EZERMESTER A B C SZÜCS JÓZSEF ,KEMÉNY KÖTÉS NAGY FORMÁT,1972 OLDAL 300.FEDŐ LAP SÉRÜLT -GERINC RÉSZ HIÁNYOS .

Autor: Ratko B. Stojković Format: 14x24 Povez: broširan Br. strana: 232 Leksikon literata laureata - srpske književne nagrade: 1839-2002!

B. Ratković / R. MićunovićPlavi u orbitiJugosloveni na Svetskim fudbalskim prvenstvimaMeki povez6/35

Prodajem knjigu Memoari 1963-1969 L. B. Džonsona, izdanje ,,Globusa” iz Zagreba iz 1974. Na koricama su vidljivi znaci korišćenja, a unutra je kao da je nekorišćena.

Esej o skinhedima - Dragoljub B. Đorđević Junir Sven Nišiz 2003. 32 strane. Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 17062022K

Svet u zrnu peska - B.B Kudrjavcev .

Miodrag B. Protić – MILENA PAVLOVIĆ – BARILLI Život i delo (Prosveta, Beograd, 1966, tvrd povez, 221 str., ilustrovano) Zaštitna folija je iskrzana na nekoliko mesta (videti sliku); knjiga je inače u dobrom stanju. IV-03

Miodrag B. Šijaković (priređivač knjige) : SIGNALIZAM U SVETU , Beogradska knjiga 1984, str. 112. Izbor tesktova stranih estetičara, teoretičara i kritičara o našem avangardnom pokretu Signalizam - Književni pravac Očuvanost 4. Sadržaj na slici.

Reči u senci : ogledi o prećutanoj srpskoj poeziji završne trećine dvadesetog i početka dvadesetprvog veka -Aleksandar B. Laković Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani` Kraljevo, 2018. 20 cm, 229 str., meki povez, ćirilica. K.D.S.O. 3. 2

B. UOLS - PROGRAMMIROVANIE NA BEISIKE IZDAVAČ. MOSKVA STRANA. 336 TVRDOG POVEZA STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 2

B. N. KUTUZOV - VZRBIVNBIE RABOTBI IZDAVAČ: NEDRA MOSKVA STRANA: 368 TVRDOG POVEZA STANJE: VEOMA OČUVANA KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 342

NAUČNA ANALIZA LIČNOSTI Rejmond B.Katel 1978 bigz tvrd povez 21 cm na predlistu ispisan datum Izdavač: BIGZ Biblioteka: Misao i dileme Prevod dela: The Scientific Analysis of Personality by Raymond B. Cattell Prevod: Slobodan Petković Broj strana: 475 Format: 20.5x14.5 stanje vrlo dobro

