Andrija B. Stojkovic - Milan Kujundzic Aberdar malo veci format, tvrdi povez POLICA 79

Sociologija kao drustvena kritika - T. B. Bottomore tvrd povez naprijed zagreb Odlično očuvana

FILOZOFSKA ČITANKA OBRAD PEJANOVIĆ I PAVLE B. BUBANJA naučna knjiga 1983 370 str. stanje dobro K.N.S. O. ANTIK 3

Mek povez, većeg formata. Izdanje autora, Kruševac, 1987. godine. Prvih trideset strana obeležavano i štiklirano grafitnom olovkom. Dobro očuvana knjiga, 446. strana. zemun, 2023.

Autor: Branko Pavlović. Izdavač: Plato. Mesto: Beograd. Godina izdanja: 2006. Povez: broš. Pismo: ćirilica. Broj strana: 366. Format: 17 x 24 cm. Za kompletan sadržaj knjige vidi fotografiju u prilogu ovog opisa. Predgovot autorov. Zaključci. Bibliografija. Beleška o ovom izdanju. Knjiga je nova! Jedna od ključnih knjiga našeg čuvenog profesora filozofije. Iz sadržaja (glavna poglavlja): Teorija nauke. Nauka i zdrav razum. Univerzalni determinizam i naučno saznanje. Osnove naučnog objašnjenja. Dijatektika nauke.

Bez oštećenja

ELEMENTARNA DIDAKTIKA-PROF.B.P.JESIPOV BEOGRAD 1946. PEDAGOŠKA BIBLIOTEKA 112 STRANA ŽKORICE SU POHABANE ALI JE KNJIGA U DOBROM STANJU.

SLABIJE OČUVANA MPUS-1/P-3

odlično stanje, 290str.,meki povez,24cm, š v11

s pregledom povijesti filozofije, korica pohabana druga pečatirana, požutela po boku tabaka, 547str.,tvrdi povez,21cm, š k71

Cicero - Drei Bücher von der Pflichten, Reclams Universal Bibliothek, Leipzig 1926 godine Mek povez. U dobrom stanju. 229 strana H/PD/1M

Izdavač: svetovi B-J Godina izdavanja: 1994 Broj strana: 199 Povez: MEK Format: 17 x 12 cm

B. M. Kedrov : PREDMET I UZAJAMNA VEZA PRIRODNIH NAUKA , Nolit 1969, tvrdi povez, str. 312. Filozofija prirodnih nauka Sadržaj na slici. Očuvanost 4 ; ima lični štambilj

Beograd, Kolarčev Narodni univerzitet 1978 Milan Damjanović, Ivan Focht, Sreten Marić, Sreten Petrović, Danko Grlić, Taras Kermauner, Dragan M. Jeremić, Sveta Lukić, Miodrag B. Protić filozofija i umetnost filozofija muzike kritika i literatura ...

POČECI FILOSOFIJE U SRBA OD SVETOG SAVE DO DOSITEJA OBRADOVIĆA NA OSNOVAMA NARODNE MUDROSTI Andrija B. Stojković Izdavač: Časopis Dijalektika Godina izdanja: 1970. Meki povez, format: 17x24 cm, 1876 strana, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema mnogo pisanja. Stranice se lepo listaju. Kompaktna. 25032023 ktj-52

