IZDAVAC: Litera Beograd GODINA IZDANJA: 1987 BROJ STRANA: 133 POVEZ: broširan NAPOMENA:vrlo dobro NIK

PRIRODA I COVJEK BROJ 15. MEKI POVEZ 1950.GOD OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 GK

Izdanje PENGUIN BOOKS 1983 g. Ima tragova korišćenja u obliku tragova fleka na prvih 4-5 stranica pri donjoj ivici knjige.

► očuvanost: 4/5 ► nema podvlačenja G005/b

Burda Odevanje za školu jesen zima 6 1980. 32 strane + dodatci. ---------- 23.6.21.B

Neue Mode moda za decu od 6 do 12 jesen zima 28 + 12 strana + dodatci. ---------- 23.6.21.B

Burda moden 2/1989 sa uputstvom na srpskom i krojevima. elegancija novog proleca paleta pastelaza vecve velicine miss B u folk stilu novi super kroj 76 sukanja za 7 velicina zdrava sedmodevna dijeta

meša selimović predrag palavestra kritičko zančenje alegorijske forme n b jakovljeva, problem slobode i bunta u romanima meše selimovića džervez metju, matematičke osnove vizantijske estetike milica bakić bojan jovanović animistička religioznost veronika polonska sejmon čertok ...

Crtani humor ošišanog ježa - crtanka druga odlično očuvano c/b, format sveske, latinica, 68 strana, solidno stanje Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom + troškovi dostave Poštom. Ne šaljem pouzećem, niti u inostranstvo. Za sva pitanja stojim na raspolaganju.

Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1973. Povez: Broširan Broj strana: 104 Stanje: Veoma dobro Napomena: Sadržaj na slici 2 Iz sadržaja: - Borislav Pekić: Razaraje govora - Olga Stuparević: Načeka neorealističke poetike - Gordana B. Todorović: Svetomir Nastasijević; Muzika kao opšti fenomen u umetnostima - Tibor Klaničaj: Nacionalna pripadnost pisca...

ČASOPIS ZA ŽENSKU KNJIŽEVNOST I KULTURU BROJ 3 BEOGRAD 1995 STRANA 283 MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO ProFemina je pokrenuta krajem 1994, početkom 1995, kao tromesečni časopis za žensku književnost i kulturu u izdanju Radija B 92. Od 1999. časopis izlazi kao dvobroj dva puta godišnje. Od 2004. izdavač je Fond B92.

ČASOPIS ZA ŽENSKU KNJIŽEVNOST I KULTURU BROJ 5 - 6 BEOGRAD 1996 STRANA 316 MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO Pro Femina je pokrenuta krajem 1994, početkom 1995, kao tromesečni časopis za žensku književnost i kulturu u izdanju Radija B 92. Od 1999. časopis izlazi kao dvobroj dva puta godišnje. Od 2004. izdavač je Fond B92.

Izdavač: Književne novine, Beograd Godina izdanja: 1983. Povez: Broširan Broj strana: od 259. do 368. Stanje: Veoma dobro Napomena: Sadržaj na slici 2 Iz sadržaja: - Mihailo B. Pavlović: Žol Sipervijel i njegoc združeni svet - Dragiša Vitošević: `Pero škripi, a olovo pršti` - Đuro Damjanović: Slavuj sa mansarde - Predrag Protić: Jedan aspekt Vukove borbe

Izdavač: Svetlost, Kragujevac Godina izdanja: 1987. Povez: Broširan Broj strana: od 519. do 625. Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Duško Novaković: Bluz od piva AFRIČKA PRIPOVETKA OSAMDESETIH GODINA - Verner Glinga: Afrička pripovetka osamdesetih godina - E. B. Dongala: Proces ocu Likibiu - Besi Hel: Kgotla DVA VEKA VUKA - Ljubomir Stojanović: Vuk karadžić u unutrašnjoj politici kneza Miloša. Njegovi pismo Knezu od 12. aprila 1832. Slobodan Lazarević: Pred vizijom i spektrom slikara Vladimira Veličkovića...

