampač HP Photosmart 475 kompaktni foto štampač Digitalni fotoaparat HP PhotoSmart 435...

„Ogledalo” - stihovi Bulata Okudžave dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković Predgovor: Milovan Vitezović Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2014. Povez: Tvrd Broj strana: 287 ilustrovana Format: 22 x 14 cm NOVA knjiga! Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Sergej Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovemeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine” Mihaila B. Đakovića)

- Modern Verse 1900 - 1950 Oxford, 1959 294 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu. Edited by Phyllis M. Jones. R.W. Dixon; W.S. Blunt; T. Hardy; R. Bridges; G.M. Hopkins; A. Meynell; O. Wilde; A.E. Housman; M. Coleridge; Sir R. Tagore; Sir H. Newbolt; L. Housman; R. Kipling; W.B. Yeats; E. Dowson; L. Johnson; G.W. Russell; L. Binyon; H. Belloc; C. Mew; T.S. Moore; W.H. Davies; G.K. Chesterton; R. Hodgson; W. de la Mare; G. Bottomley; W. Gibson; J. Masefield; E. Thomas; H. Monro; J. Freeman; A. Noyes; H. Asquith; L. Abercrombie; P. Colum; J. Drinkwater; J. Joyce; J. Stephens; J.R. Anderson; J.E. Flecker; D.H. Lawrence; F. Cornford; S. Sassoon; C. Williams; R. Brooke; E. Muir; E. Sitwell; T. S. Eliot; J. Grenfell; W.J. Turner; D. Wellesley; H. MacDiarmid; O. Sitwell; R. Nichols; W. Owen; E. Blunden; S. Sitwell; R. Pitter; R. Campbell; W. Plomer; C.D. Lewis; R. Bottrall; W. Empson; V. Watkins; W.H. Auden; R.N. Currey; L. Macneice; E.J. Scovell; K. Raine; J. Pudney; B. Spencer; S. Spender; S. Piggott; A. Rook; R. Heppenstall; P. Dehn; L. Durrell; C. Hassall; C. Madge; J. Monahan; A. Ridler; H. Treece; G. Barker; P. Dickinson; L. Lee; N. Nicholson; H. Reed; D. Thomas; B. Cave-Browne-Cave; D. Gascoyne; A. Lewis; T. Tiller; M. Greening; J. Heath-Stubbs; N. Moore; D. Stanford; R. George; H.L. Shorto; S. Keyes; J. Kirkup Fiction, Poetry

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bagdala Prvo izdanje !!! Retko !!! KALENDAR PESNIKOVOG ŽIVOTA (Na osnovu teksta iz zbirke Grana dobrote) 1910. U porodici Aranđela Dimitrijevića, opančarskog radnika iz Bogdanja i Vidosave, domaćice iz Vranja, rođen je Dobri Dimitrijević. U porodici su još troje dece: Desanka, Jovanka i Milanka. 1912. Otac Aranđel se seli za Kruševac gde će se zaposliti. Dobri će ovde završiti osnovnu školu i nižu gimnaziju. Iz Kruševca će odlaziti zbog službe ili ratnih nevolja, ali će se ovom gradu uvek vraćati. 1917. Poginuo na Veterniku otac Aranđel. Majka će teškom mukom decu izdržavati od nadničenja. 1928. Dobri Dimitrijevićzavršava učiteljsku školu u Jagodini i odmah se zapošljava u makedonskom selu Babinu, kraj Kruševa. Ovde će pesnik službovati 9 godina, upoznati makedonskog obespravljenog seljaka, socijalnu nepravdu i siromaštvo. Ovde se će mladi pesnik javljati mnogim tadašnjim listovima i časopisima svojim pesmama, a posebno će uobličavati rukopis zbirke Golema žalba. 1929. Težak bol pogađa Dobrija. Umire mu sestra Milanka od tuberkoloze, (druge dve sestre umrle u ranom detinjstvu). Pesnik će je dugo i nežno oplakivati i u svojoj poeziji. 1933. Sa grupom mladih i veoma aktivnih pesnika kruševačkog književnog kruga Dobri se oglašava ciklusom pesama u zbirci Lirika (uz B. L. Lazarevića, Voju Jankovića i Živka Jevtića koji je napisao i predgovor). 1937. Godinu dana Dobri Dimitrijević radi kao učitelj u Aleksandrovcu. 1939. U Kruševcu izašao prvi i jedini broj lista Narod. U ovom napredno orijentisanom listu pojaviće se više kruševačkih intelektualaca svojim prilozima: Antonije Marinković, Voja Janković, Radomir Lukić Filka, Miloš Ilić i dr. Dobri Dimitrijević piše članak Telo i duša Kruševca. Narod je odmah zaplenjen od policije. 1940. Objavljuje zbirku pesama Golema žalba. Kruševačka policija će knjigu odmah po objavljivanju zapleniti. 1941. Od 1937. do 1941. Dobri službuje u Bovnu. Rat ga prekida, biva u Rasinskom NOP odredu, a zatim zbog bolesti u ilegali kod rođaka na selu (Mala Drenova, Selište, Velika Drenova). 1944. U julu 1944. godine prelazi na slobodnu teritoriju u Ribarsku Banju, odakle po oslobođenju radi u organima narodne vlasti. Vodio je prvi AGITPROP u Kruševcu pri komitetu partije, bio sekretar i predsednik Opštine, sekretar i predsednik Socijalističkog saveza, prvi urednik Pobede, predsednik FK Napredak pri njegovom prvom ulasku u prvu ligu, direktor osnovne škole `Vuk Karadžić`. 1959. Potpisuje prvi broj lista Bagdala, kao njegov odgovorni urednik. Kao jedan od prvih entuzijasta Bagdale, Dobri će aktivno sarađivati u njenim organima. 1962. Objavljuje knjigu pesama Građanin komune. Iste godine pojavljuje se Dimitrijevićeva plaketa stihova Na konju od vazduha. Kao direktor Narodnog muzeja u Kruševcu (ustanova koja u ovo vreme objedinjava Arhiv, Galeriju i Slobodište) Dimitrijević će dati veliki lični doprinos u organizovanju istraživanja, oformljenja i konzerviranja Arheološkog parka u Kruševcu. Na ovom radnom mestu Dobrija zatiče penzija. 1965. Za zasluge na polju širenja kulture, dobija Vukovu nagradu. 1964. U lepo ilustrovanoj grafičkoj opremi akad. slikara Miodraga Đilasa izlazi Dobrijeva plaketa Mlado nebo Srbije. U Sijeni, Italija, objavljuje zbirku Poeti Serbi (uz Sašu Trajkovića, B. L. Lazarevića i Antonija Marinkovića). 1966. Pod nazivom Pesniki Bagdale u Mladinskoj knjizi u Ljubljani izašla zajednička zbirka u kojoj je Dimitrijević zastupljen ciklusom pesama. Iste godine izlazi zajednička zbirka na albanskom jeziku u Prištini. 1967. U skopskoj Misli izašao prevod Građanina komune na makedonskom. 1968. Quatre poetes serbes je naziv zbirke koja je izašla u Parizu (Zastupljeni Dobri Dimitrijević, B. L. Lazarević, Antonije Marinković i Ljubiša Đidić). 1970. Dobri Dimitrijević objavljuje zbirku pesama Pehar od zemlje. 1977. U Limi, Peru, objavljuje na španskom ciklus pesama u zajedničkoj zbirci Los poetas serbios del grupo Bagdala. 1980. Objavljena je zbirka pesama Dobrija Dimitrijevića Grana dobrote. 1982. U Kruševcu je preminuo Dobrivoje Dobri Dimitrijević

