57750) Prayerbook for Orthodox Christians, compiled by Fr. Mateja Matejic , Columbus Ohio 1988 , engleskijezik, tekst liturgije uporedno na engleskom i srpskom jeziku , TABLE OF CONTENTS | Various Prayers II Liturgy of St John A) Entrance Prayers and the Vesting B) The Liturgy of Preparation C) Prayers to be Used by the Faithful D) The Liturgy of the Catechumens E) The Liturgy of the Faithful F) Prayers of Thanksgiving After Communion G) Special Procedures (When the Bishop is Present) III Selections From Octoechos IV Selections From Menaeon V Selections From Triodion VI Selections From Pentecostarion VII Various Rites VIII Epistle and Gospel References mek povez, format 14 x 22 cm , 248 strana , presavijen ćošak naslovne korice

Vasilije B. Perović : BEOGRADSKA CRKA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U TOPČIDERU , Pravoslavlje Beograd 1982, str. 96. Očuvanost 4-. Topčiderska crkva Svetih apostola Petra i Pavla je hram Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na opštini Savski venac u Beogradu. Smeštena je u parku Topčider i podignuta je između 1832. i 1834. godine.Zadužbina je kneza Miloša Obrenovića koji je i bio njen ktitor. U neposrednoj blizini nalaze se i Milošev konak, kao i Crkveni konak u Topčideru. Njen prvi ikonostas su radili Dimitrije Jakšić, Jovan Stergević („moler Janja“) i Konstantin Lekić. Od 1874. se nalazio u obrenovačkoj crkvi, a zatim u crkvi u Bariču. Restauriran je 2013. godine. Sadašnji ikonostas su 1874. godine radili Stevan Todorović i Nikola Marković. Crkva je 2013. godine bila u fazi rekonstrukcije, koja je završena 2016. godine.

Autor: Hadži Dragan B. Popović Strana: 316 UMESTO PREDGOVORA O PRAVOSLAVNOM POKLONIŠTVU Tri su vremena, klicao je Blaženi Avgustin episkop iponski, sadašnjost u prošlosti, za koju smo vezani pamćenjem, sadašnjost u sadašnjosti, za koju smo vezani gledanjem i osmatranjem, i sadašnjost u budućnosti, koja nas ispunjava iščekivanjem, nadanjem. A radi čega postoji vreme? „Da nas uvede u večnost“, odgovara Crkva. „Verme u Crkvi je vreme u Hristovoj večnosti“, kaže Sveti Ava Justin. A večnost je stalna sadašnjost. Večno je i Sveto pismo. A kao što praksa ispunjava teorijski spis, tako i Crkva ispunjava Sveto pismo. Sveto pismo je izuzetan doživljaj istorije kao najsvetijeg prostora, u kome se susreću i dijalog vode Bog i čovek. Otići u Svetu Zemlju znači neposredno ući među redove Biblije i osetiti istinu u punoti smisla te reči. Prvi poklonicu u Svetoj Zemlji bili su anđeli nebeski. U knjizi o Jovu čitamo kako su anđeli klicali kada je Bog stvarao svet. Posle praroditeljskog greha oni su vekovima ćutali…

Књига је некоришћена. Стање 9/10 Марко С. Марковић, „Стопама Христовим“. Једина мањкавост је што има печат личне библиотеке. Издавач: Манастир Хиландар, Библиотека `Каково` година 1996. страна: 186 стр. формат: 20cm писмо: ћирилица Главне теме: 1. Светски поглед на хришћанство 2. Српска философија историје: а) Православље б) Сава, свети (1174-1235) в) Косовска битка 1389 г) ВЕЛИМИРОВИЋ НИКОЛАЈ (1880-1956) Хришћанско-философско дело (190 стр.) др Марка Марковића, једног од најзначајнијих српских емигрантских писаца, кога су упоређивали са славним руским боготражитељем Иваном Иљином. Још у раној младости издвајао се нарочитим образовањем и поимањем српског хришћанског пута, те ће стога, на препоруку вл. Николаја, постати подсекретар Верско-идеолошког одсека при ЈВуО, да би крај рата дочекао у војним формацијама СДК. Плодоносну каријеру наставио је у Француској, где је и докторирао на Сорбони. С највишом оценом одбранио је тезу `Филозофија неједнакости и политичке идеје Николаја Берђајева`, стекавши докторско звање из политичких наука. Комисији је, иначе, председавао лично председник Сорбоне.

Agape 1-3 Vladeta Jerotic i Aleksandar Gajsek Na osnovu razgovora vođenih u serijalu Agape Studija B. Agape 1 TEME: Tesna su vrata koja vode u život – gost: Patrijarh Pavle Smisao - gosti: Vladeta Jerotić, Nenad Ilić, Milan Ćirković, Zagorka Golubović Vera - gosti: Vladeta Jerotić, Nikola Tucić Brak - gosti: Vladeta Jerotić, Vesna Brzev Ćurčić Ličnost - gosti: Vladeta Jerotić, Petar Jevremović Porodica i vaspitanje - gosti: Vladeta Jerotić, Svetomir Bojanin, Branko Milićević, Srđan Slavić Žena i muškarac - gosti: Vladeta Jerotić, Zorica Tomić Bolest - gosti: Vladeta Jerotić, Vladimir Adamović Samoubistvo - gosti: Vladeta Jerotić, Vojislav Ćurčić Narkomanija - gosti: Vladeta Jerotić, vladika Porfirije Agape 2 život i smrt ljubav liturgija magija i mistika vera i nacija mediji snovi stvaralastvo greh i pokajanje Agape 3 U knjizi `Agape 3` zabeleženi su razovori o: gnevu, bludu i očajanju; rimokatolicizmu i pravoslavlju; hrišćanstvu i judaizamu; islamu i hrišćanstvu, budućnosti religije; nauci i religiji. Biblioteka svedočanstva Beograd 2008, mek povez, odlično stanje, 365+297+283 strana Stanje Veoma dobro, na predlistu faksimil potpisa i pečata Mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija.

Nemuslimani u islamskom društvu / Dr. Yusuf Al-Qaradawi Novi Pazar 2003. Mek povez, 143 strane. Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: PREDGOVOR UVOD Islamsko društvo je ideološko i idejno društvo Ustav za odnose sa nemuslimanima Sljedbenici Knjige — ehlu`z-zimme PRVO POGLAVLJE Prava nemuslimana u islamskoj državi Pravo na zaštitu a) Zaštita od vanjske agresije b) Zaštita od unutrašnje nepravde Zaštita života i tijela nemuslimana Zaštita imetka nemuslimana u islamskoj državi Zaštita njihove časti Pravo na socijalno i staračko osiguranje Sloboda vjeroispovjesti Sloboda rada i zanimanja Vršenje državnih funkcija Garancije realizacije ovih prava Garancija vjerovanja — akide Garancija islamskog društva DRUGO POGLAVIJE Dužnosti građana nemuslimana u islamskoj državi Džizja i haradž Razlog obaveznosti plaćanja džizje za građane nemuslimane u islamskoj državi Kada nemusliman nije dužan platiti džizju Porez na trgovinu Pridržavanje odredbi islamskog zakona 3.Poštivanje osjećaja muslimana TREĆE POGLAVLJE Tolerancija bez premca Stepeni tolerancije i mjesto muslimana u njima Duh tolerancije kod muslimana Ideološka osnova muslimanske tolerancije ČETVRTO POGLAVLJE Svjedočenje historije PETO POGLAVLJE Odgovor na sumnje i potvore Pitanje džizje Obilježavanje nemuslimanima Odjeća i izgled nemuslimana Nemiri i pobune koje su se desile protiv kršćana Tekstovi koji su pogrešno shvaćeni ŠESTO POGLAVLJE Komparacija Bilješke Sadržaj

MITSKA ISTINA SRBA Analiza mitskih sagledavanja uloge i značaja srpskog naroda Pisac: Ivica Todorović Izdavač: Zvonik ISBN: 8683417174 Broj stranica: 446 Format: 21cm Povez: Tvrdi Pismo: Ćirilica Godina izdanja: 2005 Mjesto izdanja: Beograd ZADUŽBINA a) Srbi - Nacionalni identitet - Istraživanje b) Srbi - EtnoPsihologija c) M i t o v i I. O čemu ćute gusle II. Idealni sistem `Srbi, naRod najStariji` III. Ulazak u lavirint IV. Mreže u vodi V. Tajne srpske prošlosti i budućnosti VI. Ribe u mreži VII. Probijanje nulte dimenzije VIII. Najbolji i najgori ( Karakterološki modeli u srpskoj kolektivnoj psihi i u IS: SNN) IX. A šta ako su Srbi zaista najStariji X. Ekeperimentalni poligon `Lepenski vir` XI. Zašto baš mi? XII. Izlazak iz lavirinta XIII. Srbi su dobri za mišljenje XIV. Literatura ,na predlistu,pečat,potpis vlasnika. ............................................................... `Mitska istina Srba` Ivice Todorovića doktora etnološkoantropoloških nauka Etnografskog instituta SANU odgovara na niz intrigantnih pitanja, počev od samog porijekla Srba. Kako kaže autor, svako voli da zna što više o svom porijeklu, a Srbi su po svemu sudeći jedan od najstarijih naroda. O tom srpskom hodu kroz istoriju a posebno o srpskoj duhovnoj misiji u budućnosti mladi naučnik Ivica Todorović govori uzimajući u obzir sve relevatne podatke počev od naučnih istraživanja, preko narodnih predanja i crkvenih proročkih kazivanja. Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- Dinara

Autor - osoba Armor, Majkl K., 1944- = Armour, Michael C., 1944- Naslov Vodič kroz Sveto pismo : dopisni kurs. Sv. 3 / [Majkl Armor] ; [prevod s engleskog Olja Milošević] Jedinstveni naslov ǂA ǂNewcomer`s Guide to the Bible. srp Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ikonos, 2014 (Beograd : Curent) Fizički opis 46 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milošević, Olja ISBN (broš.) Napomene Prevod dela: A Newcomer`s Guide to the Bible / Michael C. Armour Podatak o autoru preuzet iz kolofona Tiraž 1.500. Predmetne odrednice Sveto pismo. Stari zavet -- Tumačenja – Priručnici SADRŽAJ Predgovor srpskom izdanju 5 Uvod 9 Trajni uticaj Svetog pisma 13 Kako se snaći u Bibliji 24 Pouzdanost Biblije 33 Mojsijeve knjige 39 Period početka 44 Avram, čovek vere 56 Avramova porodica 64 Izrael se pojavljuje kao narod 76 Izrael kreće prema Hananu 89 Istorijske knjige 102 Godine neizvesne lojalnosti 107 Ujedinjeno carstvo 118 Podeljeno carstvo i pad 129 Knjige poezije i mudrosti 139 Proročke knjige 147 Mesijanska poruka proroka 166 Period između dva zaveta 173 Isusov život 180 Priče o carstvu 194 Isusovo učenje 200 Prve hrišćanske zajednice 211 Pisma ranim hrišćanima 224 Teologija poslanica 233 Greh i oproštenje greha u poslanicama 244 Moral i etika u poslanicama 252 Crkva i bogosluženje u poslanicama 261 Knjiga Otkrivenja 272 Kuda krenuti odavde? 282 Dodatak A: Priručnici za samostalno proučavanje Biblije 285 Dodatak B: Prevodi Svetog pisma na srpski jezik 289 MG78 (N)

60076) Jagnje Božije i zvijer iz bezdana filosofija rata , grupa autora , zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma. Uredili: Radoš M. Mladenović i jeromonah Jovan (Ćulibrk) , Svetigora Cetinje 1996 Sadržaj: Predgovor I SVETO I RAT Mitropolit Crnogorsko-primorski dr. Amfilohije (Radović): Sveti Petar Cetinjski i rat Protosinđel Joanikije (Mićović): Dejstvo ikone u istoriji II RAT KAO ISKUSTVO Dr. Radovan Karadžić: Da li je ovo bio rat ? Pukovnik Milovan Milutinović: Rat bez jedinstvenog programa i cilja Tihomir Burzanović: Smisao istrebljivanja Srba u Hercegovini na krsnu slavu – prije pedeset godina i danas Mladen Šukalo: Pukotina stvarnog, nastavak Milutin Mićović: Uđi ko u svoju kuću / Bitka koja ne prestaje III RAT KAO LAŽ Episkop Zahumsko-hercegovački Dr. Atanasije (Jevtić): Najgori od svih mogućih ratova Dr. Mirko Zurovac: Šta nam se stvarno dogodilo ili `Proizvodnja laži` u službi militarnog imperijalizma Bogdan M. Lubardić: Geopolitički enciklopedizam `Microsoft`-a Jeromonah Jovan (Ćulibrk): Ne-zaobilazne strategije IV ETIKA, PRAVO I RAT Dr. Jovan Babić: Ratni zločin kao zločin poraza Boris B. Brajović: Rat kao politička etika Mr. Petar Bojanić: Dva lica jedne iste medalje, ali... V DUŠA I RAT Dr. Boško V. Popović: Psihološka tumačenja rata Dr. Jovan Mirić: Ratovi u carstvu zemaljskom VI Narod i rat Predrag Lazarević: Srbi i rat Radoš Mladenović: Nacionalizam i rat Matej Arsenijević: Pravoslavlje i rat VII KOSMOS I RAT Dr. Savo Laušević: Rat – osnovni fenomen i metafora ljudskog iskustva Jerej Dragan Stanišić: Svemoguća poezija Tvorca Kosto Ninković: Filosofija rata – filosofija vaseljene VIII LITURGIJSKO MJERILO RATA Razgovor o ratu na Veljem Gumnu cetinjskog manastira Beleške Summaries mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 326 strana