Bez ostecenja

MIHAILO MARKOVIĆ PREISPITIVANJA Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1972 260 strana 23 cm Edicija - Jugoslovenska filozofija - Savremenici Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Kritička misao između ništavila i mita Savremeni nihilizam i nove mogućnosti čoveka o smislu života Sloboda kao ideološki mit i kao stvarnoct Čovek i prirodna okolina Dijalektika kao metoda kritičkog mišljenja 1. Smisao opšte teorije o kritici 2. Mesto dijalektike u tipologiji metoDa kritike 3. Antropološke pretpostavke dijalek- 3-a. Osnovne ljudske sposobnosti 3-b. Istinske ljudske potrebe 3-v. Pojam prakse 4. Struktura dijalektičke metode kritike 4-a. Princip totaliteta 4-b. Princip istoričnosti 4-v. Princip samodeterminacije 4.g. Princip protivrečnosti 4-d. Princip prevazilaženja (`negacije negativnog“) Marks i naučna kritička misao Književna kritika i marksizam Mogućnosti i ostvarenja Granice i sloboda u predviđanju budućnosti Ekonomizam ili humanizacija ekonomike Ekonomizam i klasična evropska koncepcija socijalizma Marksova kritika otuđenog rada Pojam revolucije Nova levica i kulturna revolucija Nacija, klasa i osnovna ljudska prava Beleška o piscu Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Kantovu Logiku nije objavio sam Kant, već je to za njega, po njegovom izričitom nalogu, učinio jedan njegov učenik i prijatelj G. B. Jasche. Kao što je transcendentalna estetika izdvojila i posmatrala osećaj, tako transcendentalna logika izdvaja razum i posmatra samo onaj deo mišljenja koji ima svoje poreklo samo u razumu. Kantova transcendentalna logika razlikuje se od klasične opšte ili formalne logike u tome što ne posmatra samo forme mišljenja, nego posmatra apriorne pojmove i principe mišljenja i njihovu primenu na predmete, i to ne primene na neki pojedinačni predmet, nego na predmete uopšte. Transcendentalna logika se bavi apriornom spoznajom ukoliko je ona delo razuma, a ne osećanja. Ona proučava apriorne pojmove i principe razuma kao nužne uslove da se objekti, dati intuicijom, mogu misliti. Sjajna potpuno nova , nekoriscena knjiga

DENIS DE ROUGEMONT ZAPADNA PUSTOLOVINA ČOVJEKA Predgovor - Dragoš Kalajić Prevod i pogovor - Frano Cetinić Izdavač - Književne novine, Beograd Godina - 1983 210 strana 22 cm Edicija - Biblioteka Istok-zapad Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DRAGOŠ KALAJIĆ - Predgovor Uvodi PUT I PUSTOLOVINA Tamo gdje se putovi razdvajaju Priznati naše razlike - Izvanjski oblici protivnosti - Unutrašnji oblici protivnosti: a) Simbolizam Istok - Zapad; b) Inkarnacija i Ekskarnacija; Pojedinac i Tradicija - Yin-Yang - Koliko vrijedi čovjek? Tamo gdje drama počinje ZAPADNA POTRAGA Spirala i Os Teološka geneza osobe - Geneza ljudske osobe - Spirala - Ponovno vraćanje faza, ali modificiranih - Dvije zajednice - Tabele Os - O jednom obliku personalističke misli - Napomena o Robinsonu Strast, Revolucija, Nacije ili pustolovan zamak Strast, ili obraćenje u ništavilo - Revolucija, ili podruštvovljena strast - Nacija, ili podruštvovljena vokacija - Pobuna protiv Slobode Iskustvo povijesnog vremena Zapad otkriva vrijeme - Istodobni postanak Povijesti i Osobe - Od Mita do Povijesti - Biti ili ne biti u Povijesti - Moderno