Miodrag B. Protić, Irina Subotić i Vasko Popa - LEONID ŠEJKA Retrospektivna izložba (Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1972, broš, 78 str- + table sa lustracijama) MKXI-03

- Hladnjak za Raspberry PI 4 8GB / 4GB / 2GB / model B, - Materijal: Aluminijum, - Broj ventilatora: 2, - Dimenzije: 88 x 58mm (sa prostorom za USB / Ethernet portove), - Težina: 107g.

Charles B. Frater - Sound recording for motion pictures London press, 1979. godine na 210. strana. Bogato ilustrovano Knjiga o snimanju zvuka u filmu. Knjiga je odlicno ocuvana.

Jugoslovensko slikarstvo 1900-1950 Miodrag B. Protić - Beogradski izdavačko-grafički zavod Godina: 1973g./402 str. Dosta reprodikcija u boji Omot kao na slici, knjiga je odlično očuvana. vr210

JUGOSLOVENSKA UMETNOST XX VEKA MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD DECEMBAR 1967 POLUTVRDI POVEZ SA KLAPNAMA, STRANA 245, ILUSTROVANO VEOMA DOBRO OČUVANO TAGS: MIODRAG B. PROTIĆ JERKO DENEGRI ŠPELA ČOPIĆ 14.03.2024

Sava Šumanović Autor: Lazar Trifunović (tekst), Živojin B. Spasić (ur.) Izdavač: Spomen-muzej II zasjedanja AVNOJ-a u Jajcu Godina izdanja: 1965. Mjesto izdanja: Jajce Broj stranica: 46. Katalog je odlicno ocuvan.

Bora Baruh Autor: Lazar Trifunović (tekst), Živojin B. Spasić (ur.) Izdavač: Spomen-muzej II zasjedanja AVNOJ-a u Jajcu Godina izdanja: 1964. Mjesto izdanja: Jajce Broj stranica: 46. Katalog broj 4. Katalog je odlicno ocuvan.

Vrlo lep mozaik, napravljen od peska sa crnogorske obale, kao što piše na pozadini jedne slike, autor je Vladislav B. Ilić, viši savetni u Jugoslovenskim železnicama, oko 1970. godine...preko 6000 zrnaca na ovoj slici dimenzija 20x17cm...

Autor : Miodrag B. Protić Izdavač : Muzej savremene umetnosti - Beograd ; mart-april 1970. god. format 21,5 x 23,5 cm, povez mek, 74 str. srpski jezik i prevod na francuski jezik Reprodukcije crno-bele *** dobro očuvana, bez natpisa i podvlačenja

Kapacitivni senzor za detekciju metalnih i nemetalnih predmeta. Kod metalnih objekata se može postići maksimalno rastojanje, dok kod nemetalnih objekata akciono rastojanje zavisi od DIELEKTRIČNE KONSTANTE, tj. , što je ona veća dobija se i veće rastojanje akcije. Karakteristike: - Oznaka: LJC18A3-B-J/DZ ili LJC18A3-B-J-DZ ili CM18-2008B - Prečnik senzora: 18 mm - Napon napajanja: 90-250 V AC - Izlaz: 400 mA - 2 žice - Dimenzije: M18 x 77 x 30 mm - Dužina kabla za konekciju: 110 cm - Distanca detekcije: 10 mm - Status senzora: NC (normalno zatvoren) - Objekat za detekciju: provodni i dielektrično telo - DC učestanost: do 50 Hz - Potrošnja: < 15mA DC - Radna temperatura: -25~75 ° C - Otpor izolacije: ≥ 50 MΩ - Materijal kučišta: Metal - Stepen zaštite: IP67 Povezivanje: Redno povezati potrošač tj. kontaktorski par polova kojim se upravlja sklopkom sa senzorom do 400mA i na 220V AC.