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Svetlost joge - B. K. S. Ajengar Izdavač: Komiko Godina izdanja: 2017 Broj strana: 443 Format: 24 cm Povez: Tvrdi „Joga je idealna tehnika kojom se odagnava fizički i duševni bol, koja štiti naše telo, stvarajući snažan osećaj samopouzdanja i vere u sebe. Samom svojom prirodom ona je u neraskidivoj vezi sa univerzalnim zakonitostima, jer su strpljenje i poštovanje života i istine neizbežni činioci sadržani u smirenom udahu, duševnom miru i čvrstoj volji.” Jehudi Menjuhin Prvo izdanje knjige Svetlost joge (Light on Yoga) na srpskom jeziku izašlo je u godini nakon što je ovaj svet napustio njen autor, B. K. S. Ajengar, najpoznatiji i najuticajniji učitelj u istoriji joge. Njegov uticaj se kroz jogu proširio i na druge oblasti života te ga je 2004. magazin Time proglasio za jednog od 100 najuticajnijih ljudi na svetu. B. K. S. Ajengar sledi liniju svog učitelja Sri T. Krišnamačarije, koji je početkom 20. veka postavio temelje moderne joge. B. K. S. Ajengar na tim temeljima izgrađuje svoj stil joge koji vremenom prerasta u standard i primenjuje se u drugim stilovima joge. više Knjiga Svetlost joge, kapitalno delo moderne joge, prvi put je izašla iz štampe 1965. a potom imala mnogo izdanja i nikada nije izgubila na aktuelnosti mada su fotografije iste kao u prvom izdanju. Obavezna literatura i udžbenik za svakog posvećenog vežbača i učitelja joge koji želi da shvati suštinu joge kroz vežbanje. S pravom se naziva Biblijom joge, budući da je najpotpuniji vodič kroz filozofiju i praksu ove drevne veštine.Prvi deo knjige kroz filozofiju i psihologiju joge objašnjava šta je joga.Drugi deo sadrži fotografije autora u joga položajima – asanama. Uz svaku fotografiju asane detaljno je objašnjeno kako se postupno ulazi u položaj, kako i koliko dugo se ostaje u položaju, način disanja i pravilan izlazak iz položaja. Za svaki položaj objašnjene su dobrobiti, terapeutska svojstva i kontraindikacije. U posebnom poglavlju objašnjeno je izvođenje i primena bandi i krija. Treći deo bavi se tehnikama i efektima disanja – pranajame. U okviru trećeg dela je poglavlje koje nudi različite sekvence asana. Posebno poglavlje posvećeno je raznim bolestima i navode se asane koje povoljno deluju na njihovo isceljivanje ili imaju preventivnu ulogu. Srpsko izdanje knjige Svetlost joge odlično je preveden tekst uz sve teškoće i izazove koje zahteva prevod s engleskog jezika koji obiluje specifičnim izrazima vezanim za jogu i transkribovanje izraza sa sanskrita koji je sintetički jezik. Velika je veština prevesti knjigu koja se bavi ovako specifičnom temom kao što je joga. Prevod je u duhu teme vrlo jasan i precizan i napisan vrlo lepim jezikom. – Zoran Zrnić, Joga studio Hipokrat, Novi Sad „Knjiga Svetlost joge B. K. S. Ajengara zasluženo je stekla status Biblije joge za učitelje i posvećenike i preobrazila je ovu drevnu veštinu učinivši je jednim od stubova života savremenog čoveka.“ – YOGA JOURNAL „600 slika i veoma detaljni opisi asana i filozofskih postavki… Fotografije koje ilustruju asane mogu se lako pratiti zahvaljujući dizajnu u kom slede sve korake u procesu vežbanja. Svesrdno preporučujemo ovu knjigu.“ – WELLNESS „Ovo je najbolja knjiga o jogi… Već sam uvod u filozofiju joge vredan je zasebne knjige. Neophodno štivo za svakoga ko želi da nauči tehnike joge od vrhunskog učitelja.“ – ASTRAL PROJECTION „Za posvećenog učenika hata joge ovo je najsveobuhvatniji priručnik na tržištu.“ – ATLANTA JOURNAL-CONSTITUTION „Izdavač preporučuje ovu knjigu kao ’najpotpuniju, najpraktičniju i najsvrsishodnije ilustrovanu knjigu o jogi na tržištu’. Ona je upravo to.“ – CHOICE

Autor: B. K. S. Ajengar Žanrovi: Hobi, Ezoterija Pismo: Latinica Broj strana: 344 Povez: Tvrd Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2018. U ovom klasičnom delu legendarni učitelj joge objašnjava tehnike disanja u okviru sveobuhvatne filozofije joge. U prvom delu knjige predstavljena je teorija, umetnost i tehnike pranajame. Drugi deo donosi izuzetna saznanja na planu meditacije i opuštanja. Ova pouzdana i praktična knjiga je najbolji vodič kako za početnike tako i za iskusne instruktore joge. yoga