odbijanje vremena - Dilema Iskustvo prostora O Svemiru koji više nema središta - Zemlja europsko otkriće - Zapadni san - Središte je Svijeta u čovjeku Istraživanje materije Od Niceje do atomske bombe - Materijalističko krivovjerje - Od znanosti do teologije Tehnička pustolovina Tjeskova pred tehničkim svijetom - Tehnička pustolovina: njena prethistorija - Tehnička pustolovina: njena historija - Povratak osi - Pravi problem: a) Tehnokracija; b) Dokolica Ambivalencije napretka Krizna situacija - Evolucija i Napredak nisu više istoznačni - Zašto istraživanje? Zapadni ciljevi Napretka - Definicija Napretka KUDA IDEMO? Zapadna drama Gospodstvo Europe - Razjedinjenost Europe - Otcjepljenje proletarijata - Kriza demokracije - Komparativni izgledi - Povijest svijeta počinje u XX stoljeću Tamo gdje se pustolovina i put sjedinjuju Nužan i mogući dijalog - Teškoće dijaloga - Trebalo bi isporediti naše snove Potraga bez kraja FRANO CETINIĆ - Pogovor PORTRETI DENIS DE ROUGEMONTA LAWRENCE DURRELL - Denis de Rougemont EUGENE IONESCO - Učitelj mišljenja IGOR MARKEVITCH - Poruka SAINT-JOHNE PERSE - Zapadnjak Rougemont ANDRE RESZLER - Portret osobe PATRICK WALDBERG - Denis de Rougemont ili nespokojstvo mudraca `Stekavši svetsku slavu delom Ljubav i Zapad koje osvetljava biće evropskog čoveka na sceni venčanja Ljubavi i Smrti, Denis de Rougemont je u Zapadnoj pustolovini čovjeka sa istim, prodornim i magistralno sintetičkim, pogledom, te darom nadahnutog, inspirisanog i inspirativnog, izlaganja spoznaje suočio neuporedivo širi horizont ljud ske sudbine, horizont kulturno-civilizacijskog odnosa Istoka i Zapada, sagledavajući ga ne samo u prošlosti već i u budućnosti, kao plodotvornu perspektivu mogućih odgovora na temeljna pitanja i probleme savremenog čoveka. Dosledan ideji da svako otvaranje spram »drugog« iziskuje, prevashodno, spoznaju »sebe«, de Rougemont u ovom delu središnju pažnju posvećuje analizi figure evropskog čoveka, figure rodene pod znakom idealne ravnoteže ideja Rima, Atine i Jerusalima, te analizi njene drame i tragedije u sveta opasnosti koje ugrožavaju njen integritet i njenu budućnost. Dosledno povezujući svoju misao i praksu, ideje i delotvorni angažman, Denis de Rougemont je stekao i ugled najreprezentativnijeg pobornika ideala ujedinjene Evrope kao forme odbrane bogatstva njenih različitosti. `Duboko proučavnje evropske kulture i njenih izvora dovelo me je do zaključaka političke prirode - izjavio je de Rougemont, nedavno, na stranicama Le Monde. Da bi se branila istinska Evropa, Evropa grčko-latinske i judeo-hrišćanske kulture, kao i keltske i germanske, sa slovenskim i arabskim doprinosima, protiv anti-Evrope, Država-nacija, postoji samo jedan put: federalizam, jedinstvo u različitosti, jedinstvo koje brani različitosti` U cilju osvetljavanja kapitalnog značaja de Rougemontove intelektualne figure na sceni savremene kulture, ovo izdanje sadrži i antologiju svedočanstava, ispisanih sećanjima i svešću Durrella, Jonescoa, Saint John Persea, Markevitscha, Reszlera i Waldberga.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Deni De Ružmon Zapadna Pustolovina Čoveka L`Aventure occidentale de l`homme Lorens Darel Ežen Jonesko Markevič Sen Džon Pers Resler Patrik Volberg

