Izdavač: Klett Broj strana: 70 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 22 cm Godina izdanja: 2018. ID: A180223 Zbirka „Zvuci prirode“ je brižno i znalački izabran poklon onima na kojima svet ostaje. U njoj se nalaze 44 pesme koje nas vode kroz svet bubica, šumskih zveri, biljaka... Sve vrvi od života, lepote, radosti, zvukova. U vešto ispevanim stihovima besprekorne rime, ređaju se slike sa neobičnim sintagmama, pesnički umivene i doterane. Tople i blage, pesme nude deci pomalo starinski svet, dobronameran, ušuškan, smiren, koji podstiče na maštanje. Mnoge pesme su prikladne za komponovanje.

Izvanredna edicija poučnih slikovnica, rečnika i priča, izdavači Golden press, Walt Disney, Varner Bros. carton i Hanna Barbera produktion...Vrlo lepe ilustracije, tzvrde korice, neke su oštećene, ali se vidi na slikama. Unutra su većina vrlo dobre, nema žvrljanja niti iscepanbih strana...20x17cm, po 24 strane...

korica okrznuta na ćoškovima, prvi svezak (6 lista) labav, 163str.,tvrdi povez,30cm, š h44

dobro očuvana

Izvanredna edicija poučnih slikovnica, rečnika i priča, izdavači Golden press, Walt Disney, Varner Bros. carton i Hanna Barbera produktion...Vrlo lepe ilustracije, tzvrde korice, neke su oštećene, ali se vidi na slikama. Unutra su većina vrlo dobre, nema žvrljanja niti iscepanbih strana...20x17cm, po 24 strane...

Наслов Три дара [Сликовница] / [превела са италијанског Ксенија Рашовић-Томашев] Врста грађе кратка проза Језик српски Година [б. г.] Издавање и производња Нови Сад : Прогрес, [б. г.] Физички опис [12] стр. : илустр. у бојама ; 25 cm. Други аутори - особа Рашовић-Томашев, Ксенија Збирка Велика сликовница

Наслов Разбојник Мустафа / [превела са италијанског Ксенија Рашовић-Томашев] Врста грађе сликовница Циљна група дечје, опште Језик српски Година [б. г.] Издавање и производња Нови Сад : Прогрес, [б. г.] (Суботица : Панонија) Физички опис [12] стр. : илустр. у бојама ; 25 cm Други аутори - особа Рашовић-Томашев, Ксенија Збирка Велика сликовница ISBN (Брош.) Напомене Кор. насл.

Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd Autor: Đ. Đasi Ilustracije: B. Bodini Prevod: Mirjana Detelić Povez: mek Broj strana: 24 Mali format: 10 x 10 cm Ćirilično izdanje. Odlično očuvana. (K-40)

Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd Autor: B. Tolja Ilustracije: S. Gongalova Prevod: Mirjana Detelić Povez: mek Broj strana: 24 Mali format: 10 x 10 cm Ćirilično izdanje. Odlično očuvana. (K-40)

Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd Autor: B. Tolja Ilustracije: S. Gongalova Prevod: Mirjana Detelić Povez: mek Broj strana: 24 Mali format: 10 x 10 cm Ćirilično izdanje. Odlično očuvana. (K-40)

Broj strana: 32 Format: B-5 Povez: Tvrd Biblioteka: Posebna izdanja Raja Siekinen, Hanu Taina – Gospodin Kralj Gospodin Kralj, je slikovnica za decu koja govori o prijetljstvu malog kralja i njegovog velikog mačka.

BÚJJ,BÚJJ,ZÖLD ÁG...NÉPI GYERMEKJÁTÉKOK- HAJDER EDIT Ebben a könyben több mint 100 játék és foglalkoztató ötlet kínál lehetőségeket a vidám.. kiadás 1975 oldal 223 iskolák ,óvódák részere

Lesekönig. Das Geheimnis der Bärenhöhle - Dirk Walbrecker

Аутор - особа Морје, Габријел Наслов Руменко / Габријел Моријер ; превео Андреја Н. Милићевић Врста грађе роман Језик српски Година 19?? Издавање и производња Београд : Р. Д. Ћуковић, [б. г.] (Београд : `Давидовић`) Физички опис 157 стр. : илустр. ; 21 cm Други аутори - особа Милићевић, Андреја Н. Збирка Класична дела омладинске књижевности : КАДОК. коло 4 ; 39 Kao novo...ima posvetu iz 1943. godine...

Аутор - особа Шпири, Јохана, 1827-1901 = Spyri, Johanna, 1827-1901 Наслов Хајди / Јохана Шпири ; [превео Живојин Вукадиновић] ; [илустровао Раул Голдони] Јединствени наслов Heidi. српски језик Врста грађе роман Језик српски Година 1980 Издање 6. изд. ћирилицом Издавање и производња Zagreb : Mladost, 1980 ([Zagreb] : `Zagreb`) Физички опис 241 стр. : илустр. ; 21 cm Други аутори - особа Вукадиновић, Живојин, 1902-1949 = Vukadinović, Živojin, 1902-1949 Голдони, Раул Павић, Бора = Pavić, Bora Збирка ǂБиблиотека ǂВјеверица ISBN (Полупл.) Напомене Превод дела: Heidi / Johanna Spyri Стр. 239-240: Белешка о писцу / Б. Павић.