politikin zabavnik broj 2429 Stripovi: Tunga: Poslednje iskusenje, crta i pise Aidans, Hogar, Paja Patak, Miki Maus, Garfild; Tekstovi: - hirurgija u kratkim pantalonama: ko prezivi neka prica, - kosmicki divlji zapad: trka za nicije nebo sve uzbudljivija, - zivot pise drame: perorezom protiv pume, - Indijski fakir sedeo je na istom mestu 22 godine: On me gleda s druge strane grane, - tajna drugog svetskog rata: ruska nevesta Hermana Geringa, - Izreke Flamanske, poruke ljudske, - fantastika: B. Sridher Rao : Zrtve vremena,

Naša susretanja - zbornik radova učesnika prvog internacionalnog art festa, Centar za kulturu Valjevo / Matična biblioteka `Ljubomir P. Nenadović` 2017. 75 str. Slaven Radovanović, Božin Janevski, Glorjana Veber, Stojan Špegel, Jurij Hudolin, Primož Repar, Dajana Petrović, Snežana Jakovljević Čkojić, Blagoje Ranković, Danijela Bogojević, Nenad Glišić, Danijela Padejski, Ognjen Pudar, Aleksandar Prokopiev, Radmila Nastić Antanasijević, Dušan Stojković, Slavka klikovac, Marijana Sirovljević, Vladimir B. Perić, Dejan Bogojević, Jovanka Božić, Slađana Malešević, Radoje Pavlović, Vladimir Đurđević, Kristina Lazarević, Valentina Negovanović, Nemanja Grujičić, Sanja Radović, Nevena Žujović, Anđela Nožica, Ana Kosić, Laura Vaceanu, Kalisha Jariyapaiboon

časopis TINA, br. 169, 22. oktobar 1975 48 strana, B5, kolor korice na tankom papiru, unutrašnjost c/b sa povremenim kolorima, štampano na jeftinom roto papiru. Nedostaju 4 stranice, na kojima je bio poster Beatlesa i tekstovi njihovih pesama. TINA je bio časopis za devojčice, tinejdžerke - ali je pored tema o bubuljicama i `šta obući za maturu`, pisao dosta i o muzici. Posebno su dobri bili tekstovi Ante Batinovića i Ognjena Tvrtkovića, koji su u to vreme važili za najbolje SFRJ rock novinare. Kao klinac sam čitao ove časopise koje je kupovala moja starija sestra od tetke (Mirjana Aksentijević, kasnije Mina Hemard, koja će pisati za Rock Express od početka do kraja njegovog izlaženja), i verovatno sam dva broja pozajmio, i nikad joj ih nisam vratio. Sada su ta 2 broja u prodaji... Iz sadržaja: Momo Kapor, Mate Parlov, Šta je to manekenstvo, SANTANA u Jugoslaviji (iz pera Ante Batinovića), ROLLING STONES, Tomaž Pengov (tekst Ognjena Tvrtkovića), YU rock vesti, poster Kornelije Kovač.

Časopis zajezik, književnost i duhovnost, godina VI, broj 10, 2017. Izdavači: Centar za kulturu i informisanje Lopare Udruženje za očuvanje baštine `Dijak`, Priboj SADRŽAJ PROZA Srđan Volarević: FARMERKE(7) Aleksandar B. Laković: MARKOVA PEĆINA ILI O INICIJACIJAMA(25) Dejan Vukićević: MOJA PRIČA(33) Goran Grebović: ŽELJA(35) Ognjen Todorović: SVAKO IMASVOJU MUKU(37) PREVODI Luis Meknis: JESENJI DNEVNIK(43) Lav Danilkin: ETIOPIKA(78) Jusef Idris: ULEGNUĆE NA DUŠEKU(102) POEZIJA Danilo Jokanović: PUT(107) Borivoj Vezmar: ISPRAĆAM ŽDRALOVE(109) Aleksandra Marilović: IGRA SVETLOSTI(112) DRAMA Nikola Teofilović POVRATAK VODOZEMCA(115) KRITIKA Dušan Stojković: BIBLIJA VOJNE KRAJNE(127) Marija Knežević: PRIPOVEDAČ JE PESNIK KOJI KAZUJE(134) Jana Aleksić: SVETLOST SVETU U OSKUDICI VREMENA ILI NOVELOM ZA LEPOTU I ISTINU(137) Iva Tešić: USKLIK SAMOĆI(145) Anđelko Anušić: PUTOVANJE U BOGOČOVEČANSKU REALNOST(149) BAŠTINA Goran Komar Nemanja Milovanović Vojin Spasojević: ĆIRILIČNI NATPISI U SELU PIPERI NA MAJEVICI (OPŠTINA LOPARE)(155) DUHOVNOST Lazar nešić: MIŠEL DE SERTO I MISTIČKA FABULA(169) ZAPISI Želimir Vukašinović: GRAFITI(192) LIKOVNA UMJETNOST Ljiljana Ševo: KLISURADRINE(205) Vidosava Grandić: SUSRET SA KAMENOM(208) Aleksandar Saša Grandić: SUSRET SA KAMENOM(210) BILJEŠKE O AUTORIMA (213)

