Priče za djecu B. Ćopić lok81

THE TRUMPET OF THE SWAN AUTORI: E. B . WHITE Louis is scared when his father tells him that he’s different from other swans. He doesn’t want to be different. Even though he can’t talk, Louis knows he could learn to read and write, if only he could get into school. Sam Beaver, a boy who understands all wild things, agrees to help. But Mrs. Hammerbotham isn’t sure she can handle a Trumpeter Swan in her classroom. IZDAVAČ: SCHOLASTIC INC. GODINA IZDANJA: 2005. MEKE KORICE ENGLESKI JEZIK BROJ STRANA: 210 STR. STANJE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KESA NA STOČIĆU

Vladimir Kirin, ilustrovana azbuka, na ćirilici, Naklada Kolor Zagreb, nema godine, propale heftalice, ostalo dobro...25x21cm,

Zakoračite u svet Hansa Kristijana Andersena, jednog od najpoznatijih pisaca za decu. Andersenove bajke su poznate širom sveta i sa istim žarom osvajaju srca najmlađih, ali i malo starijih čitalaca. Ova čudesna zbirka donosi jedanaest toplih priča o ljubavi, avanturama, vrlinama i izdržljivosti, koje će vas očarati i kojima ćete se uvek rado vraćati.

Zakoračite u svet Hansa Kristijana Andersena, jednog od najpoznatijih pisaca za decu. Andersenove bajke su poznate širom sveta i sa istim žarom osvajaju srca najmlađih, ali i malo starijih čitalaca. Ova čudesna zbirka donosi jedanaest toplih priča o ljubavi, avanturama, vrlinama i izdržljivosti, koje će vas očarati i kojima ćete se uvek rado vraćati.

Najbolji način prvog upoznavanja sa brojevima jeste putem vežbanja. Piši-briši mehanizam osmišljen je tako da mališanima omogući da, pomoću obrisivog flomastera, iznova i iznova ponavljaju i na taj način utvrde naučeno gradivo. Ova knjiga je savršen način da mališani, kroz igru i zabavu, nauče da broje od 1 do 20. Uz piši-briši stranice i obrisivi flomaster deca će, prateći jednostavna uputstva, pisati brojeve, što je odličan prvi korak u učenju.

Najbolji način prvog upoznavanja sa brojevima jeste putem vežbanja. Piši-briši mehanizam osmišljen je tako da mališanima omogući da, pomoću obrisivog flomastera, iznova i iznova ponavljaju i na taj način utvrde naučeno gradivo. Ova knjiga je savršen način da mališani, kroz igru i zabavu, nauče da broje od 1 do 20. Uz piši-briši stranice i obrisivi flomaster deca će, prateći jednostavna uputstva, pisati brojeve, što je odličan prvi korak u učenju.

Knjiga o izuzetnim ženama dinastije Karađorđević ima za cilj da pruži zanimljive informacije mladim čitaocima o ličnostima iz naše prošlosti, ali i svima koji vole i proučavaju istoriju našeg naroda. Knjiga je obogaćena umetničkim portretima, originalnim arhivskim fotografijama i živopisnim ilustracijama. Knjiga je dobitnik nagrade „Stuplje ” za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Maria Pascual Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara. Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

AUTOR: Branislav Nušić NASLOV: Devetstopetnaesta-tragedija jednog naroda IZDAVAC: Pi-voda GODINA: 2002. POVEZ: mek (KB:182)

Prodajem šest dečijih svetskih poznatih knjiga i naslova od isto tako poznatih i pisaca...većina su lektire za osnovnu školu- Naslovi: 1.Orlić-Ljubomir Milan-roman 2.Sumnjivo Lice-B.Nušić 3.Knjiga o Dzungli 4.Dečaci Pavlove ulice 5.Put oko sveta za 80 dana -Žil Vern 6.Morska Zmija-Žil Vern-tvrd povez Izdavači:prosveta,dečije novine,zavod za udzbenike vidi slike

Knjiga o izuzetnim ženama dinastije Obrenović ima za cilj da pruži zanimljive informacije mladim čitaocima o ličnostima iz naše prošlosti, ali i svima koji vole i proučavaju istoriju našeg naroda. Knjiga je obogaćena umetničkim portretima, originalnim arhivskim fotografijama i živopisnim ilustracijama. Knjiga je dobitnik nagrade „Stuplje ” za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti.

