Britanska filozofija morala Rusto Tubić očuvana, trag selotejpa sa unutrašnje strane korice - foto 2, potpis pret. vlasnika Risto Tubić: BRITANSKA FILOZOFIJA MORALA - ETIČKE TEORIJE OD XVII DO XIX VIJEKA, mek povez, 556strana, izdavač: Svjetlost - Sarajevo, ima pečat bivšeg vlasnika? F. Bacon; T. Hobes; Cumberland; J. Locke; S. Clarke; A.A. Shaftesbury; B. de Mandeville; J.Butler; H.Francis; D. Hume; A.Smith; T.Reid; W.Paley; J.Bentham; J.S.Mill; C. Darwin; T.H.Huxley; H.Spencer; A.Samuel;H.Sidgwick; H.Rishdal Risto Tubić, filozof, književnik i prevodilac, rođen 1933. godine u Orašju, u Popovom polju (Hercegovina). Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu; doktorat stekao na Univerzitetu u Varšavi; sva nastavnička zvanja, od docenta do redovnog profesora prošao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu od 1969. do 1992. godine. Bio i dekan tog fakulteta. Više godina bio glavni urednik sarajevskog filozofskog časopisa Dijalog, kao i urednik filozofske biblioteke Etos u sarajevskoj „Svjetlosti“. Kao gostujući profesor boravio na univerzitetima u Varšavi, Harkovu i Krakovu. U Londonu bio gost Britanske akademije nauka. Tubićev istraživački interes je, uglavnom, u krugu političke filozofije kao i filozofije morala, zatim filozofske antropologije i filozofije istorije. Objavio je više radova sa područja književne kritike i književne teorije.

Autor: Georgije Gurdžijev Broj strana: 622 Format: B-5 Povez: Tvrd Cena: 3000 din. Biblioteka: S one strane Oblast: Ezoterija www.logos.in.rs Georgije Gurdžijev – Sve i Svja (ili Belzebubovi razgovori sa unukom) Od autora Došao sam do zaključka da savremenici mogu izvući korist iz mojih istraživanja ukoliko prilikom čitanja budu doživeli nove utiske i ukoliko budu čitali sledeći narodnu mudrost koje sam se nedavno setio: „Svaku molitvu, Više Sile mogu da usliše jedino ukoliko je ona izgovorena tri puta: prvi put – za sreću i spokoj duše roditelja; drugi put – za sreću suseda; i tek treći put – za sopstvenu sreću.“ Smatram neophodnim da na prvoj stranici ove knjige, već spremne za objavljivanje, dam sledeći savet: „Čitajte svaku moju knjigu tri puta: Najpre, u krajnjoj liniji, onako kao što čitate sve knjige i novine svoga doba; Zatim – naglas, kao što biste čitali nekoj drugoj osobi; I tek treći put se potrudite da prodrete u suštinu moga pisanja.“ Tek tada ćete moći da računate na formiranje sopstvenog, samo vama svojstvenog nepristrasnog mišljenja o mom pisanju. I jedino tada će biti moguće ostvarenje moje nade da ćete, shvativši sve, uspeti da izvučete za sebe onu osobitu korist u koju se uzdam svim svojim bićem.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Književnost, Mitovi, Prinošenje žrtve, Mitovi -Analiza, semiotička Verski obredi, Lepenski vir, žrtva u Hebreja, Golgota i Pasha, Pohvala ljubavi, Šekspirov Kralj Lir... ```````````````````````` Miodrag Pavlović, u knjizi antropoloških ogleda na temu žrtvenog obreda, nastoji da pronađe antropološku činjenicu koja je u korenu nastanka mita, i posredno, u korenu nastanka književnosti. Oslanjajući se na arheološke podatke srednjeg i mlađeg kamenog doba autor uočava kontinuitet kulturnih pojava koje imaju i sakralni karakter i znače podsticaj umetničkog i književnog stvaranja. Polazeći od kulture Lepenskog vira, preko neolitskih nalazišta širom Evrope, do podataka o hebrejskoj i helenskoj tradiciji, autor utvrđuje univerzalno prisustvo žrtvenog obreda i ukazuje na njegovu mitotvoračku funkciju. U poslednjem delu knjige razmatraju se poznata dela svetske književnosti u svetlosti antropološkog uvida koje ova ispitivanja nude. „U koji red literature valja smestiti Pavlovićevu knjigu Poetika žrtvenog obreda? U njoj je, možda, najviše reči o arheologiji i o mitologiji, ali ona diše i etnologijom, istorijom religijâ i istorijom umetnosti, ogledima iz književnosti… Ova knjiga je ipak najviše ono što joj naslov kazuje: pesnički, što će reći, samosvojan i originalan pristup verovatno najstarijem ljudskom fenomenu – žrtvenom obredu.“ Akademik Vladeta Jerotić a) Književnost - Mitovi - Prinošenje žrtve b) Mitovi -Analiza, semiotička v) Verski obredi - Prinošenje žrtve

U dobrom stanju Artur Henkok, Ketlin Bruger: IGRA BOŽJA Izdavač: GLOBAL BUK, Novi Sad, 1995.god. Meki povez, 351 strana, latinica. Arthur B. Hancock, Kathleen J. Brugger The Game of God: Recovering Your True Identity SADRŽAJ: Uvod: zašto treba da oprostimo Bogu PRVI DEO: PODSTICAJ ZA IGRU 1. Problem onih koji imaju sve 2. Ograničenost neograničenosti DRUGI DEO: TOK IGRE 3. Ponovno spajanje Hamptija 4. Razvoj igre 5. Ljudsko biće 6. Preovlađujuća verovanja 7. Ko sam ja? 8. Maska ega TREĆI DEO: POBEDITI U IGRI 9. Ljubav 10. Prevazilaženje opstanka po obliku 11. Anonimna Ijudska bića 12. Buđenje Rečnik upotrebljenih termina Ivori citata Izjava anonimnih alkoholičara `Ova knjiga bavi se ponovnim otkrivanjem u pravom smislu te reči: bavi se ponovnim otkrivanjem svemira. Ono što većina od nas zamišlja kao svemir koji se menja, u knjizi se predstavlja kao svemir koji treba ponovo otkriti. Ono što u svemiru ponovo otkriva jeste svest koja je bila namerno izgubljena. Ono od čega se svemir oporavlja je bol koji je nameran rezultat namerno izgubljene svesti. Ova knjiga tvrdi da je raj namerno izgubljen - da bismo imali zadovoljstvo da ga ponovo zadobijemo. Svemir je stvoren kao igra... da bi se iskusio pakao i ponovno zadobijanje raja.`

Opis O autoru Dodatne informacije Džeremi Bentam je osnivač i utemeljitelj utilitarizma koji je danas verovatno najrasprostranjenija etička teorija. Monografija Nenada Cekića „Utilitarizam i Bentamova filozofija morala“ daje iscrpnu ekspoziciju specifičnosti Bentamovog utilitarizma, ali izlaže i osnove tog učenja kao normativno-etičke teorije. (…) U pet poglavlja knjige izneti su i detaljno razjašnjeni ključni pojmovi kako „klasičnog“, tako i savremenog utilitarizma. Posebna pažnja posvećena je Bentamovoj viziji „kvantitativnog“ utilitarizma. U zasebnom poglavlju izložene su i klasične zamerke njegovoj teoriji. Ovo je prva studija o Bentamovom utilitarizmu na srpskom jeziku. . Iz recenzije Jovana Babića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,3 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 172 ISBN 978-86-6263-197-8 Dimenzije 135x205