Аутор - особа Алечковић, Мира, 1924-2008 = Alečković, Mira, 1924-2008 Наслов Не могу без снова : изабране пјесме / Мира Алечковић ; приредила Неда Бендеља ; [илустрирала Зденка Позаић] Врста грађе поезија Циљна група дечје, опште Језик српски Година 1981 Издање [2. изд.] Издавање и производња Загреб : Mladost, 1981 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 110 стр. : илустр. ; 21 х 17 cm Други аутори - особа Бендеља, Неда, 1929-2005 = Bendelja, Neda, 1929-2005 Позаић-Вујановић, Зденка, 1940- = Pozaić-Vujanović, Zdenka, 1940- Збирка ǂБиблиотека ǂВјеверица / [Mladost, Загреб] Садржај Садржај: Немој никоме рећи; Сунце преде жуту свилу; У мени земља моја сања; Били су дани без сунца; Ухватимо се у коло. ISBN (Картон) Напомене Стр. 105-107: Биљешка о писцу / Н. [Неда] Б. [Бендеља]

Autor - osoba Radović, Dušan, 1922-1984 = Radović, Dušan, 1922-1984 Naslov Ponedeljak : pesme / Dušan Radović Vrsta građe poezija Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod : Narodna knjiga, 1983 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 108 str. ; 21 cm Zbirka Poezija i proza za decu : u četiri knjige ; 1 (Plast. s omotom) Napomene Tiraž 10.000. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG10 (N)

Sankt Peterburg, 2004. Tvrd povez, 313 ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana. Brajan Džejks je knjigu Redvol pisao za posebnu publiku – decu iz škole za slepe u Liverpulu u koju je svojim kamionom dovozio mleko. Knjiga Redvol, prva iz serije koja je usledila, objavljena je 1986. Od tada, Džejks je napisao još šesnaest nastavaka, a broj čitalaca i zaljubljenika u sagu o neustrašivim miševima iz Opatije Redvol se stalno povećavao. Nedugo zatim, Džejksove knjige stiču popularnost u celom svetu, a autor postaje dobitnik mnogih književnih nagrada. Džejksove knjige iz serijala Redvol prevedene su na skoro sve evropske jezike. Na Kupindu su postavljene i ostale knjige iz ove edicije na ruskom jeziku. Pogledajte putem linka: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stefanijak&Grupa=675&iStr=2 7-я книга сериала «Рэдволл». Джейкс Б. Колокол Джозефа, Брайан Джейкс Далеко за пределами замка Флорет славился Гаэль Белкинг благородством и гостеприимством. Этим и воспользовался Урган Нагру. Он коварством завладел замком, а семью Белкингов держит под стражей. Бельчонок Трюфэн чудом выбрался на свободу. По счастливой случайности его находят Мэриел Чайкобой и Дандин — знаменитые воины Рэдволла.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Leo commerce - Beograd, 2007. god. Broširan povez, 20 cm. 337 str. Kada je Crveni kralj otišao iz Afrike, poveo je sa sobom jednu retku zmiju, bou, koju mu je dao neki putujući mudrac. Boina koža bila je crno-srebrna, a oči su joj bile kao crni biseri. Ponekad bi se sjajne oči zatvorile, ali to je bila samo varka... Jenny Nimmo (rođena 15. siječnja 1944.)[1][3] je britanska autorica dječjih knjiga, uključujući fantastične i pustolovne romane, knjige s poglavljima i slikovnice. Rođena u Engleskoj, već 40 godina živi uglavnom u Walesu. Vjerojatno je najpoznatija po dvije serije fantastičnih romana: Trilogiji mađioničara (1986. – 1989.), suvremenim pričama ukorijenjenim u velškom mitu i Djeca crvenog kralja (2002. – 2010.), u kojima se pojavljuju školarci obdareni čarobnim moćima. Snježni pauk, prva od knjiga o čarobnjaku, osvojila je drugu godišnju Nestlé Smarties Book Prize[a] i nagradu Tir na n-Og 1987. kao najbolja knjiga na originalnom engleskom jeziku s autentičnom velškom pozadinom. Kameni miš je bio visoko hvaljen za Carnegieovu medalju 1993..[4][b] Nekoliko drugih njezinih je ušlo u uži izbor za nagrade za dječju knjigu....

Sankt Peterburg, 2003. Tvrd povez, 393 ilustrovane strane. Sem diskretno upisanog imena prethodnog vlasnika na predlistu, knjiga je lepo očuvana. Brajan Džejks je knjigu Redvol pisao za posebnu publiku – decu iz škole za slepe u Liverpulu u koju je svojim kamionom dovozio mleko. Knjiga Redvol, prva iz serije koja je usledila, objavljena je 1986. Od tada, Džejks je napisao još šesnaest nastavaka, a broj čitalaca i zaljubljenika u sagu o neustrašivim miševima iz Opatije Redvol se stalno povećavao. Nedugo zatim, Džejksove knjige stiču popularnost u celom svetu, a autor postaje dobitnik mnogih književnih nagrada. Džejksove knjige iz serijala Redvol prevedene su na skoro sve evropske jezike. Na Kupindu su postavljene i ostale knjige iz ove edicije na ruskom jeziku. Pogledajte putem linka: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stefanijak&Grupa=675&iStr=2 6-я книга сериала «Рэдволл», Мартин Воитель, Джейкс Б. Шестая книга сериала «Рэдволл». Хитрый и жестокий горностай Бадранг был известным морским разбойником, капитаном пиратской флотилии. Сотни и сотни захваченных им рабов трудились над постройкой неприступной крепости, сидя в которой Бадранг собирался повелевать окружающими землями. Но свирепый разбойник не знал, что среди захваченных им пленников оказался Мартин, отважный мышонок, прирожденный воин, который не смог смириться с несправедливостью и тиранией. Тот самый Мартин, которого вскоре стали называть Мартин Воитель.

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]