Kompatibilna sa sledecim modelima: Toshiba Satellite C50-B C55-B C50D-B C55D-B C50B C50T-B C55DT-B C55T-B

Model: XWAVE B Brave Funkcije: FM radio, microSD, USB FLESH, mikrofon i AUX ! Bluetooth: V5.0 + EDR Snaga: 15W/4Ω (5W + 2x5W) Drajveri: 3` + 2x2` Frekvencijski odziv: 80Hz - 20Khz Radna udaljenost: do 10m SNR: 80db Baterija: 7.4V, 2000mAh Li-ion Vreme reprodukcije pri srednjoj glasnoći: 4-9h Punjenje: DC5V / 2A Vreme punjenja: 4-6h. Ostalo: TWS (True Stereo Sound) - bežično uparite dva ista zvučnika da dobijete stereo zvuk Ručka za nošenje, drzac za mobilni na samom zvucniku ! Karaoke funkcija Zvuk visokog kvaliteta Funkcija uštede energije Memorija usled nestanka energije USB ulaz, microSD, glasovni podsetnik, handsfree funkcija Indikator punjenja Dimenzije: 190 x 155 x 120 mm Težina: 1400g

Bežični zvučnik sa dometom rada do 10 m Ručka za nošenje omogućava brz i jednostavan prenos Litijum-jonska baterija od 2000 mAh pruža vreme punjenja do 6 h FM radio i karaoke funkcija nudi mnogo dobre zabave

Snaga: 10W Konekcije: SD, USB, AUX Funkcije: FM radio Bluetooth: V3.0 + EDR Podrška: L2CAP, A2DP (AVCTP, AVDTP, AVRCP), mogućnost prijema audio signala i kontrolisanje uređaja koji je izvor audio signala Impedansa: 4Ω Frekvencijski odziv: 120 – 20000Hz Radna udaljenost: Do 10m Baterija: Li-ion 1200mAh Vreme trajanja baterije: Do 2.5h Ostalo: Mikrofon za hands-free funkciju Dimenzije: 80 x 80 x 180mm Težina: 590g Boja: Crvena

Snaga: 10W Konekcije: SD, USB, AUX Funkcije: FM radio Bluetooth: V3.0 + EDR Podrška: L2CAP, A2DP (AVCTP, AVDTP, AVRCP), mogućnost prijema audio signala i kontrolisanje uređaja koji je izvor audio signala Impedansa: 4Ω Frekvencijski odziv: 120 – 20000Hz Radna udaljenost: Do 10m Baterija: Li-ion 1200mAh Vreme trajanja baterije: Do 2.5h Ostalo: Mikrofon za hands-free funkciju Dimenzije: 80 x 80 x 180mm Težina: 590g Boja: Crna

Snaga: 10W Konekcije: SD, USB, AUX Funkcije: FM radio Bluetooth: V3.0 + EDR Podrška: L2CAP, A2DP (AVCTP, AVDTP, AVRCP), mogućnost prijema audio signala i kontrolisanje uređaja koji je izvor audio signala Impedansa: 4Ω Frekvencijski odziv: 120 – 20000Hz Radna udaljenost: Do 10m Baterija: Li-ion 1200mAh Vreme trajanja baterije: Do 2.5h Ostalo: Mikrofon za hands-free funkciju Dimenzije: 80 x 80 x 180mm Težina: 590g Boja: Plava

Snaga: 10W Konekcije: SD, USB, AUX Funkcije: FM radio Bluetooth: V3.0 + EDR Podrška: L2CAP, A2DP (AVCTP, AVDTP, AVRCP), mogućnost prijema audio signala i kontrolisanje uređaja koji je izvor audio signala Impedansa: 4Ω Frekvencijski odziv: 120 – 20000Hz Radna udaljenost: Do 10m Baterija: Li-ion 1200mAh Vreme trajanja baterije: Do 2.5h Ostalo: Mikrofon za hands-free funkciju Dimenzije: 80 x 80 x 180mm Težina: 590g Boja: Siva