Naslov Istina o životu iskristalisana kroz vekove. Knj. 5 / [priredio] Božidar Šutaković Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Šutaković, 1979 (Požarevac : Prosveta) Fizički opis 126 str., [3] lista s tablama ; 20 cm Drugi autori - osoba Šutaković, Božidar (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Stanje: mestimično podvlačeno grafitnom olovkom, rikna ojačana selotejpom. Moderna vremena donose veliku opasnost i literaturi, naime sve više, pod pritiskom mehanizacije i tempa života, dolazi do napuštanja i zaboravljanja, zanemarivanja pojedinih književnih rodova zarad površnih, lapidarnih i novinarskih žanrova. Da ne nabrajamo. Jedan od umirućih je negovanje aforizama, mudrih reći, misli, iskrica, aksioma te odabiranja misli velikih ljudi na večne teme kao što su život, smrt, ljubav, sreća, mladost itd. Božidar Šutaković pripada onoj retkoj grupi istrajnika koji, marljivo i uporno, sa izvanrednom Ijubavlju prikuplja misli velikana pisane, reći, slaže ih i reda u svoje beležnice da bi ih kasnije kao strune orkestrirao u celine svojih viđenja. Čitajući raznoliku lektiru, počev od klasika svetske književnosti, preko dela velikih učenjaka, do teoretičara dijalektičkog materijalizma, Šutaković, stičući sopstvena znanja, na marginama tako bogate biblioteke beleži ono što trajno ostaje u njegovom misaonom habitusu. I kad pravi greške, uvrštavajući u svoje antologije neautorizovane definicije (iz enciklopedija i drugih kataloga koji podrazumevaju timski rad), Šutaković ostaje dosledan mi-saonom jedinstvu i predmetu svojih preokupacija. To su najčešće ljudske mane i vrline, savremena marksistička misao, problem prostora i vremena, odnosi prema relativnosti istorije u koje autor sistematski ugrađuje biserna viđenja od Aristotela i Heraklita do Marksa i Markuzea. Na tom svom dugom putu pisac, bez obzira na hvale ili kritike, ostaje dosledan i do sada je objavio više knjiga pod zajedničkim naslovom „Istina о životu iskristalisana kroz vekove“ koje sistematski dopunjavaju jednu posebnu duhovnu tvorevinu. Pred nama su nove knjige Božidara Šutakovića u ciklusu traganja za večitim istinama. Nekad nam se učini da sretnemo već poznatu ili ponovljenu misao. Ali, latinska poslovica poučno opominje: „Oni koji ne znaju neka uče, a koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju.“ Zato od srca preporučujemo ove mudrosti, koje čitaocu, između ostalog, donose podsticajnu radost za nova druženja sa lepom književnošću. A i time samo misionarstvo Šutakovića je opravdalo nesvakidašnji trud i još prilježniju istrajnost. MG76