Nedeljko Gvozdenović Retrospektivna izložba 1930 - 1970. Autor : Miodrag B. Protić Izdavač : Muzej savremene umetnosti - Beograd ; mart-april 1970. god. format 21,5 x 23,5 cm, povez mek, 74 str. srpski jezik i prevod na francuski jezik Reprodukcije crno-bele *** dobro očuvana, bez natpisa i podvlačenja

ČETVRTA DECENIJA EKSPRESIONIZAM BOJE POETSKI REALIZAM 1930 / 1940 JUGOSLOVENSKA UMETNOST XX VEKA MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD JUN - JUL 1971 STRANA 206, POLUTVRDI POVEZ SA KLAPNAMA, ILUSTROVANO, DOBRO OČUVANO TAGS: MIODRAG B: PROTIĆ JAŠA DENEGRI ALEKSA ČELEBONOVIĆ IGOR ZIDIĆ ŠPELA ČOPIČ KOLORISTIČKI EKSPRESIONIZAM HRVATSKO SLIKARSTVO SLOVENAČKO SLIKARSTVO 14.03.2024

DŽEVAD HOZO - monografija Izdavač: SVJETLOST Sarajevo Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd Format: 31 x 27 cm, 164 str. Pismo: latinica Uvod: Miodrag B. Protić. Studija: Muhamed Karamehmedović Sadrži 139 reprodukcija i više fotografija iz autorova života Reprodukcije u boji i crno-bele Unutrašnjost je odlično očuvana, bez oštećenja.

Велики сликар, познати интелектуалац, писац и познавалац уметности, Миодраг Б. Протић аутор је монументалне мемоарско-документарне фреске о уметничком животу Београда и Србије у току једног столећа. Трећа књига НОЈЕВЕ БАРКЕ, у свом новом издању допуњена је пишчевим сведочењем о првој деценији 21. века – личним и општим збивањима у уметности и култури нашег доба.

US Playscript 9: The Book of the Royal Shakespeare Theatre Production pub. by Calder & Boyars (London), nd (1986), c1986, 1st Edition, illus. soft cover, minor edgewear o/w vg, 214 pp, B & W photographic illus., Sm 8vo, `US/ Vietnam/ US/ Experiment STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.8.S

Jugoslovenska grafika 1900-1950 Jugoslovenska umetnost XX veka Za izdavača Miodrag B. Protić Izdavači: Muzej savremene umetnosti Godina izdanja: 1977. Meke korice Latinica Broj strana 267 str. Stanje knjiga vrlo dobro Format 30 cm Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA U ORMANU STST I deo

Уз четрдесетак репродукција дела која се помињу у књизи, читалац ће наћи текстове из пера: Растка Петровића (1921), Бранка Поповића, Тодора Манојловића, Сретена Стојановића, Косте Страјнића, Павла Васића, Динка Давидова, Лазара Трифуновића, Миодрага Б. Протића, Милана Кашанина и других, па све до савремених тумача: Љубице Миљковић, Милане Квас, Лидије Мереник, Јерка Денегрија, Весне Буројевић (2017). Избор: Драган Лакићевић и Мило Ломпар

DŽEVAD HOZO - monografija Izdavač: SVJETLOST Sarajevo Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd Format: 31 x 27 cm, 164 str. Pismo: latinica Uvod: Miodrag B. Protić. Studija: Muhamed Karamehmedović Sadrži 139 reprodukcija i više fotografija iz autorova života Reprodukcije u boji i crno-bele Monografija ima posvetu na početku. Osim toga nema nikakvih drugih natpisa i podvlačenja. Unutrašnjost je odlično očuvana, bez oštećenja.