Šifra artikla: PCC 4549292003772 Canon MAXIFY MB2050 & MB2350 printers Proizvođač Canon Supplies Model PGI 1500XL Za štampače Canon MAXIFY MB2050 & MB2350 printers Boja Crna

Kompatibilna sa: HP Pavilion Sleekbook Ultrabook 15 15-B 15-b000 15-b100 15T-B 15t-b100 15t-b000 15Z-B

Autor: Branko Golović, Vida Zimonjić Pismo: latinica Format: 16,5x24,5 Br. strana: 878 Povez: tvrd Leksikon srpsko-latinskih reči i izreka sa gramatikom!

Kompatibilna sa: MacBook Air A1369 13.3 Inch MacBookAir4,2 Mid 2011: MC965LL/A (1.7 GHz Core i5) MacBookAir4,2 Mid 2011: MC966LL/A (1.7 GHz Core i5) MacBookAir4,2 Mid 2011: MD226LL/A (1.8 GHz Core i7) MacBook Air A1466 13.3 Inch MacBookAir5,2 Mid 2012: MD231LL/A (1.8 GHz Core i5) MacBookAir5,2 Mid 2012: MD232LL/A (1.8 GHz Core i5) MacBookAir5,2 Mid 2012: MD232LL/A (2.0 GHz Core i7) MacBookAir6,2 Mid 2013: MD760LL/A (1.3 GHz Core i5) MacBookAir6,2 Mid 2013: MD761LL/A (1.3 GHz Core i5) MacBookAir6,2 Mid 2013: MD761LL/A (1.7 GHz Core i7) MacBookAir6,2 Early 2014: MD760LL/B (1.4 GHz Core i5) MacBookAir6,2 Early 2014: MD761LL/B (1.4 GHz Core i5) MacBookAir6,2 Early 2014: MD761LL/B (1.7 GHz Core i7) MacBookAir7,2 Early 2015: MJVE2LL/A (1.6 GHz Core i5 or 2.2 GHz Core i7) MacBookAir7,2 Early 2015: MJVG2LL/A (1.6 GHz Core i5 or 2.2 GHz Core i7)

Kompatibilna sa: Macbook Air 11″ A1370 Late 2010: MC505LL/A (1.4 GHz Core 2 Duo)-A1370 Late 2010: MC506LL/A (1.4 GHz Core 2 Duo)-A1370 Late 2010: MC506LL/A (1.6 GHz Core 2 Duo)-A1370 Mid 2011: MC968LL/A (1.6 GHz Core i5)-A1370 Mid 2011: MC969LL/A (1.6 GHz Core i5)-A1370 Macbook Air 11.6″ A1465 Mid 2012: MD223LL/A (1.7 GHz Core i5)-A1465 Mid 2012: MD224LL/A (1.7 GHz Core i5)-A1465 Mid 2012: MD224LL/A (2.0 GHz Core i7)-A1465 Mid 2013: MD711LL/A (1.3 GHz Core i5)-A1465 Mid 2013: MD711LL/A (1.3 GHz Core i5)-A1465 Mid 2013: MD712LL/A (1.3 GHz Core i5)-A1465 Mid 2013: MD712LL/A (1.7 GHz Core i7)-A1465 Early 2014: MD711LL/B (1.4 GHz Core i5)-A1465 Early 2014: MD712LL/B (1.4 GHz Core i5)-A1465 Early 2014: MD712LL/B (1.7 GHz Core i7)-A1465 Early 2015: MJVM2LL/A (1.6 GHz Core i5 or 2.2 GHz Core i7)-A1465 Early 2015: MJVP2LL/A (1.6 GHz Core i5 or 2.2 GHz Core i7)-A1465