DENIS DE ROUGEMONT ZAPADNA PUSTOLOVINA ČOVJEKA Predgovor - Dragoš Kalajić Prevod i pogovor - Frano Cetinić Izdavač - Književne novine, Beograd Godina - 1983 210 strana 22 cm Edicija - Biblioteka Istok-zapad Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DRAGOŠ KALAJIĆ - Predgovor Uvodi PUT I PUSTOLOVINA Tamo gdje se putovi razdvajaju Priznati naše razlike - Izvanjski oblici protivnosti - Unutrašnji oblici protivnosti: a) Simbolizam Istok - Zapad; b) Inkarnacija i Ekskarnacija; Pojedinac i Tradicija - Yin-Yang - Koliko vrijedi čovjek? Tamo gdje drama počinje ZAPADNA POTRAGA Spirala i Os Teološka geneza osobe - Geneza ljudske osobe - Spirala - Ponovno vraćanje faza, ali modificiranih - Dvije zajednice - Tabele Os - O jednom obliku personalističke misli - Napomena o Robinsonu Strast, Revolucija, Nacije ili pustolovan zamak Strast, ili obraćenje u ništavilo - Revolucija, ili podruštvovljena strast - Nacija, ili podruštvovljena vokacija - Pobuna protiv Slobode Iskustvo povijesnog vremena Zapad otkriva vrijeme - Istodobni postanak Povijesti i Osobe - Od Mita do Povijesti - Biti ili ne biti u Povijesti - Moderno odbijanje vremena - Dilema Iskustvo prostora O Svemiru koji više nema središta - Zemlja europsko otkriće - Zapadni san - Središte je Svijeta u čovjeku Istraživanje materije Od Niceje do atomske bombe - Materijalističko krivovjerje - Od znanosti do teologije Tehnička pustolovina Tjeskova pred tehničkim svijetom - Tehnička pustolovina: njena prethistorija - Tehnička pustolovina: njena historija - Povratak osi - Pravi problem: a) Tehnokracija; b) Dokolica Ambivalencije napretka Krizna situacija - Evolucija i Napredak nisu više istoznačni - Zašto istraživanje? Zapadni ciljevi Napretka - Definicija Napretka KUDA IDEMO? Zapadna drama Gospodstvo Europe - Razjedinjenost Europe - Otcjepljenje proletarijata - Kriza demokracije - Komparativni izgledi - Povijest svijeta počinje u XX stoljeću Tamo gdje se pustolovina i put sjedinjuju Nužan i mogući dijalog - Teškoće dijaloga - Trebalo bi isporediti naše snove Potraga bez kraja FRANO CETINIĆ - Pogovor PORTRETI DENIS DE ROUGEMONTA LAWRENCE DURRELL - Denis de Rougemont EUGENE IONESCO - Učitelj mišljenja IGOR MARKEVITCH - Poruka SAINT-JOHNE PERSE - Zapadnjak Rougemont ANDRE RESZLER - Portret osobe PATRICK WALDBERG - Denis de Rougemont ili nespokojstvo mudraca `Stekavši svetsku slavu delom Ljubav i Zapad koje osvetljava biće evropskog čoveka na sceni venčanja Ljubavi i Smrti, Denis de Rougemont je u Zapadnoj pustolovini čovjeka sa istim, prodornim i magistralno sintetičkim, pogledom, te darom nadahnutog, inspirisanog i inspirativnog, izlaganja spoznaje suočio neuporedivo širi horizont ljud ske sudbine, horizont kulturno-civilizacijskog odnosa Istoka i Zapada, sagledavajući ga ne samo u prošlosti već i u budućnosti, kao plodotvornu perspektivu mogućih odgovora na temeljna pitanja i probleme savremenog čoveka. Dosledan ideji da svako otvaranje spram »drugog« iziskuje, prevashodno, spoznaju »sebe«, de Rougemont u ovom delu središnju pažnju posvećuje analizi figure evropskog čoveka, figure rodene pod znakom idealne ravnoteže ideja Rima, Atine i Jerusalima, te analizi njene drame i tragedije u sveta opasnosti koje ugrožavaju njen integritet i njenu budućnost. Dosledno povezujući svoju misao i praksu, ideje i delotvorni angažman, Denis de Rougemont je stekao i ugled najreprezentativnijeg pobornika ideala ujedinjene Evrope kao forme odbrane bogatstva njenih različitosti. `Duboko proučavnje evropske kulture i njenih izvora dovelo me je do zaključaka političke prirode - izjavio je de Rougemont, nedavno, na stranicama Le Monde. Da bi se branila istinska Evropa, Evropa grčko-latinske i judeo-hrišćanske kulture, kao i keltske i germanske, sa slovenskim i arabskim doprinosima, protiv anti-Evrope, Država-nacija, postoji samo jedan put: federalizam, jedinstvo u različitosti, jedinstvo koje brani različitosti` U cilju osvetljavanja kapitalnog značaja de Rougemontove intelektualne figure na sceni savremene kulture, ovo izdanje sadrži i antologiju svedočanstava, ispisanih sećanjima i svešću Durrella, Jonescoa, Saint John Persea, Markevitscha, Reszlera i Waldberga.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Deni De Ružmon Zapadna Pustolovina Čoveka L`Aventure occidentale de l`homme Lorens Darel Ežen Jonesko Markevič Sen Džon Pers Resler Patrik Volberg

Neopragmatizam Richarda Rotryja - uvod u demokratizirano mišljenje Asim Mujkić Izdavač PrintCom d.o.o. Grafički Inženjering Tuzla 2000. 124 str. Autor: Asim Mujkić Izdavač: Akademija Nauka i Umjetnosti Bosne i Hercegovine Opis: Filozofska misao se u ovom stoljeću višestruko odnosi spram upita tradicije. Problem koji tradicija pred nas postavlja je hermeneutički i on se pokušava razriješiti putem kontekstualizacije, odnosno smiještanja sebe u horizont razumijevanja koji proizlazi iz upita tradicije. Na pitanja koja pred nas postavlja tradicija - o smislu (bitka), ili o tome kako se nositi sa stvarnošću - filozofska misao odgovara uglavnom na dva sljedeća načina: a) smiještanjem sebe u kontekst ne-humanog realiteta u pokušaju pronalaženja vanvremenih istina o realitetu i sopstvu. `Rezultati` te potrage, ili nastali horizonti razumijevanja, biti će pretendenti za povlaštenu predstavu kulture čovječanstva. Oni će postati metainstancija na osnovu koje ćemo samjeravati sve naše projekte i sva naša uvjerenja; ili b) smiještanjem sebe u kontekst razumijevanja koje proizlazi iz uvjerenja o `nepovjerenju prema metanaracijama`. Neopragmatizam Richarda Rortyja pripada drugom odgovoru. On je poziv na razumijevanje koje nema spasonosno, transcendentalno utočište. Temeljno uvjerenje na kojem počiva Rortyjev neopragmatizam tvrdi da je naše samo/razumijevanje na koje smo neminovno upućeni, naše `nošenje sa stvarnošću`, `samo/osmišljavanje` ili `iskustvo` uvijek jezičko. U jezičkom horizontu u kom se odvija naše samo/razumijevanje sabire se naša povijesnost, sadašnjost i mogućnost vlastitih projekata. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 28.10.19.

Sergej Levicki – Ogledi iz istorije ruske filosofije Sadržaj: Ogledi iz istorije ruske filosofije Tom prvi Od početka do XIX veka Od autora Ogled prvi Kijevska i Moskovska Rusija Prvi crkveno-ideološki konflikt Raskol Ogled drugi Osamnaesti vek A. N. Radiščev Religijska misao G. S. Skovoroda Na pragu 19- veka Prilog I Ljubitelji mudrosti. Anticipacija slovenofilstva Ogled treći Rani slovenofili A. S. Homjakov I. V. Kirijevski Mlađi slovenofili Ogled četvrti Zapadnjaci-humanisti P. J. Čaadajev V. G. Belinski A. I. Hercen Prilog II Polemika između Samarina i Kavelina Ogled peti Zapadnjaci-negatori M. A. Bakunjin Ljudi šezdesetih godina. Rusko “prosvećenstvo” N. G. Černiševski D. I. Pisarev Ogled šesti Kasno slovenofilstvo Počvenici A. A. Grigorjev N. N. Strahov N. J. Danilevski K. N. Leontjev Ogled sedmi F. M. Dostojevski Ogled osmi Filosofija života i smrti LavaTolstoja Prilog III N. F. Fjodorov Prilog IV Filosofija u Duhovnim akademijama Ogled deveti Ideologija narodnjaštva P. L. Lavrov N. K. Mihajlovski Ogled deveti Vladimir Solovjov Istoriosofija Misli o pozvanju Rusije Solovjov i katoličanstvo Prelazni period “Tri razgovora”. “Povest o Antihristu” Ogledi iz istorije ruske filosofije Tom drugi HHvek Od autora Ogled prvi Najbliži sledbenici Vladimira Solovjova Sergej Trubeckoj Jevgenij Trubeckoj Ogled drugi Ruski panpsihisti A. A. Kozlov L. M. Lopatin S. A. Askoljdov-Aleksejev Ogled treći Narodnjaštvo i rani marksizam Ogled četvrti Ruska religijsko-filosofska renesansa i zbornik “Putokazi” Ogled peti Pokretači renesanse Dmitrij Mereškovski Vasilij Rozanov Andrej Beli kao filosof Ogled šesti Klasici renesanse Uvod N. O. Loski S. L. Frank N. A. Berđajev Otac Pavle Florenski Otac Sergij Bulgakov Lav Šestov B. P. Višeslavcev Ogled sedmi Sovjetski marksizam Osnovi marksizma-lenjinizma Istorija sovjetske filosofije