САДРЖАЈ РЕЧ УРЕДНИШТВА Miloš Z. Agatonović, O budućnosti komunikacije: ima li singularitet alternativu? Aleksandra N. Brakus. Alternativna kultura i mediji Борис Р. Братина, Оксана A. Братина, ИДЕОЛОШКА ПРИРОДА МЕДИЈА НА ПРИМЕРУ ВИДЕО-ГИФА Dragan r. Ćalović, Alternativna medijasfera Ana d. Đurković, Alternativa jezikom filma Vladislava V. Erdeljan, Kuda ide alternativa danas ili: Daleko od avangarde Dinko a. Gruhonjić, Mediji civilnog društva kao alternativa mejnstrimu Ivana s. Ignjatov Popović, Dramska umetnost u dečjem učenju i razvoju kao alternativa elektronskim medijima Иван Б. Јеремић, АЛТЕРНАТИВА У МЕДИЈСКИ ПОСРЕДОВАНОМ ДРУШТВУ Jelena Ž. Maksimović, Jelena s. Osmanović, Značaj medijske kulture za alternativno obrazovanje Vesna i. Maričić, Mediji i alternativa kroz promatranje Godarovog filma Zbogom jeziku Jelena S. Marković, Zagrebi medije Ana A. Martinoli, „Alternativni” onlajn-radio u Srbiji – nezavisni audio-projekti između eksperimenta i održivog biznis modela Nina s. Mihaljinac, Medijski aktivizam kao umetnička praksa u Srbiji Marija r. Milovanović, „Otkazano zbog bolesti glumca” – subverzivni potencijali telesnosti u bestelesnom prostoru medijske komunikacije Angelina R. Milosavljević, Reformacija, Luter i upotreba grafike u propagandne svrhe: papa kao Antihrist Olivera b. Nušić, Predrag m. Krstić, Novi mediji – stara alternativa Dejana b. Prnjat, Digitalni mediji i obrazovanje Milan A. Radovanović, Semiotika alternativnih medija Maja d. Ristić, Performans kao drugost Саша Л. Саиловић, ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ КАО АЛТЕРНАТИВНИ МЕДИЈ – У ПОТРАЗИ ЗА ЗАДАТКОМ Damir j. Smiljanić, Medial turn – alternativno mišljenje ili prolazna moda? Dobrivoje Ž. Stanojević, Marko M. Đorđević, Humor, satira i karikatura kao sredstvo dekonstrukcije medijskih mitova Нина С. Стојановић, МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ Radenko LJ. Šćekić, MEJNSTRIM i alternativni mediji kao polje i sredstvo političke borbe Katarina A. Šmakić, Medijska pismenost u formi alternativnog obrazovanja Divna m. Vuksanović, Filozofija medija: mediji i alternativa očuvana sa tragovima korišćenja

- Integrisano kolo: PN532, - Radni napon: 3.3 - 5V, - Maksimalna radna jačina struje: 150mA, - Radna jačina struje (standby režim): 100mA, - Radna jačina struje (režim pisanja): 120mA, - Radna jačina struje (režim čitanja): 120mA, - Indikator: PWR, - Interfejs: SPI interfejs, 20-pinski Raspberry Pi interfejs, - Najduža moguća udaljenost za efektivnu komunikaciju je 3cm, - Podržava prebacivanje između SPI, IIC i UART interfejsa, - Može se koristiti beskontaktnu komunikaciju od 13.56MHz, - Kompatibilno sa ISO14443 tip A i tip B standard.

