U uzbudljivom nastavku romana Amari i Noćna braća, Amari se vraća da razreši još jednu intrigantnu misteriju. Nakon što je spasla brata i ceo natprirodni svet, Amari Piters je uverena da će leto pred njom biti bezbrižno i opušteno. Ali sada je pred nju postavljen niz izazova, a kletva koja je bačena na njenog brata Kvintona i dalje nije skinuta. Iako se Amari trudi da dokaže kako nisu svi čarobnjaci loši, u natprirodnom svetu vlada sve veća mržnja prema njenoj vrsti. Kada joj tajanstvena Liga čarobnjaka ponudi da se zauzme za njih i postane novi vođa, Amari će morati da odbije. Kao da već nema dovoljno briga! Amarina odluka dozvoliće nekom drugom da istupi – nekom ko ima opasne planove za Ligu čarobnjaka, i ujedno će motivisati početak Presudne igre, takmičenja koje će odlučiti ko će biti novi naslednik Noćne braće i odrediti budućnost čarobnjačke vrste. Presudna igra je puna misterija i izazova, ali tu se možda krije i Kvintonova poslednja nada. A to Amari ne može da odbije!

- Univerzalni hladnjak za SSR, - SSR Struja (na 25°C): 40A, - SSR Faze: Monufazni, - Dimenzije (V x Š x D): 35mm x 150mm x 90mm.

- Kućište za RaspberryPi 4 B, - Otvori za dual micro HDMI, Audio/Video, USB i Ethernet portove, kao i USB-C napojni konektor i otvor za microSD karticu, - Poklopac se može skinuti ukoliko se koristi HAT, - Materijal: ABS, - Boja: belo-crvena, - Dimenzije: 97 x 70 x 25mm.

- Kućište za RaspberryPi 3 B i RaspberryPi 3 B+, - Materijal: Polikarbonat, - Boja: transparentno, - Dimenzije: 25.4 x 63.5 x 88.9mm.

- Kućište za RaspberryPi 3 B i RaspberryPi 3 B+, - Rupa za ventilator, - Materijal: ABS, - Boja: crna, - Dimenzije: 90 x 62 x 26mm, - Težina: 37g.

- Kućište za RaspberryPi 3 B ili RaspberryPi 3 B+, - Materijal: ABS, - Boja: žuta, - Otvori za I/O portove se nalaze na bočnoj strani kućišta, - Dimenzije: 88.8 x 64.5 x 30.5mm.

Priče za djecu B. Ćopić lok81

- Kućište za RaspberryPi 4 B, - Materijal: ABS, - Na kućištu su otvori za: dual micro HDMI, audio/video, USB, Ethernet portove, USB C konektor za napajanje i pristup microSD kartici, - Boja: crna, - Karakteristike: jednostavno za sklapanje, otporan na prašinu, izdržljiv.

ISBN: 9788610045178 Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Broš Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Vulkan izdavaštvo U uzbudljivom nastavku romana Amari i Noćna braća, Amari se vraća da razreši još jednu intrigantnu misteriju. Nakon što je spasla brata i ceo natprirodni svet, Amari Piters je uverena da će leto pred njom biti bezbrižno i opušteno. Ali sada je pred nju postavljen niz izazova, a kletva koja je bačena na njenog brata Kvintona i dalje nije skinuta. Iako se Amari trudi da dokaže kako nisu svi čarobnjaci loši, u natprirodnom svetu vlada sve veća mržnja prema njenoj vrsti. Kada joj tajanstvena Liga čarobnjaka ponudi da se zauzme za njih i postane novi vođa, Amari će morati da odbije. Kao da već nema dovoljno briga! Amarina odluka dozvoliće nekom drugom da istupi – nekom ko ima opasne planove za Ligu čarobnjaka, i ujedno će motivisati početak Presudne igre, takmičenja koje će odlučiti ko će biti novi naslednik Noćne braće i odrediti budućnost čarobnjačke vrste. Presudna igra je puna misterija i izazova, ali tu se možda krije i Kvintonova poslednja nada. A to Amari ne može da odbije!

U ovoj knjizi, koja je deo edicije Srpski velikani, predstavljamo vam ilustrovani životopis Isidore Sekulić, jedne od najumnijih Srpkinja svoga doba, koja je kao pisac, prevodilac i tumač književnosti ponirala u dubinu srpskog jezika. Verovala je da se sreća ljudi nalazi u dodirima kultura. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana. Edicija Srpski velikani dobitnik je Nagrade Gomionica za najbolje knjige za decu na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018.

THE TRUMPET OF THE SWAN AUTORI: E. B . WHITE Louis is scared when his father tells him that he’s different from other swans. He doesn’t want to be different. Even though he can’t talk, Louis knows he could learn to read and write, if only he could get into school. Sam Beaver, a boy who understands all wild things, agrees to help. But Mrs. Hammerbotham isn’t sure she can handle a Trumpeter Swan in her classroom. IZDAVAČ: SCHOLASTIC INC. GODINA IZDANJA: 2005. MEKE KORICE ENGLESKI JEZIK BROJ STRANA: 210 STR. STANJE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KESA NA STOČIĆU

Vladimir Kirin, ilustrovana azbuka, na ćirilici, Naklada Kolor Zagreb, nema godine, propale heftalice, ostalo dobro...25x21cm,

Zakoračite u svet Hansa Kristijana Andersena, jednog od najpoznatijih pisaca za decu. Andersenove bajke su poznate širom sveta i sa istim žarom osvajaju srca najmlađih, ali i malo starijih čitalaca. Ova čudesna zbirka donosi jedanaest toplih priča o ljubavi, avanturama, vrlinama i izdržljivosti, koje će vas očarati i kojima ćete se uvek rado vraćati.