Jagnje Božije i zvijer iz bezdana filosofija rata grupa autora , zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma. Razgovor o ratu na Veljem Gumnu cetinjskog manastira Beleške Summaries mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 326 strana vrlo dobro ocuvano ,malo su tamniji bokovi knjige Uredili: Radoš M. Mladenović i jeromonah Jovan (Ćulibrk) , Svetigora Cetinje 1996 Sadržaj: Predgovor I SVETO I RAT Mitropolit Crnogorsko-primorski dr. Amfilohije (Radović): Sveti Petar Cetinjski i rat Protosinđel Joanikije (Mićović): Dejstvo ikone u istoriji II RAT KAO ISKUSTVO Dr. Radovan Karadžić: Da li je ovo bio rat ? Pukovnik Milovan Milutinović: Rat bez jedinstvenog programa i cilja Tihomir Burzanović: Smisao istrebljivanja Srba u Hercegovini na krsnu slavu – prije pedeset godina i danas Mladen Šukalo: Pukotina stvarnog, nastavak Milutin Mićović: Uđi ko u svoju kuću / Bitka koja ne prestaje III RAT KAO LAŽ Episkop Zahumsko-hercegovački Dr. Atanasije (Jevtić): Najgori od svih mogućih ratova Dr. Mirko Zurovac: Šta nam se stvarno dogodilo ili `Proizvodnja laži` u službi militarnog imperijalizma Bogdan M. Lubardić: Geopolitički enciklopedizam `Microsoft`-a Jeromonah Jovan (Ćulibrk): Ne-zaobilazne strategije IV ETIKA, PRAVO I RAT Dr. Jovan Babić: Ratni zločin kao zločin poraza Boris B. Brajović: Rat kao politička etika Mr. Petar Bojanić: Dva lica jedne iste medalje, ali... V DUŠA I RAT Dr. Boško V. Popović: Psihološka tumačenja rata Dr. Jovan Mirić: Ratovi u carstvu zemaljskom VI Narod i rat Predrag Lazarević: Srbi i rat Radoš Mladenović: Nacionalizam i rat Matej Arsenijević: Pravoslavlje i rat VII KOSMOS I RAT Dr. Savo Laušević: Rat – osnovni fenomen i metafora ljudskog iskustva Jerej Dragan Stanišić: Svemoguća poezija Tvorca Kosto Ninković: Filosofija rata – filosofija vaseljene VIII LITURGIJSKO MJERILO RATA (KUTIJA 2)

KNJIGE TRI ENOHA Džozef Lampkin TRI KNJIGE ENOHA Dr Dzozef B. Lampkin Dobro poznato i hvaljeno delo dr Džozefa Lampkina prošireno je tako da uključuje nova istraživanja o Enohovim knjigama, palim anđelima, čuvarima i nefilima. Nakon što predstavlja opsežnu istorijsku pozadinu Prve, Druge i Treće knjige Enohove, Lampkin sastavlja istorijsku priču o palim anđelima, čuvarima i nefilima, koristeći svoje opsežno poznavanje drevnih tekstova. Istorija palih anđela čvrsto je povezana uz pomoć drevnih knjiga kao što su Enoh, Jašer, Jubileji, Knjiga divova, Ratni svici i mnoge druge. Priča će vas zaprepastiti. Nove informacije o Prvoj knjizi Enohovoj su znatno proširene. Lampkin opisuje Enohov kalendar i njegovo ključno mesto u Danilovom proročanstvu. On rastavlja Prvu Enohovu, deo po deo, da bi opisao njenu istoriju, vremenski okvir autorstva i njen sadržaj. U celom tekstu je obilje korisnih beleški. Ovaj tom sadrži Prvu Enohovu knjigu (Etiopsku Enohovu knjigu), Drugu Enohovu knjigu (Slovenske tajne Enoha), Treću Enohovu knjigu (Hebrejsku knjigu o Enohu) i Knjigu o Palim anđelima, čuvarima i poreklu zla. Proširen komentar uključen je za tri Enohove knjige, kao i za odeljke o anđelima, proročanstvima i enohijanskom kalendaru. Dr Džozef Lampkin je autor preko dvadeset knjiga. Redovno se pojavljuje kao stručni gost o temama religije, teologije i crkvene istorije. ---------------------- Opis Sadržaj Uvod………………………………………………………………………………………….5 1. Enohova………………………………………………………………………………..25 Kalendar Enohovih i Danilovih proročanstava…………………………157 Zaključak 1. Enohove………………………………………………………………159 2. Enohova………………………………………………………………………………209 3. Enohova………………………………………………………………………………211 Priča o palim anđelima, čuvarima i nefilima……………………………217 Alfa…………………………………………………………………………………………275 Uvod……………………………………………………………………………………….277 Pali anđeli, čuvari i poreklo zla……………………………………………….335 Omega ……………………………………………………………………………………337 O drevnim tekstovima…………………………………………………………….351 Imena i položaji anđela……………………………………………………………366 Obim: 367 str, format: A5 Knjiga je NOVA..... ----------------------------------- 0,0

NE DAJ DUŠU, RODE NE DAJ DUŠU RODE , grešni Miloje , Revnitelj Niš 2013 , Još jedno snažno svedočanstvo zlovremja u koje smo Milošću Gospodnjom smešteni da bi smo se, delima svojim, razvrstali na levu i desnu stranu Slave Gospodnje, odnosno da bi smo se, zemaljskoga radi, ugurali u zle vinogradare ili, pak, večnoga radi, u dobre i vredne sluge Božje koje marljivo umnožavaju dobivene talante. Izdavač u Uvodnom slovu kaže: U ovoj zbirci tekstova prikazana je borba Davida i Golijata. S jedne strane, Grešni Miloje sa svojom praćkicom (olovkom , papirom, po kojom suzom i jaukom, besplatnom vožnjom „maricom“, milosrdnim srcem…), a sa druge, ostrašćeni papini poslušnici unakaženi njegovim naprsnim krstovima i kardinalskim prstenovima, sa oružjem svemoći, vlasti, sile, mržnje, titulama, pečatima, tužiocima, sudovima… I to sudovima koji ne sude po slovu zakona, ustava, kanona… već po pravilima sopstvenog nadahnuća njihovih gospodara, pa im presude budu po onoj: Veži konja gde ti gazda kaže. Ne zna se do kad će dušelomci lomiti duše i „kičme“ vernih čeda iz roda svetosavskog, ali zna se, pouzdano, da će se do neba čuti jauk Grešnog Miloja: Ne daj dušu, rode! I pouzdano se zna da će nebo i zemlja proći, a da reči ove neće proći: „Ne bojte ih se, dakle; jer nema ništa skriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu“ (Mt. 10. 26-28). Na 370 strana formata B-5 pitkog teksta, autor, na njemu svojstven način, jezikom predačkim, osvetljava tamu bezakonja naših posrnulih, oslepelih, zalutalih duhovnih vođa, koji su izvršili zločin bratoubistva nad blagočastivim vladikom Artemijem i njegovom duhovnom decom. , mek povez, ćirilica, ilustrovano, 371 strana, format 16,5 x 23,5 cm 1s h

CRKVA I SAMOSTAN DOMINIKANACA U SPLITU Fotomonografija TVRD lux povez....ILUSTROVANA bogato u boji...SPLIT,1999.god....142.strane...23.cm... Urednik Deša Dijana ----------------------- Područje dana š njeg pazara prije dolaska dominikana ca U srednjem vijeku jugoistočni dio D iok l ecijanove palače obuhva- ćala je na d biskupska kuri ja, ko j oj je pripadala i jugoistočna ugaona ku- la Palače (Na d bisk u pska kula)! S vanjske strane istočnog zida Palače , na području današnje g l avne tržnice (pazara), pružao se nad b iskupski vrt. 3 Pretpostavljam da je na tom području u 5. ili 6. stoljeću bila sagra- đena starokršćanska crkva posvećena sv. Katarini Djevici i Mučenici. `a Za tu pretpostavku navo d im podatke iz rukopisnog djela dominikanca L. Matijace u kojem je z abilježeno da su prigodom kopanja temelja za proširenje dominikanske barokne crkve 1932. godine »jz z emlje stršjle z jdjne prvotne kapele , koja je Nla u obhku potko ve, a ne kao današnja --------------------- IZ PROŠLOSTI SPLITA I OKOLICE DOMINIKANSKI SAMOSTAN U SPLITU OD UTEMELJENJA DO KRAJA 13. STOLJEĆA dr. sc. IVAN ARMANDA Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“ Frankopanska 26 10000 Zagreb, HR [email protected] UDK: 2-523.6:27-789.33](497.583Split)“12“ Primljeno: 18. svibnja 2020. Izvorni znanstveni rad U članku se, temeljem analize povijesnih vrela i literature o dominikanskom samostanu u Splitu u 13. stoljeću, opisuju počeci tog samostana. Opovrgava se legenda da ga je 1217. utemeljio o. Grgur Splićanin, ali i teza da najstariji povijesno potvrđeni spomen dominikanaca u Splitu seže iz 1243. godine te se iznosi tvrdnja da je samostan utemeljen između 1221. i 1229. Opisuju se položaj i posjed samostana u Splitu, iznose se podaci o dominikancima koji su u 13. stoljeću živjeli u tom samostanu i o njegovu bogoslovnom učilištu, a potom se ana- lizira uloga splitskih dominikanaca u crkvenom i društvenom životu Splita i Splitske metropolije. Budući da su splitski domi- nikanci dobili posjed u Trogiru i ondje podignuli samostan, govori se i o počecima tog samostana. Ključne riječi: dominikanci, samostan, Split, Splitska metro- polija, Trogir Knjiga je NOVA..... -------------------------------- R1

Strana: 127 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 24 cm U ovoj se knjizi objavljuju do sada nepoznata pisma Svetog Nikolaja Srpskog upućena Vinstonu Čerčilu, Herbertu Huveru, dr Slobodanu Jovanoviću, dr Dimitriju Najdanoviću i dr Ratiboru Đurđeviću. Pisma potiču iz sledećih izvora: Vladičina od dragocenog istorijskog značaja pisma Čerčilu (povodom hapšenja generala Draže Mihailovića) i Huveru sačuvana su u arhivi prof. Milutina Devrnje. Dobio sam ih zahvaljujući ljubaznošću njegove ćerke G-đe Zore Devrnje Zimerman iz SAD. Vladičina pisma dr Dimitriju Najdanoviću nalaze se u njegovoj rukopisnoj ostavštini. Tu sam, pored drugih važnih dokumenata, pronašao i kopiju Vladičinog pisma Slobodanu Jovanoviću od 12. februara 1953., kao i Nikolajev članak “Patrijarh Gavrilo ‒ odgovor jednom Moračaninu”, objavljen 50-ih godina prošlog veka u “Amerikanskom Srbobranu”, u kome govori o svom zatočeništvu sa Patrijarhom Gavrilom u Dahauu. U svojoj arhivi posedujem i originalan tekst nedovršene “Autobiografije” dr Najdanovića u kojoj on spominje dva vrlo važna podatka: a) da je povodom njegovog hapšenja za vreme konkordatske borbe 1940. godine Sveti Nikolaj napisao protestno pismo Dragiši Cvetkoviću u kome mu je poručio da “Srpska Pravoslavna Crkva s najvećom pažnjom prati šta se sada čini sa dr Najdanovićem”. Original tog pisma je sačuvan i objavljen u knjizi Mihaila Konstantinovića POLITIKA SPORAZUMA ‒ Dnevničke beleške 1939–1941; Londonske beleške 1944–1945, (priredio Radomir Konstantinović, “Agencija Mir”, Novi Sad, 1998, str. 623–626). Budući da je pismo od istorijske važnosti smatrao sam za bitno da ga objavim u prilogu knjige. b) Godine 1940. uredništvo časopisa “Hrišćanske misli” je odlučilo da Vladici Nikolaju, povodom njegove šesdesetogodišnjice, posveti jedan tematski broj. Kad je Vladika saznao za tu ideju napisao je Najdanoviću pismo u kome ga moli da se taj broj, ukoliko je štampan, odmah uništi, jer ne želi da mu za života pišu nekrologe. Sticajem nesrećnih okolnosti i evropskog varvarizma, prilikom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, taj broj je izgoreo zajedno sa štamparijom u kojoj je štampan. Božjom milošću, sačuvana je samo naslovna strana časopisa sa Najdanovićevim uvodnikom i esejem “Metafizika Vladike Nikolaja”, koji sam otkrio u Narodnoj biblioteci Srbije i objavio u zborniku radova dr Najdanovića FILOSOFIJA ISTORIJE I. H. FIHTEA I DRUGI SPISI (“Jasen & Fond istine o Srbima”, Beograd, 2003. str. 459–478). Nažalost, pomenuto Nikolajevo pismo izgubljeno je iz Najdanovićeve arhive.