Filmovi Andreja Tarkovskog: vizuelna fuga / Vida T. Džonson, Grejem Petri Banja Luka / Beograd 2007. Mek povez, 351 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Filmovi Andreja Tarkovskog daju novo viđenje jednog od najvećih - i naimanje shvaćenih filmskih autora u poslednje četiri decenije. Džonson i Pitri opisuju svaki film Tarkovskog, tumačeći ga u okviru biografskog i istorijskog okvira. Prvi deo istražuje život Tarkovskog, njegove metode rada, estetske teorije, i njegovo mesto unutar spektra Sovjetske kinematografije. Drugi deo daje kritičke analize sedam glavnih filmova Tarkovskog i detaljni sadržaj svakog filma. Poslednji deo ispituje glavna stitlistička sredstva, slikovne obrasce koji se ponavljaju, i teme koje sačinjavaju `poetski svet` Tarkovskog. Tekst je obogaćen sa više od šesdeset slajdova kvadrata iz filma. Ova studija skida naslage mita i dezinformacija koje pokrivaju kreativni rad i život ovog velikog filmskog autora, i daje bogatu i detaljnu analizu njegovih filmova. Andrej Tarkovski je nesumnjivo najveći Ruski filmski stvaralac posle Ezeištaina. Njegov vizionarski pristup filmskoj priči i prostoru kao i njegova poetična posvećenost filmu svakako je bitno uticala na razvoj moderne filmske umetnosti. B. B. Grulović VIDA T. JOHNSON, Vanredni Profesor i Direktor programa za ruski jezik na univerzitetu Tafts, zajedno sa Grejemom Pitrijem bila je koautor poglavlja o Andreju Tarkovskom knjizi Five Filmmakers (Pet filmskih stvaralaca, čiji je urednik Danijel Goulding). GREJEM PETRI, Profesor drame i engleskog jezika na univerzitetu Mekmaster i autor Bioskop Fransoa Trifoa; Istorija mora odgovoriti čoveku: Savremeni mađarski film; i Holivudske sudbine: Evropski režiseri u Americi, 1921- 1931.

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: •    Just A Woman •    Who`S That Girl •    Lonely •    Concert •    Ego Beyond

ŠIFRA: 1508 - Strujna utičnica sa Wi-Fi kontrolom i meračem potrošnje, - Pruža Vam kontrolu nad Vašim uređajima čak i kada niste kod kuće, - Povezuje se putem Wi-Fi konekcije sa aplikacijom na Vašem pametnom telefonu, - Uređaj koji je priključen u utičnicu se može uključivati i isključivati preko telefona, - Takođe se može namestiti i vremenski raspored uključivanja i isključivanja uređaja, takođe preko aplikacije, - Ovim putem se rad Vaših električnih uređaja može programirati, - Takođe možete, putem aplikacije, pratiti potrošnju priključenog uređaja, - Aplikaciju za android ili iOS telefone možete besplatno preuzeti, - Napon napajanja: 230VAC, - Maksimalno opterećenje: 16A/3680W (omski potrošač) ili 2A/480W (induktivni potrošač), - Set: 1 utičnica, - Stepen IP zaštite: IP20, - Boja: bela, - Dimenzije: 85x60mm, - Zaštita za decu: Da, - Wi-Fi: 2.4GHz, 802.11 b/g/n.

Strujna utičnica sa daljinskim upravljačem Pogodna za uključivanje i isključivanje većine uređaja u domaćinstvu (podne i stone lampe, TV, radio, ventilator…) Jednostavno i lako se koristi Sistem se može proširivati bez ikakvih smetnji (mogu se dodavati utičnice i daljinski upravljači) Jedan daljinski upravljač može da kontroliše 3 grupe strujnih utičnica (A, B, C) Poklopac za zaštitu dece koji se nalazi unutar utičnice sprečava dostupnost kontakata pod naponom dok se u utičnicu ne uključi potrošač Napajanje 230 V~ / 50 Hz, 1 x CR2032 3V baterija, u sklopu (daljinski upravljač) Max. opterećenje 13 A / 3000 W Domet na otvorenom 40 m Radna frekvencija 433.92 MHz Set 1 daljinski + 1 utičnica IP zaštita IP20 Boja Bela Prekidač Da Zaštita od prenapona Ne Zaštita za decu Da

