OTORINOLARINGOLOGIJA - B. Milojević udžbenik za škole za medicinske sestre Medicinska knjiga 1972. 87 strana; 14x19cm; povez mek knjiga u veoma dobrom stanju

B. BERIĆ VASPITANJE DETETA Meki povez

HIGIJENA ŽENE - B. Stambolović - 1959., mek povez sa klapnama, 155 strana, izdanje Medicinska knjiga Beograd Zagreb, odlično očuvana, 200

Autor (i): Edvard B. Guld Format: 21x15 cm Broj strana: 196 Izdavač: Narodna knjiga Godina izdanja: 2003 Tvrd povez Pismo: Latinica Dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

USPORITE STARENJE - SLOBODAN B. DŽELEBDŽIĆ BEOGRAD 2000 god,151 str, L.3.O.2 MED.

Nasledno pravo- Oliver B. Antic. Izdavac: Institut za medjunarodnu politiku i privredu-Beograd,1999. godine. Knjiga je u losijem stanju,vidi se sve na slikama,unutra je podvlaceno.

PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNE PREDUZETNIKE Autor: Borislav B. Mitrović Izdavač: Idea - Beograd, 1990. Mek povez, 160 str., 21 cm

B. Berić Vaspitanje detetamedicinska knjiga bg-zg, MS ns,124str.,meki povez,20x17cm,11/17

B. Radojičić - Klinička neurologija, Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb 1965 godine Mek povez. U dobrom stanju. Lepo očuvano. 477 strana H/KPM/4

IZDAVAC NAUCNA KNJIGA,1959,720 STR,VECI FORMAT,ILUSTROVANA KORICE SU OSTECENE,UNUTRASNJOST JE U REDU

Pun naslov: GRAĐEVINSKE MAŠINE Autor: dipl. inž. Bogdan Ž. Trbojević • Izdavač: Građevinska knjiga, Beograd • Godina izdanja: 1966. Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje • Format: 17 x 24 cm • Oprema: meki povez • Broj strana: 276 • Stanje : Knjiga je vrlo dobro očuvana. Stranice, povez i korice knjige nisu oštećeni. Listovi nisu presavijani; po ivicama su od stajanja požuteli. Tekst u knjizi podvlačen crvenom drvenom bojicom (cca.30%). Na unutrašnjoj naslovnoj strani i unutrašnjem listu precrtan potpis. • •*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.•*•*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.• SADRŽAJ I. OPŠTI DEO II.OSNOVNI POKAZATELJI III. OSNOVI ZA IZBOR MAŠINA IV. OPŠTE O MAŠINAMA I ELEKTROTEHNICI V. GRAĐEVINSKE MAŠINE

Enciklopedija Britanika A-B.Izdavac Politika,Narodna knjiga 2005 godine.Knjiga je pisana cirilicom,197 strana.Odlicno ocuvana.

Andrija B. Stojkovic - Milan Kujundzic Aberdar malo veci format, tvrdi povez POLICA 79

B. Krstajic, Chi Writer. NOVA. NEKORISCENA.

Miodrag B. Šijaković (priređivač knjige) : SIGNALIZAM U SVETU , Beogradska knjiga 1984, str. 112. Izbor tesktova stranih estetičara, teoretičara i kritičara o našem avangardnom pokretu Signalizam - Književni pravac Očuvanost 4. Sadržaj na slici.

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

Britanika A - B / Knjiga 1Tvrdi povezЕнциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5]Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.Садашњи статусШтампана верзија15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа).Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913.Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10]Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12]Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике.Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”.Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18]Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама.У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23]Српско издање2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.7/25

MATEMATIKA - Dr Branislav Boričić, Dr Miodrag Ivović Udžbenik za studente prve godine Ekonomskog fakulteta Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu Osmo izdanje, Beograd 2005. 348 strana; grafički prikazi knjiga je kao nova

Tvrd povez, većeg formata. Izdanje Naučna knjiga, Beograd, 1971. godine. Na predstranici ime i prezime napisano i nacrtana strelica i na zadnjoj strani veća mrlja. Očuvana knjiga, kao na slikama, 751. strana. bilja, školska, 2023.

Naslov: IBM TEKST EDITOR PRIRUČNIK verzija 1.33 Autor: Željko B. Grbić, dipl.el.inž. Izdavač: ABAK Banja Luka (autorsko izdanje) Godina izdanja: 1995 Broj strana: 70 Povez: mek, sa spiralom Format: 15x21 cm Očuvanost: solidna, korice malo promenile boju (od starosti), unutrašnjost čista. K-9*

O PLJEVLJIMA I PLJEVLJACIMA U BEOGRADU B. BOJOVIĆ S. STARČEVIĆ BEOGRAD AGNA 1995 281 STR. ILUS. 21 CM. L/ Kutija 17

MIR CE BITI DELO PRAVDE - Pavle B. Bubanja AUTOR - DR PAVLE BUBANJA Izdavac - Bagdala Godina - Krusevac , 2002. Broj strana - 545 Povez - brosiran. Dobro očuvana, poslednja strana zacepljena. Ništa ne fali, nema pisanja.

Kombinacije i zamke u otvaranju B. S. Vajnštejn Str 65 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi K3 Šahovski priručnik u kojem ćete saznati kako ostvariti i izbeći kombinaciju i zamku u otvaranju.