Redak katalog Likovna galerija Kulturnog centra Beograd 1971 / 1972 Odlicno kao na slikama Radomir Damnjanović Damnjan Lazar Vozarevic ... milorad mihailovic bata Milivoj Nikolajević Petar Omčikus Zoran Petrović Mića Popović Miodrag B. Protić zivojin turinski Aleksandar tomasevic stojan ćelić ...

27339) SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA I i II , Miodrag B. Protić , Nolit Beograd 1970 , kapitalan pregled istorije srpskog slikarstva u 20. veku , 2 knjige , očuvano, zaštitni omot 598 + 482 strane sa slikama , zaštitna kartonska kutija , format 21.5 x 28 cm ,

Šifra proizvoda: 9783836572231 ISBN: 9783836572231 EAN: 3836572231 Autor: Richard B. Woodward Godina izdanja: 2022 Izdavač: TASCHEN Jezik: ENG Pismo: Format i povez: Tvrdi Mesec izdanja: 11 Kategorije: Moda, Umetnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Transformator 324VA sa više izvoda Trafo može da obezbedi maksimalnu snagu od 324VA Korišćen trafo u odličnom stanju. Široka primena u elektrotehnici. Tražeći informacije našao sam da trafo ove snage od 324VA, košta u radnji nov preko 3000 dinara. ➤ Naponi primara: 115; 125; 220; 230 V AC ➤ Naponi sekundara: 6,57; 6,59 - dva puta; 7,23; 7,58; 11,63 V AC za napon primara 230 V Dimenzije trafoa su: ➤ Dužina 102 mm ➤ Širina 93 mm ➤ Visina 108 mm (bez nosača osigurača) ➤ Visina 143 mm (sa nosačem osigurača) Dimenzije jezgra su: ➤ Visina(h) = 68 mm ➤ Širina(a) = 34 mm ➤ Dužina(b) = 53 mm Površina poprečnog preseka jezgra: Qef (a x b)=3,4x5,3=18,02 cm2 Odredjivanje snage prenosa transformatora : Nmax = Qef x Qef Maksimalna prenesena snaga(Nmax)= 18 x 18 = 324VA Za sva dodatna pitanja, slobodno se obratite putem poruke. Pogledajte i moje druge licitacije na adresi ➷➷➷ http://www.limundo.com/Clan/Dr.Sloba/SpisakAukcija Kao i prodaje na adresi ➷➷➷ http://www.kupindo.com/Clan/Dr.Sloba/SpisakPredmeta Hvala na poseti i srećna kupovina!!! =====================ஜ۩۞۩ஜ=====================

Snežana B. Stefanović : kompjuterski likovni nadrealizam Computer-based vizual surrealizm Autor: Miodrag Mrkić Izdavač: Zavetine Beograd Godina izdanja: 2010 Broj strana: 202 Format: 29 x 24cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, dvojezično - srpski-engleski, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, tiraž 300 primeraka, stanje odlično-nekorišćeno Tags: Nadrealizam 19.09.2023.

Električna zastava - legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rock glazbe prikupljena u posljednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike, i ispričanih u kultnim radio emisijama “Tajanstveni voz” (Studio B) i “Dole na uglu” (B92) mek povez dobro ocuvano veliki format 1