Milo Milunovic - Grafike Tekstovi Simone Cupic, Mila Milunovica Atlas banka, Beograd, 2002. Mek povez, veliki format, 72 strane. RETKO! Milo Milunović (Cetinje, 6/18. avgust 1897 — Beograd, 11. februar 1967) bio je jugoslovenski slikar, likovni kritičar i univerzitetski profesor. Jedan je od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Biografija Milo Milunović, Ribe na gradelama, 1966. Milo Milunović, rad Petra Omčikusa. Školovao se na Cetinju, Monci (1906) i Skadru, (1911), a umetnost je učio u Firenci (1914 — 1916) i Parizu (1919 — 1922) kada se upoznaje sa delima Pola Sezana. U Zagrebu živi i slika od 1924. do 1926. Ponovo odlazi u Pariz 1926. i ostaje do 1932. godine gde slika i izlaže na samostalnim i grupnim izložbama. Doseljava se u Beograd 1932. u kome živi do 1946. Od 1937. do 1946. radi kao profesor Akademije likovnih umetnosti. Posle Drugog svetskog rata od 1946. do 1948. živi na Cetinju gde sa Petrom Lubardom osniva Umjetničku školu u kojoj je i predavač. Konačno se doseljava u Beograd 1948. gde ostaje do kraj života. Iste godine mu se dodeljuje zvanje majstora-slikara da bi upravljao „Državnom majstorskom radionicom likovne umetnosti“ u kojoj je održavao tečajeve za slikare postdiplomce. Od 1952. do kraja života bio je redovni profesor Akademije likovnih umetnosti. Bio je od 1950. dopisni a od 1958. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu izabran je 1966. godine. Prvi put je samostalno izlagao 1918. godine u Osijeku i Cetinju, a od 1919. izlagao je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobio je prvu nagradu na konkursu za slikarske i vajarske radove u novoj zgradi skupštine 1936.[1] Bio je član grupa „Dvanaestorica“ (1937—1938) i „Samostalni“ (1951 — 1955). Od 1939. do 1964. godine pisao je i likovnu kritiku u „Politici“, „Umetničkom pregledu“, „Književnim novinama“ i dr. Sa slikarkom Olgom Bogdanović imao je sina, vajara Nikolu Milunovića (1935-2016)[2]. Slikarstvo Glavno obeležje slikarstva Mila Milunovića je precizna kompozicija i prefinjen kolorit. Iako je tokom ukupnog opusa ostao privržen figurativnom slikarstvu, pokatkad se približavao asocijativnoj apstrakciji, ali nikada nije potpuno zakoračio u bespredmetnu plastičku predstavu. Krajem četvrte decenije Milunović je ušao u interpretiranje forme na impresionistički način, sa dosta svetla i hromatskih rešenja baziranih na valerskim vrednostima prelivenih po površini platna. Poslednji period bio je karakterističan po pojavi ekspresionističkih elemenata, ali ponovo ne striktnih već pre kao jedna nova ideja koja mu je nadalje otvarala nove puteve meditativnog slikarskog kretanja. To su teme donete iz osunčanog mediteranskog područja, pune svetla i kolorita, kompoziciono uravnotežene i precizno definisane kao jasni autorski rukopis koji je Milu Milunoviću definitivno odredio jedno od najznačajnijih mesta u srpskom slikarstvu tog perioda. Samostalne izložbe (izbor) 1918 Bioskop „Uranija“, Osijek, Cetinje 1922 Novi univerzitet, Beograd 1928 Galerija Karlo, Pariz 1929 Galerija Karlo, Pariz 1932 Galerija Karlo, Pariz, Ratnički dom, Beograd 1954 Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd 1955 Galerija Grafički kolektiv, Beograd 1958 Tribina mladih, Novi Sad, Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1959 Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1960 — 1961 Sala Saveza likovnih umetnika Sovjetskog Saveza, Moskva 1961 Umjetnički paviljon, Titograd, Galerija Doma JNA, Beograd 1962 Hol Doma JNA, Niš 1963 Foaje Oblasnog narodnog pozorišta, Priština, Gradska loža, Zadar, Moderna galerija, Rijeka 1963—1964 Galerija Kulturnog centra, Beograd Posthumne 1964 Rabotnički dom, Skoplje 1965 Galerija umjetnina, Split, Fiskulturna sala Osnovne škole, Budva 1965—1966 Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1967 Galerija Kulturnog centra, retrospektiva, Beograd 1970 Likovni salon Centra za kulturu i umetnost Narodnog sveučilišta „Božidar Maslarić“, Osijek, Likovni salon, Vrbas 1979 Narodno pozorište Zemun 1981 — 1982 Galerija Gradske većnice, Prag, Dom kulture, Bratislava 1983 Narodni muzej - Kabinet grafike, Beograd 1986 Narodno pozorište, Tuzla, Galerija „Josip Bepo Benković“, Herceg Novi 1986—1987 Narodni muzej, retrospektiva, Beograd 1990 Galerija „Josip Bepo Benković“, Herceg Novi 1991 Galerija ULUS, Beograd 1993 JP Kulturni centar - Zavičajni muzej, Bar 1995 Atelje Pavlović, Budva 1997 Umjetnički paviljon, Podgorica, Galerija Gams, Cetinje, Galerija Cepter, Beograd 1997—1998 Galerija SANU, retrospektiva, Beograd, Plavi dvorac, Cetinje Bibliografija Studijski tekstovi i kritike (izbor) 1919 Petar Dobrović, Povodom izložbe jugoslovenskih umetnika u Parizu, Dan, 1. avgust, Beograd 1921 Rastko Petrović. Izložbe u Parizu, Zenit, br. 3, pp. 7-8, Zagreb-Beograd 1922 Petar Dobrović, Dve izložbe, Politika, 5. novembar, Beograd 1922 Jovan Dučić, Dva nova umetnika, Politika, 6. novembar, Beograd 1922 Gustav Krklec, Dva mlada, Riječ, br. 260, pp. 2, Beograd 1927 Sreten Stojanović, Uspeh Mila Milunovića, Misao, knj. XXV, sv. 1-2, pp. 109-111, Beograd 1927 Milan Kašanin, Šesta jugoslovenska umetnička izložba, Srpski književni glasnik, knj. XXI, pp. 530-534, Beograd 1930 Milan Kašanin, Izložba jugoslovenske umetnosti u Londonu, Srpski književni glasnik, knj. HHH, br. 7, pp. 538-541. Beograd 1932 Petar Dobrović, U odbranu naše likovne umetnosti, Vreme, 24. oktobar, Beograd 1935 Branko Popović, Osma jesenja izložba u Beogradu, Srpski književni glasnik, br. 7, 1. decembar, pp. 551-555, Beograd 1937 — 1938 Sreten Stojanović, izložba savremene jugoslovenske umetnosti u Rimu, Umetnički pregled, br. 1, pp. 26, Beograd 1937 Pjer Križanić, Izložba Dvanaestorice, Politika, 16. oktobar, Beograd 1938 Milan Kašanin, Druga izložba Dvanaestorice, Umetnički pregled, br. 12, novembar, pp. 376-379, Beograd 1942 Todor Manojlović, Uspela smotra likovne umetnosti, Srpski narod, 5. februar, Beograd 1945 Oto Bihalji Merin, Izložba likovnih umetnika Srbije, Borba, 22. juli, Beograd 1950 Rodoljub Čolaković, Nagrađenim umetnicima, Umetnost, br. 2, pp. 3-10, Beograd 1951 Miodrag B. Protić, Deset godina Udruženja likovnih umetnika Srbije, Lik, br. 2, Beograd 1952 Sreten Stojanović, O umetnosti i umetnicima, Prosveta, Beograd 1952 Momčilo Stevanović, Put srpskog slikarstva, Jugoslavija, sv. 6, pp. 79-86, Beograd 1952 Aleksa Čelebonović, Izložba „Samostalnih“, Borba, 29. jun, Beograd 1953 Milan Kašanin, Savremeni beogradski umetnici, Prosveta, Beograd 1954 Stanislav Vinaver, Pola veka jugoslovenskog slikarstva, Umetnost i kritika, 1. januar, Beograd 1954 Aleksa