Sergej Levicki - Ogledi iz istorije ruske filosofije Sadržaj: Ogledi iz istorije ruske filosofije Tom prvi Od početka do XIX veka Od autora Ogled prvi Kijevska i Moskovska Rusija Prvi crkveno-ideološki konflikt Raskol Ogled drugi Osamnaesti vek A. N. Radiščev Religijska misao G. S. Skovoroda Na pragu 19- veka Prilog I Ljubitelji mudrosti. Anticipacija slovenofilstva Ogled treći Rani slovenofili A. S. Homjakov I. V. Kirijevski Mlađi slovenofili Ogled četvrti Zapadnjaci-humanisti P. J. Čaadajev V. G. Belinski A. I. Hercen Prilog II Polemika između Samarina i Kavelina Ogled peti Zapadnjaci-negatori M. A. Bakunjin Ljudi šezdesetih godina. Rusko `prosvećenstvo` N. G. Černiševski D. I. Pisarev Ogled šesti Kasno slovenofilstvo Počvenici A. A. Grigorjev N. N. Strahov N. J. Danilevski K. N. Leontjev Ogled sedmi F. M. Dostojevski Ogled osmi Filosofija života i smrti LavaTolstoja Prilog III N. F. Fjodorov Prilog IV Filosofija u Duhovnim akademijama Ogled deveti Ideologija narodnjaštva P. L. Lavrov N. K. Mihajlovski Ogled deveti Vladimir Solovjov Istoriosofija Misli o pozvanju Rusije Solovjov i katoličanstvo Prelazni period `Tri razgovora`. `Povest o Antihristu` Ogledi iz istorije ruske filosofije Tom drugi HHvek Od autora Ogled prvi Najbliži sledbenici Vladimira Solovjova Sergej Trubeckoj Jevgenij Trubeckoj Ogled drugi Ruski panpsihisti A. A. Kozlov L. M. Lopatin S. A. Askoljdov-Aleksejev Ogled treći Narodnjaštvo i rani marksizam Ogled četvrti Ruska religijsko-filosofska renesansa i zbornik `Putokazi` Ogled peti Pokretači renesanse Dmitrij Mereškovski Vasilij Rozanov Andrej Beli kao filosof Ogled šesti Klasici renesanse Uvod N. O. Loski S. L. Frank N. A. Berđajev Otac Pavle Florenski Otac Sergij Bulgakov Lav Šestov B. P. Višeslavcev Ogled sedmi Sovjetski marksizam Osnovi marksizma-lenjinizma Istorija sovjetske filosofije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na fotografiji se vidi da ima na dve stranice malo hem olovke, ima povucenih recenica obicnom grafitnom olovkom, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Nikolaj Berđajev – O čovekovom ropstvu i slobodi SADRŽAJ UMESTO PREDGOVORA Ο protivrečnostima u mom mišljenju I 1. Ličnost 2. Gospodar, rob i slobodan čovek II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću 2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu 3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan i čovekovo robovanje prirodi 4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan i čovekovo robovanje društvu 5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti 6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma III 1.a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države b) Sablazan rata i čovekovo robovanjve ratu s) Sablazan nacionalizma i čovekovo robovanje nacionalizmu. Narod i nacija d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje aristokratizmu Dvostruki lik aristokratizma e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu 2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma 3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje erotskom. Polnost, ličnost i sloboda b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka. Pobeda nad strahom i smrću 2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam Nikolaj Aleksandrovič Berđajev (rus. Николай Александрович Бердяев; Kijev, 18. mart 1874 — Klamar, 24. mart 1948)[1][2] bio je ruski religijski i politički filozof, predstavnik egzistencijalizma Rođen je u Kijevu u aristokratskoj porodici. Majka mu je bila polufrancuskinja, a otac Rus. Pohađao je vojnu školu, iz koje je izbačen zbog nedovoljne ocene iz veronauke. Veroučitelj verovatno nije mogao da pretpostavi da će Nikolaj Aleksandrovič postati izuzetno značajan religiozni mislilac, koga u crkvenim krugovima nazivaju prorokom, doktor teologije i laureat za Nobelovu nagradu. Sa svega četrnaest godina čita Hegela, Kanta i Šopenhauera. Od ranog detinjstva govori francuski (jezik koji su koristili u kući) i nemački. Odlučuje da se posveti intelektualnoj karijeri i 1894. godine se upisuje na Kijevski univerzitet.[3] Tamo postaje marksist i posle hapšenja na studentskim demonstracijama, četiri godine kasnije, izbačen je sa univerziteta. I posle toga nastavlja sa aktivnostima usmerenim protiv vlasti i biva osuđen na progonstvo u unutrašnjost u trajanju od tri godine. Godine 1904. se ženi sa Lidijom Trušef, svojom životnom saputnicom, i par se seli u Petrograd, prestonicu i tadašnji centar intelektualne i revolucionarne aktivnosti. Dva puta je za vreme carske Rusije boravio u zatvoru i privremeno prognan u unutrašnjost Rusije, i dva puta za vreme boljševizma. Jednom prilikom je nedelju dana proveo u zatvoru Čeke da bi ga na kraju ispitivao sam Đeržinski , načelnik ČEKA-e. Proterivanje iz Rusije Godine 1922. Berđajev je proteran sa ženom Lidijom i njenom sestrom Jevgenijom Rap iz Rusije zajedno sa mnogim piscima i filozofima. Neko vreme boravi u Berlinu, a zatim u Parizu i na jugu Francuske. Krajem septembra meseca 1945. godine, Lidija umire usled paralize muskulature grla koja je bila praćena otežanim govorom i uzimanjem hrane. Berđajev ostaje da živi sa svojim najboljim prijateljem, Lidijinom sestrom, Jevgenijom Rap. Univerzitet u Kembridžu mu 1947. godine dodeljuje doktorat teologije honoris causa. Umro je za svojim pisaćim stolom u martu 1948. u Klamaru u blizini Pariza. Filozofija U središte svoje filozofije je stavio slobodu, za koju je smatrao da postoji van Boga (pod uticajem nemačkih mističara, u prvome redu Jakoba Bemea). Smatrao je da je čovek pozvan da stvara zajedno sa Bogom i da je ovaj život u stvari osmi dan stvaranja na koji je čovek pozvan. Veruje da se čovek može opravdati stvaralaštvom. Specifičan je i njegov odnos prema ideji pakla, za koji smatra da ne postoji, ali u svojoj filozofskoj autobiografiji ispoveda da se svakog dana sa suzama moli za sve one koji se muče u paklenim mukama. Prihvata Fjodorovljevo uslovno tumačenje apokalipse, po kome je samo put zla predodređen, dok je Božiji put, put slobode i stvaralaštva. U Petrogradu je osnovao Religiozno filozofsko društvo. Pod raznim uticajima stvara sopstveni filozofski sistem kao svojevrsni egzistencijalizam. Smatra imperativnim vraćanje crkvi i hrišćanstvu, odnosno hrišćanskom svetu kao utočištu zakonitosti i morala i civilizacije na razumu zasnovane. Duh čoveka koji je stvorio tehniku nije u stanju zavladati njome, menjajući pritom organsko-iracionalno s organizaciono-racionalnim. Mašina menja čovečji rad i to treba da uništi ropstvo i siromaštvo čoveka, ali mašina se ne pokorava onome što je od nje traženo, već mašina nameće nova, svoja pravila. Zloupotrebi mašine nije kumovala mašina, već baš čovek. Mašina može biti moćno sredstvo pobede nad prirodom ako je čovek slobodnog duha. Stvaralaštvo Duhovna kriza intiligencije (1910) Filosofija slobode (1911) Aleksej Stepanovič Homjakov (1912) Duša Rusije (1915) Smisao stvaralaštva (1916) Nacionalizam i imperijalizam (1917) Nacionalizam i mesijanizam (1917) Kriza iskustva (1918) Sudbina Rusije (1918) Mirosozercanije Dostojevskog (1923) Smisao istorije (1923) Novo srednjovekovlje (1924) Konstantin Leontijev (1926) Filosofija slobodnoga duha. Problematika i apologija hrišćanstva (1928) O dostojnosti hrišćanstva i nedostojnosti hrišćana (1928) Marksizam i religija (1929) O samoubistvu (1931) Ruska religiozna psihologija i komunistički ateizam (1931) Hrišćanstvo i klasna borba (1931) O čovekovom pozvanju. Opit iz paradoksalne etike (1931) Hrišćanstvo i aktivnost čoveka (1933) Sudbina čoveka u savremenom svetu (1934) Ja i svet objekata. Ogled o usamljenosti i druženju (1934) Duh i realnost. Osnove bogočovečanske duhovnosti (1937) Hrišćanstvo i antisemitizam. Religiozna sudbina jevrejstva (1938) O ropstvu i slobodi čovekovoj. Ogled personalističke filosofije (1939) Ruska ideja. Osnovni problemi ruske misli IXX i početka XX veka (1946) Opit eshatološke metafizike (stvaralaštvo i objektivizacija) (1947) Samospoznaja (1949) Carstvo duha i carstvo ćesara (1949) Egzistencijalna dijalektika Božanskog i ljudskog (1952) Izvor i smisao ruskog komunizma (1955) Istina i otkrovenje (1996) Filosofija nejednakosti Jakob Beme Nova religijska svest i društvena stvarnost Duh i sloboda Subjektivizam i individualizam u društvenoj filosofiji

Nova, nekorišćena Elementi semiologije / Rolan Bart ; preveo sa francuskog Ivan Čolović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 142 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Čolović, Ivan, 1938- = Čolović, Ivan, 1938- Zbirka Biblioteka XX vek ; 224 Sadržaj Sadržaj: Ekonomija sistema mode. Prevod dela: Eléments de sémiologie / Roland Barthes Tiraž 750 Beleška o autoru: str. [4] Napomene i bibliografske reference uz tekst Kritička bibliografija: str. 109-110 Registar Predmetne odrednice Semiotika Barthes, Roland, 1915-1980 = Bart, Rolan, 1915-1980 Rolan Bart (1915-1980) je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih francuskih intelektualaca XX veka. Dao je ključan doprinos razvoju nove francuske kritike, tumačeći književnost, moderne mitove i popularnu kulturu sa stanovišta opšte nauke o znacima (semiologije), čiji je bio utemeljivač u Francuskoj. Na srpski i hrvatski jezik prevedena su Bartova mglavna dela: Književnost, mitologija, semiologija (prev. I. Čolović, Nolit, Beograd, 1971), Zadovoljstvo u tekstu (prev. J.Aćin, Gradina, Niš, 1975), Sad, Furije, Lojola (prev. I. Čolović,”Vuk Karadžić”, Beograd, 1979), Carstvo znakova (prev. K. Jančin, “August Cesarec”, Zagreb, 1989), Rolan Bart po Rolanu Bartu (prev. M. Radović, Svetovi, Novi Sad, 1992), Fragmenti ljubavnog diskursa (prev. B. Brlečić, Pelago, Zagreb, 2007), Kritika i istina (prev. L. Čale Feldman, Algoritam, Zagreb, 2009), Mitologije (prev. M. Čale, Pelago, 2009) i Dnevnik korote (prev. M. Čale, Pelago, 2013). U Biblioteci XX vek objavljena je knjiga Luj-Žana Kalvea posvećena Bartovom delu: Rolan Bart: jedno političko gledanje na znak (prev. Z. Stojanović, 1976). Elemente semiologije, knjigu koja se prvi put pojavila u sklopu zbornika Bartovih eseja Književnost, mitologija, semiologija (prev. I. Čolović, Nolit 1971), Biblioteka XX vek objavljuje povodom stote godišnjice rođenja.Rolana Barta. U dodatku knjizi objavljen je prevod jednog poglavlja (“Ekonomija sistema mode”) Bartove knjige Sistem mode.