Odlično stanje Pavle Vasić Ješa Denegri ... Velizar Mihić-Vasa Tomislav Kauzlarić Dušan Otašević Bora Iljovski Olja Ivanjicki Bogdan Kršić ... Radomir Damnjanović Damnjan Zoran Radović elektronski ornamentograf Tekst o izložbi https://arhiva.zaum.mk/wp-content/uploads/2017/11/1971_01_01_Kriticari_su_izabrali_1970.pdf Radomir Damnjanović Damnjan (Mostar, 10. decembar 1935), je srpski slikar i konceptualni umetnik. Živi i radi u Beogradu i Milanu. Biografija[uredi | uredi izvor] Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1957, a postdiplomske studije 1959. godine. Prvi put je samostalno izlagao u Beogradu 1958. godine, a na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu učestvuje od 1959. Izlagao je na Dokumentima u Kaselu (1964), bijenalima u Sao Paolu (1963), Veneciji (1966, 1976), Tokiju (1967) i Bratislavi (1968). Kao Fulbrajtov stipendista boravio je u Los Anđelesu i Njujorku 1971 — 1972. Od 1974. godine živi u Milanu. Umetnost[uredi | uredi izvor] Bavi se slikarstvom, crtežom, grafikom, fotografijom, filmom videom i performansom. Tokom šezdesetih, na početku karijere, Damnjan se bavio slikarstvom simboličkih, apstraktnih i minimalnih karakteritika. Od sedamdesetih koristi se novim medijima - videom, fotografijom i performansom, dok se u slikarstvu približio njegovoj analitičkoj struji. Na prelazu u devetu deceniju prošlog veka Damnjan se tematski okreće `mrtvoj prirodi` i `(auto)portretu` koje realizuje kao podne ili zidne instalacije islikane u duhu postmoderne citatnosti `novog poentilizma`. Samostalne izložbe (izbor)[uredi | uredi izvor] 1958. Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd 1962. Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Studio G, Salon Šira, Zagreb 1966. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1967. Galerie Obere Zäune, Cirih 1968. Galerie im Zimmertheater, Tübingen 1969. Mala galerija, Ljubljana 1970. Salon na Muzejot na sovremena umetnost, Skoplje, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1973. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1974. Galerija Studentskog centra, Zagreb, Studio Carla Ortelli, Milano 1975. Galleria Multhipla, Milano, Salon Muzeja savremene umetnosi, Beograd 1976. Galleria Stefanoni, Leko 1977. Studio 16/e, Torino, Galleria Civica, Modena, Galleria Performing Arts Center, Genova, Galerija Nova, Zagreb 1978. Galleria Pilota, Milano 1979. Galleria Gastaldelli, Milano, Kunsthalle, Tübingen 1981. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1982. Art Gallery, Milano 1985. Galerie Ingrid Dacić, Tübingen 1986. Muzej savremene umetnosti, retrospektivna izložba, Beograd 1987. Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremenata umetnost, Skoplje 1992. Galerija Studentskog kulurnog centra, Beograd 1996. Fondanzione Mudima, Milano 1997. Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad 1999. Galerie Peter Lindner, Vienna 2006. Federico Bianchi Contemporary Art, Leko Akcije[uredi | uredi izvor] 1965. Prelivanje reke Save, Beograd 1974. Besplatno umetničko delo, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Dezinformacije, Bioskop Balka, Zagreb 1989. Plamena Piramida, Stazione di Lambrate, Milano, Piramida od kupusa, Hotel Esplanada, soba 321, Zagreb 1993. Natura morta, Fondazione Mudima, Milano 1995. Velika piramida od kupusa, Galerija Kuća Anker, Beograd Performansi[uredi | uredi izvor] 1973. Čovek od novina ili mogućnost komunikacije, 12 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1975. Identitet - destrukcija knjiga, Marksa, Hegela i Biblije, 25 min. Trigon `75, Grac 1976. Večera sa Terijem Doksejem iz Londona, 30 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1978. Od rada ka stvaralaštvu, 25 min, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Od rada ka stvaralaštvu, 30 min. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1979. Od rada ka stvaralaštvu (varijanta II), 30 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Dal lavora allacreatività, 25 min. Studio 16/e, Torino 1982. Grande natura morta, 25 min. Il Festival Internazionale d`arte video, Lokarno, From Work to Creativeness, The 4th Biennial of Sydney, Vision in Disbelief, Sydney 1986. Velika mrtva priroda, Aprilski susreti, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1996. Chattanooga-choo choo i Velika beogradska mrtva priroda, Die Weise stadt, Museum Modern Kunst Stiftung Ludwig, Vienna 1997. Zapis jednog portreta - Ješa Denegri, Galerija Zvono, Beograd Filmovi[uredi | uredi izvor] 1973. Čovek iz novina, 8 mm, c/b, 3 min. 1974. Bandiera, super 8 mm, color, sound, 11 min., Per il Futuro, super 8 mm, color, 10 min. Video radovi[uredi | uredi izvor] 1975. Identitet - destrukcija knjiga Marksa, Hegela i Biblije, c/b, 20 min. pal, zvuk, Trigon `75, Grac 1976. Svakodnevni ritual pijenja kafe, 30 min, c/b, 3/4 inča, pal, zvuk, Čitanje istog teksta, c/b, 20 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Čitanje Marksa, Hegela i Biblije uz svetlost šibice, c/b, 30 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Mrlja u prostoru ili položaj jedinke u društvu, c/b, 30 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Tibingen 1977. Kretanje kao opšta potreba, 26 min, c/b, 3/4 inča, pal, zvuk, Revolucija kao igra manjine, 17 min, c/b, pal, zvuk, Tibingen 1982. Velika mrtva priroda, 25 min, boja, 3/4 inča, pal, zvuk, Lokarno 1983. Metaphysical Duchamp, Video D.C. 83, Ljubljana Literatura (izbor)[uredi | uredi izvor] Miodrag B. Protić, Najmlađi, Savremenici II, Nolit, Beograd, 1964, pp. 269-277 Matko Meštrović, Jedan pogled u jugoslovensko slikarstvo poslednjeg decenija, Od pojedinačnog ka općem, Mladost, Zagreb, 1967, pp. 131-141 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965, pp. 45 Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo HH veka, Nolit, Beograd, 1970, pp. 518-522 Gillo Dorfles, Ultime Tendenze nell`arte d`oggi, Feltrinelli, Milano, 1973, s. 149 Achille Bonito Oliva, Europa - America, The different Avantgardes, Decco Press, Milano, 1976, s. 126 Gillo Dorfles, La body art, L`arte moderna, Fratelli Fabbri, Milano, 1977, s. 225 Ješa Denegri, 10 Years Styring Autumn, Paul Kaufman, Grac, 1978, c. 171 Radomir Damnjan, Niente di superfluo nello spirito, Edicija Dacić, Tübingen, 1978 Rafel Tous i Giner, Metrònom, Libres d`Artista/Artist`s Books, Berlin, Barselona, 1981, s. 194 Lazar Trifunović, Apstraktno slikarstvo u Srbiji, Od impresionizma do enformela, Nolit, 1982, pp. 33-34 Miodrag B. Protić, Slikarstvo i vajarstvo HH veka, Istorija srpske kulture, Porthil, 1995 Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti, Damnjan do 1960, Svetovi, Novi Sad, 1993, pp. 227-231 Ješa Denegri: Šezdesete: teme srpske umetnosti, Od znaka do čiste forme: Damnjan između 1960-1970, Svetovi, Novi Sad, 1995, pp. 113-124 Ješa Denegri: Sedamdesete: teme srpske umetnosti, Damnjan u novoj umetnosti edamdesetih, Svetovi, Novi Sad, 1996, pp. 56-65 Ješa Denegri: Osamdesete: teme srpske umetnosti, Damnjan u osamdesetim godinama, Svetovi, Novi Sad, 1997, pp. 46-50 Ješa Denegri: Devedesete: teme srpske umetnosti, Damnjan na beogradskoj umetničkoj sceni devedesetih, Svetovi, Novi Sad, 1999, pp. 154-158 Ješa Denegri, Opstanak umetnosti u vremenu krize, Cicero, Beograd, 2004, pp. 112-115 Ješa Denegri, Razlozi za drugu liniju: za novu umetnost sedamdesetih, Marinko Sudac i Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007 Aleksandar M. Đurić, Pogledi, Clio, Beograd, 2008 Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, pp. 114-116, Vujičić Kolekcija, Univerzitet umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd, 2010 Nagrade[uredi | uredi izvor] 1963. Nagrada „Vanda Svevo“, 7. Bijenale u Sao Paolu, Sao Paolo 1964. Nagrada „Nadežda Petrović“, III Memorijal „Nadežda Petrović“, Čačak, Oktobarska nagrada grada Beograda, Beograd 1965. Nagrada I Anala mladih, Beograd 1967. I nagrada, III Trijenala likovnih umetnosti, Beograd, Otkupna nagrada Muzeja savremene umetnosi sa III Trijenala likovnih umetnosti, Beograd 1968. I nagrada, Salon Blu, Zadar, I nagrada, Internacionalni bijenale „Danubius `68“, Bratislava 1981. Il Festival di arte video, Arte Video in Europa, Lokarno 1986. I nagrada, Memorijal „Nadežda Petrović“, Čačak 2011 Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad Izvori[uredi | uredi izvor] Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1968, 1978 Likovna enciklopedija Jugoslavije, pp. 292, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, 1984 Radomir Damnjanović Damnjan, monografija, Vujičić kolekcija, Beograd. 2010. ISBN 978-86-87869-03-5.. Avangarda neoavangarda srpska umetnost xx veka

- Bežična WiFi kamera, - Upravljanje putem eWeLink Android aplikacije, - Model: SONOFF GK-200MP2-B, - Maksimalna rezolucija: 1080P, - Materijal: ABS, - Ugao pokrivanja: 340° horizontalno/120° vertikalno, - Dimenzije: 109x109x120mm, - Napon napajanja: 5VDC/1A, - Podržava micro SD memorijske kartice do 128G za skladištenje podataka, - Režim noćnog snimanja (IR diode koje se automatski aktiviraju kada je nivo osvetljenosti ispod određene granice, sa maksimalnim dometom do 15m). - Dvosmerna audio komunikacija (implementirani zvučnik i slušalica sa zaštitom od smetnji), - Detektor pokreta (notifikacija na Vaš android telefon kada kamera detektuje pokret).