Autor: Ariel Rot Izdavač: SG-Vili Broj strana: 345 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm a) Sveto pismo - Nauka b) Kreacionizam c) Evolucija Naučnik i zastupnik biblijskog koncepta stvaranja Arijel Rot tvrdi da nam nauka i religija zajedno mogu dati mnogo kompletnije razumevanje sveta koji je oko nas, našeg mesta u njemu i našeg konačnog smisla i sudbine. Rot analizira pitanje kao što su dokazi za evoluciju i stvaranje, potop, mogućnosti i ograničenja naučnog metoda i autentičnost Biblije, pita se imaju li ljudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore i bez razmatranja Boga? Ovakva pitanja ne daju mira našim najdubljim mislima dok tragamo za odgovorima o svom poreklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. Malo ljudi može da ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmišljamo o tajnama svog postojanja. Pitanje postojanja Boga je pitanje koje jednostavno nikad neće nestati. Srećom, kad se dođe do krajnjih pitanja o postanku, nije sve nagađanje. Poslednjih godina je više značajnih naučnih otkrića otkrilo takvu preciznost i kompleksnost u postojećem svetu da postaje vrlo teško sugerisati da je sve što postoji nastalo samo po sebi, prosto slučajno. Izgleda kao da je jedan vrlo razuman Bog morao biti umešan u planiranje čudesnih složenosti koje nalazimo svuda po univerzumu. Neki naučnici će odmah reći da nauka ne može da razmatra Boga jer nauka i Bog predstavljaju odvojena područja misli. Nažalost, takvo stanovište nameće nauci ograničen pogled na stvari, koji ograničava njenu sposobnost da nađe svu istinu. Nauka ne može naći Boga sve dok ga isključuje iz svog domena objašnjenja. Ako nauka teži da iznese smislene i istinite odgovore na naša najdublja pitanja, ona treba da izađe iz zatvora sekularizma u kojem se sad zarobila. Nauka treba da je otvorena prema mogućnosti da Bog postoji i da ga ne isključuje kao nešto što pripada drugoj oblasti istraživanja. Ova knjiga prilazi pitanju postojanja Boga sa stanovišta da nauka jeste, ili bi bar trebalo da bude, otvoreno traganje za istinom, i da ćemo dopustiti činjenicama iz prirode da nas vode, ma kuda to bilo. Korice knjige pohabane po ivicama i sa strane. Na srednjoj slici prikazan deo sadržaja.

BOG - ZBORNIK RADOVA - filum RELIGIJSKI MOTIVI , SRPSKA KNJIZEVNOST, RELIGIJA -2012 GODINA ,KRAGUJEVAC - 540 stranica VRLO dobro ocuvana ,sadrzaj je cist // О Зборнику / 5 Снежана Д. Самарџија Када бог крпи опаклију (представе о богу у усменој прози) / 11 Бошко Сувајџић Убог Небог Бог / 25 Јасмина С. Јокић Кад се Христос на Земљу родио: Рођење и крштење Исуса Христа у фолклорној традицији / 39 Драгољуб Ж. Перић Бог и срећа јуначка (веровања у судбину, срећу и вишу силу у вуковим записима српске усмене епике) / 53 Анка Ж. Ристић Присуство у одсуству као топос старе српске књижевности / 73 Iva Lj. Draškić Vićanović Bog: književnost, kultura i kriza humaniteta. Jedan pokušaj razrešenja krize humaniteta – apoteoza racionalnosti, morala i lepote u 18. veku / 79 Svetlana S. Kalezić Radonjić Pakao – planeta bez smisla za otmenost ili Sioranove vježbe nepokornosti / 85 Драган Б. Бошковић Месија: Књижевност и хришћанско преусмеравање Левинасове идеје Богочовека / 97 Михаило З. Смиљанић Теолошки поглед на метахумани идентитет / 105 Jasmina Ahmetagić Merilo života / 113 Лидија Д. Делић Божанство без емпатије (Мит о Атлантиди: опет то, само потпуно другачије) / 123 Ина Илиева Христова Градът в стария завет – стратегии на изображение и символизация / 135 Иван M. Коларић Богочовештво и/или човекобоштво / 145 Predrag R. Milidrag O (ne)dovoljnom razlogu za egzistenciju Boga u metafizici novog veka / 157 Јасмина А. Теодоровић Божански „пакт“ (не)раздвојености: Барнсов Пулс и Албахаријев Цинк / 169 Александар Петровић Крај света или још историје / 175 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 О Зборнику Бог! Тајна над тајнама, религиозна, егзистенцијална и антрополошка енигма, загонетно место наших идентитета и постојања, загонетка апсолутне Другости, Бог се упорно објављује у нашој историји, а тако и у овом зборнику. Личан и безличан, светлост и тама, смртан и бесмртан, далек и ближи нам од себе самих, он је онтолошка извесност или само троп, теолошки промишљан, откривен у догађајима и писму, хуманистички прогањан, психолошки сневан, „камен спотицања“ или „камен угаони“. О том Богу, боговима, божанствима, светости, метафизичким ентитетима и силама, о псеудобоговима, демијурзима, божијим супституцијама, судбини, о том непреусшном и неограниченом простору који опседа литературу и културу од њених првих трагова до данас, посвећена је ова свеска зборника радова са Шестог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, одржаног 28-29. октобра 2011. године на Филолошкоуметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. У књижевно-антрополошкој секцији научног скупа – која се реализује као разултат истраживања у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 178018: Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир – поднесено је шездесет и осам реферата иностраних и домаћих учесника, док у овом зборнику објављујемо педесет и три достављена, прихваћена и рецензирана рада. Радови који чине зборник Бог, заправо сажимају различите филозофске, књижевнотеоријске и културолошке елаборације шире теме Бог: књижевност, култура и криза хуманитета. На подтематске блокове – Религија и књижевност; Хришћанство и књижевна традиција; Бог(ови) и књижевност, Бог(ови) књижевности; Жртве хуманитета: ко је истерао Бога из хуманистичке историје?; Да ли човек/књижевност постоје без Бога?; Метахумани идентитет и Бог; Књижевност и историја спасења; Књижевност: последње уточиште прогнаног Бога?; „Вратите нам Бога!“ – окупљени радови су очекивано одговорили на теоријско квалитетан и научноистраживачки компентентан начин. У наведеним подтематским оквирима, текстови наших колегиница и колега дијахронијски (од најстаријих култура до постмодернизма) и синхронијски (различите културе и литературе) конструишу и деконструишу антрополошка, културолошка и књижевнотеоријска питања присутног/одсутног Бога, проблеме односа човека и Бога, Бога и ђавола, анђела и среће, Божијег дискурса и места литературе у спознаји Бога, Божијег писма и писања Бога, проблеме хришћанског идентитета, Бога као алтеритета, критике и изгона Бога, атеизма и теизма, архајских и футуристичких космогонија, симбологије и тропологије божанстава. (Де)конструкција фигуре Бога, као и узајамно дефинисање и дешифровање књижевноисторијске, теолошке и антрополошке слике о Богу, као и „одговоре“ Бога, отворила је неке диференцијалне истраживачке хоризонте. Херменеутика (хибридног) идентитета Бога, различитих „маски“ Бога и онтолошких аспеката књижевности, раскри-ва амбивалентан однос човека и Бога, и реконструише утицај доминантних и маргиналних дискурзивних пракси на његову репрезентацију, артикулишући га унутар сложене конфигурације материјалнога и нематеријалнога, умног и безумног, религиозног и рационалног, метафизичког и нихилистичког, кризе Бога и кризе хуманитета, а све то унутар једне перманентне теолошко-нихилистичколитерарне апокалипсе. Можемо зато констатовати да је у потпуности остварен истраживачка жеља да се задата проблематика научно и теоријски осветли, не би ли се темом одређени аспекти узајамног осмишљавања Бога и књижевности (српске, јужнословенске, европске, светске) довели у непосредну везу и из ње дедуковао перманентни процес (кон)фигурације, интерференције и интеракције ових феноменолошких и културолошких поља. Све наведено указује да у овом зборнику сакупљени текстови одражавају актуелне теоријске интересе, као и актуелну теоријску проблематику проучавања литературе и културе на домаћим и иностраним универзитетима и институтима, и индивидуалне теоријске и научноистраживачке амбиције и пројекте. Самим тим, зборник Бог представља релевантну слику садашњих проучавања наговештених проблема и велики извор идеја и теоријских елаборација. Он, заправо, представља само низ текстова, само један текст или једно писмо, из кога се, тихо и ненаметљиво, може изнова чути Божији глас. А шта вам говори, схватићете док будете читали стр (kutija 2)

KNJIGE SU KAO NOVE,OSIM POSVETE U PRVOJ KNJIZI,NA PRVE DVE PREDSTRANE,KNJIGE SU KAO NOVE,OCENA BI BILA ODLICNA(5),JEDINO ZBOG POSVETE U 1.KNJIZI-SVE OSTALO JE(5+) NOVO! Studije iz srpske religije i folklora 1910-1942 (1-2) Veselin Čajkanović Godina izdanja: 1994 ISBN:978-86-379-0280-4-1.knjiga,/978-86-379-0281-2-2.knjiga Autor: Domaći Jezik: Srpski Oblast: Veselin Čajkanović Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u 2.knjige ISBN:978-86-379-0280-4-1.knjiga,/978-86-379-0281-2-2.knjiga Izdavač: Grupa izdavača, Beograd 1994; Sabrana dela iz srpske religije i mitologije: knjige-1 i 2 KNJIGE SU KAO NOVE,OSIM POSVETE U PRVOJ KNJIZI,NA PRVE DVE PREDSTRANE,KNJIGE SU KAO NOVE,OCENA BI BILA ODLICNA(5),JEDINO ZBOG POSVETE U 1.KNJIZI-SVE OSTALO JE(5+) NOVO! Veselin Čajkanović Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u dve knjige: 1. Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924; 2. Studije iz srpske religije i folklora 1925-1942; Izdavači: SKZ-BIGZ-Prosveta-Partenon, Beograd, 1994. Tvrd povez sa zlatotiskom, 21 cm ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ 1 - 2 Издавачи: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б И Г З ПРОСВЕТА ПАРТЕНОН Б Е О Г Р А Д 1994 САБРАНА ДЕЛА а) Срби - Религија б) Србија - Митологија ц) Народна веровања - Срби Р е ф е р е н ц е 1. СТУДИЈЕ И РЕЛИГИЈЕ И ФОЛКЛОРА 191О-1924 2. СТУДИЈЕ ИЗ РЕЛИГИЈЕ И ФОЛКЛОРА 1925-1942 ......................................................... Предговор написао и приредио академик ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ РЕГИСТАР БЕЛЕШКЕ УЗ ТЕКСТ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Detaljnije: tvrd povez, strana 474+546, 21cm, Stanje knjiga:NEKORISCENE-KAO NOVE-KNJIGA BR.1.IMA POSVETU NA PRVA DVA PREDLISTA Naučna delatnost Veselin Čajkanović --------------------------------------------------------- Njegova naučna delatnost je obuhvatala tri oblasti: 1)Klasična filologija Klasična filologija je bila njegova osnovna naučna oblast. Izdavao je narodne umotvorine, pisao udžbenike latinskog jezika, na kojem je napisao mnoge svoje radove. Prevodio je s klasičnih jezika i bio jedan od najvećih svetskih eksperata za klasične jezike.[11] Prvi prevod i to s engleskog jezika „Seoski ponos” od Irvinga, je objavio još kao student Velike škole (1901).[28] Prvi objavljeni tekst koji se bavi antičkom književnošću, prevod komedije Menehmi Tita Makcija Plauta datira još iz perioda njegovih studija u Nemačkoj (1905).[29] Objavljen je u Srpskom književnom glasniku, a iste godine u ovom časopisu je objavio i prikaz Trbojevićevog prevoda Plautove komedije „Hvališa”.[30] Među njegovim radovima iz klasične filologije, naročito se ističu radovi o antičkim poslovicama, knjiga „Vergilije i njegovi savremenici”, objavljenoj povodom dvehiljadugodišnjice Vergilijevog rođenja, u kojoj je prikazao Vergilija, njegov rad, njegove najznačajnije savremenike, prijatelje i život u Rimu tog doba „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”, u kojoj je rešeno pitanje o izvorima Zenobijeve zbirke poslovica, odnosno izvorima Zenobijevih izvora,[31] prevodi Plautovih komedija, prevod i tumačenje Tacitove „Germanije”,[32] u kojoj je dao objašnjenje mnogih pojava, kao što su šibanje (kao česta kazna u rimskoj vojsci), učestvovanje boga-zaštitnika u borbi, otkrivanje grudi, životinjske i ljudske žrtve, gatanje po pticama, krvna osveta i gostoprimstvo i druge, i na koju se veoma često pozivao.[33] 2)Latinski je toliko dobro poznavao da je pored prevođenja i neke svoje veće radove pisao na ovom jeziku.[13] Prvi je od srpskih naučnika proučavao klasične izvore u basnama Dositeja Obradovića i o tome objavio delo „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), povodom stogodišnjice Dositejeve smrti, u kome se bavio pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. Pokazao je da je Dositej primio ideje grčkih humanista i da je od klasičnih grčkih pisaca čitao one koje su vizantijski kritičari smatrali za dobre, naročito Plutarha. Kao osnova za njegovu zbirku basana poslužila je neka zbirka Ezopovih basana, koju je dopunio basnama drughh basnopisaca starog i novog veka.[34] Ovaj rad je jedan od prvih relevantnijih tekstova u ovoj oblasti kod Srba.[35] 3)Folkloristika Folkloristika, naročito istraživanja narodnih umotvorina, pesama i pripovedaka. Na osnovu rukopisnih zbirki Srpske akademije nauka objavio je jednu zbirku pripovedaka s kritičkim napomenama i komentarom, dok je za potrebe školske nastave uredio jednu komentarisanu zbirku pripovedaka. Radio je i na kritičkom izdanju Vukove zbirke, folklorna građa iz Vukove zaostavštine koju je u Petrogradskoj javnoj biblioteci našao Ljubomir Stojanović.[36] Objavio je malu antologiju narodnih pesama, „Petnaest srpskih narodnih pesama”, namenjenu širokoj čitalačkoj publici.[37] Stara srpska religija i mitologija Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema sa ovog područja.[38] Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva.[11] Za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”.[13] Znanje klasičnih jezika i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.[30] Pošto u vreme kada je započeo svoja istraživanja nije bilo pouzdanih izvora, kao polazište je uzimao narodne umotvorine i tradicionalna narodna verovanja. Uočio je da se na njima umnogome zasniva i današnja religija. Naime, uravo na osnovu vere, uočio je hiljadugodišnji kontinuitet u postojanju srpskog naroda, s obzirom da je u svojim elementima ostala onakva, kakva je bila i u prvim vekovima primanja hrišćanstva, nalazeći da su neke srpske religijske forme starije od antičkih, dok su svadbeni i pogrebni običaji preneseni u nepromenjenom obliku, još od bronzanog doba, da su u tesnoj vezi sa prastarim kultom predaka ostali i najpopularniji praznici (Božić i Slava), kao i najraspostranjeniji običaji (kumstvo i gostoprimstvo), da su neki mitovi prenošeni s pokolenja na pokolenje, bez većih izmena, a neki su vezivani za pojedine istorijske ličnosti (Sveti Sava, Miloš Obilić, Marko Kraljević, Stevan Visoki, Ivan Crnojević), dok su funkcije glavnih paganskih bogova, a naročito vrhovnog boga, prenesene na najuglednije hrišćanske svece (Sveti Jovan, Sveti Nikola, Sveti Đorđe i ponajviše Sveti Sava) ili đavola. Otkrivajući kako se srpski narod pokazao veoma konzervativan u religijskim shvatanjima, posebno u kultu predaka, kao jezgru svoje religije, gde je čak crkveno svetosavlje preradio u mitsko i mnogobožačko,[39] došao je od zaključka da se srpska religija uglavnom bazira na paganskoj i da je bliža sujeverju nego veri.[40] Otkrio je i uticaje ne samo paganstva i hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u narodnoj religiji.[13] Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve, a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo[41] i svojim radom na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka, zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.[14] Krajnji zaključak njegovih studija je da se na osnovu zajedničkih elemenata u religijama slovenskih naroda može rekonstruisati religija Slovena u njihovoj prapostojbini, dok se iz zajedničkih elemenata u religijama indoevropskih naroda mogu odrediti njihova verovanja, dok su bili u zajednici.[34] Nažalost, obimna istraživanja u ovoj oblasti, nije stigao da uobliči, zbog uklanjanja sa Univerziteta i prerane smrti.[14] Njegov pokušaj rekonstrukcije čitavog sistema stare srpske religije i mitologije predstavlja prekretnicu u proučavanju srpske paganske religije, kao osnove tradicionalne duhovne kulture, a valorizacija njegovih naučnih rezultata je pretpostavka svakog daljeg proučavanja ovog važnog aspekta narodne duhovne tradicije.[42]

RELIGIJA NJEGOŠEVA - Episkop Nikolaj Velimirvić Religija Njegoševa, Vladika Nikolaj Velimirović reprint izd iz 1921g Glas crkve, Šabac 1987, tvrdi povez, 190 strana, Ova veoma značajna studija Religija Njegoševa za sagledavanje filozofsko-religijskih aspekata Njegoševog stvaralaštva objavljena je prvo u nastavcima u jednom od najznačajnijih i najuticajnijih književnih časopisa na početku XX veka, u časopisu Delo 1910. godine. Odmah naredne godine, zbog velikog interesovanja, štampana je kao posebno izdanje i od tada pa do dana današnjeg doživela je više ponovljenih izdanja. Odmah po objavljivanju ove studije, celokupna književna kritika tog doba ju je dočekala sa neobičnim pohvalama, čak čuveni Jovan Skerlić koji je bio veoma kritičan kako prema Njegoševoj tako i inače prema Nikolajevoj religioznoj misli. U ovoj studiji Religija Njegoševa vladika Nikolaj Velimirović ispituje Njegoševe misli i analizira njegove osećaje u kojima se krije veličina ovog pesničkog i filozofskog genija kakav je bio ovaj pustinjak cetinjski. Tako Nikolaj polazi od Njegoševog poimanja lica ali i naličja prirode, o svemoćnosti poezije i posebnom položaju koji pesnik ima kao takav, o Bogu stvaraocu svetova koji je „tvoriteljnom zanjat poezijom“ i naravno pesniku kao najbližem njemu, kao Božjem poslaniku koji je sličan tvorcu i čije je stalno pozvanje da svojom pesmom veliča tvorca. O sreći koja je na našoj planeti nepoznata stvar, o nemoći čovekove volje zbog čega je čvrsto vezan za zemlju, o sudbini čoveka i njegovom dolasku na zemlju, je li on na zemlji radi kazne ili nagrade, o čoveku kao najvećem od svih čuda... „Čovek je sam sebi najviša tajna, zagonetka je naš dolazak na svet, zagonetka je naš odlazak iz sveta...“ Dakle, „ne samo što je naš filozof-pesnik umom pronicao u dubine glavnih filozofskih problema, nego je duša njegova stradala pod teretom njihove nerešivosti“. Pored toga, u knjizi Religija Njegoševa pažnja je usmerena na ispitivanje veza između Miltonovog epa Izgubljeni raj i uticaja ovog dela na Njegoševu Luču mikrokozmu, kaoi na jasno isticanje tri misli u kojima Njegoš odstupa od biblijsko-miltonovskih pogleda: učenje o preegzistenciji duše, Adam nije stvoren posle stvaranja Zemlje već nakon toga, posle nebeske bitke, opredeljenja da stane na stranu Satane i pokajanja što je bio učesnik u toj bici, i treće, biće stvorena Zemlja kao kazna za Adama na kojoj će postojati i smrt a potomci njegovi biće lišeni spomena na to da su nekada živeli u raju. Samo jedna iskra uma, jedna mala iskra u čovekovoj duši čuvaće spomen na to gde nam je prava kolevka... SAJ. POL. B. 1

OBAVEZNO PROCITATI!POJEDENI PASUSI-RECENICE PODVUCENI DISKRETNO OBICNOM OLOVKOM(PRILOZENA FOTOGRAFIJA)-STO SE MOZE LAKO OBRISATI!!!SVE OSTALO, STANJE KNJIGE(PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE ) (AKO SE IZUZME OVO NEPRIMETNO PODVLACENJE OBICNOM OLOVKOM)KNJIGA JE KAO NOVA-OD KORICA -UNUTRASNJOSTI MOGLO BI SE RECI STANJE PERFEKTNO(5+), ZBOG OVOGA JE OPSTA OCENA (5-)! Veselin Čajkanović STUDIJE IZ SRPSKE RELIGIJE,MITOLOGIJE I FOLKLORA Autor: Veselin Čajkanović ISBN: 86-379-0280-4, OPSTE STANJE KNJIGE-OCENA:(5-),OBAVEZNO PROCITATI!POJEDENI PASUSI-RECENICE PODVUCENI DISKRETNO OBICNOM OLOVKOM(PRILOZENA FOTOGRAFIJA)-STO SE MOZE LAKO OBRISATI!!!SVE OSTALO, STANJE KNJIGE(PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE ) (AKO SE IZUZME OVO NEPRIMETNO PODVLACENJE OBICNOM OLOVKOM)KNJIGA JE KAO NOVA-OD KORICA -UNUTRASNJOSTI MOGLO BI SE RECI STANJE PERFEKTNO(5+), ZBOG OVOGA JE OPSTA OCENA (5-)! Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA /BIGZ 1994.g KNJIGA 1.-Studije iz srpske religije i folklora, 1910-1924 (Sabrana dela iz srpske religije i mitologije)................473 str. Tvrd Šiven povez-NASLOV U ZLATOTISKU, Ćirilica, 473.str, Format: 21x14 cm. Izdavači: SKZ-BIGZ-Prosveta-Partenon, Beograd, 1994. Tvrd povez sa zlatotiskom, 21x14cm. Religija, Hrišćanstvo Oblast: Etnologija, Antropologija Srpski, 1994 Veselin Čajkanović prvi izvršio rekonstrukciju stare srpske religije. SABRANA DELA-KNJIGA PRVA- 1(OD 5 KNJIGA IZ KOMPLETA)/ a) Srbi - Religija b) Mitologija - Srbija c) Narodna verovanja - Srbi... Predgovor Vojislav ĐURIĆ, Veselin Čajkanović (dr Rastislav Marić), O rekonstrukciji stare srpske religije (str 31-58), Studije (80)...Registar, Ćirilica, Šiven povez, 1020 str., Studije i članci iz stare srpske religije, mitologije i folklora našeg prvog istoričara religije, akademika i profesora Veselina Čajkanovića (1881-1946) već decenijama predstavljaju nezaobilazno štivo za proučavaoce, ali i za sve one koji žele da otkriju šta znače mnogi srpski običaji i verovanja, šta se krije iza brojnih tabua i zabrana, koji su to bogovi naseljavali srpski panteon pre primanja hrišćanstva i kako su oni potom hristijanizovani. U ovaj izbor Čajkanovićevih radova uključene su studije iz religije i folklora od 1910. do 1942, knjiga O srpskom vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji i odabrana poglavlja iz nedovršenog dela Stara srpska religija i mitologija, na osnovu kojih čitalac može pratiti kako je primenom komparativnog metoda, polazeći od narodnog stvaralaštva, Veselin Čajkanović prvi izvršio rekonstrukciju stare srpske religije. Knjiga Iz srpske religije, mitologije i folklora, Izabrane studije nastala je sa ciljem da se široj čitalačkoj publici bar donekle približi obimno delo našeg prvog istoričara religije, nepravedno zaboravljenog, delo od izuzetne važnosti za našu religiju, književnost i kulturu. Veselin Čajkanović, profesor i akademik, odavno je klasik srpske etnografije i etnologije. Ovo izuzetno zanimljivo delo zaranja u same vrtloge prošlosti - u drevni slovenski panteon, u običaje, mitologije, zabrane i tabue koji su vladali među drevnim slovenskim plemenima i koji su se u tragovima održali do danas. Istražujući zaboravljene običaje zabačenih krajeva, beležeći poslednje ostatke drevnih mitologija, hramova i idola, Čajkanović rekonstruše drevni panteon srpskih bogova, stvarajući jednu zaokruženu celinu koja je poslužila kao osnova za sva dalja istraživanja ovog zanemarenog, a opet jako interesantnog, polja etnografije. Kljucne reči : MITOLOGIJA, NARODNA VEROVANJA, RELIGIJA, SRBI

утаназија (εύθανασία) сложена грчка реч, која се састоји из речи (εύ) добар и смрт (θάνατος). У свом оригиналном значењу односи се на славну, срећну и безболну смрт. Међународна заједница је усвојила овај термин мењајући његово изворно и дајући му сасвим ново значење: усмрћивање људи који су оболели од озбиљних и неизлечивих болести или стања, услед чега је њихов живот постао изузетно непријатан или неподношљив. У својој практичној примени еутаназија се појављује у различитим облицима. Под активном или позитивном еутаназијом подразумева се она која се врши када постоји непосредна интервенција (лекара) која доводи до смрти (пацијента), док је пасивна или негативна у случајевима када није примењивана или је обустављена фармаколошка и/или технолошка подршка пацијеновом животу, што је за директну последицу имало његову смрт. У концепт еутаназије се чак сврстава и потпомогнуто самоубиство, медицинским средствима или не, дакле, обезбеђивање супстанци и средстава којима ће особа лично ставити тачку на свој живот, као и намерно давање превелике дозе лекова пацијенту, чиме ће се услед њиховог претераног дејства убрзати време његове смрти. У свим њеним облицима, еутаназија је окарактерисана као жељена када је захтевана од стране пацијента, а нежељена када је извршена без његове сагласности, или против његове воље. Међутим, треба напоменути и то да границе између активне и пасивне еутаназије нису увек или јасне или транспарентне. Поред тога, сви облици еутаназије доводе до истог резултата, који представља скраћење људског живота... Садржај ДЕФИНИСАЊЕ И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ. НАЧЕЛА МЕДИЦИНСКЕ ЕТИКЕ - ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА, др Емануил Панајопулос, професор хирургије на Медицинском факултету Атинског универзитета, 7 ЕУТАНАЗИЈА и „ЕУТАНАЗИЈА“ (СА И БЕЗ НАВОДНИКА), др Атанасиос Б. Аврамидис, кардиолог, професор патологије на Медицинском факултету Агинског универзитета, 20 ПРОДУЖЕТАК ЖИВОТА ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ СМРТИ? ЧИЊЕНИЦЕ И ДИЛЕМЕ НА ОДЕЉЕЊИМА ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ, др Димитриос Матамис, начелник одељења интензивне неге Опште болнице Папагеоргиоу, Солун, 33 ПРАВО HA СМРТ, др Апостолос Георгиадис, академик, професор на Правном факултету Атинског универзитета, 40 ЕУТАНАЗИЈА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ КРИВИЧНОГ ПРАВА, Георгиос Велис, потпредседник Врховног суда Републике Грчке, 48 ЕУТАНАЗИЈА И ПИТАЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ, др Калироис Пантелиду, професор на Правном факултету, Тракија, 55 ЕУТАНАЗИЈА И ИНДИВИДУАЛНА ПРАВА - ПРИСТУП ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ МЕЂУНАРОДНОГ И УПОРЕДНОГ ПРАВА, др Исмини Криари, професорка уставног права на универзитету друштвених и политичких наука Пандио, Атина, 65 ЦРКВА И ПРОБЛЕМ ЕУТАНАЗИЈЕ, Христодулос Парадкеваидис, Архиепископ Атане и целе Грчке, 85 ТЕЛЕСНИ И ДУШЕВНИ БОЛ; ПРЕПЛИТАЊЕ БОЛА СА ОНТОЛОШКИМ ПИТАЊИМА, Христо Јанарас, пензионисани професор философије на Пандио универзитету у Атини.96 ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА СМРТИ И ЕУТАНАЗИЈА: У ПОТРАЗИ ЗА ТЕОЛОШКОМ НИТИ, Николаос Лудовикос, лектор на Православном институту универзитета у Кембриџу и професор на Вишој црквеној академији у Солуну, 103 БИОЕТИЧКА ПИТАЊА У ВЕЗИ КРАЈА ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА, ЕУТАНАЗИЈА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ОРГАНА, др Николаос Коиос, професор на Вишој црквеној академији у Солуну, 115 ИЗНУРУЈУЋЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ОДЕЉЕЊИМА ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ - УСЛОВИ И ОГРАНИЧЕЊА. ПРОДУЖЕТАК ЖИВОТА ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ СМРТИ? ЕТИЧКА РАЗМАТРАЊА, Николаос Хаџиниколау, Митрополит Месогијски и Лавреотски, 131 ПАЛИЈАТИВНО ЗБРИЊАВАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА У ТЕРМИНАЛНОЈ ФАЗИ ЖИВОТА - ПАСТИРСКИ И БИОЕТИЧКИ ПРИСТУП: ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА ЕУТАНАЗИЈУ, Василики Кацауни, 149 Додатак: СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ЦРКВЕ, ОДБОР ЗА БИОЕТИЧКА ПИТАЊА, ОСНОВНЕ ПОЗИЦИЈЕ ЕУТАНАЗИЈСКЕ ЕТИКЕ, 217 Детаљни подаци о књизи Наслов: Еутаназија из православне перспективе: мултидисциплинарни приступ проблему Издавач: Каленић Страна: 228 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2017