Third College Edition, Webster`s New World Dictionary, Of American English Urednici: Victoria Neufeldt, David B. Guralnik Izdavač: Simon & Shuster, Inc.,New York, 1988. Broj strana: 1576. Dimenzije: 19,5 x 25 x 5,5 cm. Rečnik je moj, u savršenom stanju. Na prvoj unutrašnjoj stranici je posveta.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Parallel Data Switch DB25 sa 3 konektora i dva paralelnim kabla za stampace i skenere. Model: PI 2 Way Data Parallel Switch Part Number: W-25-ABCD Switch Between 2 Parallel Devices Prebacivanje kanala se radi rucno (manuelno) preko prekidaca. Na njega mozete povezati do 2 uredjaja na kanalima koji su oznaceni sa A i B a glavni ulazni kanal je obelezen sa I/O. Ima 3 zenskih (female) paralelnih prikljucaka. Radi na svim laptop i PC racunarima koji imaju paralelni port (DB 25). Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: 3x DB25 Female Connector in/out Multiple Computers share one device or Multiple Devices Shared by one computer All lines transferred No Power Required PC Board Type

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Apple A1314 bezicna blutut tastatura ORIGINAL kojoj ne radi enter taster. Model: A1314 Apple A1314 Wireless Keyboard - Silver (MC184LL/B) Tastatura se povezuje preko blututa i kada treba da se upari otkucaju se lepo brojevi ali posto ne radi enter taster ne mogu da lje da je probam niti da je uparim do kraja. Ide kao neispravna bez rekalmacije i prava na negativnu ocenu. Opis: The Apple A1314 Wireless Keyboard is suitable for use with an iPad, Apple TV, or Mac. This keyboard can connect to your Mac or iPad via Bluetooth. The built-in function keys allow one-touch access to different functions such as volume and brightness. This keyboard is powered by two AA batteries. The intelligent power management system helps conserve battery life. This keyboard automatically powers down, when you are not using it.

Treće dopunjeno i ispravljeno izdanje Izdavač: Prometej, Novi Sad Biblioteka Rečnici, knjiga 1 Autori: Ivan Klajn, Milan Šipka Povez: tvrd Broj strana: 1680 U zaštitnoj kutiji, odlično očuvana. VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. (S-1)

6. IZDANJE Po opštoj oceni javnosti, stručnjaka i korisnika, Veliki rečnik stranih reči i izraza je knjiga koja je dugo nedostajala srpskoj kulturi i na svojevrstan način obeležila je 2007. godinu i polovinu 2008. godine. Kad u zemlji sa potpuno razorenim tržištem knjige ovakvo delo za godinu i po doživi tri izdanja, onda je to znak da su se poklopile potrebe korisnika sa izuzetnim naučno-kulturnim i praktičnim nivoom dela. Od prvog izdanja (krajem decembra 2006. godine) do predavanja u štampu rukopisa trećeg izdanja Velikog rečnika stranih reči i izraza (jun 2008), autori ovog kapitalnog leksikografskog dela, akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka sa saradnicima, kao što su na početku obećali, sistematski su pratili, proučavali i obrađivali strane reči, izraze i skraćenice u našem jeziku, tako da se za nepunih godinu i po dana nakupilo više od hiljadu onih koje nisu ušle u prvo i drugo izdanje, ne računajući tu najmanje još toliko ispravki, izmena i dopuna odrednica već uvrštenih u ranija dva izdanja. Izdavačka kuća Prometej će se s stvaralačkim ponosom pohvaliti i predstaviti na ovom skupu još: posebnu knjigu Izmene i dopune u trećem izdanju Velikog rečnika.(Kupovinom ove knjige čitaoci će imati sve nove izmene i dopune bez potrebe nabavke najnovijeg, trećeg izdanja Rečnika za mnogo manju sumu novca). VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA, na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni LEKSIKON STRANIH REČI Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): • a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); • b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); • c) objašnjenje etimologije - bliže (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); • d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. A među stranim rečima kojih nema u sličnim rečnicima na srpskom jeziku, u Klajnovom i Šipkinom Rečniku su i sledeće reči: aerobik, atačment, aut, biznismen, bilbord, branč, veb, drinker, omaz, vorkšop, fajl, diler i mnoge druge

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Panasonic BL-C101 Network Camera - mrezna IP kamera u FULL pakovanju NOVO! Model: BL-C101CE / PKL-BL-C101CE (B) Panasonic BLC101CE Network Colour Camera (Day and Night) 1/4`audio 10/100 CC 9 V/PoE U FULL kompletu u kutiji dolazi: - Panasonic internet kamera sa integrisanim mikrofonom (S/N: 2ICXF037273) - DC in LAN adapter - adapter napajanja 9V 0.75A Panasonic - strujni kabl za adapter - drzac / nosac za montiranje - zica za zatezanje - CD sa softverom i drajverima - upustvo za upotrebu i ostalo Potpuno ispravna i testirana na Windows 7 x64 operativnom sistemu. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: Server Image compression JPEG (Motion JPEG), MPEG-4 Video resolution 640 x 480, 320 x 240 (default), 192×144 Image quality JPEG (favour clarity, standard, favour motion), MPEG-4 Frame rate*1 Max. 30 frames/sec. (640 x 480*2, 320 x 240, 192 x 144) Security User ID / password, SSL Supported protocols IPv4/IPv6 Dual-Stack IPv4: TCP, UDP, IP, HTTP, FTP, SMTP, DHCP, DNS, ARP, ICMP, POP3, NTP, UPnP™ , SMTP Authentication, RTP, RTSP*3, RTCP, HTTPS, SSL, TLS IPv6: TCP, UDP, IP, HTTP, FTP, SMTP, DNS, ICMPv6, POP3, NDP, NTP, RTP, RTSP*3, RTCP, HTTPS, SSL, TLS User access limit Max. 30 simultaneous users (Max. 10 users in SSL communication) Buffered images*4 Approx. 250 images (320 x 240) • Standard image quality • with time display Image transfer method SMTP*5, FTP, HTTP Image buffer/transfer triggers Alarm, timer or motion detection Network camera Zoom 10x digital zoom (by area) Viewing angle 58° horizontal, 45° vertical Sensor type 1/4 inch CMOS sensor, approx. 320,000 pixels Lens focal point Fixed (focal range: 0.3 m to ∞ ) Lens brightness F2.8 Required light intensity 5 to 10,000 lux (in colour night view mode : 3 to 10,000 lux ) Audio Audio communication One-way communication Audio compression ADPCM 32 kbps Audio bandwidth 300 Hz – 3,4 kHz Audio input Built-in microphone Terminal Network interface Ethernet (10Base-T/100Base-TX) External I/O connector Input: 1 General Operating temperature +5° C to +40° C (+41° F to +104° F) Operating humidity 20% to 80% (no condensation) Dimensions (H x W x D) 85 x 85 x 27 mm (3 3/8 x 3 3/8 x 1 1/16 inches) Weight (only the unit) 100 g (0.22 lb) Power supply (E) Input: 220-240 V AC, output: 9 V DC Power supply (CE) Input: 100-240 V AC, output: 9 V DC Power supply (US) Input: 120 V AC, output: 9 V DC Consumption 2.8 W *1 The frame rate may slow down depending on the network environment, PC performance, image quality, when viewing dark images, etc. *2 For MPEG-4 only. Not applicable to JPEG. *3 Only still images in JPEG format can be displayed on a mobile phone. *4 The maximum number of images that can be buffered depends on image resolution and image quality. For information about MPEG-4 image capacity. *5 POP Before SMTP Authentication and SMTP Authentication (PLAIN, LOGIN, and CRAM-MD5) are supported. Opis: Panasonic Home Network colour Camera for internal use IP66 with CCD 1/4` resolution 640x480pixels 380.000 pixels. Sensibility: 4 lx mode color night - 10 lux mode normal. Possibility to manage the used band. Integrated Web server. Compression JPEG or MJPEG. Max 15fps. Protocols supported: TCP, UDP, IP, HTTP, FTP, SMTP, DHCP, DNS, ARP, ICMP, POP3, NTP. Viewing and managing via web browser and over cellphone by internet HTML or XHTML connection. Power supply 12Vdc trasf. 220Vac included. Weight 100 gr.

kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.