Raritet!!!! Ko poznaje slikarske materijale zna o čemu se radi. Boje vredi dosta više od ove cene.Slikarski uljane boje,Lefranc & Bourgeois, SET 10 boja,veličina tube 40ml,boje, žuta, Crvena, Karmin,cerulelum plava, Ultramarin plava, Viridian, Žuto oker,pečena siena, Titanium bela. Ceruleu i crvena malo stvrdnute,mislim da su upotrebljive. Ostale sve mekane kao da su sad napravljene. Ovakva serija L&B se više ne prave i ne postoji na tržištu,kako po kvalitetetu pigmenta tako i po punoću.

Knjiga izdata kao prateći materijal (katalog), povodom retrospektivne izložbe održane od 15. 2. do 25.3. 1990. u Zagrebu Zagreb 1990. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, veliki format (28 cm), tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, 203 strane. Knjiga je odlično očuvana (kao nova).  T1 Sadržaj: Predgovor / Ante Sorić Krležin Dobrović / Igor Zidić Petar Dobrović u madarskoj likovnoj umjetnosti / Gyorgy Varkonyi Fragmenti o Dobroviću / Miroslav Krleža Jedno pismo Miroslava Krleže Petru Dobroviću Petar Dobrović između stvarnosti i utopije / Miodrag B. Protić Reprodukcije u boji Reprodukcije crno/bijele Ljetopis / Renata Mihalić i Igor Zidić Bibliografija / Olga Dobrović Katalog / Olga Dobrović

Condor C-FI 60 FI-Schutzschalter Residual Current Device C-FI 60.40.500 4 pol. In=40A Idn=0.5A Un=230/400V IP40 4 para kontakata Made in Germany Fehlerstorm - Schutzschalter kljucne reci za pretragu: Condor C-FI 60 FI-Schutzschalter Residual Current Device C-FI 60.40.500 4 pol. In=40A Idn=0.5A Un=230/400V IP 40 4 para kontakata Made in Germany Fehlerstorm-Schutzschalter nemacka nemacki curent c fi FL-Schutzschalter kontaktor kontaktori kontakter kontakteri komandni kontaktor otvoren zatvoren NO NC radni mirni kontakt kontakti francuska made in france telemehanik telemehanic snajder elektirk electic rele relej kontrolni rele kontolni relej komandni komadni komandni kontakter komandni kontaktor telemekanique din sina montaza na din sinu dodatak za kontaktor dodatak za kontakter nastavak za kontaktor dodaci nastavci dodatni kontakti za kontaktor elektrika elektricni materijal struja elektro electro kontakt dodatni kontakt electro elektro materijal materijali kontaktor kontaktori kontakter kontakteri zastita zastite motor motori elektrika struja elektricna energija elektricna struja abb a b b novo jeftino jevtino jeftina povoljno povoljna motorne zastite povoljne nemacka nemacko nemacki proizvod evropa europa electro elektro materijal materijali kontaktor sklopka sklopke kontaktori kontakter kontakteri zastita zastite motor motori elektrika struja elektricna energija elektricna struja novo jeftino jevtino jeftina povoljno povoljna motorne zastite povoljne francuska francuski proizvod evropa europa kontaktor kontaktori kontakter kontakteri komandni kontaktor otvoren zatvoren NO NC radni mirni kontakt kontakti francuska made in france telemehanik telemehanic snajder elektirk electic rele relej kontrolni rele kontolni relej komandni komadni komandni kontakter komandni kontaktor struja strujni deo delovi kondor kondur kontakter strujna zastita

Predrag Peđa Milosavljević- Zdravko Vučinić Izdavači: INTERPRES; Prodajna galerija `BEOGRAD`, 2015 Format: 33 x 23cm, 280 str. Povez: Tvrd Uporedo srpski tekst i engleski prevod Prevod: Jasna Simonović Recezenti: Miodrag B. Protić, Petar Omčikus Reprodukcije u boji *** Nova, nekorišćena monografija. Monografija “ PEĐA” je prva monografija o ovom autoru i obuhvata sve periode života i stvaranja Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Kvalitetno odštampana, monografija donosi brojne reprodukcije dela i prikazuje autora i kao slikara, i kao vrsnog akvarelistu, crtača, ali i majstora kolaža u kojima se prožima čitava istorija umetnosti. Knjiga sadrži oko 170 reprodukcija dela Peđe Milosavljevića, fotografije iz ličnog života slikara, a štampana je uporedo na srpskom i engleskom jeziku.

Petar Dobrović (1890-1990) Dvojezično engleski i srpski jezik Knjiga izdata kao prateći materijal (katalog), povodom retrospektivne izložbe održane od 15. 2. do 25.3. 1990. u Zagrebu Izdavač: Muzejski prostor, Zagreb Godina izdanja: 1990 Broj strana: 202 Format: 28 x 22cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano odlično očuvano Sadržaj: Predgovor / Ante Sorić Krležin Dobrović / Igor Zidić Petar Dobrović u madarskoj likovnoj umjetnosti / Gyorgy Varkonyi Fragmenti o Dobroviću / Miroslav Krleža Jedno pismo Miroslava Krleže Petru Dobroviću Petar Dobrović između stvarnosti i utopije / Miodrag B. Protić Reprodukcije u boji Reprodukcije crno/bijele Ljetopis / Renata Mihalić i Igor Zidić Bibliografija / Olga Dobrović Katalog / Olga Dobrović Tags: Retrospektivna izložba GALERIJA KLOVIĆEVI DVORI 14.11.2023.

proizvođač : Schneider Electric tip proizvoda ili komponente Mehanički vremenski prekidač broj kanala 1 dostupna funkcija Ručno prebacivanje vremena trajanje ciklusa 24 h tačnost merenja +/- 1 s/dan maksimalni broj preklapanja 48 on – 48 off minimalno trajanje intervala 15 min tip podešavanja Ručna promena vremena tačnost merenja +/- 1 s/day 20 °C potrošnja 2.5 VA maksimalna struja preklapanja 16 A – 250 V AC pf = 1 4 A – 250 V AC pf = 0.6 [Ue] nazivni napon ( +/- 10 % ) 230 V AC 50/60 Hz životni vek baterije 10 godina vreme čuvanja 100 h nosači za montažu DIN šina IP stepen zaštite IP20 B širina 18 mm visina 90 mm dubina 66 mm masa proizvoda 0.101 kg temperatura okoline za rad uređaja -10…50 °C Detalji na linku proizvođača LINK

Berlin / Beograd 2018. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (27,5 cm), engleski jezik, 352 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Ods1 The Slovenian artist Jasmina Cibic (b. Ljubljana, 1979; lives and works in London) exemplifies a young generation of creative minds born in the former Yugoslavia whose works address social, political, and historical themes. In 2013, she represented her country at the Venice Biennale. Cibic’s projects synthesize gesture, drama, and reenactment. They are based on extensive archival research and the searching examination of historical traces, material the artist turns into haunting film installations and performances. Her multifaceted approach combines original sources with fictional accounts of events. Spielraum presents comprehensive documentation of a three-part film and exhibition project that Cibic developed in cooperation with the Ludwig Museum, Budapest; the International Centre of Graphic Arts, Ljubljana; and the Museum of Contemporary Art, Belgrade. With essays by Anna Gritz, Róna Kopeczky, Una Popović, Dubravka Sekulić, Jelena Vesić, Alessandro Vincentelli, WHW, and Giovanna Zapperi.