Аутор - особа Jarunková, Klára, 1922-2005 Наслов О језичку који није хтео да говори / Клара Јарункова ; [превела Јасна Новак ; илустровала Ирена Тарасова] Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1965 Издавање и производња Београд : Младо поколење, 1965 ([б. м. : б. и.]) Физички опис 28 стр. : илустр. у бојама ; 27 cm Други аутори - особа Novak, Jasna Tarasova, Irena ISBN (Картон)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Mladost - Zagreb, 1979. god. Tvrd povez, 21 cm. 117 str. Ilustrovano Biblioteka Vjeverica Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 - Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“ . Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Tvrd povez - 247 strana - 21 cm PROSVETA 1990 Korice sa vidljivim znacima korišćenja - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 3

Аутор - особа Кирин, Владимир Наслов Дивље животиње : сликовница за пресликавање / В. Кирин Врста грађе сликовница ; дечје, опште Језик српски Година 195? Издавање и производња Загреб : Колор, [б. г.] Физички опис [21] стр. : илустр. ; 19 cm

ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Српске народне приче ВУК КАРАЏИЋ Б е о г р а д 1 9 8 4 ЗЛАТНА ГРЛИЦА 22 ПРИЧЕ Речник Илустрације Ћирилица Тврде корице 167 страница НЕКОРИШЋЕНО Изврсно за поклон !!!!!!!!!!!!!

Zabava sa kredama – A, B, V pomaže deci da nauče da pišu slova pomoću kreda. Ono se najpre uvežbava praćenjem strelica i tačkica, a potom mališani samostalno pišu. Sa piši-briši stranicama i kredama u boji pisanje postaje lako i zanimljivo! Piši, oboj, crtaj – zabavljaj se i uči!

Zabava sa kredama – A, B, V pomaže deci da nauče da pišu slova pomoću kreda. Ono se najpre uvežbava praćenjem strelica i tačkica, a potom mališani samostalno pišu. Sa piši-briši stranicama i kredama u boji pisanje postaje lako i zanimljivo! Piši, oboj, crtaj – zabavljaj se i uči!

СЛИКОВНИЦА СЛАГАЛИЦА DISNEY EGMONT Б е о г р а д 2 O 1 3 Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! Сликовница и слагалица за принцезе паметнице! Намењено деци старијој од 3 године !!! 4 принцезе !!! Принцеза Аурора Сирена Аријела Златокоса Принцеза Снежана ........................................................... Ћирилица 5 табли !!! 3О поља !!! У боји !!! НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О

Аутор - особа Крклец, Густав Наслов Цвеће / Густав Крклец ; илустровао Владимир Кирин Врста грађе кратка проза Језик српски Година 19?? Издавање и производња Загреб : Наклада Р.В.И., [б. г.] Физички опис [20] стр. : илустр. ; 19 цм Предметне одреднице Раскази, детски хрватски Malo iskrzana prednja korica i prvi list, odvojeni listovi, unutra vrlo dobro...

Аутор - особа Филиповић, Влада Наслов Зека Пега и Муле слон / написао Влада Филиповић ; илустровао Брана Јовановић Врста грађе бајке Језик српски Година 19?? Издавање и производња Загреб : Наша дјеца, [б. г.] Физички опис 23 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Јовановић, Брана Rđa oko spajalica, odvojene korice, ostalo vrlo dobro...

TON TELEHEN ZAR NIKO NIJE LJUT? DEJADORA 2005 Biblioteka L A T E B R A AUTOROVA SLIKA Ilustrovala : ANEMARI VAN HARINHEN Prevela sa holandskog : OLIVERA PETROVIĆ VAN DER LEEUW ............................................................. Izvanredne ILUSTRACIJE U BOJI TVRDE KORICE LATINICA 21 CM 64 STRANICA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 2005 Ekstra za DEČJI POKLON *****

ПУЖЕНКО И ЊЕГОВА КУЋА Роман о пужу који је измислио кућу из снова ВЕСНА ВИДОЈЕВИЋ-ГАЈОВИЋ ПРОСВЕТА Б е о г р а д 2 О О 1 Пажња !!! ДЕЧЈИ РОМАН У 15 ГЛАВА !!!!!! Илустрације у боји Белешка о аутору Ћирилица Тврде корице Шивен повез 112 страница Горњи ћошак задњих корица мало `чукнут` НЕКОРИШЋЕНО !!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”. Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste.