Cena je za celi set Ne prodaju se posebno Veca skala ovih visokih pehara Imam i set od 6 takvih širokih pehara. Iste izrade Prilično stari, što se vidi po patini koju nose. Ovaj predmet mogu dobro obezbediti u kutiji u slučaju slanja (ne šaljem pouzećem). A možete preuzeti i lično na Zvezdari, po dogovoru.

Američka vreća za spavanje tip MIL-B-1072. Trodelna. Namenjena za spavanje na otvorenom ,za polarne uslove. Veličina - Large. Ima tri dela . Prvi je od nepromočivog platna , druga dva su sa perjanom ispunom.Prva dva dela su iz 1944,a treći je iz 1951 god. Vrlo malo korištena, odlično očuvana, kao nova, čuvana u kućnim uslovima.Uz vreću ide i originalna vreća za transport.

Preko 1500 različiti značaka: Vukovar 1980, firme (Novkabel - Novi Sad, Sremgrap - Šid, Jugozan - Beograd, Sintelon - Bačka Palanka, Germika, NFK - Novosadska fabrika kablova, Zajednica E.P.H. Zagreb, FORTSCHRITT, FIAT, Restoran Vinjak 5, Krušik Valjevo, Elan Srbobran, Jelšingrad 45, Šumarijada Skoplje struga 1978, Početak gradnje hladnjače i proizvodne hale Voćeprodukt, Požarevac 1979., TAM, Industrijski kombinat Bačka Palanka, Puris PPK Pazin, PKB Homolje, Lipica Jugoslavija 1580, PIK Sirmium, Fadip : 1959-1969, Zora Mol - Produktiva, SGeorges, St Georges : Tournoi des Nations Leperreux : 1965, RBJ, Koka : Varaždin, Jugobanka, Vojvođanksa Banka, VOBAR Dragačevo : Kotraža : 30 god. ZEFIR sombor : 30, Flora, Partner, Novograp, RK Graničar Županja, Nit : 100 godina, Nap, Osiguravajući zavod Novi Sad, Novosadski Sajam, Neoplanta, Mašinoalat, Saturnus Rally 79 ), sportovi (OOK Kisač, FK Indeks, DVD dr Laza Kostić, FSV, FK Kabel, Borac B. Luka, JSD Partizan, FK Fruškogorac, SPENS 1981, NK Rijeka, FK Dinamo Budisava, Hajduk Split 1911, IV svjetsko prvenstvo FIELD, Zagreb 74 : Streličarstvo, Rukometni klub Potisje 25, FK Velež), dešavanja (Bakarijada NFK), Automobili, ličnosti (Lenjin, Branko Ćopić, Tito, ), Complex Budapest, Moskva 1980, EVIG, Textima, Schubert Munchen ), Kristinehamn, 1948-1958, Querum 1874, Vasteras 1964, VM Bagskytte, Start Praha, Ruski Kerestur 40, Budgoszcz, ERAM, Herbort, AMS Jugoslavija, AMS Vojvodine, Jugoturbina Karlovac Jugoslavija : 25 godina, Andi 83 : Odbrava AD Rašica, MBSK, Čarda Dunav Bezdan, Cserga Csarda Senta, Ćele kula Niš, Varaždin, FRISCH, XXII SEZD KPSS, FORTSCHRITT, UNITED STATES SINOS 1933.... Pojedinačno pogledati pod : Značke ... prodavac Mara998 K Š Ko 1

VERBILKI, SSSR - Set za doručak Za 5 osoba. Set se sastoji od 20 delova: 1 bokal sa poklopcem (visina: 13,5 cm, dužina: 19 cm, širina: 12,5 cm, zapremina: 0,65 l) 5 šoljica (visina: 6 cm, širina: 10,5 cm, širina otvora: 8 cm) 6 tacni za šoljice (prečnik: 14 cm, visina: 2 cm) 6 dezertnih tanjira (prečnik: 17,5 cm, visina: 2 cm) 1 posuda za šećer sa poklopcem (visina: 11 cm, dužina: 12 cm, širina: 12 cm) 1 posuda za mleko (visina: 10 cm, dužina: 12 cm, širina: 9 cm) Ukupna težina: oko 4 kg Sitne ogrebotine uglavnom na delovima obojenim zlatom. Na jednoj šoljici na jednom mestu zagrebana je crna boja, na drugoj tragovi crvene boje na rubu, verovatno od žiga - vidljivo je na kolaž-slici. Žig na dnu, crvenom bojom: (Inicijal) B (za Verbilki, ispod glave losa) Fabrika “Verbilki Porcelan” koristi žig od 1991. godine. Od 1918. godine boja žiga označava kvalitet proizvoda. Zlatni žigovi se nalaze na predmetima izuzetne vrednosti, crveni na predmetima 1. klase, plavi 2., zeleni 3. i smeđi najniže klase. 1766. godine, škotski preduzetnik Frensis Gardner (Francis Gardner, u Rusiji kao Франц Яковлевич Гарднер, 1714-1796), do tada trgovac drvetom u Rusiji, sa dozvolom Katarine Velike, osnovao je fabriku porcelana u selu Verbilki (Вербилки), u blizini Moskve, danas Dmitrovski gradski region. Fabrika je odmah postala konkurencija “Carskoj fabrici porcelana” u Petrogradu (kasnije poznatoj kao “Lomonosov”), podstičući umetnike u obe institucije na proizvodnju sve složenijih predmeta u pogledu oblika i ukrasa. 1777. godine carica Katarina Velika naručila je od fabrike servise za prijeme u Zimskom dvorcu. Isporuka je završena 1783. godine, ali je carica bila veoma zadovoljna kvalitetom izrađenih predmeta. Ovim je Gardneru otvoren put u najviše rusko društvo, ali je on istovremeno počeo da razvija i masovnu proizvodnju. Proizvodi su bili visoko cenjeni u Rusiji, naročito među onima koji nisu sebi mogli da priušte kupovinu uvoznog saksonskog porcelana iz Meissena. U vreme kada je Gardner umro, fabrika je smatrana najboljom privatnom farikom porcelana u Rusiji. Proizvodnju su nastavili naslednici, prvo najstariji sin Franc, koji je kratko nadživeo oca, zatim Gardnerova supruga Sara. Početkom XIX veka upravljanje su preuzeli sinovi, Aleksandar i Petar Francevič, koji su dalje razvili proizvodnju. 1829. godine fabrika je dobila zlatnu medalju na Prvoj industrijskoj izložbi, a 1855. i carsku dozovolu da u žigu koristi lik državnog dvoglavog orla, što je u carskoj Rusiji bio znak vrhunskog kvaliteta. Od 1856. godine fabrika je postala dobavljač carskog Dvora. Od sredine 1850. godine fabrikom su upravljali Vladimir i Aleksandar Petrovič, unuci Franca Gardnera. Krajem XIX veka vlasnik je postala supruga trećeg unuka, Pavla, Elizaveta (Elisabeth) Nikolajevna Gardner, koja se nije pokazala uspešna u upravljanju fabrikom, koja je tada imala 770 radnika. 1892. godine fabriku je kupio Matvej Sidorovič Kuznjecov (Матвей Сидорович Кузнецов), sin Terentija Kuznjecova (Терентий Кузнецов), osnivača ruske “imperije porcelana”. U trenutku kupovine fabrika je prolazila kroz teška vremena, tako da se Kuznjecov lako složio s Elizabeth Gardner, i postao vlasnik ne samo preduzeća, već i svih fabričkih modela, crteža, uzoraka, jednom rečju vrhunskog brenda sa bogatom tradicijom dugom vek i po, kvalifikovanim stručnjacima i proverenim tehnologijama. Prelaskom u ruke Kuznjecova, proizvodnja se povećala. Asortiman se takođe promenio: novi vlasnik obnovio je proizvodnju starih modela, kojih je 1860. godine bilo više od 4000 od porcelana i više od 1000 od fajansa. Posle Revolucije, preduzeće je nacionalizovano i postalo je poznato kao “Dmitrovska fabrika porcelana” (Дмитровский фарфоровый завод, prema Dmitrovskom gradskom regionu, u blizini Moskve). U prvim godinama sovjetske vlasti, za vreme NEP-a (Nova ekonomska politika) fabrika je nastavila da proizvodi predmete na osnovu uzoraka Kuznjecova, ali je prednost davana masovnoj proizvodnji osrednjeg kvaliteta. Od tridesetih godina u rad fabrike su postepeno uključeni značajni umetnici, a od 1937. godine u fabrici je organizovana umetnička laboratorija. Tokom II Svetskog rata proizvodnja umetničkog pocelana, s retkim izuzecima, skoro je sasvim prestala. Fabrika je prešla na proizvodnju za ratne potrebe, pre svega visokonaponskih porcelanskih izolatora za uništene komunikacione vodove. Većina radnika fabrike je mobilisana i bila je na frontu, a zamenili su ih žene i deca. 1941. godine, pred napredovanjem nemačke vojske, čitava fabrika je minirana kako ne bi bila zaplenjena. U isto vreme, divizijama raspoređenim oko fabrike bilo je naređeno da po svaku cenu odbrane fabriku. U posleratnim godinama, sa proizvodnjom koja je u potpunosti mehanizovana i modernizovana, fabrika se razvila u napredno industrijsko preduzeće, a 1966. , u godini kada je obeležila 200 godina postojanja, proizvodnja je dostigla stopu od 30.000.000 komada porcelana godišnje. Akcenat je stavljen na veći kvalitet proizvoda a umetnička laboratorija angažovala je vešte slikare i vajare. Kao rezultat toga, proizvodnja se povećavala, a svi novi uzorci su razmatrani i odobreni od strane Umetničkog saveta. 1991. godine radnici su otkupili fabriku i organizovali rad pod imenom “Verbilki Porcelan” (“Фарфор Вербилок”), s namerom da se sačuva i oživi tradicija predrevolucionarnog porcelana, koju su stvorile porodice Gardner i Kuznjecov. 2006. godine fabrika je imala 350 zaposlenih, uključujući 20 slikara. Od 2014. godine “Verbilki Porcelan” je jedna od tri operativne fabrike porcelana u Rusiji. Prodaje se bez držača za tanjire. (117/28-38/pod-kp/1160)