Zakoračite u svet Hansa Kristijana Andersena, jednog od najpoznatijih pisaca za decu. Andersenove bajke su poznate širom sveta i sa istim žarom osvajaju srca najmlađih, ali i malo starijih čitalaca. Ova čudesna zbirka donosi jedanaest toplih priča o ljubavi, avanturama, vrlinama i izdržljivosti, koje će vas očarati i kojima ćete se uvek rado vraćati.

Najbolji način prvog upoznavanja sa brojevima jeste putem vežbanja. Piši-briši mehanizam osmišljen je tako da mališanima omogući da, pomoću obrisivog flomastera, iznova i iznova ponavljaju i na taj način utvrde naučeno gradivo. Ova knjiga je savršen način da mališani, kroz igru i zabavu, nauče da broje od 1 do 20. Uz piši-briši stranice i obrisivi flomaster deca će, prateći jednostavna uputstva, pisati brojeve, što je odličan prvi korak u učenju.

Najbolji način prvog upoznavanja sa brojevima jeste putem vežbanja. Piši-briši mehanizam osmišljen je tako da mališanima omogući da, pomoću obrisivog flomastera, iznova i iznova ponavljaju i na taj način utvrde naučeno gradivo. Ova knjiga je savršen način da mališani, kroz igru i zabavu, nauče da broje od 1 do 20. Uz piši-briši stranice i obrisivi flomaster deca će, prateći jednostavna uputstva, pisati brojeve, što je odličan prvi korak u učenju.

Knjiga o izuzetnim ženama dinastije Karađorđević ima za cilj da pruži zanimljive informacije mladim čitaocima o ličnostima iz naše prošlosti, ali i svima koji vole i proučavaju istoriju našeg naroda. Knjiga je obogaćena umetničkim portretima, originalnim arhivskim fotografijama i živopisnim ilustracijama. Knjiga je dobitnik nagrade „Stuplje ” za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti.

Ova GPIO ploča je namenjena za povezivanje senzora, relea, uredjaja i drugih elektronskih komponenti na GPIO port od Raspberry Pi-a. Ima integrisan konektor, tako da se samo nabode na iglice Raspberry Pi-a. Ima svoje izvode za 3.3V i 5V koje vuče sa Raspberry Pi-a. Šifra: D1011

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Maria Pascual Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara. Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

U dobrom stanju! Ovo izdanje je retko! Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara.

AUTOR: Branislav Nušić NASLOV: Devetstopetnaesta-tragedija jednog naroda IZDAVAC: Pi-voda GODINA: 2002. POVEZ: mek (KB:182)

Деца Ђина П.Б.Кеер tvrdi povez 378 str ispisan beli predlist Авантуристичко путовање Џона и Филипе у магични свет Ђина Близанци Џон и Филипа су заправо мислили да су нормална деца. Док им се не уклоне умњаци и изненада се не догоде необјашњиве ствари. Јер Џон и Филипа никако нису попут осталих дванаестогодишњака. Ти си дзин. И пре него што Џон и Филипа заиста сазнају шта им се дешава, заврше усред невероватне авантуре пуне чаролије. Њено путовање иде у Лондон и Египат, чак и до Северног пола, да би пронашло седамдесет несталих џина фараона Ехнатона. Јер само на тај начин Јохн и Пхилиппа могу успети да заштите људе од зле моћи ифрита ...

Prodajem šest dečijih svetskih poznatih knjiga i naslova od isto tako poznatih i pisaca...većina su lektire za osnovnu školu- Naslovi: 1.Orlić-Ljubomir Milan-roman 2.Sumnjivo Lice-B.Nušić 3.Knjiga o Dzungli 4.Dečaci Pavlove ulice 5.Put oko sveta za 80 dana -Žil Vern 6.Morska Zmija-Žil Vern-tvrd povez Izdavači:prosveta,dečije novine,zavod za udzbenike vidi slike

Knjiga o izuzetnim ženama dinastije Obrenović ima za cilj da pruži zanimljive informacije mladim čitaocima o ličnostima iz naše prošlosti, ali i svima koji vole i proučavaju istoriju našeg naroda. Knjiga je obogaćena umetničkim portretima, originalnim arhivskim fotografijama i živopisnim ilustracijama. Knjiga je dobitnik nagrade „Stuplje ” za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti.

Аутор - особа Jarunková, Klára, 1922-2005 Наслов О језичку који није хтео да говори / Клара Јарункова ; [превела Јасна Новак ; илустровала Ирена Тарасова] Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1965 Издавање и производња Београд : Младо поколење, 1965 ([б. м. : б. и.]) Физички опис 28 стр. : илустр. у бојама ; 27 cm Други аутори - особа Novak, Jasna Tarasova, Irena ISBN (Картон)