Mek povez, veci format, br.strana 136, Chess Informant, Bgd 1996.god. Autor - velemajstor Dzon Van der Wiel Stanje - odlicno 5 (nova, nekoriscena) SICILIJANSKA ODBRANA (RAUZEROV NAPAD) B 67-69 Teoretska knjiga za ljubitelje ove varijante Sicilijanske odbrane. U knjizi je dat celokupan pregled teorije otvaranja B67-69 po varijantama i klasifikaciji. Notacija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled i analizu. U drugoj polovini knjige je prikazano 100 odabranih partija ove varijante Sicilijanske odbrane za sahiste i ljubitelje saha odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Miloš R. Perović. 1. `Istorija moderne arhitekture : antologija tekstova. Knj. 2/A, Kristalizacija modernizma, Veliki majstori / [priredio] Miloš R. Perović ; [prevodioci Jelena Bogdanović ... et al.].` Beograd: Arhitektonski fakultet, 1999. 551 str. : ilustr. ; 24 cm. 2. `Istorija moderne arhitekture : antologija tekstova. Knj. 2/B, Kristalizacija modernizma : avangardni pokreti / [priredio] Miloš R. Perović ; [prevodioci Nikolina Bijelić ... et al.].` Beograd: Arhitektonski fakultet, 2000. 567 str. : ilustr. ; 24 cm. Potpis na predlistu i nešto podvlačenja grafitnom koje se može lako obrisati.

Б. А. Шишман - СТАТИКА СООРУЖЕНИЙ Москва Стройиздат, 1989. Тврде корице Формат: 14х20,5 цм страна 384 Књига није коришћена, прве чисте стране после(пре) корица су пожутеле тј имају жуте флеке и не може се сматрати новом

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Đurđević, Dejan B., 1974- = Đurđević, Dejan B., 1974- Naslov Institucije naslednog prava / Dejan B. Đurđević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2010 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 352 str. : graf. prikazi ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂPravna biblioteka. ǂEdicija ǂUdžbenici i priručnici ; ǂknj. ǂ17 (broš.) Napomene Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 13-14. Predmetne odrednice Nasledno pravo Pisan na moderan način i na osnovu uvida u relevantnu domaću i stranu literaturu, udžbenik obuhvata najvažnije pojmove iz oblati naslednog prava i proističe iz mnoštva izvora pravne literature, pozitivnih zakona, rešenja uporednih pravnih sistema i sudske prakse. Predstavlja nezaobilaznu literaturu za sve koji se teorijski ili praktično bave naslednim pravom. PREDGOVOR Ova knjiga pisana je za studente pravnih fakulteta u Srbiji koji pohađaju nastavu i polažu ispit iz naslednog prava. Namena knjige opredelila je njenu sadržinu i način izlaganja materije. Želeo sam da studentima pružim neophodna znanja o institutima naslednog prava, njihovoj pravnopolitičkoj funkciji, rešenjima važećeg srpskog zakonodavstva i stanovištima koja su se iskristalisala u teoriji i sudskoj praksi. Studije prava moraju da pokažu i praktičnu stranu disciplina koje se izučavaju. Udžbenik iz pozitivnopravnog predmeta treba da doprinese da se kod studenata razvije pravnički način rezonovanja i smisao za rešavanje slučajeva. Jer, pravna nauka u prvoj liniji predstavlja praktičnu nauku. Iz tog razloga, izlaganja u ovoj knjizi potkrepljena su brojnim primerima iz domaće i inostrane sudske prakse. Ni student, ni svršeni pravnik ne smeju ni za trenutak da izgube iz vida uzajamnu uslovljenost prava i prakse: „Pravo bez slučajeva je nefunkcionalno; ali tek pravo od činjeničnog stanja stvara slučaj.“ Svesno sam izbegavao da dajem prikaze (opise) rešenja u uporednom pravu, jer smatram da takav pristup zbunjuje studente. Komparativistici se pribegavalo samo onda kada je to bilo neophodno da bi se objasnili instituta srpskog prava koji su recipirani ili slični ustanovama koje postoje u nekom stranom pravnom poretku. Ovaj udžbenik bi mogao koristiti i diplomiranim pravnicima, kako onima koji svoja znanja žele da prodube na poslediplomskim i specijalističkim studijama, tako i praktičarima koji se sreću s problemima naslednog prava. Voleo bih da ova knjiga kod studenata i ostalih čitalaca pojača interesovanje za nasledno pravo i da ih podstakne da ovu građansko-pravnu disciplinu produbljeno proučavaju. Unapred zahvaljujem na svakoj primedbi, sugestiji ili kritici. Beograd, decembar 2009. Autor MG115 (N)

