Odlično očuvana knjiga-udžbenik iz marketinga naših vrhunskih stručnjaka, profesora Ekonomskog fakulteta. Tvrdi povez, 714 strana. Izdavač: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! UMESTO PREDGOVORA O PRAVOSLAVNOM POKLONIŠTVU Tri su vremena, klicao je Blaženi Avgustin episkop iponski, sadašnjost u prošlosti, za koju smo vezani pamćenjem, sadašnjost u sadašnjosti, za koju smo vezani gledanjem i osmatranjem, i sadašnjost u budućnosti, koja nas ispunjava iščekivanjem, nadanjem. A radi čega postoji vreme? “Da nas uvede u večnost”, odgovara Crkva. “Verme u Crkvi je vreme u Hristovoj večnosti”, kaže Sveti Ava Justin. A večnost je stalna sadašnjost. Večno je i Sveto pismo. A kao što praksa ispunjava teorijski spis, tako i Crkva ispunjava Sveto pismo. Sveto pismo je izuzetan doživljaj istorije kao najsvetijeg prostora, u kome se susreću i dijalog vode Bog i čovek. Otići u Svetu Zemlju znači neposredno ući među redove Biblije i osetiti istinu u punoti smisla te reči. Prvi poklonicu u Svetoj Zemlji bili su anđeli nebeski. U knjizi o Jovu čitamo kako su anđeli klicali kada je Bog stvarao svet. Posle praroditeljskog greha oni su vekovima ćutali …

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Posveta autora na predlistu. Štamparski lošije lepljeni listovi. Izdanje 2020 godine,134 strana

SOCIJALIZAM I EKONOMSKE ZAKONITOSTI `BORBA` B e o g r a d 1 9 8 5 AUTORI B. Horvat B. Medojević B. Cerović D. Žarković Lj. Madžar M. Korošić Z. Vidojević Z. Pjanić Ž. Papić ........................................................... Broš Latinica 256 stranica NEKORIŠĆENO PerfekT Kondicija: 1O