Opis "Jansonova istorija umetnosti" Istorija umetnosti H. V. Jansona još od prvog objavljivanja 1962. godine upoznavala je mnoge naraštaje studenata sa širokim svetom zapadne umetnosti i nadahnjivala milione njenih poklonika. Ovo inovativno izdanje zadržalo je Jansonov poseban narativni stil, izrazit stručni autoritet i nenadmašan umetnički program, ali su dodate nove teme i umetnička dela, koja su danas ključna za proučavanje umetnosti. Autori ove nove, obnovljene verzije su šest istaknutih stručnjaka: Penelopi Dž. E. Dejvis (antička umetnost), Dejvid L. Sajmon (srednjovekovna umetnost), Volter B. Deni (islamska umetnost), En M. Roberts (renesansna umetnost), Frima Foks Hofrihter (barok i rokoko) i Džozef Džejkobs (moderna umetnost). Saradnjom više autora postignuto je da se sačuva težište na samom umetničkom delu, a ipak je tekstu dodata uzbudljiva širina u načinu mišljenja unutar istorije umetnosti.Zahvaljujući Jansonovoj elokvenciji i neuporedivom kvalitetu ilustracija, ova maestralno, uravnoteženo i duhovito ispričana priča o istoriji umetnosti proširuje našu sposobnost razumevanja i ocenjivanja umetničkih dela. Povez knjige : tvrd Strana : 1188 Format knjige : 230x313x68 mm Pismo : latinica

Brojač koji može da radi kao klasičan brojač sa tasterom, nekim senzorom tipa NPN ili PNP ili da radi u modu merenja dužine sa enkoderom. Karakteristike: - Model: MYPIN FH4-4CRNB - Ulazni signal: 5-30 V - kvadratni ili sinusni signal - Brzina brojanja: 5000 impulsa u sekundu maksimalno - Opseg: -1999-1999 - Prikaz: 0.000-9999 - Relej: 3A / 250V / NO+NC (normalno otvoren i normalno zatvoren kontakt) - Napajanje: 90-260 V AC/DC - Temperatura okruženja: 0-50 stepeni - Dva ulaza IN A i IN B - 24V i GND poseduje uređaj - Dimenzije: 48 x 48 x 80 mm Uređaj poseduje 4 moda rada ulaza i 6 modova rada izlaza. Podešavanje ulaznoga tipa senzora NPN ili PNP, a u slučaju korišćenja klasičnoga tastera paralelno mu dodati kondenzator. Na taster SET se podešava zadata vrednost na kojoj pali rele. U podešavanjima se sam resetuje rele (parametar t01) ako nije u modu mauelnoga reseta gde se spolja resetuje tasterom. Dugim pritiskom na SET se ulazi u podešavanja: - Pc - Množilac impulsa ulaza, 0,000-9,999, parametar za dužinu - oUt - Modovi izlaza - t01 - Vreme nakon koga se resetuje rele - InP - Modovi ulaza - dP - decimalni prikaz - nPn - Izbor ulaza NPN ili PNP - LoCK - Zaključavanje parametara

m9 Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

ŽIKICA SIMIĆ ELEKTRIČNA ZASTAVA Meki povez Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rubne posebnosti Avangardna umetnost ex Jugoslavije 1914 - 1989 “Rubne posebnosti: Avangardna umjetnost ex-Jugoslavije 1914-1989”, organizana je u suradnji s Galerijskim centrom Varaždin, iako manja od varazdinske, izlaže reprezentativne radove većine najznačajnijih autora 20. stoljeća i daje cjelovit uvid u povijest avangardnih pojava i zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije. Poseban segment izložbe “Rubne posebnosti” jest i samostalna izložba “Vlado Martek… Umjetnik kao pokretna mapa” jednog od najzanimljivijih umjetnika na prostoru bivše Jugoslavije od 70-ih godina Vlade Marteka u Galeriji “Zlatno oko”. Izlozba “Rubne posebnosti” sadrži oko 200 izabranih eksponata 80 autora, 15 umjetničkih grupa i većinu ključnih avangardnih časopisa i publikacija, kao sto su zagrebački “Zenit”, novosadski “Ut”, ljubljanski “Tank”, “Nemoguce”. Umjetnici, umjetničke grupe, pokreti, časopisi i publikacije od 1914. do 1946. godine zastupljeni na izložbi su: Vilko Gecan, Zenit, Branko ve Poljanski, Tank, A. B. Šimić, Ljubomir Micić, Ut, Beogradski nadrealizam, Traveleri, Mihajlo S. Petrov, Avgust Černigoj, Ljubomir Jocić, Marko Ristić, Boško Tokin, Vane Bor, Oskar Davičo, Salmon Monny De Boully, Željko Hegedusić, Ivana Tomljenović Meller, Antun Motika, Franjo M. Fuis i Andrija Maurović. Iz perioda od 1946. do 1968. godine zastupljeni su Aleksandar Srnec, Božidar Rasica, Vjenceslav Richter, Savo Simončić, Koloman Novak, Julije Knifer, Ivan Kožaric, Josip Vaništa, Đuro Seder, Ivo Gattin, Eugen Feller, Božidar Jelenić, Jozsef Acs, Pal Petrik, Branko Vlahović, Vojin Bakic i Želimir Žilnik. Period od 1968. do 1989. godine predstavlja radove umetnika i grupa među kojima su Marko Pogačnik, Drago Della Bernardina, Franci Zagoričnik, Ivan Volarić Feo, Nuša & Srećo Dragan, Porodica iz Šempasa, Crveni Peristil, Marina Abramović, Era Milivojević, Goran Trbuljak, Radomir Damnjanović Damnjan, Gergelj Urkom, Dragoljub Raša Todosijevic. Zastupljeni su i Dubravko Budić, Slavko Matković, Balint Szombathy, Laszlo Kerekes, Laszlo Szalma, Attila Csernik, Katalin Ladik, Tomislav Gotovac, Josip Stošić, Boris Bućan, Slavko Bogdanović, Vladimir Kopicl, Mirko Radojičić, Slobodan Tišma, Peđa Vranešević, Bogdanka Poznanović, Vladimir Gudac, Gorki Žuvela, Sanja Iveković, Sven Stilinović, Mladen Stilinović, Vlado Martek, Željko Jerman, Boris Demur, Željko Kipke, Marijan Molnar, Verbumprogram, Autopsia, Dragomir Ugren. SADRŽAJ 6 Ješa DENEGRI Istorijske avangarde, neoavangarde i postavangarde u jugoslavenskom umetničkom prostoru XX veka 10 Slavko TIMOTIJEVIĆ Treće oko ili Susret sa realnim kontekstom umetnosti 21 1914-1946. Vilko GECAN, ZENIT, Branko VE POLJANSKI, TANK, A. B. ŠIMIĆ, Ljubomir MICIĆ, UT, Beogradski nadrealizam, TRAVELER!, Mihajlo S. PETROV, Avgust ČERNIGOJ, Ljubomir JOCIĆ, Marko RISTIĆ, Boško TOKEN, Vane BOR, Oskar DAVIČO, Salmon MONNY DE BOULLY, Željko HEGEDUŠIĆ, Ivana TOMLJENOVIĆ-MELLER, Antun MOTIKA, Franjo M. FUIS, Andrija MAUROVIĆ 53 1946-1968. Aleksandar SRNEC, Božidar RAŠICA, Vjenceslav RICHTER, Savo SIMONČIĆ, Koloman NOVAK, Julije KNIFER, Ivan KOŽARIĆ, Josip VANIŠTA, Đuro SEDER, Ivo GATTIN, Eugen FELLER, Božidar JELENIĆ, Jozsef ACS, Pal PETRIK, Branko VLAHOVIĆ, Vojin BAKIĆ, Želimir ŽILNIK 81 1968-1989. Marko POGAČNIK, Drago DELLA BERNARDINA, Franci ZAGORIČNIK, Ivan VOLARIČ - FEO, Nuša & Srećo DRAGAN, PORODICA IZ ŠEMPASA, Crveni PERISTIL, Marina ABRAMOVIĆ, Era MILIVOJEVIĆ, Goran TRBULJAK, Radomir DAMNJANOVIĆ - DAMNJAN, Gergelj URKOM, Dragoljub RAŠA TODOSIJEVIĆ, Dubravko BUDIĆ, Slavko MATKOVIĆ, Balint SZOMBATHY, Laszlo KEREKES, Laszlo SZALMA, Attila CSERNIK, Katalin LADIK, Tomislav GOTOVAC, Josip STOŠIĆ, Boris BUČAN, Slavko BOGDANOVIĆ, Vladimir KOPICL, Mirko RADOJIČIĆ, Slobodan TIŠMA, Peđa VRANEŠEVIĆ, Bogdanka POZNANOVIĆ, Vladimir GUDAČ, Gorki ŽUVELA, Sanja IVEKOVIĆ, Sven STILINOVIĆ, Mladen STILINOVIĆ, Vlado MARTEK, Željko JERMAN, Boris DEMUR, Željko KIPKE, Marijan MOLNAR, VERBUMPROGRAM, AUTOPSIA, Dragomir UGREN 141 Umetničke grupe 146 Miško ŠUVAKOVIĆ Vlado Martek... Umetnik kao pokretna mapa

Mek povez - 366 strana - veći format 33 cm MARKS BLEEDS BEOGRAD 2012 Korice sa vidljivim znacima korišćenja malo iskrzane na rikni Tragovi presavijanja na stranicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja IB Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

UMETNOST U SVETU 1-12 Komplet Tvrdi povez sa zaštitnom kutijom 1. Karl Šefold – KLASIČNA GRČKA (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1973, tvrd povez, 287 str., ilustrovano) 2. T. B. L. Vebster – HELENIZAM (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1970, tvrd povez, 266 str., ilustrovano) 3. Hajnc Keler – RIMSKO CARSTVO (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1970, tvrd povez, 271 str., ilustrovano) 4. Fridrih Gerke – KASNA ANTIKA I RANO HRIŠĆANSTVO (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1973, tvrd povez, 279 str., ilustrovano) 5. Andre Grabar – VIZANTIJA Vizantijska umetnost srednjega veka (od VIII do XV veka) (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1969, tvrd povez, 201 str., ilustrovano) 6. Paolo Vercone – OD TEODORIHA DO KARLA VELIKOG (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1973, tvrd povez, 299 str., ilustrovano) 7. Erih Kubah i Viktor H. Elbern – KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1973, tvrd povez, 305 str., ilustrovano) 8. Erih Kubah i Peter Bloh – ROMANIČKA UMETNOST (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1974, tvrd povez, 297 str., ilustrovano) 9. Andre Grabar – SREDNJOVEKOVNA UMETNOST ISTOČNE EVROPE (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1969, tvrd povez, 243 str., ilustrovano) 10. Pjer di Burge – KOPTSKA UMETNOST (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1970, tvrd povez, 238 str., ilustrovano) 11. Katarina Oto-Dorn – ISLAMSKA UMETNOST (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1971, tvrd povez, 278 str., ilustrovano) 12. Udo Kulterman – SAVREMENA ARHITEKTURA (Umetnost u svetu, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1971, tvrd povez, 335 str., ilustrovano)

SAVREMENA JUGOSLOVENSKA LIKOVNA UMJETNOST 1978/83 CONTEMPORARY YUGOSLAV FINE ARTS 1978/83 Selektor - Vlado Bužančić Prevod - Vilma Ožbolt Izdavač - Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara, Jugoslavija, Sarajevo Godina - 1984 190 strana 23 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja UMETNICI ZASTUPLJENI U KATALOGU: Jožef Ač Andrej Ajdič Rodoljub Anastasov Dubravka Babić Nela Barišić Mersad Berber Berko Berčić Berko Ana Bešlić Milan Blanuša Kosta Bogdanović Vladimir Bogdanović Bogdan Borčić Daniel Butala Jože Ciuha Aleksandar Cvetković Petar Ćurčić Božidar Damjanovski Tone Demšar Ljubomir Denković Ružica Dešković Josip Diminić Emir Dragulj Dužan Džamonja Živko Đak Aleksandar Đonović Tahir Emra Joško Eterović Vinko Fišter Dubravko Gjivan Herman Gavrdijančić Petar Hadži Boškov Sava Halugin Seid Hasanefendić Željko Hegedušić Arfan Hozić Dževad Hozo Tomislav Hruškovec Đorđe Ivačković Ljubo Ivančić Olja Ivanjicki Ante Jakić Sony Boris Jesih Vasilije Jordan Milan Jovanović Bogomil Karlavaris Tomislav Kauzlarić Nives Kavurić Kurtović Zlatko Keser Milan Kešelj Josip Kopriva Ivan Kožarić Radovan Kragulj Hysni Krasniqi Fatmir Krypa Boško Kućanski Ante Kuduz Ferdinand Kulmer Ratko Lalić Ivan Lesiak Vasko Lipovac Oto Logo Stevan Luketić Tanas Tane Lulovski Valdimir Makuc Stefan Manevski Ante Marinović Franc Mesarič Milorad Bata Mihailović Branko Miljuš Bekir Misirlić Dragan Mojović Ismar Mujezinović Marijana Muljević Edo Murtić Miodrag Nagorni Predrag Nešković Dimče Nikolov Franc Novinc Edin Numankadić Salim Obralić Dušan Otašević Dalibor Parać Dušan Perčinkov Ljubomir Perčinlić Dafne Perković Srećko Planinić Dimitrije Popović Dragan Popovski Dada Miodrag B. Protić Slavoljub Radojčić Rudolf Sablić Agim Salihu Miloš Sarić Maksim Sedej Mi. Đudo Seder Mustafa Skopljak Joža Slak Ljubomir Stahov Milan Stanojev Andraž Šalamun Ivo Šebalj Gorazd Šefran Tomo Šiljak Kemal Širbegović Ivica Šiško Miloš Šobajić Rudi Španzel Miroslav Šutej Radoslav Tadić Marino Tartaglia Halil Tikveša Matko Trebotić Nebojša Uglješić Marija Ujević Milivoje Unković Milun Vidić Zlatan Vrkljan Miro Vuco Šime Vulas Xhevdet Xhafa Mehmed Zaimović Safet Zec Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Umetnost Katalog

Odlično stanje Skulpture na otvorenom / Sculture all`aperto. Muzej savremene umetnosti, Beograd, 6. jun–septembar; Villa Comunale, Milano, 27. oktobar–decembar 1973 Beograd Milan RETKO! ... Olga Jevrić Oto Logo Sime Vulas Branko Ružić Franc Rotar ... Igino Balderi Gio Pomodoro ... Olga Jančić (Bitolj, 1. februar 1929 — Beograd, 26. oktobar 2012) bila je srpska vajarka. Biografija[uredi | uredi izvor] Olga Jančić sa roditeljima 1930. dolazi u Beograd gde pohađa osnovnu školu (1936-1940) i IV žensku gimnaziju (1940-1945). Godine 1945. upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu kod profesora Lojza Dolinara i Tome Rosandića a posle završenih studija od 1950. do 1954. je na specijalizaciji u Majstorskoj radionici Tome Rosandića. Od 1948. godine učestvuje na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održala je 1959. godine u Beogrady Jedan je od osnivača grupe „Prostor 8“ 1957. godine. Gradu Beogradu 1993. godine predaje lagat od devedeset skulptura koji se danas čuva u Kući legata. Preminula je 26. oktobra 2012. godine u 83. godini života u Beorgadu. Umetnost[uredi | uredi izvor] Jezgro oblika II, 1969-1970, Park skulptura Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Skulptorska umetnost Olge Jančić postavljeno je još u samom početku stvaralaštva na stabilnim osnova pretklasične i klasične evropske umetnosti, koliko i na postulatima visokog modernizma odakle je ona izgradila jedan autentični plastički svet jedinstven u srpskom i jugoslovenskom vajarstvu. Bilo da se iražavala u punoj, voluminoznoj formi ili u reljefima, ona je istraživala elementarnu suštinu ikoničke predstave ostavljajući posmatračima dovoljno prostora da njene radove upotpune vlastitom percepcijom i imaginacijom. Za Olgu Jančić skulptorsko delo je bilo mesto na kome je od arhetipova pravila monumentalnu magijsku predstavu, katkada izobličavajući njen smisao, katkada i samim nazivom radova upućujući posmatrača ka jasnom zapažanju ili različitim asocijacijama od erotskog do narativnog, od izgleda tektonskih masa do pseudofigurativnih kompozicija. Dva su materijala u kome ona stvara: kamen (katkada mermer) i bronza, i u oba slučaja trag i potez njene ruke bilo da kleše ili da oblikuje gipsanu masu, vodili su ka izazivanju mentalnih i vizulenih senzacija koja pokreću i zadovoljavaju estetske potrebe gledalaca. Od pedesetih godina prošlog veka Olga Jančić je davala puni doprinos onome što je u kritici nazvano savremenost u likovnim umetnostima i sa svojim delima ona je ravnopravno stajala sa istovremenim slikarstvom koje je bilo ispirisano istim kreativnim motivima koji su proizašli iz te epohe. Nagrade[uredi | uredi izvor] 1959. Nagrada za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih, Pariz 1960. Nagrada za skulpturu na I bijenalu mladih, Rijeka 1961. Nagrada za skulpturu na IV mediteranskom bijenalu, Aleksandrija 1961. Nagrada za skulpturu na I trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1973. Nagrada za skulturu na I jugoslovenskom bijenalu male plastike, Murska Sobota 1977. Nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnika, Beograd 1977. Nagrada ULUS-a na izložbi Prostor `77, Beograd 1984. Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, Beograd 1987. Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, Beograd 1995. Nagrada za skulpturu na II bijenalu crteža i male plastike, Beograd Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor] 1959 Umetnički paviljon Beograd, Beograd, Moderna galerija, Ljubljana, Galerija likovnih umjetnosti, Rijeka 1960 Gradska galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, Festival of the Visual Arts, Harrogate (Engleska) 1964 Salon Moderne galerije, Beograd Olga Jančić, Forma (1990), Narodni muzej Kraljevo 1975 Galerie Heritage, Toronto 1977 Galerija Doma JNA, Beograd, Narodni muzej, Kragujevac 1981 Narodni muzej, Labin, Izložbeni salon, Pula 1982 Atrijum, Križanke, Ljubljana, Galerija Forum, Zagreb, Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd 1987 Muzej savremene umetnosti, retrospektivna izložba, Beograd 1991 Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd, Gradska galerija, Užice 1992 Gospodar-Vasin konak, Kraljevo 1994 Galerie du Centre Culturel Yougoslave, Paris 1997 Umetnička galerija, Kruševac, Galerija ULUS, Beograd 1998 Galerija Cepter, Beograd, Savremena galerija umetničke kolonije Ečka, Zrenjanin 2005 Muzej 25. maj, retrospektivna izložba, Beograd 2007 Umetnička galerija HAOS, Crteži i mala , Beograd 2018 Kuća legata, Legat Olge Jančić, Beograd Skulpture u slobodnom prostoru[uredi | uredi izvor] Botanička bašta u Vankuveru, Skulptura `Plod VIa` 1957. Kompozicija, kamen, Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad 1963. Materinstvo III, kamen, Portorož 1965. Zatvoren oblik III, mermer, Vrnjačka Banja 1969. — 1970. Jezgro oblika II, mermer, Park skulpture, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1971. Jezgro oblika VI, mermer, Aranđelovac 1975. Plod VIa, mermer, Vandusenova botanička bašta, Vankuver 1977. Labinski sklop, kamen, Park skulptura, Labin 1977. Veliki trinom, mermer, Savski kej, Beograd 1984. Hiljadudevetstoosamdesetpeta, bronza, Kraljevo Bibliografija (izbor)[uredi | uredi izvor] Knjige i studije 1955 Oto Bihalji Merin, La Sculpture Yougoslave du vingtième siècle, pp. 3-24, Jugoslavija, Beograd 1959 Michele Seuphor, La sculpture de ce siècle, pp. 177, 284, Griffon, Neuchatel 1960 Dictionnaire de la sculpture moderne, Fernand Hazan, Paris, Robert Maillard, London 1961 Lexicon der Modernen Plastik, pp. 149, Deutsche Buch-Gemeinschaft, Berlin, Darmschadt, Wien 1961 Miodrag Kolarić, Novija jugoslovenska skulptura, Jugoslavija, Beograd 1964 Miodrag B. Protić, Savremenici II, pp. 260-263, Nolit, Beograd 1964 Herbert Read, A Concise History of Modern Sculpture, p.p. 191, 308, Thames and Hudson, London 1966 Herbert Rid, Istorija moderne skulpture, pp. 191, 332, Jugoslavija, Beograd 1970 Nouveau dictionnaire de la sculpture moderne, pp. 144, Fernand Hazan, Paris 1970 Lazar Trifunović, Putevi i raskršća srpske skulpture, Umetnost, br. 22, april-jun, pp. 5-38, Beograd 1971 Katarina Ambrozić, Moderna umetnost u Jugoslaviji, Opšta enciklopedija Larousse, knj. 1, pp. 860-870, Vuk Karadžić, Beograd 1972 Michel Ragon, L`art Abstrait, II, pp. 230, Maeght, Paris 1974 Michel Ragon, L`art Abstrait, IV, pp. 244, Maeght, Paris 1974 Phaidon Dictionary of twentieth-century Art, pp. 178, London 1982 Miodrag B. Protić, Skulptura HH veka, Jugoslavija, Beograd, Spektar, Zagreb, Prva književna komuna, Mostar Monografije i predgovori kataloga 1959 Katarina Ambrozić, Umetnički paviljon Beograd, Beograd, Moderna galerija, Ljubljana, Galerija likovnih umjetnosti, Rijeka 1959 Katarina Ambrozić, Prvi Bijenale u Parizu, Muzej moderne umetnosti grada Pariza, Pariz 1962 Miodrag B. Protić, XXXI Biennale Internayionale d`arte, Venecija 1964 Katarina Ambrozić, Salon Moderne galerije, Beograd 1970 Ješa Denegri, Skulptura, IV beogradski trijenale jugoslovenske likovne umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1975 Miodrag B. Protić, Jugoslovenska skulptura 1870-1950, Jugoslovenska umetnost HH veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977 Stojan Ćelić, Skulptura Olge Jančić, Narodni muzej, Kragujevac 1981 Moma Pavlović, Narodni muzej, Labin 1982 Zoran Pavlović, Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd 1983 Jovan Despotović, Jugoslovenska skulptura posle 1950, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1987 Marija Pušić, Skulpture Olge Jančić, retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1991 Zoran Gluščević, Galerija Kulturnog centra, Beograd 1994 Irina Subotić, Galerija Jugoslovenskog kulturnog centra, Pariz 1997 Irina Subotić, Ivana Simeonović Ćelić, Olga Jančić. Skulptura, Clio, Beograd 1998 Mileta Prodanović, Galerija Cepter, Beograd 2004 Irina Subotić, Galerija Cepter - deset godina postojanja 1994-2004, Galerija Cepter, Beograd 2005. Grupa autora, Olga Jančić, retrospektivna izložba, Muzej 25. maj, Beograd Kritike i prikazi 1951 Petar Lubarda, Povodom izložbe mladih likovnih umetnika Srbije, Književne novine, 10. novembar, Beograd 1954 Miodrag B. Protić, Izložba saradnika Tome Rosandića, Književne novine, 25. mart, Beograd 1954 Mića Popović, Izložba saradnika Majstorske radionice Tome Rosandića, NIN, 4. april, Beograd 1957 Pavle Vasić, Savremena srpska skulptura, Politika, 20. januar, Beograd 1957 Rade Predić, Refleksija o jednoj umetnici, Vidici, V, januar-februar, pp. 24-25, Beograd 1959 Pavle Vasić, Skulptura Olge Jančić, Politika, 23. mart, Beograd 1959 Miodrag B. Protić, Skulptura Olge Jančić, NIN, 29. mart, Beograd 1961 Oto Bihalji Merin, Naše moderno vajarstvo, Politika, 18. juni, Beograd 1964 Đorđe Kadijević, Olga Jančić, NIN, 19. januar, Beograd 1964 Dragoslav Đorđević, Intimni život forme, Borba, 22. januar, Beograd 1965 Zoran Pavlović, Olga Jančić, Umetnost, br. 1, januar-mart, pp. 105, Beograd 1965 Lazar Trifunović, Savremena jugoslovenska likovna umetnost, Međunarodna politika, 1. novembar, Beograd 1977 Stojan Ćelić, Skulptura Olge Jančić, Umetnost, br. 52-53, mart-jun, pp. 22-45, Beograd 1977 Slobodan Ristić, Nezavidan položaj savremene beogradske skulpture, Politika, 27. avgust, Beograd 1987 Zoran Markuš, Vitalnost kao umetnost, Politika, 27. mart, Beograd 1987 Jovan Despotović, Odnos skulpture prema okolini, Jedinstvo, Priština 1991 Ljubiša Simović, Olga Jančić, Likovni život, maj-juni, pp. 2, Beograd 1998 Jovan Despotović, Olga Jančić, reljefi, skulpturem crteži. Autentični svet modernizma, Danas, 24. mart, Beograd Literatura[uredi | uredi izvor] 1976. U zenitu savremene umetnosti (Henri Mur), Borba, 28. februar, Beograd 1986. On nas je probudio (na vest o smrti Henrija Mura), Borba, 2. septembar, Beograd 1992. Protiv „fiktivnih“ muzeja, Politika, 23. janura, Beograd 1993. Intelektualac u smutnom vremenu (glas bez dobrodošlice), Politika, 25. janusr, Beograd 1993. Umetnost mirnog življenja (razglednica iz Pariza), Politika, 18. septembar, Beograd Olga Jevrić (Beograd, 29. septembar 1922 — Beograd, 10. februar 2014) bila je srpska vajarka, redovni član SANU. Biografija[uredi | uredi izvor] Olga Jevrić je rođena u Beogradu od oca Srbislava Jevrića, direktora Bankarsko-trgovačkog društva i majke Ane.[1] Deda po ocu bio je sveštenik i prevodilac Damjan Jevrić. Diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara 1946, a na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića 1948, gde je i magistrirala 1949. Prvi put izlaže na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti i VII izložbi ULUS-a 1947. Godine 1949. upisuje Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Izabrana za dopisnog člana SANU 1977, a 1983. za redovnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU. Od 1981. godine počinje u SANU rad na naučnom projektu Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti. Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon II svetskog rata. U promenama koje su se dogodile u likovnim umetnostima u Jugoslaviji posle 1950. godina, kada se ona oslobodila državne estetike socijalističkog realizma, Olga Jevrić je od sredine te decenije dala značajan doprinos za nastajanje modernog i savremenog izraza u skulptorskom stvaralaštvu. Izložba Olge Jevrić „Prostorne kompozicije“, održana u galeriji ULUS 1957. godine, snažno je odjeknula na likovnoj sceni. Ova izložba okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajara koja je na smeo i radikalan način, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju predstavljanja stvarnosti, okrenuvši se samoj suštini skulpture u kojoj je videla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Godine 1958. Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu kada je zapaža i strana likovna kritika. Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se autentičnim modernizmom. Njene skulpture poseduju univerzalna formalna i metaforička značenja izražena ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je ona stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika. Postoji Legat Olge Jevrić u SANU. Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor] 1957 Galerija ULUS, Beograd 1959 Galleria Notizie, Torino 1960 Galerija Srema, Sremska Mitrovica 1962 Drian Galleries, London 1964 Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1965 Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1981 Muzej savremene umetnosti, (retrospektivna izložba), Beograd 1988 Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1989 Savremena galerija Centra za kulturu „Olga Petrov“, Pančevo 1993 Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“, Novi Sad 1999 Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2001 Galerija SANU, Beograd, Zamak kulture, Vrnjačka Banja, Galerija „Platoneum“, Novi Sad 2008 Galerija likovne umetnosti-poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2012 Kuća legata, Beograd 2014 Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2016 Henri Mur Institut[2], Lids 2019 PEER galerija[3], London 2019 Narodni muzej Kraljevo, Kraljevo 2022 Galerija SANU, Beograd[4] Nagrade (izbor)[uredi | uredi izvor] 1961 Nagrada za dostignuća u skulpturi iz Fonda Vladislav Ribnikar, Politika, Beograd, Nagrada za skulpturu na I jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1967 Nagrada za skulpturu na III jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd 1969 Nagrada za skulpturu na X oktobarskom salonu, Beograd 1979 Sedmojulska nagrada SR Srbije za životno delo, Beograd 1990 Nagrada autoru čije je delo od trajne vrednosti u srpskoj kulturi, Jesenja izložba ULUS-a, Beograd 1993 Specijalna nagrada na VII Pančevačkoj izložbi jugoslovenske skulpture, Pančevo 2001 Nagrada Vukove zadužbine, Beograd 2013 Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad 2013 Nagrada Grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije, Beograd Reference[uredi | uredi izvor] ^ Olga Jevrić - sitna žena velikih skulptura („Večernje novosti“, 4. novembar 2015) ^ Olga Jevrić `Predlozi za spomenike` - Henri Mur Institut u Lidsu [mrtva veza] ^ Olga Jevrić `Skulpture` - PEER Gallery ^ „Izložba „Olga Jevrić – Kompozicija i struktura””. SANU. Pristupljeno 10. 10. 2022. Literatura[uredi | uredi izvor] Ješa Denegri, Skulptor Olga Jevrić, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1981 (pred. kat.) Ješa Denegri, Olga Jevrić, Topy i Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2005 Izvori[uredi | uredi izvor] Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Pariz, 1960 Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, London, 1962 Enciklopedija likovnih umjetnosti, III, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1964 Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Njujork, 1970 Opšta enciklopedija Larousse, Vuk Karadžić, Beograd, 1971 Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1971 Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, London, Njujork, 1973 Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Pariz, 1976 Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, II izd. 1968, III izd. 1978 Moderna skulptura jugoslovenska umetnost xx veka skulptori jugoslovenski umetnici u svetu izlozbe u italiji katalog katalozi avangarda

