REČNIK BANKARSTVA I FINANSIJA (englesko-srpski/srpsko-engleski) Biljane Simurdić, u recenziji doc. dr Predraga Kapora, obuhvata oko 30.000 odrednica. Štampan na 916 strana, formata A5, na 100 gr ofsetnom papiru, sa višebojnom tvrdom koricom. Odrednice su poređane abecednim redom pri čemu je uzet u obzir redosled slova kompletne odrednice, a ne pojedinačnih reči (npr. bank, bankable, bank credit). Ako jedna odrednica ima više značenja, ona su odvojena tačkom i zarezom, a ako se radi o sinonimima, oni su odvojeni zarezom. Rečnik sadrži i skraćenice i akronime koji su dati i kao zasebne odrednice i u zagradi iza odrednice koju označavaju. REČNIK je namenjen akcionarima, bankarima, brokerima/dilerima, investitorima, osiguravateljima, polaznicima stručnih kurseva, prevodiocima, studentima, svim učesnicima u međunarodnom poslovanju. Izdavač: Žarko Albulj, tvrdi povez.

AUTOR: Blagoje Brančić i Đorđe Dera NASLOV: Srpsko-mađarski rečnik IZDAVAC: Srpska manastirska đtamparija GODINA: 1894. POVEZ: tvrd, na prvoj strani beleška mastilom (KB:179)

SECOND COLLEGE EDITIONS / David B. Guralnik, Editor in CHIEF / WORLD PUBLISHING / 1692 str. + table sa ilustracijama / ; 28x22 cm.

Twenty-fifth Edition Izdavač: W. B. SAUNDERS, Philadelphia- London - Toronto 1748 str. : ilustr. ; 18 x 26 str. / Mek povez

Branko B. Golović - Frazeološki srpsko-italijansko-francuski rečnik , izdanje albatros plus . Knjiga je potpuno nova jedino sadrži posvetu na predlistu..

ILLUSTRIERTE TECHNISCHE WORTERBUCHER IN SECHS SPRACHEN Deutsch - Englisch - Russisch - Franzosisch - Italienisch - Spanisch Herausgegeben von ALFRED SCHLOMANN B A N D II ELEKTROTECHNIK UND ELEKTROCHEMIE Mit 3965 Abbildungen und zahlreichen Formeln VERLAG VON R. OLDENBOURG MUNCHEN 1963 1304 str. ; ilustr. ; 24 cm. - Tvrd povez / U KNJIZI SE NALAZI PEČAT BIBLIOTEKE

LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA - BUNJEVACA I ŠOKACA 2-3-4 - LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA - BUNJEVACA I ŠOKACA 2 B-Baž, 77strana, ilustrovano, izdavač: HRVATSKO AKADEMSKO DRUŠTVO - Subotica 2004. - LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA - BUNJEVACA I ŠOKACA 3 Be-Br, 67strana, ilustrovano, izdavač: HRVATSKO AKADEMSKO DRUŠTVO - Subotica 2005. - LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA - BUNJEVACA I ŠOKACA 4 Bu, 73strana, ilustrovano, izdavač: HRVATSKO AKADEMSKO DRUŠTVO - Subotica 2005. Značajni su četvrti i deveti svezak, koji sadrže podatke o bunjevačko-hrvatskim organizacijama, ustanovama, udrugama i tiskovinama.

Miodrag B. Jovanović: RJEČNIK GOVORA PAŠTROVIĆA - PAŠTROVIĆI Tvrd povez, 25cm, 397strana, izdavač: CRNOGORSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI - Podgorica U predgovoru, autor Rječnika govora Paštrovića, Miodrag Jovanović piše da je za izradu ovog leksikografskog djela bilo potrebno više godina sakupljačkog rada na terenu, snimanja živog govora te da se težilo popisu leksema iz različitih oblasti života. Jedna od oblasti za čijim se leksikografskim opisom osjećala velika potreba jeste primorska oblast Paštrovića, područje burne prošlosti, koje je zbog pripadnosti raznim državama postalo rudnik raznih leksema, domaćih i stranih korijena.

Veliki rečnik stranih reči i izraza Šipka,Klajn (u kutiji)*6684*01-2023 sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu Ivan Klajn , Milan Šipka autor-i 5,-izdanje Izdavač: Prometej, Novi Sad 2010.g ISBN: 978-86-515-0482-5 Tvrd povez,ćirilica,Br.strana: 1680., format:23,5 x 18 cm , težina 2550 .grama stanje: kao nov-nema vidljivijih tragova korišćenja `Veliki rečnik stranih reči i izraza`, na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživackog rada u lingvistici. `Veliki rečnik stranih reči i izraza` Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbu?nom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - bliže (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. A me?u stranim re?ima kojih nema u sličnim rečnicima na srpskom jeziku, u Klajnovom i Šipkinom Rečniku su i sledece reči: aerobik, atačment, aut, biznismen, bilbord, branč, veb, drinker, omaž, vorkšop, fajl, diler i mnoge druge... ‘’Dragocen poduhvat srpske leksikografije.’` - Građanski list `Reč je o sveobuhvatnom rečniku u kome se nalaze sve dosad zabeležene pozajmljenice i pojmovi, uključujući i najnovije, koji su ušli u srpski jezik iz svih oblasti života.` - FONET `Ovaj rečnik otklanja mnoge pogreške i mane svojih prethodnika… Napravljen je s velikom leksikografskom kulturom.` - Dr Bogdan L. Dabic, RTS Oblast: Rečnici, strani jezici, Srpski jezik Izdavač: Prometej Novi Sad