Autor - osoba Makijaveli, Nikolo Naslov Vladalac / Nikolo Makijaveli ; preveo B. Janković Jedinstveni naslov ǂIl ǂprincipe. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Novi Beograd : Knjiga ; Zemun : Neven, 2003 (Novi Beograd : Midimprint) Fizički opis 248 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Janković, B. (Neven; broš.) Napomene Prevod dela: Il principe / Niccolo Machiavelli Tiraž 1.000 Nikolo Makijaveli, život i delo: str. 243-247. Predmetne odrednice Makijaveli, Nikolo, 1469-1527 Filozofija politike Stanje: na poslednjoj četvrtini knjige delovi listova mestimično blago talasasti, kao da je na knjigu kapnulo malo vode, ne smeta čitanju. Nikolo Makijaveli (ital. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469 – 21. jun 1527) je bio italijanski politički filozof tokom renesanse. Njegovo najpoznatije delo, Vladalac (Il Principe), je knjiga namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije napisao. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Izraz makijavelistički danas opisuje usko, samo-interesno ponašanje, i vodi mnogim nepravilnim shvatanjima Makijavelijeve filozofije. Biografija Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee Di Stefano Neli, njegove žene. Oba roditelja su bili članovi starog plemstva Firence. Od 1494. do 1512. godine, Makijaveli mlađi je bio oficijelni vladin službenik. Tokom ovog perioda, putovao je u diplomatske misije u različite evropske dvorove u Francuskoj, Nemačkoj, ostalim italijanskim gradovima-državama. Biva kratko zatočen u Firenci 1512. godine, zatim boravi u izgnanstvu i vraća se u Firencu. Umro je u Firenci 1527. godine i sahranjen je u crkvi Santa Kroče. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence. Njegova mladost je tekla istovremeno sa veličinom Firence kao italijanske sile pod vođstvom Lorenca De Medičija zvanog Il Manjifiko (Veličanstveni). Pad Medičijevih u Firenci se desio 1494. godine, iste godine kada Makijaveli stupio u državnu službu. Tokom njegove zvanične karijere Firenca je bila slobodna republika, i ovo stanje je trajalo do 1512. godine, kada su se Medičijevi vratili na scenu, i iste godine Makijaveli gubi svoju službu. Medičijevi su opet vladali Firencom od 1512. do 1527. godine, kada su opet izbačeni iz Firence. Ovo je bio period Makijavelijevog povećanog uticaja i vrijeme njegove literarne aktivnosti; umire par sedmica nakon istjerivanja Medičijevih u svojoj pedeset osmoj godini 22. juna 1527, bez povratka u državnu službu. Mladost Mada postoji vrlo malo pisanih tragova o Makijavelijevoj mladosti, Firenca iz tih dana je jako dobro poznata, pa se rano okruženje ovog poznatog građanina Firence lako može zamisliti. Firenca u to doba je opisana kao grad sa dve suprotne struje života, jedna određivana od strane energičnog (i asketskog) Savonarole, dok je druga struja vođena od strane ljubitelja raskoši Lorenca. Makijaveli nam u svojoj Istoriji Firence daje sliku mladića sa kojima je njegova mladost prošla. On ovako piše: „Oni su bili slobodniji nego njihovi preci u oblačenju i životu, i trošili su više u ostalim vrstama preterivanja, trošeći svoje vreme i novac u dokoličarenju, kockanju, i ženama; njihov glavni cilj je bio da se pojave dobro obučeni i da pričaju lukavo i oštro, dok bi onaj koji bi povredio druge na najlukaviji način nosio titulu najpametnijeg“. Služba Sljedeći period njegovog života je proveden u službi slobodne firentinske republike, koja je procvetala od isterivanja Medičijevih 1494. godine do njihovog povratka 1512. godine. Nakon četiri godine službe u jednom od javnih ureda biva postavljen za Kancelara i sekretara druge kancelarije. Ovde smo na čvrstom tlu kada želimo da saznamo za događaje u Makijavelijevom životu, zbog toga što je tokom ovog perioda on uzeo vodeću ulogu u poslovima republike, i stoga imamo njegove dekrete, zapise da nas informišu, kao i njegove vlastite tekstove. Malobrojni prepisi njega kao sekretara daju nam informacije o njegovim aktivnostima, i dopunjavaju izvore iz kojih je on crpio iskustva i karaktere koji ispunjavaju knjigu „Vladalac“. Njegova prva misija je bila 1499. godine kod Katerine Sforce (Catherina Sforza), iz čije je sudbine izveo zaključak da je daleko bolje zaslužiti poverenje naroda, nego zavisiti od tvrđava. Godine 1500, biva poslan u Francusku da dobije uslove od strane Luja XII za nastavak rata protiv Pize: ovaj kralj je bio onaj, koji je načinom vođenja svojih spoljnih poslova u Italiji, počinio pet ključnih grešaka u državništvu koje su sumirane u „Vladocu“, i koji zbog istih je izbačen iz Italije. On, takođe, je bio onaj koji se razveo, što je bio uslov podrške od strane pape Aleksandra VI. Makijavelijev javni život je bio većinom dominiran događajima proizniklim od ambicija pape Aleksandra VI i njegovog sina, Čezara Bordžije (Cesare Borgia), vojvode Valentina (duca Valentino), i ovi karakteri ispunjavaju veliki prostor u knjizi „Vladalac“. Makijaveli nikad ne okleva da citira akcije vojvode koje su koristile uzurpatorima koji su želeli da zadrže države koje su zauzeli. Pisanje i smrt Po povratku Medičijevih u Firencu, Makijaveli, koji se par sedmica uzalud nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima Firence, biva otpušten dekretom datiranim na 7. novembar 1512. Kratko nakon ovoga biva optužen za saučesništvo u neuspjeloj zavjeri protiv Medičijevih i završava u pritvoru gde je stavljen na torturu. Novi medičijevski ljudi, među kojima i papa Lav X, osigurali su njegovo puštanje na slobodu, i on se povlači na svoje malo imanje u San Kašano, blizu Firence, gde se posvećuje literaturi. U pismu Frančesku Vetoriju, datiranom 13. decembra, 1513, ostavio je veoma zanimljiv opis svog života u ovome periodu, što ukazuje na njegove metode i motive za pisanje „Vladaoca“(Il principe). Učenje Nikolo Makijaveli je poznat kao autor rečenice: „Cilj opravdava sva sredstva“, mada se ona tako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako i vladar ima jednu količinu moći, a cilj jeste da se ta moć što je moguće više uveća. Pri tome vladar mora biti izvan običajnih moralnih kočnica, što znači da hrišćanski moral i politika nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih tačaka. Sve što uvećava moć i vlast jeste ispravno primenjivati. Iako se neki Makijavelijevi saveti mogu smatrati beskrupuloznim, sam Makijaveli upozorava da realno ne treba mešati sa idealnim. U svom najpoznatijem delu, Vladaocu, piše: „Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, negoli nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne.” – Vladalac MG35 (N)