ANTOLOGIJA KINESKE LIRIKE: Miloš Crnjanski Naslov Antologija kineske lirike / [priredio] Miloš Crnjanski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac, 2004 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 52 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Zbirka Alef : biblioteka časopisa Gradac ; ǂknj. ǂ61 ISBN 86-83507-33-5 (broš.) Ovo je prvo zasebno izdanje čuvene Antologije kineske lirike koju je 1920. priredio i preveo Miloš Crnjanski. Ovde je sakupljena sva velika kineska poezija od Knjige promena, Lao Cea i Konfucija do Li Tai Poa, Tu Fua, Vang Veija. U vezi sa ovom knjigom može se podjednako govoriti o lepoti kineske poezije i o lepoti Crnjanskovog prevoda. „I, u Parizu, ja sam, utvrdivši tekst, provodio u muzejima, duge i svetle noći, koje se iz vidika nisu spustile na zemlju, nego samo na vrh srebrne neke trske, na starim svilama, dovodile su me do mirnog osmeha, kojim se jedino može razumeti tekst Lao-Cea. Posle podna u polumračnom muzeju Gime, pre nego što je proleće došlo, sa kamenim glavama, oko čijih usana lebdi blag, mutan osmeh, pomagala su me bolje, nego svi rečnici i leksikoni londonskih sinologa.“ (Miloš Crnjanski) Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S mađarskog preveli: Lazar Merković Tomislav Vojnić Likovna oprema: Dragoslav Stojanović - Sip Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad). Sandor Bogdanfi (Budafok, 26. novembar 1912 - Novi Sad, 26. januar 1987): mađarski pisac i prevodilac iz Jugoslavije. Studirao je pravo u Zagrebu, a zatim objavljivao u raznim hrvatskim novinama. Njegovi maloletnički spisi objavljuju se u Oruz es Naplo u Subotici. prijavljeni listovi. Od 1949. Mađarska reč postao zaposlen u dnevnim novinama i njihovom Vidikovcu. uredio svoj književni dodatak. Radio je i za Radio Novi Sad. Između 1958. i 1975. Radnici. bio je glavni urednik nedeljnika. Napisao je drame, romane, književne parodije i puno preveo sa srpskohrvatskog na engleski jezik. - F. m. Novo svetlo (Novi Sad, 1950); Bez ušiju, bez repa (Novi Sad, 1959); Velika avantura (Novi Sad, 1961); Svet u malom (Novi Sad, 1968); Svedočenje atentatora (Novi Sad, 1969); Knjiga o našoj književnosti (Parodije, Novi Sad, 1970); Slušanje nije zlatno (aforizmi, Novi Sad, 1971); Igra anđela (r., Novi Sad, 1974); Noći (elb., Novi Sad, 1987). - Kancelarije. Major Nandor: O aforizmima B. S. (Most, br. 2, 1968); Geza Juhasz: Optimistična satira (Mađarska reč, 1974, br. 253); Zoltan Csuka: Panorama Jugoslavije (sadašnjost, 1975, br. 4-5). Redje u ponudi!

Hrvatsko društvo pisaca, 2009. Nakon Zida, svoje prve knjige stihova, mladi pjesnik Branko Vasiljević Tiltom hrabro zakoračuje u prostor iza njega – i odvojen, i povezan s prvom zbirkom – diskretno osvojen i uređen ekskluzivitet poezije tzv. jezične prakse. Ipak, šire gledano, priklanja se i neoegzistencijalističkim poetskim strujanjima te, ispreplećući ženu i poeziju, stvarno i nestvarno, laž i ljubav, širi zarazu, rastapa mozak, poslužuje strah… Zapravo, ogoljuje i rastače život i njegove tvarnosti do neprepoznatljivosti. Štoviše, kako bi naglasio konačni rasap, odustajanje, odlazak, čak osam pjesama iz posljednjeg ciklusa Nestajanja naslovljuje nestajanje. No, bez obzira na svojevrsno samovoljno izopćenje iz ovoga nihilističkog svijeta, nakon ove knjige tilt zasigurno više neće morati zvoniti kako bi upozorio na pjesnika Vasiljevića, jer si je on njome priskrbio novi i prepoznatljiviji identitet. Ivan Herceg Vasiljević, Branko, pjesnik (Zagreb,15.II.1980.). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Pazinu. Na Filozofskom fakultetu pulskog Sveučilišta Jurja Dobrile studirao je hrvatski jezik i književnost i povijest. Objavljivao je u publikacijama: Quorum, Književna revija, Zarez, Tema, Globus, Re, Iza - glas nesvijesti, Naše pismo, Pobocza, Fokus, Glas Istre, u dvojezičnoj Antologiji suvremenog hrvatskog pjesništva Kad se slova presele na tvoje lice objavljenoj u Ukrajini, u Zborniku prvog Međunarodnog festivala suvremene poezije Zemljovidi nesanice, na Trećem programu hrvatskoga radija u emisiji Šest minuta poezije u šest, Zborniku najljepših lirskih pjesama «Erato» te na internet stranicama Litkona. Kao srednjoškolac pohađao je škole kreativnog pisanja za nadarene učenike pod mentorstvom Zvonimira Makovića, Miroslava Mićanovića i Branka Čegeca. Prve pjesme sabrao je 1998. u promotivnoj knjižici Simulator smijeha. Dvije godine kasnije osnovao je literarnu grupu Kreacija X na pulskom Filozofskom fakultetu, vodio pjesničke radionice za studente književnosti i organizirao tematske pjesničke večeri u suradnji s Danielom Mikulacom. S Radenkom Vadanjelom, Vojinom Pašićem, Bojanom Žižovićem, Sunčicom Vitorović i Sandrom Gobom, sudjelovao je 2001. u osnivanju književne udruge B produkcija iz Pazina koja je za cilj imala okupiti mlađu pjesničku struju Istre. Dobitnik je nagrade Goran za mlade pjesnike 2003. za rukopis Zid (prvi je pjesnik iz Istre koji je bio laureatom Goranovog proljeća). Iste godine Zid je objavljen u nakladi Goranovo proljeće - mladi hrvatski pjesnici. Godine 2009. objavljena mu je i druga knjiga pjesama pod nazivom Tilt u izdanju Društva hrvatskih pisaca. Neke pjesme prevedene su mu na engleski, poljski, makedonski, ukrajinski, talijanski, slovenski i bugarski jezik. Živi i radi u Pazinu.