Religija i tolerancija broj 18 Izdavač: Centar za empirijska istraživanja religije - Novi Sad, jul-decembar 2012. god. Broširan povez, 23,5 x 16,5 cm. 212 strane, latinica. Nekorišćena. Časopis Religija i tolerancija izdaje Centar za empirijska istraživanja religije (CEIR), sa sedištem u Novom Sadu. Iznikao je, dakle, iz multikonfesionalne i tradicionalno tolerantne sredine. Specifična heterogenost stanovništva, koja se reflektuje i na nacionalnu i versku strukturu studenata u Novom Sadu, bila je pogodno tlo kako za empirijska istraživanja tako i za bogatstvo religijskog pluralizma. Tako je CEIR postao centar okupljanja jedne grupe stručnjaka sa prostora bivše Jugoslavije, koji se za predmet istraživanja imaju religiju. Granice koje su se pojavile na balkanskoj vetrometini nisu postojale u elektronskom komuniciranju, tako da je bilo moguće, i u najtežim okolnostima, baviti se proučavanjem religije u duhu tolerancije. Uređivački odbor i sadašnji članovi redakcije su: prof. dr Zorica Kuburić (Novi Sad); prof. dr Dragoljub B. Đorđević (Niš); prof. dr Milan Vukomanović (Beograd); prof. dr Zoran Matevski (Skoplje); prof. dr Ivan Cvitković (Sarajevo); prof. dr Sergej Flere (Maribor); prof. dr Ankica Marinović (Zagreb); prof. dr Nonka Bogomilova (Sofija); prof. dr George Wilkes (University of Edinburgh); prof. dr Miroslav Volf (Yale University). ktj-20

METAL INTEGRAL, N. 19 (januar 2003) 32 strane, A5, fotokopirani b/w Sa Raskalom, francuskim metal entuzijastom, sam bio u dugogodišnjoj undergroun prepisci, tako da sam podržao njegov projekat izdavanja fanzina, koji bi bio okrenut `staromodnom` heavy-ju, sa sličnim metal podžanrovima (power metal, hard rock i sl.). Fanzin je bio cenjen na francuskom govornom području, i preko njega su tamošnjoj publici predstavljana izdanja Rock Express Recordsa, a mi smo ovaj fanzin promovisali i recenzirali na stranama REX i MEX časopisa. Časopis je objavljivao i CD kompilacije. SADRŽAJ: ACHING BEAUTY (Francuska), JESTERS MOON (USA), SALEM (Francuska), DARK FORTRESS (Nemačka), INSOMNY (Francuska), FRACTURE (Nemačka), BLADE OF SPIRIT (Grčka), DESCHUTZ (Italija)izveštaji sa koncerata, vesti Između 50-ak recenzija, ovde je predstavljen i CD našeg PSYCHOPARADOX-a - `Reapeiron` koji je objavila moja izdavačka kuća. Album je hvalospevno opisan, primećene sličnosti sa THERION u nekim momentima, i nazvan death metal klasikom. ********************************************************************* Polako ubacujem razne artifakte iz moje arehive, koju sam skupljao 45 godina, i posebno proširio u godinama kada sam bio glavni urednik časopisa Rock Express, Metal Express, Metal Market, Muzičar. Očekujte mnogo zanimljivosti: domaće i strane fanzine, domaće i strane muzičke časopise, domaće i strane muzičke knjige, kao i naravno promo diskove, demo izdanja, kao i na hiljade ploča, kaseta, diskova... istorija srpske rock scene, sa brojnim artifaktima koji su za još uvek nepostojeći Muzej srpskog RnR-a će uskoro postati dostupni široj javnosti, po fer cenama. pozdrav, Branko Rogošić, ex-glodur REX, MEX i Rock Express Records

BUKTINJA - Broj 31 Buktinja - časopis za književnost, umetnost i kulturu Broj 31 Mek povez 99 str. SATIRA IZ NAŠEG SOKAKA Otkako je sveta i veka, mnogobrojne bolesti tište ljudsku zajednicu. Lečimo se na različite načine: buntom, bunom, ratovima, izborima, žalbama, molbama, jadikovanjem i drugim lekovima koji svi zajedno nemaju snagu, prodornost, dalekosežnost i univerzalnost koju sa sobom nosi podsmeh oblikovan u satiričnu književnu formu. Pre 220 godina objavljeno je prvo satirično delo u srpskoj književnosti naslovljeno kao Mali bukvar za veliku decu, autora Mihaila Maksimovića. Ova knjižica, izdata još daleke 1792. godine, kritikuje sve nivoe srpskog malograđanskog društva XVIII veka, a njena sadržina je aktuelna i do današnjih dana. Na ovim prostorima, na sreću ili nesreću, postoji veoma plodno tle za ovakvu vrstu stvaralaštva, pa je zato kratak put od činije pune raznovrsnog voća do najboljih satiričnih dela, u ovom vremenu, a po svemu sudeći, i u budućim vremenima. SATIRA Satira je u doslovnom značenju reči žrtvena činija puna raznog voća, a u prenesenom — pesma ili neko drugo književno delo sastavljeno od raznih elemenata. Pod satirom je, zapravo, moguće podrazumevati: (1) kraću ili dužu pesmu u kojoj se na podrugljiv način ukazuje na štetne pojave u društvu ili na negativne osobine pojedinaca; (2) književno delo bilo kog žanra; (3) satiričnu književnost u širem smislu. Tako se može govoriti o satiračnoj pesmi, satiračnom epu/spevu, satiračnoj poemi, satiračnoj prapoveci/prači, satiračnom romanu, satiračnoj drami (komedija) aforizmu (koji u novije vreme postaje isključivo satirični žanr). Satira se, tradicionalno, određuje kao viši, oštriji vid komike u odnosu na humor — humor, naime, ima za cilj da samo nasmeje čitaoca ukazujući na negativne pojave, a satira da osudi te pojave i osobine i potpomogne njihovom iskorenjivanju. Neke od najčešćih osobina koje bivaju predmet satirične oštrice su: tvrdičluk, pomodarstvo, samohvalisanje, dvoličnost, servilnost, nemoral... U tom smislu, satira se služi i određenim (standardnim) stilskim sredstvima — haperbolom, ironijom, a naročito alegorijom. U velikom broju slučajeva se satira, parodija i šaljiva književnost uopšte vezuju i za druge odrednice, recimo za erotiku, pa se tako, primera radi, Rableov Gargantua a Pantagruel svrstava i u erotske i u satirične romane. Katkad književna dela erotske provenijencije potpuno prerastu u satiru, za šta kao tipičan primer možemo navesti Gomnaidu Dubrovačanina Junija (Džona) Palmotića. Početke satiračne književnosti je teško odrediti. U starogrčkoj književnosti za istaknute satiričare važe Simonid, Arhiloh, Folkidid, komediograf Aristofan. U književnosti starog Rima su se u oblasti satire istakli Horacije, Juvenal (čije glavno i jedino delo ima naslov Satire), Apulej, Petronije Arbiter. U novijoj (evropskoj) književnosti se kao izraziti satiričari navode: Miguel Servantes (autor čuvenog Don Kihota), Fransoa Rable, Volter (sa svojim romanom Kandid), Džonatan Svift (najpoznatij i po romanu Gulaverova putovanja, koji docnije postaje omiljeno dečje štivo), Džordž Gordon Bajron, Džordž Bernard Šo, Nikolaj Vasiljevič Gogolj (čije je glavno delo roman Mrtve duše). Najiscrpniji pregled satiričnih vidova u početnim fazama novije srpske književnosti dao je, po našem mišljenju, Stanislav Vinaver u svom eseju (javnom predavanju održanom na Kolarčevom narodnom univerzitetu) Srpski humoristi i satiričari. U ovom tekstu on tvrdi da se u `najvažnijem pesničkom dokumentu srpskog naroda`, u Gorskom vijencu Petra Petrovića Njegoša, `nalazi (...) i jedna komična i satirična epizoda od monumentalne vrednosti`. Reč je o onom čuvenom mestu iz Njegoševog dela gde Vojvoda Draško saopštava svoje utiske o boravku u Mlecima. Vinaverova je ocena da ova epizoda `u neku ruku ima programski karakter` i da je ona, zapravo, `okvir u kome se ima kretati srpska satira, srpska komika, srpski humor...