Naslov Biblija ili Sveto pismo / Stari zavet preveo Đura Daničić, Novi zavet preveo Dimitrije Stefanović Jedinstveni naslov Biblia. scc Ostali naslovi Sveto pismo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblijska liga, 2003 (Beograd : Branmil) Fizički opis 933 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đura Stefanović, Dimitrije (broš.) Napomene Kor. nasl. Tekst štampan dvostubačno Tiraž 5.000. Biblija (kasnolat. Biblia, od grč. βıβλία, deminutiv mn. [jed. βıβλίον] od βίβλος: knjiga), sveta knjiga židovstva i kršćanstva, zbirka raznovrsnih spisa koji su nastajali tijekom više od 1000 god. pr. Kr. (Deborin hvalospjev, Suci 5) pa do kraja I. st. (2 Pt). Naziva se i Sveto pismo, katkad Pismo ili Pisma. Kršćani je dijele na Stari zavjet (SZ) i Novi zavjet (NZ). Biblijski spisi Popis biblijskih knjiga iz kojih vjerska zajednica razumijeva svoj identitet i koje su za nju normativne naziva se kanon Svetog pisma, a to proizlazi iz shvaćanja da je Biblija istodobno i ljudska i Božja riječ. Tematska osovina koja ujedinjuje izbor djela različitih oblika (poetskih, mudrosnih, zakonskih...) iz židovske i ranokršćanske književnosti od kojih se sastoji Biblija povijest je spasenja. Kanonski popis u židovstvu i kršćanstvu nije sasvim istovjetan: među raznim kršćanskim zajednicama (katolici, protestanti, pravoslavni) postoje neke razlike u broju biblijskih spisa. Biblijski kanon u židovstvu Još u razdoblju između završetka formiranja SZ i nastanka NZ, ne može se govoriti o istovjetnom kanonu sveukupnog židovstva. Zajednica u Kumranu davala je velikom broju spisa određeni autoritet. Samarijanci su imali samo Petoknjižje. Židovi se u dijaspori služe grčkim prijevodom, tzv. Septuagintom. Krajem I. st., oko dva desetljeća nakon rušenja jeruzalemskog hrama, odlučeno je u Jamniji da u kanonu hebrejske Biblije bude 39 spisa. Uglavnom su na hebrejskome, malim dijelom na aramejskome. Svrstavaju se u tri skupine: Torah (Zakon, Petoknjižje ili Pentateuh), Nebī’īm (Proroci) i Ketūbīm (Spisi, Hagiografi). Skraćeni židovski naziv za Bibliju TaNaK dolazi od početnih slova svake skupine takve trodijelne podjele, a za hebrejsku Bibliju upotrebljava se i naziv Mikra (Pismo). Ako se katkad govori o manjem broju knjiga hebrejske Biblije, primjerice o 22 (J. Flavije), tada je riječ o drukčijem načinu brojanja tih spisa. Biblijski kanon u kršćanstvu Stari zavjet. Novozavjetni se pisci u I. st. služe Septuagintom (LXX), grč. prijevodom Sedamdesetorice. Tijekom nekoliko stoljeća kršćanski autori skloni su katkada kraćem (palestinskom), katkada dužem (LXX) popisu knjiga Staroga zavjeta. Origen (182–251) naginje palestinskomu kanonu, ali smatra da i ostali spisi imaju autoritet. Počinje se praviti razlika između kanonskih i crkvenih knjiga. Jeronim (347–420) koleba se između dužeg i kraćeg popisa, dok je Augustin (354–430) bio za duži. Na koncilu u Rimu 382. zaokružen je popis »božanskih Pisama« prema kojem SZ ima 46 knjiga. Tridentski koncil 1546. prihvaća takav kanon SZ s 39 protokanonskih (istovjetne s palestinskim kanonom) i 7 deuterokanonskih knjiga koje se svrstavaju na povijesne, poučne i proročke. Latinski prijevod Vulgatu proglašava službenim (autentičnim) biblijskim tekstom za Katoličku crkvu. Martin Luther 1522. isključuje deuterokanonske knjige iz kanonskog popisa SZ. Biblijska izdanja u protestantskim crkvama imaju zato obično kanon SZ od 39 knjiga. Uobičajen je naziv za deuterokanonske knjige u protestantizmu apokrif. Parabiblijske spise, koje katolici nazivaju apokrifima, protestanti zovu pseudoepigrafima. Pravoslavlje se u svojem kanonu SZ ravna prema Septuaginti, koja ima duži popis i »apokrifne« dijelove. Ekumenska biblijska izdanja koja priređuju bibličari različitih konfesija sadrže protokanonske i deuterokanonske knjige SZ. Popis biblijskih knjiga i njihove kratice na hrvatskome STARI ZAVJET (SZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Postanak Post Mudre izreke Izr Izlazak Izl Propovjednik (Kohelet) Prop Levitski zakonik Lev Pjesma nad pjesmama Pj Brojevi Br Knjiga Mudrosti Mudr Ponovljeni zakon Pnz Knjiga Sirahova Sir Jošua Jš Izaija Iz Knjiga o sucima Suci Jeremija Jr Ruta Rut Tužaljke Tuž Prva knjiga o Samuelu 1 Sam Baruh Bar Druga knjiga o Samuelu 2 Sam Ezekiel Ez Prva knjiga o Kraljevima 1 Kr Daniel Dn Druga knjiga o Kraljevima 2 Kr Hošea Hoš Prva knjiga Ljetopisa 1 Ljet Joel Jl Druga knjiga Ljetopisa 2 Ljet Amos Am Ezra Ezr Obadija Ob Nehemija Neh Jona Jon Tobija Tob Mihej Mih Judita Jdt Nahum Nah Estera Est Habakuk Hab Prva knjiga o Makabejcima 1 Mak Sefanija Sef Druga knjiga o Makabejcima 2 Mak Hagaj Hag Psalmi Ps Zaharija Zah Job Job Malahija Mal Kurzivom je ispisano 7 deuterokanonskih knjiga. NOVI ZAVJET (NZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Evanđelje po Mateju Mt 1. Poslanica Timoteju 1 Tim Evanđelje po Marku Mk 2. Poslanica Timoteju 2 Tim Evanđelje po Luki Lk Poslanica Titu Tit Evanđelje po Ivanu Iv Poslanica Filemonu Flm Djela apostolska Dj Poslanica Hebrejima Heb Poslanica Rimljanima Rim Jakovljeva poslanica Jak 1. Poslanica Korinćanima 1 Kor 1. Petrova poslanica 1 Pt 2. Poslanica Korinćanima 2 Kor 2. Petrova poslanica 2 Pt Poslanica Galaćanima Gal 1. Ivanova poslanica 1 Iv Poslanica Efežanima Ef 2. Ivanova poslanica 2 Iv Poslanica Filipljanima Fil 3. Ivanova poslanica 3 Iv Poslanica Kološanima Kol Judina poslanica Jd 1. Poslanica Solunjanima 1 Sol Otkrivenje Otk 2. Poslanica Solunjanima 2 Sol Novi zavjet, samo kršćanski dio Biblije, nastao je u drugoj pol. I. st. Njegovo uključivanje u biblijski kanonski popis trajalo je nekoliko stoljeća. Već ranokršćanski spis Didahe (I. st.) daje biblijsko poštovanje nekim novozavjetnim spisima. Marcion (85–160) je zastupao mišljenje da kršćanski biblijski kanon treba imati samo Lukino evanđelje i Pavlove poslanice. Irenej (II/III. st.) počinje nazivati Pismima i najranije kršćanske spise. Tzv. Muratorijev novozavjetni popis s kraja II. st. definitivno je zaokružen na koncilu u Rimu 382. Premda su s reformacijom dovedene u pitanje Poslanica Hebrejima, Jakovljeva poslanica, Judina poslanica i Otkrivenje, sve kršćanske crkve prihvaćaju 27 novozavjetnih spisa: 4 evanđelja, Djela apostolska, 13 Pavlovih poslanica, Poslanicu Hebrejima, 7 katoličkih poslanica i Otkrivenje. Kritička izdanja biblijskog teksta Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prijepisi, tzv. tekstualni svjedoci. Služeći se njima biblijska znanost – tekstualna kritika nastoji prema znanstvenim metodama prirediti pouzdan biblijski tekst. Za tekst Staroga zavjeta tekstualna je kritika do kumranskih otkrića imala na raspolaganju Ben Ašerov tekst, kodeks B19a (L) iz 1008. s masoretskim sustavom vokalizacije, koji je cjelovit i kvalitetan rukopis hebrejske Biblije. Čuva se u Sankt Peterburgu. Drugi tekstualni svjedoci Staroga zavjeta imali su nedostataka. Najstariji je među njima papirus iz I. ili II. st. s biblijskim citatima. U kairskoj genizi pronađeni su biblijski fragmenti iz V. st., Kairski kodeks iz IX. st. sadrži samo proroke. Tekst iz Aleppa, X. st., djelomično je oštećen. U bogatoj biblioteci rukopisa koji su otkriveni 1947. u špiljama u Kumranu (Qumrān) kraj Mrtvoga mora nađeno je oko 220 biblijskih rukopisa koji su onamo skriveni u I. st. Među njima je i vrlo dobro uščuvan tekst proroka Izaije nastao na prijelazu iz III. u II. st. pr. Kr. Kumranskim otkrićem došlo se do novih spoznaja o tekstualnim tradicijama hebrejskoga teksta, o samarijanskom Pentateuhu, o vrijednosti Septuaginte i o starozavjetnim deuterokanonskim knjigama. Rezultat je rada tekstualne kritike tzv. kritičko izdanje Biblije. Biblia Hebraica Stuttgartensia (Stuttgart, 19904) vrsno je takvo izdanje hebrejskog biblijskog teksta. Tekstualnoj kritici Novoga zavjeta na raspolaganju su vrlo brojni i kvalitetni tekstualni svjedoci. Papirus p52, koji se čuva u Manchesteru, John Ryland’s Library, potječe s početka II. st. Od 274 uncijalna manuskripta najvrjedniji su: Codex Vaticanus, Codex Sinaiticus i Codex Alexandrinus. C. Vaticanus (sigla: B), iz IV. st., sadrži novozavjetne knjige do Heb 9,14 (nedostaju još 1 Tim i 2 Tim, Tit, Flm i Otk). Evanđelja i Djela ovoga kodeksa najčistiji su oblik aleksandrijskoga tekstualnog tipa novozavjetnog teksta o kojem svjedoči p75 iz II. st. Kodeks se čuva u Vatikanskoj biblioteci. C. Sinaiticus (sigla: A) iz IV. st. sadrži svih 27 knjiga NZ, te Barnabinu poslanicu i dijelom Pastira Hermu. Otkrio ga je C. von Tischendorf u XIX. st. u samostanu sv. Katarine u podnožju brda Sinaja, po kojem kodeks nosi ime. Čuva se u Londonu (British Library), dijelom u Leipzigu i Sankt Peterburgu. C. Alexandrinus (sigla: A) potječe iz V. st., u njemu se novozavjetni tekst javlja u tri oblika: bizantski (evanđelja), aleksandrijski i dijelom zapadni tip (Dj). Nedostaje mu jedino cezarejski novozavjetni tekstualni oblik. Čuva se u Londonu (British Library). Najvrjednija su suvremena kritička izdanja novozavjetnoga grčkoga teksta Nestle-Aland, Novum Testamentum Graece (Stuttgart, 199327) i The Greek New Testament (Stuttgart, 1983³). Tumačenje Biblije, egzegeza i hermeneutika Biblijske tekstove potrebno je tumačiti jer se radi o drevnim tekstovima koji su stari i do 3000 god. Osim toga vjernici smatraju da Biblija kao Božja riječ sadrži objavu istine vjere i ćudoređa za čovjeka svakog razdoblja. Tumačenje biblijskoga teksta koje slijedi znanstvene metode i hermeneutička načela naziva se egzegeza. Katkada sâm biblijski tekst upućuje na potrebu njegova tumačenja (Dj 8,30–35). Židovstvo je u razmeđi era već rabilo neke egzegetske metode. Istraživanje i izlaganje biblijskog teksta za aktualnu situaciju zvalo se midraš (hebr. miḏrāš: komentar, tumačenje). Javljao se u tri linije: halaha (hebr. halākāh: zakon) – primjena teksta na konkretne životne okolnosti; hagadah (hebr.: priča) – tekst se ilustrira poticajnim riječima, primjerima iz prošlosti i iz života velikana; pešer (hebr.: objašnjenje) – u događajima sadašnjosti otkriva se ispunjenje onoga što je najavljeno u biblijskom tekstu. U dijaspori se koristilo alegorijsko tumačenje (Filon Aleksandrijski). Rano kršćanstvo služilo se u nekoj mjeri židovskim metodama s bitnom razlikom u pristupu: biblijske su tekstove kršćani razumijevali kristološki. Povijest čitanja Biblije praćena je razvijanjem interpretacijskih metoda i pristupa. Origen počinje razlikovati književni (literarni) i duhovni smisao biblijskog teksta. S vremenom nastaju dvije velike interpretacijske škole. Antiohijska daje težište književnomu smislu, dok aleksandrijska u biblijskom tekstu prvotno nastoji raspoznavati duhovni smisao. U patrističkim školama razlikuju se četiri smisla biblijskog teksta: književni (literarni), alegorijski, moralni i anagogijski (eshatološki). Toma Akvinski (1225–74) vraća se Origenu ističući dva smisla: literarni i duhovni. Reformacija uvodi hermeneutičko načelo »sola Scriptura« (»samo Pismo«) prema kojem svaki pojedinačni biblijski tekst dobiva svoj smisao jedino iz cjeline Sv. pisma. Tridentski koncil naprotiv ističe da se biblijski smisao ne očituje neovisno o Crkvi. Odatle načelo »Scriptura et traditio« (»Pismo i predaja«). U XX. st. pape s nekoliko dokumenata potiču znanstveni pristup Bibliji. Pio XII. enciklikom Divino Afflante Spiritu traži proučavanje starih biblijskih i drugih jezika te filologije radi boljega služenja Biblijom na izvornim jezicima. Time Vulgata prestaje biti jedinim službenim tekstom u Katoličkoj crkvi. Dokumentom Dei Verbum uvodi se obveza prevođenja Biblije na suvremene jezike s izvornih jezika. Od katoličkih egzegeta očekuje se suradnja s biblijskim ekspertima ostalih konfesija. Od pojave djela F. Schleiermachera, W. Diltheya i M. Heideggera egzegeti sve više vode računa o danostima suvremene filozofske hermeneutike. Za njezinu primjenu na tekst Biblije značajni su posebno R. Bultmann, H. G. Gadamer i P. Ricoeur. Bultmann je razradio teoriju egzistencijalne interpretacije novozavjetnih spisa. Takva biblijska hermeneutika trebala bi pružiti kerigmu koja zahvaća ljudsko biće i čini od njega novog čovjeka u njegovoj egzistencijalnoj situaciji. Za Gadamera je hermeneutika dijalektički proces jer shvaćanjem teksta nastaje shvaćanje sebe. Prema Ricœuru bogatstvo simboličkog jezika Biblije neiscrpivo je budući da je to jezik s dvostrukom dimenzijom: usredotočen je na transcendentalnu stvarnost i istodobno čini ljudsku osobu svjesnom duboke dimenzije svojega bića. Takva hermeneutika upućuje na prijelaz od razumijevanja kao načina spoznaje k razumijevanju kao načinu postojanja. G. Ebeling i E. Fuchs s više teološkog polazišta svojom hermeneutikom Riječi ističu da riječ postiže svoje istinsko značenje tek onda kada dosegne one kojima je upućena. Skupina egzegeta iz cijeloga svijeta, tzv. Papinska biblijska komisija, pripremila je 1993. god. dokument Tumačenje Biblije u Crkvi kojim također ističe važnost filozofske hermeneutike i znanstvenih spoznaja u književnosti za biblijsku egzegezu. Taj dokument u većem svojem dijelu donosi opis različitih metoda i pristupa koji se koriste u suvremenoj interpretaciji Biblije, upućuje na njihove mogućnosti i ograničenja. U zadnjim dvjema točkama govori o nekim aspektima koji su karakteristični za katoličku interpretaciju Biblije i o mjestu koje tumačenje Biblije zauzima u životu Crkve. Najraširenija je suvremena znanstvena metoda tumačenja Biblije povijesno-kritička, koja ima trostruko načelo: povijesno – osvjetljuje povijesne procese koji su doveli do nastanka biblijskih tekstova; kritičko – služi se znanstvenim kriterijima, što je moguće objektivnijima, bez apriornih sudova; analitičko – istražuje biblijski tekst na isti način kao što bi istraživala bilo koji drugi drevni tekst. Takvoj metodi priznaje se prvorazredna vrijednost, ali ona nije dostatna jer se dijakronijski zaustavlja na smislu teksta u njegovim povijesnim okolnostima nastanka. S pomoću drugih metoda, tzv. sinkronog usmjerenja, nastavlja se u traženju smisla biblijskog teksta za suvremenog čitatelja. To su metode literarne analize – retorička, narativna i semiotička. U interpretaciji biblijskog teksta ovim metodama očekuje se njihova otvorenost prema povijesti. Semiotička se metoda usto treba osloboditi pretpostavke strukturalizma, koji negira izvantekstualne povijesne subjekte i odnose. Pristupi utemeljeni na tradiciji – kanonski, rabinski, pristup povijesne učinkovitosti teksta – prilaze biblijskim tekstovima u njihovim suodnosima jer su samo kao cjelina svjedočanstvo velike tradicije. Pristupi humanističkih znanosti – sociološki, antropološki, psihološki i psihoanalitički – respektiraju činjenicu da Biblija, premda Božja riječ, nosi psihološke uvjetovanosti različitih autora njezinih spisa. Dva su kontekstualna pristupa biblijskom tekstu: oslobodilački (liberacionistički) i feministički. Oslobodilački pristup nastoji istaknuti u biblijskim utemeljujućim događajima sposobnost i poticaj novim aktualizacijama u sadašnjoj povijesti. Značenje i ulogu žene u Bibliji i početcima Crkve nastoji osvijetliti feministički pristup. Nijedan pristup i metoda tumačenja Biblije nisu sami dovoljni. Dokument Biblijske komisije odbacuje jedino fundamentalistički pristup Bibliji, koji karakterizira opasnim jer je doslovan, vrsta »intelektualnog samoubojstva«. Suvremene metode tumačenja i pristupa biblijskomu tekstu nose u sebi interkonfesionalnu oznaku. Egzegeti različitih konfesija služe se istovjetnim metodama i pristupima, analogni su im hermeneutički ciljevi i zato mogu biti angažirani na zajedničkim biblijskim projektima. Biblijski prijevodi Biblija je danas cjelovito ili dijelom prevedena na većinu jezika svijeta. Najstariji su pokušaji prevođenja Biblije postegzilska parafraziranja hebrejskih tekstova na aramejski jezik, tzv. targumi (postbiblijski hebr. targūmīm, aramejski targū’m prijevod). Targum Onkelos iz II. ili III. st. postao je službeni sinagogalni targum. U III. st. pr. Kr., prema predaji iz Aristejeva pisma, 72 prevoditelja prevode Toru na grčki za kralja Ptolemeja. To je početak prijevoda Septuaginte ili Sedamdesetorice. Ona služi kao polazište verziji Vetus Latina (II. st.), koptskomu (III. ili IV. st.), etiopskomu (IV. st.) i armenskomu (V. st.) prijevodu. Potkraj IV. st. Jeronim je priredio latinski prijevod Biblije, Vulgatu, koja nakon Tridentskoga koncila (1546) postaje službenim tekstom u Katoličkoj crkvi i ostaje u uporabi sve do reformi II. vatikanskoga koncila. Po nalogu pape Pavla VI. priređena je 1979. Nova Vulgata. Zbog značenja i utjecaja biblijskog teksta u kulturi svakog naroda, u priređivanju suvremenih prijevoda Biblije često rade zajednički egzegeti i lingvisti. Prevođenje Biblije u Hrvata U hrvatskim krajevima biblijski tekstovi tijekom povijesti prevođeni su na tri narječja: čakavsko, kajkavsko i štokavsko. Pisani su glagoljicom, latinicom, bosančicom i ćirilicom. Najstariji biblijski termini s hrvatskim osobinama jesu bilješke iz XI. i XII. st. na marginama Radonove Biblije. Staroslavenski prijevod Ćirila i Metodija iz IX. st. bio je prihvaćen i među Hrvatima. Najraniji hrvatski biblijski tekstovi priređivani su za lekcionare, izbor biblijskih čitanja za liturgijske potrebe. Hrvati su u XIII. st. imali liturgijske glagoljske knjige. O tome svjedoči pismo pape Inocenta IV. senjskomu biskupu iz 1248. kojim se otklanja sumnja u pravovjernost takvih knjiga. Tijekom stoljećâ nastajali su lekcionari s dijalektalnim i alfabetskim osobitostima. Očuvani fragment korčulanskog lekcionara iz XIV. st. na čakavskom najstariji je rukopis neke knjige uopće na hrvatskom jeziku. Na čakavskom je i zadarski lekcionar iz XV. st. Sa splitskim Bernardinovim Lekcionarom na čakavskome Hrvati dobivaju 1495. prvu tiskanu knjigu latinicom na hrvatskome. N. Ranjina iz Dubrovnika pripremio je 1508. prvi lekcionar na štokavskom narječju. U XVI. st. pojavljuju se tri protestantske postile redom glagoljicom, latinicom, pa ćirilicom. I. Bandulavić je 1613., imajući za uzor Bernardinov Lekcionar, priredio lekcionar na štokavskom za Bosnu. Lekcionar B. Kašića, autora prve hrvatske gramatike, tiskan je 1641. u Rimu. Zaslugom A. Vramca izlaze 1586. lekcionari na kajkavskom Postila po nedelne dni te Postila po godovne dni. Nedjeljna su čitanja bila popraćena tumačenjem. Raniji kajkavski lekcionari nisu sačuvani. U kajkavskim krajevima bio je prihvaćen osobito lekcionar Szveti Evangeliomi N. Krajačevića iz 1651. Gradišćanski Hrvati dobivaju svoj lekcionar 1732. Biblijska poetska zbirka psalama prevođena je selektivno za redovnički Mali oficij, no nastali su vrlo rano i cjeloviti prijevodi psaltira. S područja Dubrovnika je tzv. Vatikanski hrvatski molitvenik iz XIV. st. koji je najstariji hrvatski rukopisni oficij s psalmima. God. 1512. tiskan je jedan takav molitvenik kao prva tiskana knjiga na bosančici. U XVI. st. izlaze Psalmi Davidovi Luke Bračanina. I. Gundulić, kao i više pjesnika prije i nakon njega, slobodnije su prepjevali dio ili cijeli psaltir. Prevođenjem psalama i biblijskih tekstova općenito je obogaćivano hrvatsko teološko i drugo nazivlje. Na hrvatskom području od XV. st. do danas nastalo je najmanje osam cjelovitih prijevoda Biblije na hrvatski jezik, od kojih su četiri u cjelini i tiskana. Za prvi cjeloviti biblijski prijevod na hrvatski dao je nalog 1521. Bernardin Frankopan Grobnički. Za njegovu se Bibliju zanimaju P. Trubar, u predgovoru svojega slovenskog NZ 1557., i Riječanin F. Barbo. Sačuvani su prijevodi Post i Izl u Dubrovniku iz XV/XVI. st. Protestanti P. Trubar, S. Konzul Istranin i A. Dalmatin izdaju u Tübingenu (pa Urachu) Novi zavjet glagoljicom u dva dijela 1562. i 1563., a 1564. i Proroke. Kada je B. Kašić 1625. započeo s prijevodom SZ, već je imao svoj prijevod NZ. Taj drugi cjeloviti hrvatske prijevod Biblije ostao je u rukopisu. Crkvene su ga vlasti odbile tiskati iz jezičnih razloga. Bio je na narodnome jeziku i latinici, a ne na crkvenoslavenskoj jezičnoj tradiciji. U XVIII. st. S. Rusić priređuje u Dubrovniku Novi Uvjet na narodnome jeziku. Rukopis trećega cjelovitog hrvatskog prijevoda Biblije, Poljička Biblija, na štokavskoj ikavici, čije je prevođenje počelo 1768., čuva se u arhivu HAZU. M. Jurjetinović-Ivakić Kaštelanin popratio je 1794. svoje Pismo Sveto Staroga Zakona pučkoga razglasa komentarom. M. Vrhovac inicira 1803. kajkavski biblijski prijevod, no posao nije dovršen. Napokon, kao prvi cjelovito tiskani hrvatski prijevod, izlazi u Budimu u 6 svezaka Sveto pismo… sada u jezik slavno-ilirički izgovora bosanskog prenešeno s paralelnim latinskim tekstom i bilješkama. Prevoditelj toga četvrtoga cjelovitog biblijskog teksta na hrvatski bio je M. P. Katančić. Oko 30 godina nakon Katančića, 1858–61., Hrvati dobivaju drugi cjelovito tiskani prijevod Biblije u Beču pod naslovom Sveto pismo staroga i novoga uvita u 12 svezaka. Autor ovoga petoga cjelovitog prijevoda, na dalmatinskoj štokavskoj ikavici, bio je I. M. Škarić. Marom B. Šuleka izlazi 1877. pohrvaćeni NZ s Psalmima, a u srodnoj obradbi M. Rešetara 1895. i cijela Biblija Đ. Daničića i V. Karadžića. Iste god. počinje izlaziti u Sarajevu Sveto pismo Novoga zavjeta J. Stadlera u 4 sveska s komentarom. Prijevod V. Čebušnika Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta, 1811. i 1813., nema cjelovit SZ, a jezično se oslanja na V. Karadžića. Sveto Pismo Novoga Zavjeta F. Zagode iz 1925. priređeno je prema grčkom izvorniku i Vulgati i oslobođeno utjecaja prijevoda V. S. Karadžića. Između dvaju svjetskih ratova A. Sović prevodi s izvornih jezika cijelu Bibliju. Taj šesti cjeloviti hrvatski prijevod ostaje u rukopisu, ali će biti poslije dijelom upotrijebljen za tzv. Zagrebačku Bibliju. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta I. E. Šarića iz Sarajeva sedmi je cjeloviti hrvatski prijevod, treći u cjelini tiskan 1941–42. U prijevodu Lj. Rupčića izlazi 1967. Novi zavjet. Velik uspjeh doživio je osmi hrvatski prijevod cijele Biblije, četvrti cjelovito tiskan, Biblija: Stari i Novi zavjet, tzv. Zagrebačka Biblija iz 1968. Tekst s izvornih jezika prevelo je više prevoditelja, izdanje su priredili zajednički bibličari i književnici pod uredničkim vodstvom J. Kaštelana i B. Dude. Ta je Biblija postala »koine hrvatskog jezika« (T. Ladan) u okolnostima koje su bile vrlo nepovoljne za taj jezik. S. Grubišić, jedan od prevoditelja Zagrebačke Biblije, izdao je u Chicagu, 1973–84., svoj prijevod SZ, Hrvatsku Bibliju u 8 svezaka, da otkloni »neujednačenosti« Zagrebačke Biblije. Luksuzno izdanje Ilustrirane Biblije mladih iz 1968. doživjelo je desetak izdanja. Sličnu dobru prihvaćenost ima i prijevod Novoga zavjeta B. Dude i J. Fućaka kojega su tekstovi priređivani prvotno za liturgijske potrebe. Taj će NZ 1992. biti popraćen uvodima i bilješkama francuskoga ekumenskog prijevoda Biblije (TOB). Isti će prijevod 1994. nadomjestiti Rupčićev prijevod NZ u Zagrebačkoj Bibliji, koja izlazi s prevedenim uvodima i bilješkama iz La Bible de Jérusalem. Prijevod G. Raspudića Novi zavjet izlazi 1987., a u prijevodu T. Ladana pojavile su se 4 novozavjetne knjige: Evanđelje po Ivanu (1980), Evanđelje po Luki (1985), Evanđelje po Marku (1990), Apokalipsa (1992). Važnost Biblije prelazi okvire njezine vjerske upotrebe. Biblija, enciklopedija židovske religije, povijesti, filozofije i književnosti, s kršćanstvom i helenizmom dobiva svjetsko značenje. Preko nje su hebrejski, grčki, a i latinski jezik, stil, pojmovi, estetika i moral duboko impregnirali jezike, misaoni svijet i mentalitet europskih narodâ. Biblijski prijevodi postali su temelj i plodno tlo za osnivanje i razvoj pismenosti i književnosti mnogih naroda, pa tako i hrvatskoga. Hrvatsku kulturu, kao i ostale europske kulture, posebice likovne umjetnosti i književnost, nemoguće je razumjeti bez poznavanja biblijskog sadržaja. Terminološki i tematski Biblija je prožela hrvatsku književnost od M. Marulića (Judita u versih harvacki složena, Davidijada) do S. S. Kranjčevića i M. Krleže (Adam i Eva, Saloma). MG118 (N)