Ima pečat Inače lepo očuvano PRAZNO NEBO ANTUN BRANKO ŠIMIĆ Prva književna komuna Mostar 1973 B I B L I O F I L S K O I Z D A NJ E PRAZNO NEBO `... Nebo je već dugo praznina bez boga i serafina, beskrajna pustinja siva kroz koju kadŠto aeroplan, grdna tica pliva. Ne lete više gore duše ko laste. Čovjek u zemlju legne i sav se raspe. K bogu izGubismo pute. Pjesnici stoje pred ništavilom i ćute... ` Антун Бранко Шимић (Дриновци, 18. новембар 1898 — Загреб, 2. мај 1925) био је хрватски песник, есејиста, критичар и преводилац. Антун Бранко Шимић Antun branko Šimić.JPG Пуно име Антун Бранко Шимић Датум рођења 18. новембар 1898. Место рођења Дриновци Аустроугарска Датум смрти 2. мај 1925. (26 год.) Место смрти Загреб Краљевина СХС Садржај Биографија Уреди Основну школу похађа у родним Дриновцима. Три разреда фрањевачке класичне гимназије завршава у Широком Брегу. Након Широкога Брега, уписао је четврти разред гимназије у Винковцима. Школовање је наставио у загребачкој Доњоградској класичној гимназији. У осмом разреду, 1917. године, напушта школовање због издавања књижевног часописа Вијавица у Загребу, а књижевни часопис Јуриш покреће 1919. године под утицајем експресионистичког листа Дер штурм. Године 1923. покреће и трећи часопис, Књижевник. Након тешке упале плућа 1924. године оболео је од туберкулозе и покушао се лечити у Дубровнику и Цавтату, а 1925. године вратио се у Загреб. Умро је од туберкулозе плућа, у двадесет и седмој години, у Загребу 2. маја 1925. године. Сахрањен је на загребачкоме гробљу Мирогоју.[1] Књижевно стваралаштво Уреди Антуна Бранко Шимић почео је писати песме још као средњошколац. Његове песме су у почетку биле пејзажне и импресионистичке, веома сличне Матошевим. Након што је Шимић напустио школовање како би радио на свом часопису, променило се и његово песништво. Песме је почео писати на екавици и импресионистичку форму заменио експресионистичком, на шта га је подстакнуо часопис Дер Струм који је Шимића упознао с тим новим, свежим књижевним правцем. У свом песништву Шимић је почео негирати традицију и спону између стварности и песништва. Овај заокрет у његовом песништву подстакао га је да оснује свој часопис Вијавица. Ово је значило другу фазу Шимићевог песништва, ону експресионистичку или, често називану “анархистичком”. У песмама насталим у овој фази Шимић спомиње мотиве и обрађује теме које одишу немиром и очајем човека у градској средини. У своме новом стилу, он поједностављује граматику стихова, у њима изоставља интерпункцијске знаке и постиже експресиван ритам језичном једноставношћу. Ипак, својим песмама још увек жели створити помало импресионистичку сензацију. 1919. године Шимић је са Густавом Крклецом и Ником Милићевићем основао свој други часопис Јуриш, који је и престао с издавањем те исте године. Следеће године објавио је своју најзначајнију збирку песама “Преображења”, која су означила његову трећу фазу песништва. 1923. године Шимић је неко време радио с Миланом Беговићем и уређивао часопис Савременик, а те исте године покренуо је часопис Књижевник. Књижевник је био оштрија верзија Јуриша, у којем је Шимић изражавао протест против тадашњег стања духа међу људима и уметницима, те стања у култури. Једини излаз видео је у рушењу дотадашњих вредности и стварању нових, готово утопијских модела живљења и стварања. Шимић је био веома упућен у сва нова збивања и преокрете на пјесничкој и умјетничкој сцени Европе. Био је веома оштар књижевни критичар, па чак и према писцима које данас сматрамо великим умјетницима свог времена. Али он се није освртао само на домаће писце, већ и на Њемачке и Аустријске експресионисте, те се занимао и за француску и скандинавску књижевну сцену. Шимић се бавио и преводом, па је превео роман “Благослов земље” Кунта Хамсуна, али он је био тискан тек шездесет година касније. Шимић је превео и једну драму те неколико дјела кратке прозе свјетских модерниста.[2] Дела Уреди Преображења, Загреб, 1920. назива се каменом темељацем модерног хрватског песништва. Песници (лирска минијатура) Опомена Моја преображења Херцеговина Смрт и ја Постхумно Уреди Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1933. Приредио Иво Хергешић. Изабране пјесме, Зора, Загреб, 1950. Приредио Драгутин Тадијановић. Сабрана дјела, Знање, Загреб, 1960. У три свеска, приредио Станислав Шимић. Пјесме и проза, Матица хрватска: Зора, Загреб, 1963. Приредио Јуре Каштелан. Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 99. Пјесме и есеји, Матица хрватска, Загреб, 1964. Приредила и поговор написала Весна Крмпотић. Стихови и проза, Свјетлост: Напријед, Сарајево, 1967. Српски и хрватски писци XX века. Коло 3, Антун Бранко Шимић, св. 24. Пјесме и критике, Младост, Загреб, 1973. Празно небо: одабране пјесме, Прва књижевна комуна, Мостар, 1973. Избор пјесама Иван Кордић. Сабрана дјела, Аугуст Цесарец, Загреб - Свјетлост, Сарајево, 1988. У два свеска, приредили Неђељко Михановић (И. свезак) и Дубравко Јелчић (ИИ. свезак). Друго издање у наклади Дом и свијет, 1998., уредници Миле Пешорда и Божидар Петрач. Изабране пјесме, Ерасмус наклада, Загреб, 1996. Приредио и предговор написао Миле Пешорда. Тијело и ми: избор из дјела, Ријеч, Винковци, 1999. Приредио Делимир Решицки. Преображења и изабране друге пјесме, Профил Интернатионал, Загреб, 2005. Приредио Владо Панџић. Преобразбе - Преображења, словенско-хрватско издање, превела Инес Цергол, поговор Миле Пешорда, Копер-Загреб,2006. Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 2008. Приредио Анте Стамаћ. Пјесме, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Проза I, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Проза II, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић. Ране пјесме, Редак, Сплит, 2011. Приредила Мила Панџић. Изабране пјесме, Библиотека Стољећа хрватске књижевности, књ. бр. 113, уредио Анте Стамаћ, Матица хрватска, Загреб, 2012. Antun

Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost MG38 (L)