Knjaževac Oktoih, 1995. Dobro očuvano, naročito s obzirom na loš kvalitet štampe. Knjiga „Drvo istorije“ Svetislava Basare je zbirka eseja u kojima jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, na sebi svojstven način, promišlja vreme u kome živimo. Basara je, kao i uvek, sarkastičan, duhovit, lucidan, pišući ovoga puta o pseudomitovima – Americi, civilizaciji, automobilu, autonomiji, opštem pravu glasa... U gotovo svakom eseju unutar ove knjige, on konstatuje da se sa njegovim stavom niko neće javno složiti ali da će se retko ko usuditi da to kaže, a zapravo mnogo je onih koji tako misle. Provokativan, eklektičan, protivrečan, takav je Svetislav Basara. Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Naslov Istina o životu iskristalisana kroz vekove. Knj. 5 / [priredio] Božidar Šutaković Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Šutaković, 1979 (Požarevac : Prosveta) Fizički opis 126 str., [3] lista s tablama ; 20 cm Drugi autori - osoba Šutaković, Božidar (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Stanje: mestimično podvlačeno grafitnom olovkom, rikna ojačana selotejpom. Moderna vremena donose veliku opasnost i literaturi, naime sve više, pod pritiskom mehanizacije i tempa života, dolazi do napuštanja i zaboravljanja, zanemarivanja pojedinih književnih rodova zarad površnih, lapidarnih i novinarskih žanrova. Da ne nabrajamo. Jedan od umirućih je negovanje aforizama, mudrih reći, misli, iskrica, aksioma te odabiranja misli velikih ljudi na večne teme kao što su život, smrt, ljubav, sreća, mladost itd. Božidar Šutaković pripada onoj retkoj grupi istrajnika koji, marljivo i uporno, sa izvanrednom Ijubavlju prikuplja misli velikana pisane, reći, slaže ih i reda u svoje beležnice da bi ih kasnije kao strune orkestrirao u celine svojih viđenja. Čitajući raznoliku lektiru, počev od klasika svetske književnosti, preko dela velikih učenjaka, do teoretičara dijalektičkog materijalizma, Šutaković, stičući sopstvena znanja, na marginama tako bogate biblioteke beleži ono što trajno ostaje u njegovom misaonom habitusu. I kad pravi greške, uvrštavajući u svoje antologije neautorizovane definicije (iz enciklopedija i drugih kataloga koji podrazumevaju timski rad), Šutaković ostaje dosledan mi-saonom jedinstvu i predmetu svojih preokupacija. To su najčešće ljudske mane i vrline, savremena marksistička misao, problem prostora i vremena, odnosi prema relativnosti istorije u koje autor sistematski ugrađuje biserna viđenja od Aristotela i Heraklita do Marksa i Markuzea. Na tom svom dugom putu pisac, bez obzira na hvale ili kritike, ostaje dosledan i do sada je objavio više knjiga pod zajedničkim naslovom „Istina о životu iskristalisana kroz vekove“ koje sistematski dopunjavaju jednu posebnu duhovnu tvorevinu. Pred nama su nove knjige Božidara Šutakovića u ciklusu traganja za večitim istinama. Nekad nam se učini da sretnemo već poznatu ili ponovljenu misao. Ali, latinska poslovica poučno opominje: „Oni koji ne znaju neka uče, a koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju.“ Zato od srca preporučujemo ove mudrosti, koje čitaocu, između ostalog, donose podsticajnu radost za nova druženja sa lepom književnošću. A i time samo misionarstvo Šutakovića je opravdalo nesvakidašnji trud i još prilježniju istrajnost. MG76

U dobrom stanju Autor - osoba Blanqui, Louis Auguste, 1805-1881 Naslov Kritika društva i ostali radovi / Auguste Blanqui ; izbor, prijevod, predgovor i bilješke Mile Joka Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1979 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Joka, Mile Napomene Auguste Blanqui: str. 5-22 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 155-158 Predmetne odrednice Blanki, Ogist, 1805-1881 Društvo U sklopu posebnih izdanja, koja je zagrebačka izdavačka organizacija »Školska knjiga« pokrenula unatrag nekoliko godina, pojavio se i izbor radova istaknutoga francuskog revolucionara Augustea Blanquija koji je pripremio poznati javni radnik Mile Joka. Osim dobroga prijevoda koji omogućava tečno čitanje, što je osnovni preduvjet valjanog razumijevanja Blanquijeva djela, knjiga je popraćena i dobrim predgovorom i bilješkama, te iscrpnom bibliografijom, a dodana joj je i statička tabela s pregledom Blanquijeva tamnovanja, koju je francuski historičar Maurice Dommanget objavio 1957. u pariškom izdanju svoga djela »Les idćes politiques et sociales d`Auguste Blanqui« i pjesma koju je jedan od vodećih njemačkih pjesnika — Han s Magnus Enzensberger — posvetio nesalomljivom francuskom revolucionaru, u prijevodu Srđana Joke pod naslovom »L. A. B. (1805-1881)«. Valja spomenuti da je u toj istoj grupi, u kojoj je »Školska knjiga« objavila već nekoliko poznatih djela s društvenom problematikom, Mile Joka objavio i izbor iz radova socijalista utopista pod naslovom »Preteče naučnog socijalizma«, koji obuhvaća i niz manje poznatih socijalnih teoretičara i revolucionarnih aktivista iz prošlog stoljeća. Auguste Blanqui je revolucionar i teoretičar radničkog pokreta koji je klasnu borbu proklamirao kao apodiktičnost društveno-povijesnog razvoja i s aspekta te borbe i historijske nužnosti tumačio društvene pojave i zbivanja u Francuskoj svoga vremena. Bio je jedan među malobrojnima u šarolikoj plejadi socijalista koji su se u mnogo čemu približili marksističkoj, tj. znanstvenoj eksplikaciji socijalnog bitka, te ako tome dodamo i zbiljskost njegove životne golgote koja ga je sudbinski vezivala više od četrdeset godina uz mnogobrojne francuske tamnice, onda nas ne začuđuju oni laskavi epiteti koje su Blanquijevu imenu dodavali istaknuti revolucionarni vođe, nazivajući ga doajenom revolucija, mozgom i srcem proleterske partije, okovanim proleterskim Prometejom, Vječnim sužnjem itd. ogist blanki, utopijski socijalizam, socijalisti

UZBUDLJIVO ALPSKO PUTOVANJE TRAGOVIMA FRIDRIHA NIČEA Planinarenje s Ničeom je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra. Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste. Knjiga godine po izboru NPR-a! Prevod sa engleskog: Boris Todorović *** „Kag u svom upečatljivom pripovedanju dovodi Ničeov život u stalnu vezu sa svojim... On izaziva čitaoce da budu ono što bi mogli postati.“ --Steven B. Smith, The New York Times Book Review „Kag ima prijatno uvrnut, jezgrovit stil, a pogotovo je zanimljiv misliocima na koje je Niče duboko uticao.“ --Steven Poole, The Guardian „Zanimljiva neformalna meditacija... Ultimativno pitanje je da li je Ničeova filozofija naviknuta na nagone koji vrebaju, može biti od koristi u svakodnevnom životu. Kag, dajući i eliptičan i dubok odgovor, izražava duboko razumevanje ove teme.“ -- The New Yorker „Gospodin Kag vešto prepliće svoju filozofsku zabrinutost i male i velike krize svakodnevnice... njegova iskrenost je okrepljujuća.“ --Geoff Wisner, The Wall Street Journal „ Ne samo pristupačano upoznavanje s Ničeovom mišlju, Kagova knjiga je takođe... potvrda da filozofija uspeva u situaciji kad je protivotrov za pasivnosti zdravog razuma... Kag je možda prerastao svoje mladalačke drame, ali nastavlja da dopušta da ga filozofija osokoli .“ --Becca Rothfeld, The Atlantic „Meditativno... nagoni na razmišljanje... Kag je stvorio uzbudljiv prikaz ličnog susreta s velikim umom.“ -- Publishers Weekly Povez knjige : mek Strana : 217 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

ČASOPIS FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA 26 26 1988 Godina 8 366 strana ISSN - 0351-4706 26 x 13 cm Uređivački odbor - Hotimir Burger, Ante Čović, Pavo Barišić, Nadežda Čačinović-Puhovski, Gvozden Flego, Nenad Miščević, Neven Sesardić, Goran Švob, Maja Uzelac SADRŽAJ: DRUŠTVO I EROS GVOZDEN FLEGO - Uz temu HAUKE BRUNKHORST - Autentična revolucija MANFRED GANGL - Dijalektički um i jednodimenzionalno društvo WOLFDIETRICH SCHMIED-KOWARZIK - `Ljudska priroda` LINO VELJAK - Marcuse i teorija države JOSEF FRÜCHTL - Revolucija osjetilnosti i racionalnosti HASSAN GIVSAN - Priroda i povijest - radi li se o aporiji? GERARD RAULET - Um i fikcija HEMUT DAHMER - O genealogiji kritike BERNARD GÖRLICH - Oklada s Freudom KARL REITTER - Povijesnost i imaginacija GVOZDEN FLEGO - Erotizirani pojedinac erotizirano društvo? HEINZ PAETZOLD - Estetska racionalnost i praksa HANS-ERNST SCHILLER - Zaustavljeni razvoj BARBARA BRICK - Subverzivno nesvjesno? MARIA CALLONI - Tubitak u tehničkom vremenu GUNZELIN SCHMID NOERR - Smrt i smrtni nagon u Herberta Marcusea BRANKO ALEKSIĆ - Eros kao večno vraćanje STUDIJE HOTIMIR BURGER - Adornova imanentna kritika subjekta JOSIP MARINKOVIĆ - Filozofsko i pedagošk mišljenje odgoja PREGLEDI I OSVRTI MISLAV JEŽIĆ - Pokušaj iscjeljenja povijesti filozofije FILILP GRGIĆ - Aristotel i Franz Brentano DAMIR ZORIĆ - M. Mead, paradigma boasiana i D. Freeman RECENZIJE I PRIKAZI RADA IVEKOVIĆ - B. Mikulić: Karmayoga JOSIP UŽAREVIĆ - V. Biti: Interes pripovjednog teksta VIŠNJA ROMAJ - M. Pavlović: Poetika žrtvenog obreda VLADIMIR JELKIĆ - Th. W. Adorno: Minima moralia SINIŠA DOKIĆ - M. Gika: Filozofija i mistika broja ERNA BANIĆ-PAJNIĆ - R. Sturlese: Bibliografia, censimento e storia delle antiche stampe di Giordano Bruno NEVEN SESARDIĆ - G. Radnizky W. W. Bartley III (ed.): Evolutionary Epistemology, Theory of Rationality, and the Sociology of Knowledge KREŠIMIR KRNIC - V. Aklujkar: Primacy of Linguistic Units GORAN VUJASINOVIĆ - F. J. Hoffman: Rationality and Mind in Early Buddhism DRAŽEN PEHAR - A. Beckermann: Descartes` Metaphysischer Beweis für den Dualismus LINO VELJAK - W. V. Reijen: Philosophie als Kritik ANTO KNEŽEVIĆ - V. S. Gorskij (red.): человек и исторня в средневековой философской мысли русского, украинского и белорусского народов FILOZOFSKI ŽIVOT Vinko Grgurev, Moritz Epple, Dubravka Kozina Gašparović, Jasna Guteša, Andrea Feldman, Milan Damnjanović, Alan Uzelac, Galjina Venturin, Danilo Šuster, Milica Vizec, Dražen Pehar, Kiril Miladinov, Milan Polić, Zoran Arbutina, Filip Grgić, Irena Gornik, Marijan Palmović, Alexander Thumfart U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja Volfditrih Šmid-Kovarcik Jozef Frihtl Hasan Givzan Žerar Role Damer Gorlič Gerlih Karl Rajter Hajnc Petcold Šiler Brik Marija Kaloni Gunzelin Schmied Šmid Šmit Nor

Opis UZBUDLJIVO ALPSKO PUTOVANJE TRAGOVIMA FRIDRIHA NIČEA Planinarenje s Ničeom je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra. Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste. Knjiga godine po izboru NPR-a! Prevod sa engleskog: Boris Todorović *** „Kag u svom upečatljivom pripovedanju dovodi Ničeov život u stalnu vezu sa svojim... On izaziva čitaoce da budu ono što bi mogli postati.“ --Steven B. Smith, The New York Times Book Review „Kag ima prijatno uvrnut, jezgrovit stil, a pogotovo je zanimljiv misliocima na koje je Niče duboko uticao.“ --Steven Poole, The Guardian „Zanimljiva neformalna meditacija... Ultimativno pitanje je da li je Ničeova filozofija naviknuta na nagone koji vrebaju, može biti od koristi u svakodnevnom životu. Kag, dajući i eliptičan i dubok odgovor, izražava duboko razumevanje ove teme.“ --The New Yorker „Gospodin Kag vešto prepliće svoju filozofsku zabrinutost i male i velike krize svakodnevnice... njegova iskrenost je okrepljujuća.“ --Geoff Wisner, The Wall Street Journal „Ne samo pristupačano upoznavanje s Ničeovom mišlju, Kagova knjiga je takođe... potvrda da filozofija uspeva u situaciji kad je protivotrov za pasivnosti zdravog razuma... Kag je možda prerastao svoje mladalačke drame, ali nastavlja da dopušta da ga filozofija osokoli.“ --Becca Rothfeld, The Atlantic „Meditativno... nagoni na razmišljanje... Kag je stvorio uzbudljiv prikaz ličnog susreta s velikim umom.“ --Publishers Weekly

Autor - osoba Tadić, Ljubomir, 1925-2013 = Tadić, Ljubomir, 1925-2013 Naslov Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena : prilog kritici `Čiste teorije prava` / Ljubomir Tadić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1962 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1962 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 194 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kušej, Gorazd, 1907-1985 = Kušej, Gorazd, 1907-1985 ISBN (karton) Napomene Predgovor / Gorazd Kušej: str. 7-15 Bibliografija. Rezime na franc. jeziku. Predmetne odrednice Kelsen, Hans, 1881-1973 -- `Čista teorija prava` SADRŽAJ PREDGOVOR 7 Predgovor autora 10 Uvod 21 GLAVA PRVA Šta je „čista teorija prava“ 31 A. Karakter normativne spoznaje 32 B. Predmet pravne nauke 42 C. Pravo i drugi normativni sistemi Određivanje specifične diferencije prava 59 GLAVA DRUGA Filozofski izvori i uzori „čiste teorije prava“ Kant i neokantovstvo 67 A Kantov transcendentalni ili kritički idealizam 69 B Windelbandova aksiološka filozofija 78 C Cohenova teorija spoznaje i juristička etika 81 II Simmelova interpretacija kategorije trebanja 87 III Koncepcija ekonomije mišljenja kod Ernsta Macha 88 IV Uticaj Husserlove fenomenološke filozofije 93 V Vaihingerova pragmatistička filozofija fikcija 96 VI Feuerbachov ateizam i Kelaenovo učenje o državi 101 GLAVA TREĆA Bitak 4 trebanje 107 GLAVA ČETVRTA Važenje i efikasnost 127 GLAVA PETA Problem ideologije u „čistoj teoriji prava“ 149 ZAKLJUČAK 175 Pregled literature 185 Resime 193 Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 – Beograd, 31. decembar 2013) bio je srpski profesor filozofije, akademik i član SANU. Najznačajniji doprinos je dao u oblasti: filozofije prava, političkoj nauci, teoriji retorike, teoriji javnosti i javnog mnjenja. O njegovom delu pisali su Vojislav Stanovčić, Ilija Vujačić, Jovan Babić, Dragan Simeunović, Bogoljub Šijaković, Aleksandar Prnjat, Jovica Trkulja, Todor Kuljić i mnogi drugi. Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno. Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine. Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu. Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta. Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992–2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003–2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore, a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji. Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Urednik njegovih sabranih dela je bio Trivo Inđić, njegov bivši asistent. Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine. Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu. Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Dela Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena: prilog kritici „Čiste teorije prava“, Veselin Masleša, 1962 Predmet pravnih nauka, Institut društvenih nauka, 1966 Poredak i sloboda: prilozi kritici političke svesti, Kultura, 1967 Tradicija i revolucija, Srpska književna zadruga, 1972 Pravo, priroda i istorija, Filozofsko društvo Srbije, 1977 Filozofija prava, Naprijed, 1983 Filozofija prava, (Brajevo pismo) u četiri sveske, Filip Višnjić, 1984 Da li je nacionalizam naša sudbina, Multiprint, 1986 Autoritet i osporavanje, Filip Višnjić, Naprijed, 1987 Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, Prosveta, 1987 Nauka o politici: osnovni pojmovi i problemi, Rad, 1988 The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989 Javnost i demokratija, Univerzitetska riječ, Sloboda, 1990 O velikosrpskom hegemonizmu, Stručna knjiga, Politika, 1992 Retorika: uvod u veštinu besedništva, Filip Višnjić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Napredak, 1995 Politikološki leksikon: osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996 Filozofija u svom vremenu, Filip Višnjić, Napredak, 1998 U matici krize: intervjui 1968- 1998, Čigoja štampa, 1999 Polemike, Gutenbergova Galaksija, Goragraf, 2000 Zagonetka smrti: smrt kao tema religije i filozofije, Filip Višnjić, 2003. Nauka o politici, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2007 Kriza i „velikosrpski hegemonizam“, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2008 Izabrana dela – tom I – Filozofija prava Izabrana dela – tom II – Poredak, autoritet i sloboda Izabrana dela – tom III – Tradicija, legitimnost i revolucija Izabrana dela – tom IV – Nauka o politici Izabrana dela – tom V – Javnost i retorika Izabrana dela – tom VI – Filozofija u vremenu i zagonetka smrti Izabrana dela – tom VII – Kriza i „velikosrpski hegemonizam“ MG81 (N)

PRIRODNE NAUKE DANAS - filozofsko-sociološki i metodološki problemi Priredili Milan T. Antić, Dragoljub B. Đorđević, Katica R. (Stevanović) Hedrih Izdavač - Izdavačka jedinica Univerziteta, Niš Godina - 1988 VI + 312 strana 24 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I O FILOZOFIJI PRIRODNIH NAUKA FILIP FRANK - Filozofija i nauka D. MUIR - Marksizam i znanost II NAUKA KAO SISTEM ĐURO ŠUŠNJIĆ - Nauka kao sistem ERNEST NEJGEL - Nauka i zdrav razum ALFRED NORT VAJTHED - Religija i nauka JAKOB BRONOVSKI - Nauka i umetnost III RAZVITAK MODERNE NAUKE ALFRED NORT VAJTHED - Stoleće genija VLADIMIR BAZALA - Razvoj prirodoslovlja kao znanosti UNESCO - Društveno poreklo zapadne nauke IV STRUKTURA NAUKE BONIFACIJE M. KEDROV - Struktura nauke, struktura nauke o prirodi V TEORIJSKI PROBLEMI SAVREMENE NAUKE 1 FIZIKA TATOMIR P ANDJELIĆ - Klasična mehanika i njene osnovne koncepcije ZVONKO MARIĆ - Albert Einstein DEJVID BOM - Kvantna teorija MARIO BUNGE - Prostor i vrijeme u suvremenoj znanosti FRANKO SELERI - O ideologiji u suvremenoj fizici 2 BIOLOGIJA JAKOB BRONOVSKI - Prema filozofiji biologije SINIŠA STANKOVIĆ - Organizacija i poredak u živim sistemima JAKOB BRONOVSKI - Novi pojmovi u evoluciji složenosti ROBERT FILIP VAGNER - Gentika i društvo NIKOLAJ PETROVIČ DUBINJIN - Socijalno i biološko u suvremenom čovjekovu problemu VI METODOLOGIJA SAVREMENE NAUKE 1 NAUČNI METOD I METODOLOGIJA VOJIN MILIĆ - Delokrug i funkcije metodologije 2 OSNOVNE NAUČNE METODE MORIS KOEN i ERNEST NEJGEL - Metodi eksperimentalnog istraživanja MARKO LEKO - Eksperiment i teorija MORIS KOEN i ERNEST NEJGEL - Aksiomatska metoda BOGDAN ŠEŠIĆ - Metoda modelovanja BOGDAN ŠEŠIĆ - Statistička metoda 3 OD HIPOTEZE DO NAUČNOG PREDVIDJANJA BOGDAN ŠEŠIĆ - Naučna hipoteza BOGDAN ŠEŠIĆ - Naučni zakon VELJKO VUJIČIĆ - Zakoni u prirodnim naukama BOGDAN ŠEŠIĆ - Naučna teorija ERNEST NEJGEL - Modeli naučnog objašnjenja BOGDAN ŠEŠIĆ - Naučno otkriće i naučno predvidjanje VII NAUKA I ČOVEK ROBERT OPENHAJMER - Razmišljanje o nauci i kulturi Odabrana literatura Index imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Philipp Frank Ernest Nagel Alfred North Whitehead Jacob Bronowski Bonifaty Mikhailovich Kedrov David Bohm Franco Selleri Phillip Wagner Nikolay Dubinin Morris Raphael Cohen Robert Oppenheimer Aristotel Arhimed Nils Bor Niels Bohr Čarls Darvin Charles Darwin Rene Dekart Descartes Pol Dirak Paul Dirac Albert Einstein Euklid Majkl Faradej Michael Faraday Galileo Galilej Fridrih Gaus Friedrich Gauss Verner Hajzenberg Werner Heisenberg Hertzih Johan Kepler Johannes Kepler Nikolaj Kopernik Nicolaus Copernicus Pjer Simon Laplas Pierre-Simon Laplace Georg Fridrih Vilhelm Lajbnic Georg Friedrich Leibniz Vladimir Iljič Lenjin Hendrik Lorenc Hendrik Lorentz Ernst Mah Mach Karl Marks Marx Džejms Klark Maksvel James Clerk Maxwell Dmitrij Mendeljejev Isak Njutn Isaac Newton Pitagora Max Plank Max Planck Anri Poenkare Henri Poincare Hans Rajhenbah Ervin Šredinger Erwin Schrodinger Džilijan Gillian

Nova, nekorišćena sadržaj predgovor prvom izdanju .... 7 predgovor drugom izdanju .... 15 1. uvod .... 23 2. žak lakan .... 43 3. julija kristeva .... 63 4. intermeco: epistemički relativizam u filozofiji nauke .... 76 5. lisirigare .... 134 6. bruno latur .... 153 7. intermeco: teorija haosa i „postmoderna nauka” .... 163 8. žan bodrijar .... 177 9. žil delezi feliks gatari .... 185 10. polvirilio .... 201 11. gedelova teoremai teorija skupova: neki primeri zloupotrebe .... 208 12. epilog .... 214 dodatak a prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneuticikvantne gravitacije .... 247 dodatak b neki komentarina parodiju .... 285 dodatak c prevazilaženje granica: pogovor .... 294 bibliografija .... 307 spisak prevedene literature .... 322 indeks .... 323 ************ Sokal, Alan, 1955- = Sokal, Alan, 1955- Bricmont, Jean, 1952- = Brikmon, Žan, 1952- Intelektualni šarlatani / Alan Sokal, Žan Brikmon ; prevod Slobodan Damnjanović Jedinstveni naslov Intellectual Impostures. srp Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. Deretino izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 327 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Damnjanović, Slobodan, 1951- = Damnjanović, Slobodan, 1951- Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / Dereta, Beograd Prevod dela: Intellectual Impostures / Alan Sokal and Jean Bricmont Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autorima Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 307-322 Registar. Predmetne odrednice Nauka -- Kriticizam **************** Da li postmoderni intelektualci zloupotrebljavaju nauku? Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst, eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije“. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala“. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim konceptima tadašnjeg uredništva i besmislice maskira visokoparnim naučnim izrazima, usledio je pravi skandal i žestoka akademska rasprava. „Sokalova podvala“ dospela je na prve strane mnogih svetskih časopisa. Urednici Soušel teksta i neki postmodernisti osudili su ovaj postupak kao neetički, pa su čak i autora proglasili psihijatrijskim slučajem. Za druge, Sokal je bio heroj akademske zajednice, čiji je eksperiment bio neophodan kako bi se javno razotkrilo da se netačan i neistinit naučni rad može objaviti u uglednom stručnom časopisu samo zbog toga što je krcat komplikovanim izrazima i potpisan od strane akademskog autoriteta. Ova krajnje neobična knjiga predstavlja beskompromisni obračun s nelogičnim, katkad čak i apsurdnim naučnim idejama priznatih intelektualaca. Duhovito i argumentovano napisano, delo Intelektualni šarlatani opovrgava shvatanje po kome su naučne teorije samo puki „narativi“ ili društveni konstrukti i istražuje mogućnosti i granice nauke. x2

Nova, nekorišćena Sokal, Alan, 1955- = Sokal, Alan, 1955- Bricmont, Jean, 1952- = Brikmon, Žan, 1952- Intelektualni šarlatani / Alan Sokal, Žan Brikmon ; prevod Slobodan Damnjanović Jedinstveni naslov Intellectual Impostures. srp Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. Deretino izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 327 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Damnjanović, Slobodan, 1951- = Damnjanović, Slobodan, 1951- Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / Dereta, Beograd Prevod dela: Intellectual Impostures / Alan Sokal and Jean Bricmont Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autorima Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 307-322 Registar. Predmetne odrednice Nauka -- Kriticizam **************** Da li postmoderni intelektualci zloupotrebljavaju nauku? Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst, eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije“. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala“. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim konceptima tadašnjeg uredništva i besmislice maskira visokoparnim naučnim izrazima, usledio je pravi skandal i žestoka akademska rasprava. „Sokalova podvala“ dospela je na prve strane mnogih svetskih časopisa. Urednici Soušel teksta i neki postmodernisti osudili su ovaj postupak kao neetički, pa su čak i autora proglasili psihijatrijskim slučajem. Za druge, Sokal je bio heroj akademske zajednice, čiji je eksperiment bio neophodan kako bi se javno razotkrilo da se netačan i neistinit naučni rad može objaviti u uglednom stručnom časopisu samo zbog toga što je krcat komplikovanim izrazima i potpisan od strane akademskog autoriteta. Ova krajnje neobična knjiga predstavlja beskompromisni obračun s nelogičnim, katkad čak i apsurdnim naučnim idejama priznatih intelektualaca. Duhovito i argumentovano napisano, delo Intelektualni šarlatani opovrgava shvatanje po kome su naučne teorije samo puki „narativi“ ili društveni konstrukti i istražuje mogućnosti i granice nauke. sadržaj predgovor prvom izdanju .... 7 predgovor drugom izdanju .... 15 1. uvod .... 23 2. žak lakan .... 43 3. julija kristeva .... 63 4. intermeco: epistemički relativizam u filozofiji nauke .... 76 5. lisirigare .... 134 6. bruno latur .... 153 7. intermeco: teorija haosa i „postmoderna nauka” .... 163 8. žan bodrijar .... 177 9. žil delezi feliks gatari .... 185 10. polvirilio .... 201 11. gedelova teoremai teorija skupova: neki primeri zloupotrebe .... 208 12. epilog .... 214 dodatak a prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneuticikvantne gravitacije .... 247 dodatak b neki komentarina parodiju .... 285 dodatak c prevazilaženje granica: pogovor .... 294 bibliografija .... 307 spisak prevedene literature .... 322 indeks .... 323 ************

Opis O autoru Dodatne informacije „Priznanje da je dati pojam suštinski sporan povlači i priznanje rivalskih upotreba; nasuprot tome, smatrati bilo koju rivalsku upotrebu kao anatemu, perver­ziju, zverstvo ili ludačko sredstvo, u mnogim slu­čajevima, znači podvrći se hroničnoj opasnosti po čoveka da podozrivo gleda na vrednosti koju ima suparnička pozicija.” Walter Bryce Gallie „Moguće je, a ja verujem i verovatno, da će politika ovih sporova postati prosvećenija ukoliko strane u sporu shva­te da u mnogim kontekstima prednost ne može da se dâ jednoj jedinoj upotrebi koju bi obavezno morale prihvatiti sve razumne osobe.” William E. Connolly Valter Brajs Gali (Walter Bryce Gallie) bio je škotski društveni teoretičar, politički teoretičar i filozof.Odrastao je u britanskom internatu i kasnije objavio svoje memoare o tome u knjizi An English School. Akademska karijera 1935–1938: Asistent na Filozofskom fakultetu , University College of Swansea. 1938–1948: Predavač filozofije, University College of Swansea. 1948–1950: viši predavač filozofije, University College of Swansea. 1950–1954: Profesor filozofije, University College of North Staffordshire. 1954–1967: profesor logike i metafizike, Queen's University, Belfast. 1967–1978: Profesor političkih nauka, Cambridge University. 1967–1978: Fellow of Peterhouse. 1970–1971: Predsednik Aristotelovog društva. V. E. Konoli (William Eugene Connolly) je politički teoretičar poznat po svojim radovima o demokratiji i pluralizmu. On je Krieger-Eisenhower profesor političkih nauka na Univerzitetu Johns Hopkins. Njegov rad iz 1974. godine The Terms of Political Discourse osvojio je nagradu Benjamin Lippincott iz 1999. godine. Njegovi radovi: Political science and ideology. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. 2006. ISBN 9780202308517. (Reissue of 1967 book.) The terms of political discourse (3rd ed.). Oxford: Blackwell. 1993. ISBN 9780631189596. (First edition was 1974.) Connolly, William E.; Best, Michael H. (1976). The politicized economy. Lexington, Massachusetts: Heath. ISBN 9780669971620. Appearance and reality in politics. Cambridge New York: Cambridge University Press. 1981. ISBN 9780521230261. Politics and ambiguity. Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press. 1987. ISBN 9780299109905. Political theory and modernity. Oxford, UK New York: B. Blackwell. 1989. ISBN 9780631170341. Identity, difference democratic negotiations of political paradox (revised ed.). Minneapolis, Minnesota: University of Minnesota Press. 2002. ISBN 9780816640867. (First edition was 1991.) The Augustinian imperative: a reflection on the politics of morality (1st ed.). Newbury Park: Sage Publications. 1993. ISBN 9780803936362. Revised as: The Augustinian imperative: a reflection on the politics of morality (2nd ed.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. 2002. ISBN 9780742521476. Reviewed as: Cahalen, Deborah J. (October 1996). "Review of Connolly, William E., The ethos of pluralization". H-Pol. Težina 0,2 кг Dimenzije 115 × 175 × 3 cm Godina izdanja 2017 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 126 ISBN 978-86-80484-12-9 Dimenzije 115x175

U dobrom stanju, zaštitni omot lošiji kao na slici, knjiga vrlo dobra. Morpurgo-Tagliabue, Guido, 1907-1997 Savremena estetika : pregled / Gvido Morpurgo-Taljabue ; preveo Vlastimir Đaković ; predgovor Milan Damnjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1968 Beograd : Nolit, 1968 (Beograd : Kultura) Fizički opis 570 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Đaković, Vlastimir = Đaković, Vlastimir Damnjanović, Milan, 1924-1994 = Damnjanović, Milan, 1924-1994 Zbirka Književnost i civilizacija Prevod dela: L`esthétique contemporaine Str. 11-20: Smisao savremene estetičke teorije / Milan Damnjanović Beleška o delu na presavitku omota Registar. Predmetne odrednice Estetika SADRŽAJ Dr Milan Damnjanović: SMISAO SAVREMENE ESTETIČKE TEORIJE 11 SAVREMENA ESTETIKA PREDGOVOR SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU. . . . . 23 PREDGOVOR 25 PRELAZ IZ DEVETNAESTOG U DVADESETI VEK 1. Pretpostavke 33 Prvo poglavlje: OD ROMANTIZMA KA NATURALIZMU . ·. . . 36 2. Dihotomija lepoga i umetnosti i estetika devetnaestoga veka. — 3. Postkantovska kriza: Šopenhauer i hedonizam lepoga. — 4. Francuski i engleski naturalizam. — 5. MBergsonova intuicija. — 6. Psihološka estetika u Nemačkoj. — 7. Binfuhlung. — 8. Lepo, umetnost ı Einfuhlung. — 9. folkelt i Lips i Kritik der Urteilsbraft. — 10. Idealisti, psiholozi, formalisti. Drugo poglavlje: FORMALISTIČKA ESTETIKA. . . . 61 11. Herbart. — 12. Muzički formalizam E. Hanslika i Kantova misao. — 13. Sintaksa i stilistika formalizma: Cimerman i Hanslik. — 14. Lepo I umetnost po K. Fidleru. — 15. Sichtbarkeit i Einfuhlung. — 16. Fidler i Kant. — 17. Stvaralačko svojstvo umetnosti. Treće poglavlje: ISTORIJSKO-FENOMENOLOŠKO ISPITIVANJE 80 18. G. Semper (1803—1879). — 19. E. Grose. — 20. A. Rigl (1858— 1905). — M. Dvoržak (1874—1923). — 21. V. Vunt (1832—1920). — 2. A. Šmarsov i V. Voringer. — 23. Iscrpljenje devetnaestog veka. DVADESETI VEK 24. Pretpostavke . 95 Četvrto poglavlje: MISAO BENEDETA KROČEA. .... 96 25. Intuicija-ekspresija, — 26. Idealnost intuicije. — 27. Teoretičnost umetnosti. — 28. Kroče i formalisti. Umetnost·jezik. — 29. Doslednosti i protivrečnosti umetničke teoretike — 30. Intuicija-ekspresija, Sichtbarkeit, Einfuhlung. — 31. Estetika i kritika Peto poglavlje: KROČEOVSKI UTICAJ: ŠIRENJA I OTPORI . . 109 32. Polemika o intuiciji. — 33. G. Kalođero: umetnički jezik. — 34. Slabe strane „mentalizma`“: R. Rađunti.. — 35. Delovanje kročeovske misli. Estetika i kritika. — 36. Kroče i lingvistika. — 37. Potvrđivanja ı pobijanja. — 38. Đ. Đentile i njegova škola: U. Spirito. — 39. Ostale intuicionističke estetike: J. Kon. Šesto poglavlje: ESTETIKA I NAUKA O UMETNOSTI (Nemačke doktrine s početka dvadesetog veka). . . 133 40. R. Haman: spekulativna estetika. — 41. R. Miler-Frajenfels: psihološka estetika. — 42. Estetika i nauka o umetosti: M. Desoar. — 43. E. Utic. Sedmo poglavije: LIKOVNI FORMALIZAM. 148 44. A. fon Hildebrand (1847—1921). — 45. H. Velflin (1804—1945). — 46. — B. Berenson (1864—1959). — 47. L. Venturi, R. Longi. — 48. K. L. Ragjanti. — 49. Kroče i formalisti. — 50. Rodžer Fraj (1860— 1934). — 51. Klajv Bel. — 52. A. Fostjon. Osmo poglavlje: AVANGARDNI POKRETI I FORMALISTIČKA ESTETIKA 53. Čista poezija: A. Bremon. — 54. P. Valeri. — 55. Kriza slikarstva ı estetika. — 56. Slikarstvo ı muzika. — 57. Muzički formalizam. -— s8. Z. Brele ı muzičko vreme. — 59. Psihologija izumevanja. Deveto poglavije: AMERIČKI NATURALIZAM I ESTETIKA . . . 201 60. Dž. Santajana (1803—1952): 72e Semce of Beaty (1896). — 61. Umetnost ı um. — 62. Pragmatika umetnosti. — 63. Džon Djuli (1859—1952?): Djui ı Santajana. — 64. Estetski karakter iskustva. — 65. Kroče i Djui. — 66. Šta znači termin „umetnički“ po Džonu Djujiju. — 67. Alfred Uajthed i estetički naturalizam. Deseto poglavlje: KRITIČKA I SEMANTIČKA ŠKOLA . . . . . 223 68. A. A. Ričards. — 69. Čikaška škola. — 70. T. S. Eliot i umetničke konvencije, — 71. C. Moris. — 72. Suzana Langer. — 73. Neoempiristička metodologija: C. B. Hejl. — 74. Analiza jezika i estetika. Jedanaesto poglavilje: UMETNOST RADI DRUŠTVA . „. . . . . 271 75. Estetika i sociologija. — 76. Umetnost i društvo u devetnaestom veku. — 77. Dž. Raskin (1800—1900). — 78. Romantizam i građansko nespokojstvo. — 79. V. Moris: „aksiološka“ estetika. — 80. Dž. Diui. Umetnost i sreća. — 81. Prethodnici marksističke estetike. — 82. Marksistička estetika. — 83. V. I. Lenjin: umetnost radi partije. — 84. Đ. Lukač. — 85. Tradicija i obnova marksističke estetike. — 86. Lepo. Društveni ideal. ” Dvanaesto poglavlje: ESTETIKA I SOCIOLOGIJA. . . .. . 311 87. Umetnost u društvu: empirijska estetika. — 388. Dž. Boas. Estetički relativizam. — 89. Herbert Rid. — 90. Merila sociologije umetnosti. — 91. Estetika i istoriografija. — 92. Estetika i tehnika. Razvoj arhitekture. — 9. Zanatstvo ı tehnika. — 94. Industrijska estetika. 95. Industrijska proizvodnja i umetnost. Trinaesto poglavlje: OD POZITIVIZMA KA FENOMENOLOGIJI . . 359 96. Š. Lalo. — 97. E. Surio. — 98. Antibergsonovsko opiranje. — 99. Surio i Kroče. Objektivni formalizam. — 100. Transcendentalna I pozitivna strana. — 101. Razlike i sličnosti među umetnostima. — 102. Rejmon Baje. Ljupkost. — 103. Preispitivanje bergsonovstva. — 104. Metod u estetici. — 105. Sistem. — 106. Naučna estetika T. Manroa. — 107. Formalna analiza i psihološko izučavanje. — 108. Opistvanje i klasifikovanje., — 109. Psihologija forme i estetika. Pregnantnost. — 110. Teorija viđenja (Sichtbarkeit) i teorija forme (Gestalttheorie). — 111. Gestalt-teorija i fenomenologija. Četrnaesto poglavlje: FENOMENOLOŠKA ESTETIKA. . . · .· .· 408 112. A. Banfi (1866—1957). — 113. Gajger, Konrad, Ingarden, Sartr, Brandi. — 114. S. K. Peper: Prerušena fenomenologija. — 115. N. Hartman (1882—1953). — 116. G. Morpurgo-Taljabue. — 117. Lik ı slika. — 118. Psihološko razaranje. — 119. M. Difren. — 120. Estetski object i umetničko delo. — 121. Antropologija i ontologija. — 122. M. Benze. Petnaesto poglavlje: KA EGZISTENCIJALIZMU. · . . I . . 444 123. Protestantski egzistencijalizam. — 124. Katolički egzistencijalizam. — 125. Neotomistička estetika. — 3126. Svetovni egzistencijalizam: njegovi prethodnici. Obeshrabrenost i liričnost. — 127. Dadaizam i nadrealizam. Šesnaesto poglavlje: EGZISTENCIJALIZAM I ESTETIKA . . . . 468 128. Hajdegerova misao. — 129. Dijalektika bića. — 130. Biće kao otkrivanje. — 1351. Misao i poezija. — 132. Mitovi i obmane. — 155. K. Jaspers. Težnja transcendentnosti i mitska funkcija umetnosti. — 134. Sp:ritualizam u Italiji. — 1535. L. Parejson: spiritualizam i naturalizam. — 136. E. Zilson i naturalistički tehnicizam. — FF. Batalja i suprotstavljanje formalizmu ji naturalizmu. — 137. Opasnost od spiritualizma. — 138. Umetnost sa humanističkog gledišta: N. Abanjano. — 139. E. Pači. — 140. Negacija i humanizam kod Z.-P. Sartra. — 141. Književnost i poezija. — 142. Estetika kao skica etike. Esteta ı umetnik. — 143. Umetnost kao obmana. Sedapmmaesto poglavlje: ZAKLJUČCI. . . 539 144. Nesvodljivost estetike na metodologiju kritike. — 145. Ontološki supstrat estetičkih doktrina i nova moderna dimenzija estetizma. — 146. Filosofski karakter estetičkog istraživanja. Unitarno i normativno istraživanje. — 147. Od gnoseološko-ontološke ka fenomenološko-aksiološkoj orijentaciji estetike. INDEKS …559