Аркадий Райкин 1965 А. Бейлин Бейлин А. Аркадий Райкин [Л.-М.: Искусство, 1965] 150 с. Фотоальбом. Фотографии выполнены М. Б. Смириным, М. М. Гершманом и др. Аркадий Исаакович Райкин (1911-1987) - знаменитый советский артист эстрады, театра и кино, театральный режиссер, конферансье, сценарист, писатель-сатирик; народный артист СССР. Герой Социалистического Труда, лауреат Ленинской премии. А.Райкин родился в г. Риге, в 1922 г. вместе с семьей переехал в Петроград. В 1935 г. окончил Ленинградский техникум сценических искусств. По распределению попал в Ленинградский ТРАМ (Театр рабочей молодежи), который вскоре был переименован в театр им. Ленинского Комсомола. Одновременно с игрой в театре дебютировал в кино, но подлинным его призванием стала эстрада. Сначала он выступал с эстрадными номерами, позже работал конферансье. В 1939 г. стал лауреатом 1-го Всесоюзного конкурса артистов эстрады. С 1942 г. - художественный руководитель Ленинградского театра миниатюр (с 1982 г. - Государственный театр миниатюр в Москве, с 1987 г. - театр «Сатирикон»). Театр миниатюр под управлением А.Райкина был одним из самых любимых у зрителей тех лет. На его сцене выступали признанные звезды эпохи: Л.Утесов, К.Шульженко, А.Менакер, В.Нечаев, Э.Хиль, М.Пархоменко, а также молодые актеры М.Жванецкий, Р.Карцев, В.Ильченко. Среди авторов, с которыми работал А.Райкин, были известные советские писатели-юмористы - М.Зощенко, В.Ардов, А.Хайт, С.Альтов, М.Мишин и др. Выступления А.Райкина на радио и телевидении пользовались огромной популярностью у публики. Его называли русским Чарли Чаплином и чародеем пантомимы. Миниатюры и спектакли А.Райкина всегда были остро сатирическими, но в то же время корректными и интеллигентными. В памяти поклонников он навсегда остался неповторимым мастером сценического перевоплощения, а темы его сатирических моноспектаклей остаются актуальными и сегодня. Настоящая книга театрального критика А.Бейлина помогает проникнуть в тайны мастерства великого артиста, анализирует особенности его творчества. Книга иллюстрирована большим количеством фотографий А.Райкина на сцене и в жизни. u vrlo dobrom stanju retko izdanje malo zacepljen omot Arkadij Isaakovič Raikin (1911-1987) - poznati sovjetski estradni, pozorišni i filmski umetnik, pozorišni reditelj, zabavljač, scenarista, satiričar; Narodni umjetnik SSSR-a. Heroj socijalističkog rada, dobitnik Lenjinove nagrade.