Rečnik srpskog žargona Borivoj Gerzić prvo izdanje, 2012. format: 13,5 x 20 cm strana: 400 izdavač: SAI, Beograd latinica CENA U KNJIŽARAMA: 1870 DIN. Iz recenzije «Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte).» Aleksandar Milanović «Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika.» Pavle Ćosić O žargonu Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng – jedan od njegovih najnestalnijih oblika – gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas – prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona – u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta – pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.). Ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava u svakoj kulturi, pa i korene žargona treba tražiti u dubinama svesti, u podsvesti. Volt Vitmen je žargon definisao kao `pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi`. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su, recimo, Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju. Bez žargona bi, možda, i savremena literatura bila beskrvna i nedovoljno izražajna. Žargon je do te mere prisutan da je gotovo nemoguće baviti se literaturom a ne upotrebiti makar neki žargonski izraz, pogotovo ako je reč o delima namenjenim mladima, ili delima koja sami mladi stvaraju. Moglo bi se reći da se baš u žargonu najjasnije ogleda težnja mlađe populacije da menja postojeće, ustaljeno, nasleđeno; upravo im žargon omogućava da slobodno stvaraju nove reči i svojevrstan paralelni jezik. S obzirom na to da su tajni jezici, žargon i argo, na neki način, osnova slobodarske misli još od `mračnog` srednjeg veka, žargon može da se shvati i kao avangarda, alternativa postojećem, mada ima i onih koji ga smatraju za `đubrište` jezika (odakle, opet, može nastati nova, sveža, efektna reč). Ne bi trebalo zaobići ni činjenicu da potreba za žargonom nastaje i onda kada je neophodno tajno se sporazumevati, pogotovo danas u zagušenim urbanim i stambenim sredinama, opterećenim generacijskim sukobljavanjima. Postojanje žargona nesumnjiv je znak bogatstva jednog jezika. Reč je o masovnoj, slikovitoj zameni bajatih, istrošenih pojmova: postojeće reči tokom dugogodišnje upotrebe gube svežinu i oštrinu, pa su potrebni novi izrazi za iste pojmove, koji će biti emotivno snažniji. Ili, kao što Markuze, kritikujući ideologiju razvijenog industrijskog društva i autoritaran jezik, lucidno primećuje: `Popularni jezik upada u oči svojim prkosnim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i poluoficijelno rasuđivanje. Retko su sleng i kolokvijalan govor bili tako kreativni. Kao da običan čovek u svom govoru želi da potvrdi sopstvenu humanost nasuprot postojećim silama, tako da će odbijanje i revolt, savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva stvari njihovim imenom` (idiotska kutija – televizor; džank /đubre/ – heroin; kancerke – cigarete, dnevne laži – novine itd.). Konačno, ako je žargon suvišan, besmislen i, kao što ga je još u XIX veku opisao Viktor Igo, `odvratni idiom koji kipti gadom, onaj boginjavi rečnik u kome svaka reč izgleda da je prljavi prsten nekog čudovišta blata i mraka` – zašto se njime bavi nauka? Zato što se mora registrovati i zato da bi mu se odredilo mesto u istoriji jezika. `Argo može biti konspiracija, iživljavanje, igra, i šta god hoćete`, piše lingvista Milija Stanić, `ali on uvek ostaje jezik. To nikako ne treba gubiti iz vida.` Žargon svakako može biti problematičan ako se posmatra, recimo, sa vaspitnog stanovišta, ali njegova istorija važna je za razvoj jezika. Zato i Igo na kraju odeljka o argou u Jadnicima postavlja pitanje moralistima: `Ali otkad užas isključuje izučavanje?` Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje po nekim definicijama spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000–2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. B. G. Iz rečnika: odron 1. oronula osoba, propao čovek (i psihički i fizički). 2. ružna devojka. Majko mila, odron. PNP 3. loše, užasno. 4. zabavno, duhovito, smešno. 5. nark. neuspela kupovina droge. odrukati krim. potkazati (policiji), odati. v. tasterisati. ... imena i telefonske brojeve ostalih policiji su “odrukali” upravo oni. NAC odsoviti odspavati. v. otkuntati. odsvirati klavir izdržati kaznu u zatvoru. Skoro odmah sam saznao da je dosad bio fašista, vozač u podzemnoj železnici, lkoholičar, narkoman, kao i narko-diler; a odsvirao je i`klavir`. NDTK odsvirati (svoje) 1. završiti (karijeru). Govoriće vam da ste odsvirali svoje... BJA 2. umreti. v. odapeti. ... i tako je ta izdajica Džordži odsvirao svoje. PAP oduvati 1. daleko nadmašiti, potpuno poraziti. v. izuti. Trebalo je da to bude jedan od naših dotad najvećih nastupa, i bili smo veoma spremni da totalno oduvamo Poison. SLE 2. oduševiti. Uskoro smo imali neveliku publiku koju smo oduvali svirkom. SLE 3. oterati, odbaciti. v. dvojkirati. Takvog muškarca ćete “oduvati” rečenicom tipa: Na kom je jeziku napisan “Hazarski rečnik”? BAL oduzeti se (od cirke) prepiti se. Zatim smo nastavili da se potpuno oduzimamo od cirke koju smo poneli sa sobom. SLE odvajati fol simulirati, pretvarati se, glumeti nešto. isto folirati. Mogu da odvajam folove starom Spenseru, a istovremeno mislim na te patke. LUR odvajati se flertovati. isto muvati se. Rado bi objavili knjigu Uroša Filipovića Staklenac, koji je proveo čitav život “odvajajući se” sa pederima po beogradskim WC-ima. APL odvala 1. glupost, budalaština, besmislica, koještarija. v. izvala. Ostaću bez posla zbog jedne glupe odvale na jednom glupom avionskom letu. ULD 2. vic, dosetka, po