Autor: Charalambos P. Stathakis Format: 20,5x20 Povez: broširan Obogaćeno kolor fotografijama! Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety. If you let yourself into his relentlessly personal approach to the Hagia Sophia with humble obedience, the light that transforms the building and is transformed in the building will be revealed to you. Watch how he stands in front of Hagia Sophia, how he walks among her gold-lit corners, how he touches her heaven-dropped structures, and how he converses with her history, her legends, the interpretations of architects and theologians—he who is the least of all, but because of this also the first. Follow him with discipline on this trail. Work hard to comprehend him. Then return to the beginning to experience it again written in full and in one piece. Study his illustrations with patience. Do not halt on some technical imperfections. Receive what you are given. It comes from a non-specialist and this is why it helps us non-specialists to comprehend the Church, which may be simple in the experience it conveys, but not in its structure and its structural solutions. This is why it is revealed to us gradually by the mystagogical text and the accompanying illustrations. In this way, reader, you will experience the blessed originality of the author in interpreting architecture and space through light. You will then see how the light helps him in a pioneering comprehension of this mystery: a) in the answer he gives to the question of whether the two external buttresses were con- ceived by Anthemios and Isidore from the start, b) in the explanation of the enormous exte- rior arches based on light, c) in the explanation of the contrast between the exterior and interior thickness of the arch (which, in our view, constitutes the correct understanding of Agathias’ text), d) in the understanding of the ellipticity of the dome, e) in the analysis, for the first time, of the significance of the plaque with the representation of the Church, above the central door in the interior of the Church, f ) in perceiving the lack of harmony in the relationships between the parts of the Church as a transcendence of the “perfection of measurement” for the sake of “spiritual perfection,” and g) in his original point of view about the interior decoration, that is, whether or not there was iconography in the Hagia Sophia from the beginning. Stride the bridge which breaks through the light, dear reader. Follow humbly, with asceticism and obedience, the revelation granted to you by Charalambos Stathakis, a personal interpreter, a relentlessly personal seer, who has a vision of the Great Church, not simply as a resplendent building, but as a living Entity with characters of a Person.