Čelebonović, Monumentalnost Milunovićevih slika, Borba, 20. juni, Beograd 1955 Miodrag B. Protić, Savremenici I, Nolit, Beograd 1955 Miodrag B. Protić, Crteži i skice Mila Milunovića, NIN, 20. novembar, Beograd 1956 Pavle Vasić, Jubilarna izložba crnogorskih umetnika, Politika, 28. septembar, Beograd 1957 Miodrag B. Protić, Od kubizma do apstrakcije, Jugoslavija, br. 14, Beograd 1956 Lazar Trifunović,Delo, br. 5-6, Beograd 1958 Katarina Ambrozić, Milova izložba, Književne novine, 6. jun, Beograd 1958 Danilo Kiš, Slikarski svet Mila Milunovića, Mladost, 29. oktobar, Beograd 1961 Lazar Trifunović, Povodom prvog trijenala likovnih umetnosti, NIN, 11. jun, Beograd 1961 Dragoslav Đorđević, Milo Milunović, Borba, 23. jun, Beograd 1962 Živojin Turinski, Diskusija. O slikarskoj materiji, Danas, 19. decembar, Beograd 1965 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd 1966 Pavle Vasić, Umetnost Mila Milunovića, Politika, 4. januar, Beograd 1966 Marija Pušić, Milo Milunović. Upečatljiva umjetnička vizija. Salon Muzeja savremene umjetnosti, Oslobođenje, 16. januar, Sarajevo 1967 Lazar Trifunović, Srpska likovna kritika, Srpska književna zadruga, Beograd 1967 Rodoljub Čolaković, Milo Milunović (1897-1967), Književne novine, 18. februar, Beograd 1968 Milan Kašanin, Umetnička kritika, Kultura, Beograd 1970 Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo HH veka, Nolit, Beograd 1973 Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Nolit, Beograd 1973 Miodrag B. Protić, Jugoslovensko slikarstvo 1900-1950, BIGZ, Beograd 1982 Sava Stepanov, Slikar mediteranske svetlosti, Misao, 35. januar, Beograd 1983 Vladimir Rozić, Likovna kritika u Beogradu između dva svetska rata, Jugoslavija, Beograd 1983 Dragutin Tošić, Jugoslovenske izložbe 1904-1927, Filozofski fakultet u Beogradu - Institut za istoriju umetnosti, Beograd 1987 Aleksa Čelebonović, Iza oblika, Nolit, Beograd 1992 Miodrag B. Protić, Nojeva barka I, Srpska književna zadruga, Beograd 1991 Zoran Markuš, Upotreba umetnosti. Oktobarski salon: slike Mila Milunovića, Politika, 21. novembar, Beograd 1996 Miodrag B. Protić, Nojeva barka II, Srpska književna zadruga, Beograd Eseji 1939 U čast Sezana, Umetnički pregled, br.2 pp. 33-37, Beograd 1939 Nekoliko reči o Predragu Milosavljeviću, Politika, februar, Beograd 1940 O pokretu i drugim važnim činjenicama u likovnoj umetnosti, Umetnički pregled, br. 3, pp. 65-71, Beograd 1941 Razmišljanja o slikarstvu, Umetnički pregled, br. 1, pp. 1-3, Beograd 1946 Povodom prve izložbe crnogorskih likovnih umjetnika, Pobjeda, 13. juli, pp. 11, Cetinje 1946 Naša likovna umjetnost juče i danas, Pobjeda, 15. decembar, pp. 5, Cetinje 1946 Uslovi za razvitak naše likovne umjetnosti, Stvarnost, br. 2-3, pp. 158-159, Cetinje 1950 Dve tri reči o umetnosti, Umetnost, br. 2, pp. 41-43, Beograd 1952 Izložba Petra Lubarde u Parizu, Stvarnost, br. 7-8, pp. 485, Cetinje 1952 Povodom izložbe Marka Čelebonovića, Svedočanstva, 31. maj, Beograd 1959 Eksperimenti u tanjiru, Ilustrovana politika, 17. novembar, Beograd 1960 Dobra umjetnička dela nose u sebi duboku istinu, Pobjeda, 13. novembar, pp. 8, Titograd 1962 O slikarskoj materiji, Književne novine, 30. novembar, Beograd 1964 Uslovi za razvitak naše likovne umjetnosti, Stvaranje, br. 2-3, pp. 158, Cetinje