Elfreda Hedger - ENGLISH B, 2nd Edition For use with the International Baccalaureate diploma programme Edition: 2nd edition Izdavač: IBID Press Godina izdanja: 2005 Povez: mek Broj stranica: 578 Knjiga je odlično očuvana, gotovo besprekorno, samo na gornjem uglu korica postoje tragovi savijanja i na jednoj stranici na margini sitno zacepljenje; nema pisanja niti podvlačenja - stanje možete videti na fotografijama. s

Evropski rat 1914 . - Nikola B . Popović retko ,rasprodato izdanje - 2014 .godina , Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 109 stranica lepo ocuvana ,jednom procitana Izdavač: Fondacija Radost Evropski kontinent vekovima je bio poprište ratova, zločina, ubistava, patnje, uništavanja svakovrsne imovine, pljačke raznovrsnih predmeta, pri čemu je čovek i sam postajao roba (rob). U ljudsku svest, ko zna kada, urezalo se saznanje o suštini rata, koje se može smestiti u tri reči: smrt, vatra, patnja. Za vreme od sto godina od početka Prvog svetskog rata, sada ga je pomodno zvati i Veliki rat, napisan je ogroman broj zaista naučnih radova, primenom tradicionalnih metoda istorijske nauke. Autori su profesionalni istoričari, razume se, različite nacionalnosti i državne pripadnosti. Ta literatura nastala je na jezicima velikih sila, učesnica rata, ali i na jezicima malobrojnih naroda i manjih država gde je i mesto istoriografije nastale na srpskom jeziku. Nikola B. Popović. Ogromna literatura o navedenom ratu nastala je po diktatu politike. Popović ne spori da su pojedini autori, bez obzira na stručnu kompetentnost, pisali s istinskim ubeđenjem da su na polju nauke, ali potcenjujući istorijske izvore. Tu je osnovna greška. Istovremeno, takođe veliki broj kvazinaučnika, skribomana, plaćenika, pisali su po narudžbini, svesno s tezom (tj. „istinom”) unapred, ponirući u krivotvorenje i obmane. Dokazi za ove teške reči nalaze se u istorijskim izvorima prvog reda, koji su pomenutim piscima ili nepoznati ili ih prećutkuju, a za sopstvene teze ne iznose valjane argumente. Tako je, na primer, istovremeno sa Sarajevskim atentatom izbačena tvrdnja (a dobila je i oblik optužbe) da su zvanična Srbija i Rusija organizatori atentata. Za proteklih sto godina niko nije ponudio nijedan dokaz za to. Naprotiv, ima i previše dokaza za suprotno. -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na ziro racun ( kutija keno )

Књига `Полако Митре, стигнућеш` производ је необичног жанра. То је роман који не скрива религиозну и чак теолошку усмереност. Главни јунак ове прозе, Митар, налази се на путу од греха ка покајању и ми можемо рећи да се у нашој књижевности до сада није појавило дело које би тако суптилно и талентовано завирило у душу православног субјекта. САДРЖАЈ Слободан Ракитић: Књига о Митру И.Б. Глушацког, 5 Роман `Полако Митре стигнућеш`, 9 Полако Митре, стигнућеш, 13 Старо време-ново време, 19 Угледао сам чаробну кутију, 23 Друго виђење чаробне кутије, 35 На Светог Саву, 55 Време рата, 73 Опомена, 87 Повратак, 107 Причешће, 195 Епилог, 203 Детаљни подаци о књизи Наслов: Полако Митре стигнућеш Издавач: Samostalni izdavač Ilija B. Glušacki Страна: 208 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x21 cm Година издања: 2006 c8