Svjetlost, 1988. Osmi tom izabranih dela Isaka Baševisa Singera, obuhvata njegov prvi roman i jedan od najpoznatijih, o vremenu kada je emigrirao u Ameriku. Remek-dela 20. veka! Prevod Jelena Stakić i Dušan Veličković Sotona u Goraju je roman Isaka Baševisa Singera . Prvobitno je objavljena između januara i septembra 1933. u delovima u jidiš književnom časopisu Globus u Poljskoj, a 1935. je štampan kao knjiga. Bio je to Singerov prvi objavljen roman.[1] Radnja Roman opisuje jevrejski život u poljskom selu Goraj nakon masakra kozačkih nemira tokom ustanka Hmelnickog 1648. godine, na koji je uticalo učenje lažnog mesije Šabataja Cvija u očajničkoj nadi za mesijom i iskupljenjem. Jevreji su podeljeni na dve frakcije: tradicionaliste i šabatajance. Na kraju je u Goraj stigla vest da je Šabataj Cvi prešao na islam. Ovo su u Goraju razumeli kao da je put do iskupljenja prihvatanje zla. Čudni obredi kulminiraju posedovanjem dibuka jedne od Šabatajevih proročica. Pošto je pokret Šabatajanaca nestao, došao je pravi vernik u Toru, i proterao dibuka. Poslednji segment romana je stilizovan kao dokument iz 17. veka o „dibuku iz Goraja”. Roman Izgubljen u Americi završni je deo autobiografske trilogije čuvenog nobelovca pod zajedničkim naslovom „Ljubav i izgnanstvo“, priča o Singerovom odlasku iz Poljske i prvoj emigrantskoj godini u Americi, gde će ostati do kraja života. Isak Baševis Singer (hebr. יצחק באַשעוויס זינגער, Isaac Bashevis Singer; Leonćin, 14. jul 1904[a] — Serfsajd, 24. jul 1991), jevrejski je književnik[9][10][11][12] i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978.[13][14] Vodeća ličnost u jidiškom književnom pokretu, nagrađen je sa dve Nacionalne nagrade za književnost SAD, jednom za književnost za decu za svoje memoare Dan zadovoljstva: Priče dečaka koji odrasta u Varšavi (1970)[15] i jednu za beletristiku za svoju kolekciju Kruna od perja i druge priče (1974).[16] Biografija Rođen u Poljskoj, koja je tada bila deo Ruske Imperije, u gradiću Leonćinu,[17] 14. jula 1904. godine, u rabinskoj porodici,[17] Isak Baševis Singer je jevrejsko obrazovanje stekao u verskoj školi svoga oca, i stekao status rabina.[18] Tim poslom se nikada nije bavio, kao ni njegov stariji brat Izrael Ješua Singer, kasnije poznat pisac jidiša. Godine 1925. Singer na konkursu jednog varšavskog lista za priču osvaja prvu nagradu, potom, sve češće piše priče, novele i štampa ih po jidiš novinama i časopisima. Mada se oslanjao na tradiciju fantastike u domicilnoj književnosti, pisao je o savremenim likovima i njihovim problemima, ali je dugo izbegavao složenije socijalne konotacije. Singer, 1935. godine, pred nadirućim nacizmom, odlazi, za bratom, u SAD, u Njujork, gde nastavlja da piše umetničku prozu, radeći i za jidiš novine.[19] Pavković ističe: „Svet realnosti i mašte, demona i ljudi se u njegovim prozama neodvojivo mešaju u dinamičnu i provokativnu literaturu, kakvu jidiš književnost do tada nije poznavala.” Delo mu je posvećeno Jevrejima istočne Evrope koji su živeli po getoima i jevrejskim emigrantima u Americi. Izborom maternjeg jezika, dugo je bio osuđen na vrlo uzak krug čitalaca jidiša (na koji je i prevodio – Knuta Hamsuna, Remarka, „Čarobni breg” Tomasa Mana). Posle objavljivanja pripovetke „Gimpel Luda”, 1953. godine, u engleskom prevodu Sola Beloua, na velika vrata ulazi u svetsku književnost. Prevode ga sve više, već sredinom šezdesetih jedan je od najpopularnijih pisaca u Americi. Punu svetsku reputaciju stiče dobijanjem Nobelove nagrade, 1978. godine.[19] Preminuo je 24. jula 1991. godine u Majamiju.[19] Autor je niz zbirki priča, poput čuvene „Metuzalemova smrt i druge priče”, i slavnih romana, prevedenih i na srpski: „Mađioničar iz Lublina”, „Sotona u Goraju”, „Ludak”, „Neprijatelji”, „Rob”, „Senke na Hadsonu”[18]... Autobiografsko delo je „U sudnici mog oca”. Nasleđe i počasti Jevrejski knjižni savet za Robove, 1963.[20] Nagrada Icik Manger, 1973.[21] Nacionalna nagrada za knjigu (Sjedinjene Američke Države), 1974.