Ova knjiga se nalazi u Knjaževcu, te lično preuzimanje u Beogradu nije moguće odmah, nego nekoliko dana kasnije!!! LOM, 2018. Verovatno najbolja Bardova knjiga. Deseta pesnička knjiga Zvonka Karanovića Iza zapaljene šume nalikuje šetnji kroz sobu s ogledalima gde se multiplikovani identiteti sele iz zamenice u zamenicu, iz pola u pol, iz statusa u status. U tom kodiranom kosmopolitskom luna-parku, s objektima za melahnholiju i odmaranje, vožnju ili egzibicionističke šetnje pod okriljem meseca, Karanović nam u trideset slika, situacija, mini-filmova govori o ljubavi, pripadanju, magiji poezije, dužnosti pesnika. Zvonko Karanović (Niš, 1959) srpski je književnik. Radio je kao novinar, urednik, voditelj na radiju, di džej, organizator koncerata, 13 godina bio je vlasnik muzičke prodavnice. Biografija Počeo je da piše poeziju pod uticajem bit književnosti, filma i pop kulture. U svojim kasnijim knjigama eksperimentisao je s nadrealizmom i formom pesme u prozi. Dobitnik je nekoliko srpskih nagrada za poeziju, kao i nekoliko međunarodnih književnih stipedija, između ostalih i one koju dodeljuje „Hajnrih Bel Fondacija“, Keln, Nemačka, 2011. Objavljivao je u svim najznačajnijim književnim časopisima stare i nove zemlje, kao i u mnogim časopisima u inostranstvu. Pesme su mu prevedene na šesnaest jezika. Napisao je trilogiju Dnevnik dezertera koju čine romani Više od nule (2004), Četiri zida i grad (2006) i Tri slike pobede (2009), čija radnja je smeštena u period april 1998 – 5. oktobar 2000. Trilogija prati životne priče trojice urbanih momaka koji, boreći se za svoj pogled na svet, pokušavaju da žive „po svome“ u zemlji ophrvanoj ratom i ekonomskim teškoćama. Ona je posveta izgubljenoj generaciji koja se devedesetih ili iselila iz Srbije, ili stradala u najnovijim balkanskim sukobima, ili postala društveno marginalizovana zahvaljujući svom kosmopolitizmu. Sva tri romana bila su veoma zapažena u srpskoj književnoj javnosti. Više od nule je doživeo tri izdanja, dok su romani Četiri zida i grad i Tri slike pobede bili u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu. Karanović je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Živi u Beogradu. Osnivač je i glavni urednik PPM Enklave. Nagrade i priznanja Nagrada Laza Kostić za zbirku pesama Mesečari na izletu, 2013. Nagrada Biljana Jovanović za zbirku pesama Kavezi, 2014. Nagrada Kočićevo pero i Kočićeva knjiga za zbirku pesama Najbolje godine naših života, 2014. Nagrada Dušan Vasiljev za zbirku pesama Zlatno doba, 2016. Nagrada Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos srpskoj književnosti, 2018. Dela Knjige pesama Blitzkrieg (samizdat, 1990) Srebrni surfer (SKC, Niš, 1991) Mama melanholija (Prosveta, Beograd, 1996) Extravaganza (Gradina, Niš, 1997) Tamna magistrala (Narodna knjiga, Beograd, 2001) Svlačenje (Povelja, Kraljevo, 2004) Mesečari na izletu - pesme u prozi (Lom, Beograd, 2012) Kavezi (Lom, Beograd, 2013) Zlatno doba (Lom, Beograd, 2015) Iza zapaljene šume (Lom, Beograd, 2018) Izabrane pesme Neonski psi - izabrane pesme (Home Books, Beograd, 2001) Box set - sabrane pesme (Lom, Beograd, 2009) Najbolje godine naših života - izabrane pesme (Lom, Beograd, 2014) Knjige pesama u inostranstvu Tamna magistrala - izabrane pesme (Fraktura, Zagreb, Hrvatska, 2008) Barabanы i strunы, magistralь i nočь - izabrane pesme (Piramida, Lavov, Ukrajina, 2011. Burn, baby, burn - izabrane pesme (Drava Verlag, Klagenfurt, Austrija, 2013) Pepelaška vo hromiran kovčeg - izabrane pesme (Blesok, Skopje, Makedonija, 2014) It Was Easy to Set the Snow On Fire: The Selected Poems (Phoneme Media, Los Angeles, USA, 2016) Najboljša leta najinih življenj - izabrane pesme (LUD Literatura, Ljubljana, Slovenija, 2017) Antologije – domaće Antologija niških pesnika (priredio Milentije Đorđević), Prosveta, Niš, 2003. Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam – antologija srpske urbane poezije (priredila Radmila Lazić), Samizdat B92, Beograd, 2009. Iz muzeja šumova – antologija srpske poezije 1988 – 2008 (priredio Nenad Milošević), VBZ, Beograd – Zagreb, 2009. Antologije – strane New European Poets , Graywolf Press (Wayne Miller, Kevin Prufer), Saint Paul, Minnesota, USA, 2008. Ulaznica · eintrittskarte, Panorama srpskog pesništva 21. veka, Panorama der serbischen Lyrik im 21. Jahrhundert, (priredio Dragoslav Dedović), Drava Verlag, Austrija, 2011. Cat Painters – An Anthology of Conteporary Serbian Poetry (Edited and Introduced by Biljana B. Obradović and Dubravka Đurić), Dialogos Books, New Orleans, USA, 2016. Romani Više od nule (Zograf, Niš, 2004, 2005; Laguna, Beograd, 2006) Četiri zida i grad (Laguna, Beograd, 2006) Tri slike pobede (Laguna, Beograd, 2009) Prevodi romana Čotiri stіni і mіsto (FAKT, Kijev, Ukrajina, 2009) Tri kartini peremogi (Komora, Kijev, Ukrajina, 2016)

ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII-XX vek) Priredio - Miodrag Pavlović Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1964 564 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA SAVA NEMANJIĆ (1175—1235) Slovo o mukama Nemanjina poslednja želja Slovo o umu STEFAN NEMANJIĆ PRVOVENČANI (oko 1165—1227) Molitva svetom Simeonu DOMENTIJAN (oko 1210—posle 1264) Inoplemenik zvani glad Reč o svetlosti TEODOSIJE (sredina XIII početak XIV v) Slovo utehe sv Save upućeno Stefanu Nemanji ARHIEPISKOP DANILO (oko 1270—1337) Molitva pred tvrdima sunca Molitva pred anđelima ljutim Plač bugarskih vojnika za carem Mihailom Molitva u malovremenoj krasoti JEFIMIJA MRNJAVČEVIĆ (oko 1349—posle 1404) Molitva knezu Lazaru PATRIJARH DANILO (oko 1350—posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ispovest mrtvog kneza Lazara NEPOZNATI (druga polovina XIV v) Ispovedna molitva MONAH IZ RAVANICE (sredina XIV v — posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Plač za knezom Lazarom NEPOZNATI IZ RAVANICE (sredina XIV v — posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Plač za knezom Lazarom Molitva knezu Lazaru GRIGORIJE CAMBLAK (oko 1364—141920) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom STEFAN LAZAREVIĆ (1374/5–1427) Slovo ljubavi KONSTANTIN FILOZOF (kraj XIV v posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića ANDONIJE RAFAIL EPAKTIT (kraj XIV v — posle 1419) Plač za knezom Lazarom NIKON JERUSALIMAC (oko 1380—posle 1468) Povest tuđina JELENA BALŠIĆ (oko 1368—1443) Otpisanije bogoljubno SMEDEREVAC (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja SMEDEREVSKI BESEDNIK (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem DIMITRIJE KANTAKUZIN (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Veliko pozorje Molitva sa žalošću LONGIN (druga polovina XVI veka) Ikos Prvomučeniku Stefanu ARSENIJE ČARNOJEVIĆ (oko 1633—1706) Molitva zaspalom Gospodu KIPRIJAN RAČANIN (druga polovina XVII v — početak XVIII B) Reči proročkih kazivanja ARSENIJE JOVANOVIĆ ŠAKABENTA (1698—1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nadgrobno slovo Beogradu NEPOZNATI (XVIII v) Finiks drevo previsoko ZAHARIJA ORFELIN (1726—1785) Sjetovanije NEPOZNATI (kraj XVIII veka) Monaška pesma JOVAN PAČIĆ (1771—1849) Snu LUKIJAN MUŠICKI (1777—1837) Natpis o ljudskom rodu Na sredi sinja mora PAVLE SOLARIĆ (1779—1821) Pesna o gozbi 1807 MILOVAN VIDAKOVIĆ (1780—1841) Vidim nebo otvoreno SAVA MRKA» (1783—1833) More zala ov`je svet SIMA MILUTINOVIT SARAJLIJA (1791-1847) Srpski junak Veljko Petroviću JOVAN STERIJA POPOVIĆ (1806—1856) Čovek Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Na smrt jednog zlikovca VASILIJE SUBOTIT (1807—1869) Čas smrti Severni putnik k Antiki Besmertije NIKANOR GRUJIĆ (1810—1887) Očajanje Muza pri požaru Našoj staroj smokovnici PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ (1813—1851) Luča mikrokozma Snom je čovjek uspavan teškijem Naše žizni proljeće je kratko O svevišnji tvorče nepostižni Svemogućstvo svetom tajnom šapti Gorski vijenac Pas svakoji svoje breme nosi Svj`et je ovaj tiran tiraninu O prokleta zemljo propala si BORBE MALETIĆ (1816—1888) Prirodnoj prestupnici SVETOZAR VUJIĆ (1819—1883) Melanholija JOVAN SUBOTIĆ (1817-18 86) Bog slavenski Znič Duga Embrionu MEDO PUCIĆ (1821-1882) Krila Mope Život BRANKO RADIČEVIĆ (1824—1853) Tuga i opomena Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijax umreti MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA (1830—1877) Kad se nebo muti BURA JAKŠIĆ (1832-1878) Božji dar Orao JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ (1833—1904) Sunce s rodi pa zaviri Probudio s orkan ljuti Što je java tako kivna Moje nebo jer je mutno Otkide se DAMJAN PAVLOVIĆ (1840—1866) Viši duh LAZA KOSTIĆ (1841—1910) Među javom i med snom Na ponosnoj lađi Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute MILAN KUJUNDŽIĆ ABERDAR (1842-1893) Tački jadi JOVAN GRČIĆ MILENKO (1846—1875) Planinska slika VOJISLAV ILIĆ (1862-1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Turska Kad se ugasi sunce Himna vekova Poslednji dan ALEKSA ŠANTIĆ (1868—1924) Mraz Pretprazničko veče MILETA JAKŠIĆ (1869—1935) Stvari koje su prošle JOVAN DUČIĆ (1871—1943) Bor Bukva Mravi Suncokreti Pesma Meha Krila Senka Kob Tajna Natpis MILAN RAKIĆ (1876—1937) Jasika Ukvrgama VELIMIR RAJIĆ (1879—1915) Basna o životu Zavet SIMA PANDUROVIĆ (1883—1960) Veze Svetkovina VLADISLAV PETKOVIĆ DIS (1880—1917) Tamnica Jutarnja idila Utopljene duše Možda spava Nirvana VELJKO PETROVIĆ (1884) Vidoviti Ponor DUŠAN SREZOJEVIĆ (1886—1916) Poslednji samrtnik Bezimena pesma MILUTIN BOJIĆ (1892—1917) Zemlja oluje Sejači Bez uzvika BELIMIR ŽIVOJINOVIĆ MAЅЅIKA (1886) Leto STANISLAV VINAVER (1891—1955) Natpis Vekovima tice nas klikuju JELA SPIRIDONOVIĆ-SAVIĆ (1891) Februar ANICA SAVIĆ-REBAC (1893—1953) Praksitelu Romeo i Julija Magia naturalis MILOŠ CRNJANSKI (1893) Na ulici : Priviđenja DUŠAN VASILJEV (1900—1924) Žice MOMČILO NASTASIJEVIĆ (1894—1938) Sivi trenutak Predvečerje Roditelju Osama na trgu Trag Poruka Put Tuga u kamenu Reči iz osame Misao ALEKSANDAR VUČO (1897) Humor zaspalo RASTKO PETROVIĆ (1898—1949) Sa svetlim poljupcem na usnama Dignem tad oči nebesima DESANKA MAKSIMOVIĆ (1898) Ponoć Na buri DUŠAN MATIĆ (1898) Da imenuješ senke zvezda Pred buru RADE DRAINAC (1899—1943) Rodni breg Klasične strofe RISTO RATKOVIĆ (1903—1954) Bivši anđeli MILAN DEDINAC (1902) Šlesko bdenije Noć duža od snova Trava u snu i na javi DESIMIR BLAGOJEVIĆ (1905) Utva zlatokrila OSKAR DAVIČO (1909) Slutnja Čas Strava Izlaze iz mene crna pokolenja SKENDER KULENOVIĆ (1910) Stefak RADOMIR PRODANOVIĆ (1915-1944) Glas Zvono VASKO POPA (1922) Igre Svadbe Jurke Pepela Belutak Srce belutka San belutka Podražavanje sunca Smrt sunčevog oca Slepo sunce Sukob u zenitu Ponoćno sunce Razmirica Krunisana jabuka Plava omča Visoki put Slobodan let Zev nad zevovima Zvezdoznančeva ostavština Ništarija Zvezde izbeglice Zev nad zevovima STEVAN RAIČKOVIĆ (1928) Ruke bola O vrati se Pesma i smrt Kamena uspavanka O sjaj su samo vrata kraja IVAN V LALIĆ (1931) Konj Glasovi mrtvih Jutro BRANKO MILJKOVIĆ (1934—1961) Prelid Bol i sunce JOVAN HRISTIĆ (1933) Fedru Napomene Likovi Pesnika Simboli pesništva Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Prosveta, 1965. Bibliotečki primerak (ne otpis): na jednom mestu zapisan broj i na dva tri mali pečati, negde izbledeli, negde precrtani korektorom. Inače odlično očuvana. Jedna od najvažnijih knjiga velikog srpskog pesnika! Vujaklijini crteži sa motivima krajputaša. Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 – Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za delu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda. Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Pesme Sutonski dani, 1945. Pesme, 1949. Lirika, 1951. Zemlja, 1954. Večita pešadija, 1956. Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961. Božja krčma, 1965. Sa Ovčara i Kablara, 1970. Seljačka poema, 1971. Izabrane pesme, 1971. Pohvalice i pokudice, 1974. Zemljosanke, 1978. Tekla reka Lepenica, 1979. Vita jela, zelen bor, 1986. Kadionik, 1990. Romani Bela žena, 1955. Izgubljeni grad, 1957. Četvrta noć, 1957. Ponoćni svirači, 1959. Noć tela, 1963. Grubići i nežnići, 1968. Seljaci, 1971. Ćorava posla, 1972. Svedok, 1977. Praznina, 1992. Knjige pripovedaka Ljubav i smrt, 1982. Gorka grla, 1986. Takav je život, 1989. Budućnost, 1991. Knjige za decu Priče o dečacima, 1952. Duh livada (priče), 1954. Učeni mačak (novela), 1957. Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950. Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964. Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967. Bajke o guslama, 1967. Gvozden čovek i druge priče, 1967. Đavolije i druge priče, 1967. Pesme o majci, 1979. Devetaci, 1976. Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988. Priče o životinjama, 1990. Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992. Monografije Plava linija života – srpski spomenici i krajputaši, 1961. Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965. Filmski scenario Poruke (Dokumentarni kratki) 1960. Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968. Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki) Ostalo Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990. Sujeverice i druge reči – knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992. Sujeverice i druge reči – knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995. Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999. Miloš Bajić (1915, Resanovci kod Bosanskog Grahova – 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Resanovcima kod Grahova (BiH). Od 1922. živeo je u Beogradu tu je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima Skamija, Štipavac, Ošišani jež, Politika, Jutarnji list. Od 1935. slikarstvo uči kod Petra Dobrovića. 1937. završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor Banjica. Septembra 1942. sa Banjice je transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života interniraca, o čemu je kasnije govorio: „ U koncentracionom logoru Banjica, Mauthauzen, Ebenze crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju.“ Bio je oženjen Danicom Karišić-Bajić, prof. biologije i dugogodišnjom direktorkom Prve beogradske gimnazije. Imali su dvoje dece: ćerku Jesenku Bajić i sina Darka Bajića. Jesenka Bajić, dugogodišnja urednica u redakciji programa za decu i mlade RTS-a. Darko Bajić, reditelj i profesor FDU u Beogradu. Za svoja filmska ostvarenja dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu. Bio je član grupe Samostalni (1951–1955) i Decembarske grupe (1955–1960) koje su se svojim modernim izrazom obračunavale sa vladajućim socrealizmom. Prvu samostalnu izložbu imao je u galeriji ULUS-a u Beogradu 1952. (...)on je u svojoj generaciji prvi apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost (Miodrag B. Protić). Učestvovao je u osnivanju umetničke kolonije u Bačkoj Topoli (1953), gde je nastao njegov prvi mozaik velikog formata i obelisk posvećen osvajanju kosmosa. U njegovom kasnijem radu ističu se mnogobrojni mozaici i freske (kompozicije u prostoru) a posebno spomen kosturnica Partizanska nekropola u Resanovcima (1971). 1967. po prvi put izlaže svoj novi ciklus slika velikog formata Mauthauzen, inspirisan autentičnim crtežima nastalim u logoru. Uzbuđenje koje i sada osećamo pred oporim i muškim radovima Miloša Bajića, istinsko je i trajno, kao što su i ove slike trajne baš zato što su istinite (Slobodan Novaković). 1975. objavio je monografiju Mauthauzen 106621 u čijem predgovoru Bajić piše: „Neka mladost koja ne zna za tragiku toga vremena, niti za život u njemu, svoje beskrajno zanesenjaštvo uputi do najudaljenijih zvezda, ali nikada više tamo.“

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.[2] Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Doviđenja, druže, doviđenja. Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu. Rođen je u selu Konstantinovo u Rjazanjskom regionu 3. oktobra (21. septembra po starom kalendaru) 1895. u seoskoj porodici, od oca Aleksandra Nikitiča Jesenjina (1873—1931), i majke Tatjane Fjodorovne Titove (1875—1955). Počeo je da piše poeziju sa devet godina. Godine 1904. je pošao u Konstantinovsku školu, posle čijeg završetka 1909. počinje da studira u crkvenoj drugorazrednoj učiteljskoj školi (danas muzej S. A. Jesenjina) u Spas-Klepikama. Po završetku škole, u jesen 1912. preselio se u Moskvu i počeo da radi prvo u mesari, a zatim kao lektor u štampariji. Već 1913. paralelno s poslom pohađa studije kao „dobrovoljni slušalac“ na Moskovskom gradskom narodnom univerzitetu Šanjavskog, na istorijsko-filozofskom odseku. Druži se intenzivno sa pesnicima Surikovskog književno-muzičkog kružoka. Pesnik Zgrada škole, u koju je išao S. Jesenjin u gradu Spas-Klepiki U dečijem časopisu „Mirok“, 1914. su po prvi put objavljene pesme Jesenjina. Godine 1915, preselio se u Sankt Peterburg, gde je upoznao pesnike Aleksandra Bloka, Sergeja Gorodeckog, Nikolaja Kljujeva i Andreja Belog, kojima recituje svoje pesme. Uz njihovu pomoć, Jesenjin je izgradio svoju poetiku i postao poznat u književnim krugovima. U januaru 1916. Jesenjin dobija poziv za Prvi svetski rat i zahvaljujući zalaganjima drugova, dobija zvanje („s najvišeg vrha“) bolničara u Carskoseoskom vojno-bolničkom vozu br. 143 Njenog Visočanstva Carice Aleksandre Fjodorovne. U to vreme se zbližio s grupom „Novoseoskih pesnika“ i izdao prvu zbirku („Radunica“ — 1916), koja ga je učinila veoma poznatim. Prva zbirka pesama S. Jesenjina Zajedno s Nikolajem Kljujevim često nastupa, između ostalog pred caricom Aleksandrom Fjodorovnom i njenim ćerkama u Carskom Selu. Od 1915—1917 se druži s pesnikom Leonidom Kanegiserom,[3] koji je kasnije ubio predsednika Petrogradske komisije za vanredne situacije Mojseja Urickog. U periodu bavljenja Jesenjina imažinizmom, izašlo je nekoliko zbirki pesama — „Trerjadnica“, „Ispovest huligana“ (oba — 1921), „Pesme kavgadžije“ (1923), „Moskva kafanska“ (1924), poema „Pugačov“. Pesnik je 1921. sa svojim drugom Jakovom Bljumkinim putovao u Srednju Aziju, posetio Ural i Orenburg. Od 13. maja[4] do 3. juna gostovao je u Taškentu kod druga i pesnika Aleksandra Širjajevca. Tamo je Jesenjin nekoliko puta nastupao pred publikom i recitovao pesme na poetskim večerima. Po rečima očevidaca, Jesenjin je voleo da sedi u starom gradu i sluša uzbekistansku poeziju i muziku. U vozu, kojim je putovao, on je i živeo sve vreme svog boravka u Taškentu, zatim je tim vozom putovao u Samarkand, Buharu i Poltorack (današnji Ašhabad). 