` Naravno, počeci srpske satirične književnosti dosežu do nešto dalje prošlosti... U istom eseju Stanislav Vinaver ističe da se Dositej Obradović `služi (...) najradije u svojoj didaktici, komikom, blagom šalom`. (Ova konstatacija bi bila samo jedan u nizu dokaza da je u nekim slučajevima teško razlučiti humorističko od satiričnog!). Kao najznačajnijeg, pak, Dositejevog sledbenika Vinaver navodi Jovana Steriju Popovića, jednog od najvećih i žanrovski najraznovrsnijih srpskih pisaca XIX veka. Osim njega, u periodu klasicizma i predromantizma satiru su negovali i manje poznati pisci Mihailo Maksimović i Konstantin Bogdanović. Svoj doprinos srpskoj satiri dali su, posle Njegoša, i drugi romantičari. U najbolja obimnija pesnička ostvarenja Branka Radičevića se, osim Đačkog rastanka i Tuge i opomene, ubraja i satirični spev Put, u kojem je pesnik ismejao protivnike Vukove jezičke reforme. Uobičajena podela koja obuhvata najveći deo originalnog pesničkog stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja jeste na intimnu liriku i poeziju kolektivne inspiracije (koja je najobimnija od svega što je Zmaj stvorio), u čijem sklopu najznačajnije mesto zauzimaju satirične pesme, `lepe satirice`, kako ih je nazvao Miodrag Popović (Bildung, Jututunska juhahaha, Jututunska narodna himna...). Za negovanje satire u epohi srpskog realizma znatne zasluge pripadaju Svetozaru Markoviću, koji se, pod vidnim uticajem ruskih revolucionarnih demokrata (najviše Pisarova), zalagao za stvaranje društveno angažovane literature, odnosnoza`uništenje estetike`, kako je to imenovao jedan od njegovih sledbenika, Pera Todorović. Markovićeve ideje je, inače, prihvatio i veliki srpski romantičar (jedini među njima!), Đura Jakšić, a njegova satirična oštrica najubojitija je u pesmi Otac i sin i kratkoj priči Komadić švajcarskog sira. Kod Milovana Glišića, jednog od začetnika srpskog realizma, nailazimo i na onaj tip priča koje su neposredno najavljivale Radoja Domanovića. Najpoznatije od njih su, svakako: Šta čoveku neće pasti na um!, Novi Mesija, Čist vazduh, Sigurna većina, Molepstvo. U tom smislu, treba, kada je reč o Glišiću, veću pažnju posvetiti njegovom ranom stvaralaštvu (onom pre 1873. godine) — saradnji u satiričnom listu Vragolan. I najveći među, inače, malobrojnim liričarima iz vremena realizma, Vojislav Ilić, nije odoleo `izazovu satire`. Takvim svojim pesmama (od kojih je, svakako, najpoznatija Maskenbal na Rudniku) on je, po rečima Jovana Deretića, `stao naporedo s predstavnicima satire u drugim žanrovima` ove epohe. Iz tog vremena potiča i jedna od naj poznatijih naših satiričnih pesama svih vremena - Svinja reformator Milorada Mitrovića. Za razliku od većine ostalih realista, Stevan Sremac je bio monarhista i protivnik Svetozara Markovića. On je, međutim, poput svoje književne sabraće, `više voleo staro nego novo, bliži mu je bio starovremenski, patrijarhalni nego moderni, građanski svet`. Takva Sremčeva shvatanja uticala su na to da on podvrgne `oštrom satiričnom peru` sve ono evropsko, zapadnjačko što je prodiralo u Srbiju. Naj veći domet, što se satire tiče, kod Sremca je ostvaren u Vukadinu i `Limunaciji` na