[22] Nobelova nagrada za književnost, 1978. Uvođenje u Jevrejsko-američku kuću slavnih[23] Objavljeni radovi Napomena: Datumi objavljivanja se odnose na engleska izdanja, a ne na originale na jidišu, koji često prethode verzijama u prevodu 10 do 20 godina. Novele Satan in Goray (serialized: 1933, book: 1935)—Yiddish original: דער שטן אין גאריי Eulogy to a Shoelace—Yiddish original: די קלײנע שוסטערלעך The Family Moskat (1950)—Yiddish original: די פאמיליע מושקאט The Magician of Lublin (1960)—Yiddish original: דער קונצנמאכער פון לובלין The Slave (1962)—Yiddish original: דער קנעכט The Manor (1967) The Estate (1969) Enemies, a Love Story (1972)—Yiddish original: שׂונאים. געשיכטע פֿון אַ ליבע The Wicked City (1972) Shosha (1978) Old Love (1979) Reaches of Heaven: A Story of the Baal Shem Tov (1980) The Penitent (1983)—Yiddish original: דער בעל תשובה Teibele and Her Demon (1983) (play) The King of the Fields (1988) Scum (1991) The Certificate (1992)[24] Meshugah (1994)[24] Shadows on the Hudson (1997) Zbirke kratkih priča Gimpel the Fool and Other Stories (1957)—Yiddish original: גימפּל תּם The Spinoza of Market Street (1961) Short Friday and Other Stories (1963) The Séance and Other Stories (1968) A Friend of Kafka and Other Stories (1970) The Fools of Chelm and Their History (1973) A Crown of Feathers and Other Stories (1974)—shared the National Book Award, fiction, with Gravity`s Rainbow by Thomas Pynchon[16] Passions and Other Stories (1975) Old Love (1979) The Collected Stories (1982) The Image and Other Stories (1985) The Death of Methuselah and Other Stories (1988) Književnosti za decu Zlateh the Goat and Other Stories, illustrated by Maurice Sendak (1966) – runner up for the Newbery Medal (Newbery Honor Book)[25] Mazel and Shlimazel, illus. Margot Zemach (1967) The Fearsome Inn, illus. Nonny Hogrogian (1967) – Newbery Honor Book[25] When Shlemiel Went to Warsaw and Other Stories, illus. Margot Zemach (1968) – Newbery Honor Book[25]—Yiddish original: ווען שלימואל איז געגאנגען קיין ווארשע The Golem, illus. Uri Shulevitz (1969) Elijah the Slave: A Hebrew Legend Retold, illus. Antonio Frasconi (1970) Joseph and Koza: or the Sacrifice to the Vistula, illus. Symeon Shimin (1970) Alone in the Wild Forest, illus. Margot Zemach (1971) The Topsy-Turvy Emperor of China, illus. William Pène du Bois (1971) The Wicked City, illus. Leonard Everett Fisher (1972) The Fools of Chelm and Their History, illus. Uri Shulevitz (1973) Why Noah Chose the Dove, illus. Eric Carle (1974) A Tale of Three Wishes, illus. Irene Lieblich (1975) Naftali and the Storyteller and His Horse, Sus, illus. Margot Zemach (1976) The Power of Light – Eight Stories for Hanukkah, illus. Irene Lieblich (1980) Yentl the Yeshiva Boy, illus. Uri Shulevitz (1983) Stories for Children (1984) – collection Shrew Todie and Lyzer the Miser and Other Children`s Stories (1994) The Parakeet Named Dreidel (2015) Nefikcija The Hasidim (1973) Autobiografska dela Singer, Isaac Bashevis (1967) [1963], In My Father`s Court, NY: Farrar, Straus & Giroux—Yiddish original: מיין טאטנ`ס בית דין שטוב Singer, Isaac Bashevis (1969), A Day of Pleasure, Stories of a Boy Growing Up in Warsaw, New York: Doubleday. National Book Award, Children`s Literature[15] Singer, Isaac Bashevis (1976), A Little Boy in Search of God, New York: Doubleday. Singer, Isaac Bashevis (1978), A Young Man in Search of Love, New York: Doubleday. Singer, Isaac Bashevis (1981), Lost in America, New York: Doubleday. Singer, Isaac Bashevis (1984), Love and exile, New York: Doubleday. Singer, Isaac Bashevis (1999), More Stories from My Father`s Court, NY: Farrar, Straus & Giroux Kratke priče Singer, Isaac Bashevis (1963), The New Winds, NY. Singer, Isaac Bashevis (proleće 1968), Mirra Ginsburg transl., „Zeitl and Rickel”, The Hudson Review, 20th Anniversary Issue, 21 (1): 127—37, JSTOR 3849538, doi:10.2307/3849538. Sabrana dela Singer, Isaac Bashevis (2004), Stavans, Ilan, ur., Stories, 1, Library of America, ISBN 978-1-931082-61-7. ——— (2004), ———, ur., Stories, 2, Library of America, ISBN 978-1-931082-62-4. ——— (2004), ———, ur., StoriesNeophodna slobodna registracija, 3, Library of America, ISBN 978-1-931082-63-1. Filmovi i scenske produkcije po Singerovim delima Enemies, A Love Story (1989) Love Comes Lately (2007) The Magician of Lublin (1979) Yentl (1983) Mr. Singer`s Nightmare or Mrs. Pupkos Beard[26] Fool`s Paradise