3. juna 1921. Sergej odlazi iz Taškenta i 9. juna 1921. se vraća u Moskvu. Sticajem okolnosti, veći deo života ćerka pesnika, Tatjana, proživela je u Taškentu. Početkom 1920-ih godina Jesenjin se aktivno bavio književno-izdavačkom delatnošću, a takođe prodajom knjiga u iznajmljenoj knjižari u Velikoj Nikitskoj ulici, što mu je oduzimalo mnogo vremena. Poslednje godine života je mnogo putovao po zemlji. Tri puta je posetio Kavkaz, nekoliko puta je bio u Lenjingradu, sedam puta — u Konstantinovu. Od 1924. do 1925. je posetio Azerbejdžan, dao zbirku pesama na štampanje. „Crveni istok“, se štampao u mesnoj štampariji. Postoji verzija o tome, da je upravo tamo, u maju 1925. bila napisana „Poslanica jevanđelistu Demjanu“. Godine 1924. Jesenjin je rešio da napusti imažinizam zbog nesuglasica sa A. B. Marijenhofom. Jesenjin i Ivan Gruzinov su objavili otvoreno pismo o raspuštanju grupe. U novinama su počeli da se pojavljuju veoma kritički članci o njemu, koji su ga optuživali za alkoholizam, vandalizam po hotelskim sobama, svađe i druge antisocijalne postupke, iako je pesnik i sam svojim ponašanjem (posebno poslednjih godina života) ponekad davao osnov za te kritike. Protiv Jesenjina je bilo podignuto nekoliko krivičnih prijava zbog huliganstva; poznato je takođe i delo `Delo četыrёh poэtov`, u vezi s krivicom Jesenjina i njegovih drugova za antisemitske izjave. Sovjetska vlast se „brinula“ za njegovo zdravstveno stanje, pa tako u pismu Hristijana Rakovskog Feliksu Dzeržinskom od 25. oktobra 1925. Rakovski moli „da se spasi život poznatog pesnika — nesumnjivo najtalentovanijeg u našem Savezu“, predlažući: „pozovite ga k sebi, i pošaljite zajedno s njim u sanatorijum druga, koji mu ne bi dozvoljavao pijančenje…“. Krajem novembra 1925. Sofija Tolstaja se dogovorila s direktorom psihoneurološke klinike Moskovskog univerziteta, profesorom Ganuškinim o hospitalizaciji pesnika u njegovu kliniku. O tome je znalo samo nekoliko bliskih ljudi. 21. decembra 1925. on napušta kliniku, uzima sa štedne knjižice skoro sav novac i za dan odlazi u Lenjingrad, gde odseda u sobi br. 5 hotela „Angleter“. U Lenjingradu poslednje dane života Jesenjina obeležavaju susreti sa Kljujevim, G. F. Ustinovim, Ivanom Pribludnim, V. I. Erlihom, I. I. Sadofjevim, N. N. Nikitinim i drugima. Privatni život Potomci u Srbiji Godine 1913. se Sergej upoznaje sa Anom Romanovnom Izrjadnovom, koja je radila kao lektor u štampariji „Društva I. D. Sitina“, gde je Jesenjin počeo da radi. Neko vreme su se zabavljali i počeli da žive zajedno. Već 21. decembra 1914. je Ana Izrjadnova rodila sina, po imenu Jurij. On je bio najmističniji, od sve Jesenjinove dece, jer je bio vanbračno dete, Ana se i posle Jesenjinove smrti borila po sudovima da dokaže da je dete njegovo, što je i dokazala. Sovjetske vlasti su Jurija Jesenjina streljale po lažnoj krivici 1937. ali to nije dokazano, jer se tada prikrivala cela istina o porodici Jesenjin. Nedavno su se pojavili dokazi da praunuk Jurija, a čukununuk Sergeja, živi u Srbiji, jer je Jurij prebegao za Jugoslaviju, kada je saznao da će biti streljan.[5] Brakovi i deca Godine 1917. se upoznao, a 4. jula iste godine i venčao u selu Kiriki-Ulita sa glumicom Zinaidom Rajh, ruskom glumicom, budućom ženom režisera Vsevoloda Mejerholda. Venčanje Sergeja i Zinaide se održalo 30. juna 1917. u crkvi Kirika i Julite, a svadba u zgradi hotela «Pasaž». Iz tog braka se rodila ćerka Tatjana (1918—1992), novinar i spisateljica,[6] i sin Konstantin (1920—1986) — građevinski inženjer, fudbalski statističar i novinar. Krajem 1919. (ili početkom 1920), Jesenjin napušta porodicu, a u rukama trudne Zinaide (sa sinom Konstantinom), ostaje jednoipogodišnja ćerka Tatjana. 19. februara 1921. pesnik je podneo zahtev za razvod braka, u kom se obavezao materijalno da ih obezbeđuje. Kasnije je Jesenjin često posećivao svoju decu, koju je usvojio Mejerhold. Marijenhof i Jesenjin, leto, 1919. Moskva. Godine 1920. živi kod svoje sekretarice Galine Benislavske. Tokom života više puta se s njom viđa, a živi kod nje, skoro do ženidbe sa Sofijom Tolstoj 1925. Sa Isidorom Dankan, godine 1923. U jesen 1921. u radionici G. B. Jakulova, Jesenjin se upoznaje s američkom plesačicom Isidorom Dankan, koju je za 6 meseci i oženio, i bio s njom u braku od 1922. do 1923. Posle svadbe je s njom putovao na turneje po Evropi (Nemačka, Francuska, Belgija, Italija) i u SAD (4 meseca), gde se nalazio od maja 1922. do avgusta 1923. Neobično je bilo to da on nije govorio strane jezike, dok ona je znala samo nekoliko desetina reči ruskog. Obično, opisujući taj „savez“, autori naglašavaju njegovu ljubavno-skandalnu stranu, jer su ta dva umetnika, nesumnjivo, zbližili i odnose stvaralaštva.[7] Brak sa Isidorom nije dugo trajao, tako da se u avgustu 1923. vratio u Moskvu. Godine 1923. Jesenjin se upoznaje sa glumicom Avgustom Miklaševskom, kojoj je on posvetio sedam neobično intimnih pesama iz ciklusa „Ljubav huligana“. U jednom od stihova, šifrovano navodi ime glumice: „Što mi tako ime tvoje zvoni, kao avgustovska svežina (rus. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] U jesen 1976, kada je glumici bilo već 85 godina, u razgovoru s književnim naučnicima, Avgusta je priznala, da je romansa s Jesenjinom bila platonska, i da se s njim čak nikada nije ni poljubila.[10] Dana 12. maja 1924. Jesenjin je dobio sina Aleksandra Volpina, posle romanse sa pesnikinjom i prevodiocem Nadeždom Volpin. Kasnije je Aleksandar postao poznati matematičar i disident. Sergej i njegova poslednja supruga Sofija Tolstoj, unuka Lava Tolstoja Dana 18. septembra 1925. Jesenjin se oženio treći (i poslednji) put — Sofijom Andrejevnom Tolstoj (1900—1957),[11] unukom Lava Tolstoja, koja je tada bila šef biblioteke Saveza pisaca. Taj brak mu takođe nije doneo sreće i uskoro se raspao. Posle smrti pesnika, Sofija je posvetila svoj život sakupljanju, čuvanju, opisu i pripremi za štampu dela Jesenjina, ostavila memoare o njemu.