ILIJA MARIĆ OD FILOSOFIJE DO KNJIŽEVNOSTI - na efeskom putu 2 Izdavač - Plato Books, Beograd; B&S, Beograd Godina - 2006 276 strana 21 cm Edicija - Biblioteka `Koinonia` ISBN - 978-86-447-0552-9 978-86-6115-038-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UMESTO UVODA 1. Filosof bi trebalo da piše svoju knjigu O SRPSKIM FILOSOFIMA 2. Preduslovi za stvaranje prvog filosofskog društva kod Srba 3. Pionirski rad Mihaila Markovića 4. Plodovi srpske duhovnosti Mirka Zurovca 5. Filosofija kao stilosofska intriga 6. Služba Mnemosini Slobodana Žunjića 7. Modernost i filozofija Slobodana Žunjića 8. Povodom knjige Irine Deretić Loїos, Platon, Aristotel IZMEĐU FILOSOFIJE I LITERATURE. 9. Indija u pesmama Vojislava Ilića 10. Disovim budističkim slutnjama 11. Vladeta Jerotić kao čitalac i tumač 12. Antičke teme Nikolaja Timčenka 13. O knjizi Misao, reč - sudbina Nikolaja Timčenka PESNIČKI SVET MILOŠA CRNJANSKOG 14. Eterički svet 15. Sumatraizam 16. Embahade 17. Antisumatraizam Stevana Raičkovića POVODOM KNJIŽEVNIH DELA 18. Pesničke vizije Vojislava Brkovića 19. Lepota bez ljubavi 20. Naličje ljubavi OD SLIKE DO PRIČE 21. Epikurov vrt 22. Literarni autoportreti Ljubice Mrkalj DODATAK. 23. Dakovićev `pogled` na srpsku filosofiju Indeks imena `...U samoj književnosti postoji misaona supstanca koja ne samo da može biti podsticajna za folosofiju nego se može razumeti i kao način iznošenja određenih filosofema, kako su to već uverljivo demonstrirali filozofi egzistencije. U tom pogledu, već na planu stila pisanja a potom, bar implicitno, i način mišljenja, ja izvodim početni korak od filosofije do književnosti. Nije stoga neobično što su književna dela češći `predmet` mojih razmišljanja, što često razmišljam podstaknut određenim književnim delima. Napokon, niz tekstov a je tako organizovan da se započinje onim koji za temu imaju folosofske knjige, potpom slede tekstovi koji obrađuju onu neodređenu među između filosofije i literature, da bi se završilo mojim razmišljanjima povodom čisto književnih dela. Iz ovih razloga sam i samu knjigu nazvao - Od filosofije do književnosti...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jovan Aranđelović Maksim Arer Aristotel Ksenija Atanasijević Vojislav Brković Čedomil Veljović Hans Georg Gadamer Nenad Daković Irina Deretić Miloš Đurić Mihailo Đurić Fridrih Engels Slobodan Žunjić Mirko Zurovac Vojislav Ilić Vladeta Jerotić Vladimir Jovanović Milivoje Jovanović Goran Kardaš Seren Kjerkegor Mladen Kozomara Veljko Korać Jan Kot Rako Krstajić Milan Kujundžić Aberdar Milorad Lazić Vladimir Iljič Lenjin Mihailo Marković Karl Marks Nikola Milošević Ljubica Mrkalj Dušan Nedeljković Ljubomir Nedić Staniša Novaković Vuko Pavićević Milorad Pavić Branko Pavlović Sima Pandurović Vaso Pelagić Branislav Petronijević Platon Brako Radičević Stevan Raičković Milan Rakić Bertrand Rasel Rasl Dimitrije Savić Jovan Skerlić Pero Slijepčević Sokrat Vuk Stefanović Karadžić Nikolaj Timčenko Martin Hajdeger Georg Vilhelm Fridrih Hegel Jovan Hristić Miloš Crnjanski Mihailo Šljivić Artur Šopenhauer

U dobrom stanju Marksizam i umjetnost / izbor tekstova, predgovor, bilješke o autorima Vjekoslav Mikecin ; [registar imena sastavila Jovanka Aranđelović] Vrsta građe zbornik Jezik hrvatski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Komunist, 1972 (Beograd : Prosveta) Fizički opis XVI, 345 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Mikecin, Vjekoslav, 1930-2009 = Mikecin, Vjekoslav, 1930-2009 Aranđelović, Jovanka Zbirka Antologije ; kolo 1, 1 Str. V-XVI: Problemi marksističkog shvaćanja umjetnosti / Vjekoslav Mikecin Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Umetnost -- Marksizam -- Zbornici Umetnost -- Marksistički aspekt sadržaj predgovor problemimarksističkog shvaćanja umjetnosti 5 nasljeđe marksističkog shvaćanja umjetnosti gyorgy lukacs uvod u estetičke spise marksa i engelsa 7 lucden goldmann dijalektički materijalizam i istorija književnosti 28 henri lefebvre marks i engels o estetici 43 umjetnost kao spoznaja umjetnost i istina gyorgy lukacs posebno kao centralna kategorija estetike . . 57 galvano della volpe kritika ukusa 67 kritika pjesničke ,,slike“ 67 semantički ključ poezije 72 arnold hauser sociološki temeljni problem 82 pojam ideologije u povijesti umjetnosti bertolt brecht dijalektika teatra 94 pučkost i realizam 94 — širina i mnogolikost realističkog načina pisanja 98 iz malog organona za teatar 100 može li teatar reproducirati današnji svijet? 104 jurij mihajlovič lotman neka pitanja opšte teorije umetnosti 107 1. specifika umetnosti (postavljanje pitanja) 107 2. problem sličnosti umetnosti i života u svetlu strukturnog pristupa 110 3. materijal umetnosti 113 4. umetnost i problem modela 114 5. umetnost kao semiotički sistem 119 umjetnost kao nova zbilja theodor wiesengrund adorno estetička teorija 126 antonio banfi opažanja o umjetničkim vrstama 138 roger garaudy marksizam i umjetnost 152 karel kosik umetnost i društveni ekvivalent 166 herbert marcuse društvo kao umjetničko djelo 178 — ljepota kao nerepresivni poredak 180 — umjetnost i konzumsko društvo 181 ernst fischer budućnost umjetnosti 185 ernst fischer umjetnost i realizam 193 umjetnost, društvo, revolucija walter benjamin umjetničko djelo u doba svoje tehničke repro- duktivnosti 200 — predgovor 200 ernest bloch diskusija o ekspresionizmu (1938) 215 lav davidovič bronstein-trocki književnost i revolucija 225 — partijska politikau umjetnosti 225 — umjetnost revolucije i socijalistička umjetnost 227 nikolaj ivanovič buharin o poeziji, poetici i zadacima poetskog stvaranja 240 1. poezija 240 2. povijesni vrhunac, nivo poetskog stvaranja u sssr i zadad poezije 246 antonio gramsci umjetnost i borba za novu civilizaciju 258 — odgojna umjetnost 259 — kriteriji književne kritike 260 — metodska mjerila 262 — iskrenost (ili spontanost) i disdplina 264 — sadržaj i forma 265 — književnid i umjetnička ,,boema“ 265 miroslav krleža predgovor jpodravskim motivima“ krste hegedušića 269 arnold kettle realizam i romansa 291 jean-paul sartre angažovana književnost 304 — šta znači pisati? 307 — zašto pisati 308 — za koga se piše 310 — situacija pisca u 1947 314 jean-paul sartre pitanja metoda 317 a) teorijsko ishodište: izvorni ili dogmatski marksizam 317 b) primer jedne analize: flober 319 anatolij vasiljevič lunačarski kulturni zadaci radničke klase — općeljudska i klasna kultura 324 registar imena 327