ok

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Maria Pascual Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara. Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

savremena poezija odlično očuvana PROL.19/8

Višnu Purana B.K. Čaturvedi Veruje se da je Višnu Puran jedna od najvažnijih Purana, ako ne i najvredniji drevni zapis vere pod nazivom Sanatan Dharma. Njegove priče otkrivaju različite podvige Višnuovih inkarnacija. Prilikom prenošenja ovog svetog teksta na engleski, pažnja je posvećena tome da se stave samo oni detalji koji sadrže određene osnovne životne istine. Stoga su u ovom delu namerno izostavljeni oni detalji koji čitaocu koji nema inicijaciju u svetu ljubav mogu delovati prilično zbunjujuće ili nezanimljivi. Glavni cilj ovog pokušaja je bio da se pokaže jasan uvid u našu drevnu isposnicu. nova

IZDAVAC ; BRATSTVO - JEDINSTVO - NOVI SAD 1976 GOD. 266 STR. ILUSTROVANO , TVRDI POVEZ U ZASTITNOJ KUTIJI , DOBRO OCUVANO

lepo očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

PARADIGMATSKI KORENI SOCIOLOGIJE PRAVA Osnovi biološke teorije prava SAŠA B. BOVAN DOSIJE B e o g r a d 2 O O 4 a) Sociologija prava b) Teorija prava ............................................................ Broš Latinica 2 3 4 stranice NEKORIŠĆENO

СРБОФОБИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ ЈЕРЕМИЈА Д. МИТРОВИЋ Службени гласник Б е о г р а д 2ОО5 ПОЛИТИКА И ДРУШТВО 55 а) С р б о ф о б и ј а ................................................................ Брош Ћирилица 114 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О

АМАЈЛИЈА Новела КОНРАД ФЕРДИНАНД МАЈЕР ЈУГОИСТОК Б е о г р а д 1 9 4 3 Б И С Е Р И светске књижевности .......................................................... Ћирилица Тврде корице Шивен повез 72 странице Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! ... Књига је штампана за време немачке /о к у п а ц и ј е/ Србије, 1943. године, у издавачкој кући `Југоисток`, која је била под немачком контролом !!! Књига је прави /б и б л и о ф и л с к и/ примерак !!!

Љ.Б.Поповић: АНТИЧКА ГРЧКА ЗБИРКА Издавач: НАРОДНИ МУЗЕЈ, Београд, 1994.год. Меки повез, 398+ХХ страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано.

Conversations with Toscanini,B.H.Haggin,na engleskom,New York 1959,194 strane,ocena 5 80

Knjiga je dobro očuvana.Bila malo zacepljena pozadi(uspešno zalepljena,kao na slici).Ima posvetu. ``Yohanan Rivlin, a professor at Haifa University, is a man of boundless and often naïve curiosity. His wife, Hagit, a district judge, is tolerant of almost everything but her husband`s faults and prevarications. Frequent arguments aside, they are a well-adjusted couple with two grown sons. When one of Rivlin`s students-a young Arab bride from a village in the Galilee-is assigned to help with his research in recent Algerian history, a two-pronged mystery develops. As they probe the causes of the bloody Algerian civil war, Rivlin also becomes obsessed with his son`s failed marriage. Rivlin`s search leads to a number of improbable escapades. In this comedy of manners, at once deeply serious and highly entertaining, Yehoshua brilliantly portrays characters from disparate sectors of Israeli life, united above all by a very human desire for, and fear of, the truth in politics and life.``

U dobrom stanju!

Petar II Petrović Njegoš: PROZA : IZABRANA PISMA : IZ BILJEŽNICE : PREVODI Tvrd povez, 301strana, izdavač: ŠTAMPAR MAKARIJE - Beograd, knjiga ima posvetu?

U vrlo dobrom stanju, bez ikakvih nedostataka Predgovor Jovan Dučić Autor - osoba Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Naslov Odabrane pesme Alekse Šantića / [uredio Milan S. Šantić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1932 Izdavanje i proizvodnja [B. m. : b. i.], 1932 ([b. m. : b. i.]) Fizički opis 199, [3], IV str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Šantić, Milan = Šantić, Milan Dučić, Jovan, 1871-1943 = Dučić, Jovan, 1871-1943 ISBN (Plast.) Napomene Str. 7-13: Aleksa Šantić / Jovan Dučić. Predmetne odrednice Šantić, Aleksa, 1868-1924 – Poezija

ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА др ДРАГОСЛАВ Б. ЈОВАНОВИЋ ГЕЦА КОН Б е о г р а д 1923 Брош Ћирилица 194 странице

Dan Burstein and Arne de Keijzer - Secrets of Angels and Demons tvrdi povez, 398 strana POLICA 84

Dragojević Odlično očuvana kao nova epska poezija guslarske pesme gusle...

B. Ćopić - Pripovetke - 1969 B. Ćopić - Osma ofanziva - 1965 P. P. Njegoš - Pjesme - 1975 D. Baranin - Veliki gospodar - 1966 Pogledajte i ostale moje oglase