[12] Smrt Hotel Angleter Dana 28. decembra 1925. Jesenjina su pronašli mrtvog u lenjingradskom hotelu „Angleter“. Poslednja njegova pesma, bila je `Do viđenja, druže, do viđenja` `(rus. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. Po svedočenju Volfa Erliha, papir gde je Sergej napisao ovu pesmu, predao mu je on lično uoči smrti. Jesenjin mu se žalio da u sobi nema mastila, i da je morao da piše svojom krvlju.[13] Posmrtna fotografija Jesenjina Posle komemoracije u Savezu pesnika u Lenjingradu, telo Jesenjina bilo je prevezeno vozom u Moskvu, gde je takođe bio organizovan oprost sa učešćem rodbine i prijatelja pokojnika. Sahranjen je 31. decembra 1925. u Moskvi na poznatom Vaganjkovskom groblju. Namešteno samoubistvo Na samom početku, Jesenjin je podržavao Oktobarsku revoluciju, međutim kasnije se razočarao njenim posledicama, što će i njegov život dovesti u opasnost. Veliki broj njegovih dela bio je zabranjen u Sovjetskom Savezu, naročito u vreme Staljina. Sahrana. Sleva — druga supruga Jesenjina Zinaida Rajh (s podignutom rukom) i Vsevolod Mejerhold, sa desne strane — sestra Jekaterina i majka Tatjana Fjodorovna U periodu od 1970. do 1980, pojavile su se sumnje o ubistvu pesnika sa isceniranim samoubistvom (za organizaciju ubistva optužena je vlast Sovjetskog Saveza). Akt na razradu te verzije doneo je istražni sudija Moskovskog kriminalističkog odseka milicije, pukovnik u ostavci, Eduard Hlistalov.[14][15] Verzija o ubistvu Jesenjina procurela je u medije, u umetničkoj formi je predstavljena u TV seriji „Jesenjin“ (2005). Godine 1989. pod okriljem Instituta svetske književnosti „A. M. Gorki“ Ruske Akademije Nauka, sačinjena je komisija pod rukovodstvom sovjetskog i ruskog „jesenjinologa“ Jurija Prokuševa. Po njenoj molbi, sproveden je niz ekspertiza, koje su dovele do zaključka, da je „čitava verzija o ubistvu izmišljena, kako bi se ukaljala čast našeg neprikosnovenog Saveza“. Grob Sergeja Jesenjina 1983. Posle raspada Sovjetskog Saveza, 90-ih godina 20. veka, sumnja, koja je do tada postojala, da je to bilo zapravo ubistvo po nalogu agenata zvanične vlasti, ipak se ispostavila kao istinita. Istraživanja iz 2009. godine pokazala su da je samoubistvo mladog pesnika iscenirano, što dokazuju kriminalistički eksperimenti o ubistvu pesnika Sergeja Jesenjina.[16] Imao je 30 godina. Galina Benislavskaja ubila se na Jesenjinovom grobu godinu dana kasnije. Poezija Od prvih zbirki poezije („Radunica“, 1916; „Seoski časoslov“, 1918) istupio je kao prefinjeni lirik, majstor duboko psihologizovanog pejzaža, pevač seoske Rusije, poznavalac narodnog jezika i narodne duše. Od 1919—1923. sačinjava grupu imažinista. Tragičko doživljavanje sveta i duševna smetenost izraženi su u ciklusima „Kobыlьi korabli“ (1920) i „Kafanska Moskva“ (1924) i u poemi „Crni čovek“ (1925). U poemi „Balada o dvadesetšestorici“ (1924), posvećenoj bakinskim komesarima, zbirci „Rus Sovjetska“ (1925) i poemi „Ana Snjegina“ (1925), Jesenjin stremi da dostigne „komunom primoranu Rus“, iako je nastavio da se oseća pesnikom „Rusije odlazeće“, „zlatne izbe“. Tematika stvaralaštva Portret i autogram Jesenjina na paspartuu, 1923 Iz pisama Jesenjina 1911—1913 oslikava se složeni život pesnika u razvitku, njegovo duhovno sazrevanje. Sve to, našlo je odraz u poetskom svetu njegove lirike 1910—1913, kada je napisao više od 60 pesama i poema. Ovde su izraženi njegova ljubav prema svemu živom, prema životu, otadžbini. Na taj način, pesniku posebno pobuđuje osećanja okolna priroda („Izatkan na jezeru purpurna svetlost zore…“, „Breza“, „Prolećno veče“, „Noć“, „Izlazak sunca“, „Peva zima — jauče…“, „Zvezde“, „Tamna mala noć, ne da da se spije…“ i dr.). Od prvih, pak, stihova, poeziju Jesenjina čine teme zavičaja i revolucije. Od januara 1914. pesme Jesenjina se pojavljuju u štampi („Breza“, „Kovač“ i dr). Poetski svet postaje složeniji, a značajno mesto u njemu počinju da zauzimaju biblijski obrasci i hrišćanski motivi. Na početku 1916. izlazi iz štampe prva knjiga Jesenjina „Radunica“. U nazivu, sadržini većeg dela pesama (1910—1915) i u njihovom odabiru vidi se zavisnost Jesenjina od raspoloženja i ukusa publike. Stvaralaštvo Jesenjina 1914—1917. postaje složeno i protivurečno („Mikola“, „Jegorij“, „Rus“, „Marfa Posadnica“, „Brk“, „Isus-mladenac“, „Plavetnilo“ i dr. pesme). U tim delima je predstavljena njegova poetska koncepcija sveta i čoveka. Osnova Jesenjinove pesničke inspiracije je „izba“ (Seoska drvena kuća), sa svim njenim atributima. U knjizi „Ključevi Marije“ (1918), pesnik piše: „Izba prostoljudna — to je simbol shvatanja i odnosa prema svetu, koje su razradili još pre njega njegovi preci, koji su daleki svet potčinili sebi upoređivanjem stvari njihovih ognjišta“. Izbe, okružene dvorištima, ograđene plotom od pruća i „povezane“ jedna s drugom putem ili stazom, obrazuju selo. A selo, ograničeno okolicom (ogradom od pruća), zapravo i jeste Jesenjinova Rusija, koja je odsečena od velikog sveta šumama i močvarama. „ Ne vidatь konca i kraя, Tolьko sinь sosёt glaza… ” Kasnije je on govorio: „Zamolio bih čitaoce da se odnose prema svim mojim Isusima, Božjim majkama i Mikolama, kao prema nečemu bajkovitom u poeziji“. Heroj lirike se moli „zemlji koja se dimi“, „na purpurnoj zori“, i poklanja se otadžbini: „Moja lirika, — govorio je kasnije Jesenjin, — živi jednom velikom ljubavlju, ljubavlju prema otadžbini. Osećanje zavičaja — osnovno je u mom stvaralaštvu“. U poetskom svetu Jesenjina pre revolucije, Rusija je mnogolika: „zamišljena i nežna“, smirena i buntovna, ništavna i vesela. U pesmi „Nisi ti u mog boga verovala…“ (1916), pesnik zove Rusiju — „princezu pospanu“, koja se nalazi „na maglovitom brdu“, ka „veseloj veri“, kojoj je sada privržen on sam. U pesmi „tuči s ožereba…“ (1916) pesnik bukvalno predskazuje revoluciju — „preobraženje“ Rusije kroz „muke i krst“, i građanski rat.