selu, a njima uz bok ide i kraća pripovetka `Česna starina!... `. U ovim i nekim drugim delima, ipak, nisu pošteđeni ni sledbenici pokreta Svetozara Markovića. Sremac se, inače, kao pisac u znatnoj meri oslanja na svoje prethodnike — Jovana Steriju Popovića i Jakova Ignjatovića, a donekle i na Milovana Glišića. Jedan od najviših dometa srpske satire ostvaren je u književnom delu Branislava Nušića, drugog našeg velikog komediografa posle Jovana Sterije Popovića, na čije se stvaralaštvo on, u velikoj meri, nadovezuje. Nušićev prethodnik je, međutim, i Kosta Trifković, koji predstavlja svojevrsnu `kopču` između ova dva velikana. Premda je Nušić sam sebe smatrao više humoristom nego satiričarem, a svoje komedije manje cenio od ostalih drama (i drugih žanrova), one su najvredniji deo njegovog stvaralaštva, a njihov satirični naboj je neporeciv. B. Nušić je, inače, svoje književno stvaralaštvo otpočeo u periodu realizma (i to satiričnom pesmom Dva raba, komedijom Narodni poslanik i drugim ranim delima), a nastavio je da piše i docnije, u vreme moderne, kao i u periodu između dva svetska rata. Humorističko-satirična tradicija srpskog realizma svoj vrhunac doživlja sa Radojem Domanovićem. On je svoj književni talenat najbolje iskazao u satiričnim pripovetkama, koje se obično dele u nekoliko grupa: humoristčko-satirične ili anegdotsko-satirične (Ne razumem, Glasam za slepce, Demon, Mitropolitov mačor i druge), humorističko-satirične sa elementima groteskne fantastike (Kraljević Marko po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola), parodično-satirične (Ozbiljne naučne stvari, Hajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila Ivanića) i (najbolje!) alegorično-satirične, čiji je on i tvorac (Ukidanje strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija). Poslednjih godina Radoje Domanović više nego možda ijedan pisac zaokuplja pažnju izučavalaca književnosti, tako da se pojavio veliki broj tekstova i zasebnih knjiga. U Domanovićevom delu se otkrivaju nova značenja, nove vrednosti, a na svetlo dana izbijaju i manje poznati ili do sada nepoznati tekstovi ovog književnog velikana. Dragana Vukićević, primera radi, u Domanovićevom (inače, fikcionalnom) stvaralaštvu uočava i prisustvo književnokritičkih tema. Putem Radoja Domanović pošli su mnogi kasniji srpski pisci, tako da je `stvoreno` čitavo Domanovićevo pleme, kako ga je nazvao Miroslav Egerić, jedan od najprilježnijih izučavalaca srpske satire. Tom `plemenu` pripadaju, između ostalih, i ovi pisci: Erih Koš, Branko Ćopić (onim delom svog stvaralaštva koje ga određuje kao jeretičkog Ćopića, po rečima Vladimira Bunjca), Vasa Popović, Dušan Radović, Vladimir Bulatović Vib, Branislav Crnčević, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Aleksandar Baljak i niz drugih pisaca, naročito onih koji važe za aforističare. Svoj već pominjani tekst Stanislav Vinaver završava osvrtom na satirične elemente u delu Petra Kočića, jednog od naših lirskih realista. Ovde se Kočićevi stavovi sravnjuju sa stavovima Vuka Karadžića — Vukova sumnja u `prosveščenije` (zbog kvarenja narodnih vrednosti) kod Kočića prelazi u mržnju, ali samo zato što ono dolazi od tuđinske, okupatorske austrougarske vlasti. Na udaru Kočićevog satiričnog pera najviše se našlo kvarenje jedne od najvećih i najsvetijih vrednosti jednog naroda - jezika. Vinaver se posebno bavi manje poznatim Kočićevim tekstom — dužom pripovetkom Sudanija. Najpopularnije Kočićevo delo je, inače, satira u dramskom obliku Jazavac pred sudom. Branimir V. Branković