Stanje: odlično, bez ispisivanja i cepanja. Preveli s engleskog Slobodan Vlaisavljević i Goran Andrijašević ; sa sanskrtskim izvornikom uporedio, izradio konkordanciju s engleskim prevodom i kritičkim izdanjem sanskrtskog teksta po pevanjima, napisao napomenu i beleške Mislav Ježić ; pogovor Dušan Pajin] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2005 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2005 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 562 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Vlaisavljević, Slobodan Andrijašević, Goran Ježić, Mislav Pajin, Dušan Nikolić, Jovanka Gvozdenac, Nataša Zbirka Biblioteka AZ (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Str. 529-530: Napomena prevodioca / Slobodan Vlaisavljević Napomena: str. 531-533 Pogovor: str. 535-551 Beleške uz tekst Str. 553-560: Indeks imena / sačinili Jovanka Nikolić i Nataša Gvozdenac. Predmetne odrednice Mahabharata Mahabharata (Devanagari महाभारत, fonetski Mahābhārata), nekad poznata jednostavno kao Bharata, je naziv za jedan od dva drevna sanskritska epa Indije - drugi ep je Ramajana. Predstavlja drugu po veličini epsku pesmu na svetu (prvi je tibetanski Ep o kralju Gesaru). Osim što predstavlja jedno od najvećih književnih dostignuća čovečanstva, Mahabharata takođe ima veliku versku i filozofsku važnost u Indiji,; to je pogotovo slučaj s Bhagavad Gitom, čije jedno od poglavlja (Bhishmaparva), predstavlja centralni sveti tekst hinduizma. Naziv se može prevesti kao „Velika Indija“ ili, preciznije, „Veliki spev dinastije Bharata“ (bharata znači potomstvo Bharate, kralja za koga se veruje da je osnovao indijsko kraljevstvo Bharatavarsha; „Bharat“ danas uživa status jednog od službenih imena za Indiju u svim indijskim državama i često se koristi u svakodnevnom govoru). Delo je deo hinduskih itihasas, doslovno „onog što se desilo“, zajedno s Puranama i Ramajanom. Potpuna verzija sadrži više od 100.000 stihova, čineći je dva puta dužom od Biblije i sedam puta dužom od Ilijade i Odiseje zajedno. Vreme nastanka dela E. V. Hopkins, poznati autoritet iz oblasti indijske književnosti, smatra da se počeci staroindijskog epskog pesništva mogu smestiti između 700. i 1700 godina p. n. e., ali o tome ne postoje pouzdani dokazi, tako da se može smatrati da počeci predanja o Bharatama sežu do razdoblja vedskih obrednih dela brahmana, kako je to utvrdio Albreht Veber. Predanja o Bharatama i Kurnima sakupljenim u epu Mahabharata su vrovatno sakupljena pre 400. p. n. e.. Predanja o Pandavama i polubožanstvu Krišni mogla bi da potiču iz razdoblja od 400. do 200. p. n. e. Prerada sa Krišnom kao sveobuhvatnim božanstvom i mnoštvom poučne građe mogla je da usledi između 200. i 100. Pretpostavlja se da su poslednje knjige i početak prve bile dodate između 200. i 400. godine. U istom razdoblju 13. knjiga je mogla da se izdvoji iz 12. knjige i da se dopuni poučnom građom. Posle tog razdoblja ono što je dodavano mogli su da budu samo pojedinačni dodaci, isti oni koji su uklonjeni iz najnovijeg kritičkog izdanja. U 5. veku se, naime, na nekim natpisima već spominje Mahabharata kao delo od sto hiljada stihova, dakle u opsegu koji danas poznajemo, a kako se u epu spominju Javane, izvorno Jonci, s kojima su se Indijci prvi put došli u kontakt u doba Aleksandra Velikog, tekst kakav danas imamo ne može biti stariji od 4. veka p. n. e. U svojoj knjizi o Ramajani, Dž. L. Brokington izložio je sličan pregled razvoja drugog velikog staroindijskog epa, smestivši početak u 5. vek p. n. e. Ramajana je sigurno dovršena pre Mahabharate ali je verovatno mlađa u začecima. Stoga se čini bliskom istini sud J. A. B. Bujtenena da se začeci Mahabharate mogu najverovatnije smestiti negde u 8. ili 9. veku p. n. e. O vremenu nastanka predmeta Mahabharate svakako još treba dodati da su arheolozi poput B. B. Lala i drugih otkopali naselja koja su identifikovali kao Hastinapuru, staru prestonicu Kurua, Ahićatru i Kampilju, gradove Panćala, i druge poznate lokalitete iz velikog epa. Oni pokazuju kulturu ranog gvozdenog doba, odlikuju se posebnim sivim slikanim grnčarstvom, a ispitivanje starosti nalaza pomoću ugljenika C14 pokazuje da potiču otprilike iz razdoblja oko 1000. p. n. e. To je verovatno i razdoblje kada su počele da se pevaju pesme o vladarima Kurua i Panćala u neprekidnom kontinuitetu, jer bi svaki privremeni prekid u usmenom prenošenju pesama kroz dugo razdoblje njihovog stvaranja, sabiranja i razvoja velike pesme o boju Bharata iz njih nužno izazvao i značajni gubitak dela ili čitavog tog predanja pre trenutka zapisivanja. No ta su predanja na svoj način još i danas živa, kao što još i danas postoji grad Mathura i još uvek je središte živog Krišninog kulta, ili kao što ime Indraprastha i danas označava deo Delhija oko Stare tvrđave. Sadržaj dela Jezgro Mahabharate čini priča o sukobu oko nasledstva između dve grane plemena Kuru oko prestola Hastinapura. 1. knjiga: Knjiga o početku Sinovi starijeg brata Dhrtaraštre žele da naslede kraljevstvo po ocu koji vlada u gradu Hastinapuri na Gangu. Suparnici su im sinovi mlađeg brata Pandua koji je prvi vladao Hastinapurom jer je Dhrtaraštra bio slep, ali je prvi i umro. Panduove sinove šalju u daleki dvor gde su braća želela da ih ubiju podmetnuvši požar, ali oni izbegavaju klopku. Neko vreme se skrivaju, a onda dolaze na dvor kralja susednog plemena Panćala, Drupade, u gradu Kampiliji na Gangu. Tamo osvajaju kraljevu kćer, na takmičenju, za ženu. Njome se – uz neobična objašnjenja ženi sve petoro braće. Pošto su oni tako stekli Drupadu za saveznika, Dhrtaraštra odlučuje da podeli kraljevstvo Kurua između svojih stotinu sinova na čelu sa najstarijim, Durjodanom, koji će ostati u Hastinapuri, i petorice Panduovih sinova na čelu sa najstarijim, Judišthirom, koji će dobiti područje oko Jamune, nasuprot Hastinapuri na Gangu. Tu Panduovi sinovi grade prestonicu Indraprasthu. Pomaže im Krišna, bratić Pandava, sinova Panduovih, i Kaurava, sinova Dhrtaraštrinih. On je iz trećeg plemena Jadava ili Vršnija koje je kralj Magadhe Đarasamdha isterao iz Mathure na Jamunu, nasuprot Kampiliji na Gangu, te su se preselili u Dvaraku na Katijavaru. U četvorouglu spomenutih prestonica postoje naslutljivi „geopolitički interesi“. Jedan od Pandava, Arđuna, dobija i Krišninu sestru Subhadru za ženu. 2. knjiga: Knjiga o sabornici Pošto Judišthira prima svečano kraljevsko posvećenje u Indraprasthi, pre kog su se Pandave morali iskazati ratničkim uspesima na sve četiri strane sveta i na podsticaj Krišne savlada Đarasamdhu u dvoboju, pozivaju ih bratići Kaurave u Hastinapur. Tu im priređuju kockarsko takmičenje pri kom Judišthira zbog prevare prokocka kraljevstvo i mora po dogovoru da ode sa braćom i ženom Draupadi, Draupadinom kćeri, u progonstvo u šumu na dvanaest godina, a trinaestu moraju provesti među ljudima, ali neprepoznati ako ne žele da ponove progonstvo. 3. knjiga: Knjiga o šumi Braća doživljavaju neobične pustolovine u šumi, posebno veliki strelac Arđuna, snažni Bhima i mudri Judišthira. 4. knjiga: Knjiga o Virati Trinaestu godinu Pandave provode sa Draupadi prerušeni služeći kralja Matsja Viratu u njegovoj prestonici Upaplavji. Na isteku godine zaduže kralja junaštvom kojim su mu spasili stada od susednih Kurua i Trigarta. Time stiču novog saveznika, Viratina kći se udaje za Arđuninog sina sa Subhadrom - Abimunjua. 5. knjiga: Knjiga o pripremama Pandave u dogovoru sa saveznicima po isteku trinaeste godine zatraže od Kaurava svoju polovinu kraljevstva — ili bar pet sela. Kao posrednik zastupa ih u Hastinapuri Krišna. Durjodana, sada Dhrtaraštrin prestolonaslednik, odbija, međutim, da im išta ustupi. Obe strane skupljaju saveznike i kreću na bojno polje Kuruhšetru. 6–13. knjiga Od 6. do 10. knjige se opisuje tok velike bitke i slave se junaci koji su se borili i ginuli. Prve četiri se zovu po zapovednicima vojske Kaurava: Knjiga o Bhlšmi (6), Knjiga o Droni (7), Knjiga o Karni (8) i Knjiga o Šalji (9); svi su oni junački pali u borbi, a Pandave su ih, po Krišninim savetima, mada i sami veliki junaci, redom savladavali lukavstvom uz primetne moralne dileme, a na kraju je tako i Durjodanu savladao Bhima. Peta se zove po jezivom pokolju koji je izveo poslednji zapovednik Kaurova Asvataman s jedinom dvojicom svojih preostalih vitezova: Knjiga o noćnom prepadu (10). Nakon strašnih knjiga o bici sledi 11. knjiga: Knjiga o ženama, gde se opisuje naricanje žena i pogrebni obredi za pale junake. Dhrtaraštrina žena Ganhari tuguje nad palima u obema vojskama i proklinje Krišnino pleme, a Panduova udovica Kunti otkriva svojoj deci da im je silni protivnik Karna bio rođeni brat iz njenog predbračnog života. Jedini od vojskovođa koji je ostao u životu je stari Bhišma koji je ležao sve vreme na bojnom polju sav izboden Arđuninim strelama, jer je snagama svojih životnih odricanja i duhovne discipline stekao vlast nad časom smrti i čekao vreme kada će Sunce krenuti put severa jer je ono povoljno za oslobođenje od sveta. U 12. knjizi, Knjizi o smirenju, i 13. knjizi Knjizi o poukama, dolazi do njega s velikim poštovanjem pobjednik Judišthira, očajan zbog krvave pobede i pokolja rođaka, učitelja i prijatelja, i prima od mudrog samrtnika duge pouke o oslobođenju duše, ali i o vladanju i dužnostima kralja u svetu. Napokon, Bhišma umire i vrše se pogrebni obredi za njega. 14–20. knjiga Bitka Kurušetra 14. knjiga: Knjiga o konjskoj žrtvi: Judišthira se smiruje, posvećuju ga za kralja Hastinapure, a potom po Krišninom savetu prinosi veliku konjsku žrtvu koja kralja treba da očisti od greha i potvrdi njegovu neospornu vlast. knjiga: Knjiga o pustinjačkom stanu: Kralj Dhrtaraštra, kog su dotad Pandave petnaest godina pazili kao da im je otac jer je izgubio sve svoje sinove, odlučuje da napusti svetovni život i sa svojim najbližima odlazi kao pustinjak u šumu da se pripremi za smrt. knjiga: Knjiga o topuzima: Pandave saznaju da se Krišnino pleme zatrlo na nekoj pijanci u tuči topuzima i to usled Gandarine kletve, a braća Krišna i Balarama su se vratili na nebo. knjiga: Knjiga o velikom putu: I Pandave sa Draupadi napuštaju kraljevstvo ostavljajući Abimanjovog sina, a Arđuninog unuka Parikšita za naslednika. Kreću na veliko hodočašće na Himalaje na kom svi sem Judištire padaju od iznemoglosti, sve dok po njega kao poslednjeg, ne dođe sam Indra, kralj bogova, s Darmom, bogom pravde, da ga vodi na nebo. knjiga: Knjiga o usponu na nebo: Judišthira ne nalazi braću i ženu na nebu nego u paklu gde ispaštaju za svoje grehe i lukavstva u ratu, ali kada odlučuje da i on ostane tu uz njih jer ne želi da ide sam na nebo, dovršava se vreme ispaštanja i svi stižu na nebo i preobražavaju se u božanstva. Time se poslednja knjiga nadovezuje na početne priče u prvoj knjizi gde se i rođenje Pandava objašnjava božanskim poreklom Judištire od boga Darme, Bhime od boga vetra Vajna, Arđune od gromovnika Indre, a njegove braće Nakule i Sahadeve od bogova blizanaca Ašvina, dok Karna vuče poreklo od boga Sunca Surje, a u Bhišmi se otelovio bog neba Djaus. Razvoj Svakako je da sve priče Mahabharate ne potiču iz istog perioda, ali ovde radi sažetosti treba upozoriti makar samo na glavne smerove u kojima se ep u toku predaje širio. U junačku pesmu su se uklapale druge pesme iz repertoara pevača kao npr. verzija priče o Rami ili priča o kralju Nali, čije sudbine pričaju posetioci Pandavama za vreme dugog boravka u šumi jer podsećaju na sudbinu Pandava, ali su se završile srećno i time donose utehu. Kada su bramani preuzeli predaju epa u svoje ruke, proširili su ga mnogobrojnim bramanskim mitovima i legendama — poput priče o vernoj ženi Savitri, indijskoj Alkestidi, ili o tome kako su bogovi stvorili Smrt itd. U predaju su se očito uključili i isposnici i pustinjaci koji su u epu ostavili traga mnogobrojnim poučnim izrekama, parabolama, basnama ili poučnim pričama – poput priče o bramanu Dađaliju i sitnom trgovcu Tuladhari koji veliča nenasilje. Ta uklapanja i proširenja sadržaja posebno su izmenila ep kada su, polazeći od pitanja nasledstva, koje je jedno od vrlo značajnih pitanja obredno-pravne nauke darmašastre, razvila oko originalnih paradoksa (na kojima se gradi višeslojno ustrojstvo priče) čitave pravne rasprave koje su Mahabharatu iz implicitne pretvarale u eksplicitnu darmašastru. Bhišma je sin kuruskog kralja Šantanua. Da bi otac mogao da dobije lepu Satjavati za ženu, on se odriče nasledstva u korist dece buduće očeve žene. Poštovanje roditelja i predaka uslov je prava na nasledstvo. A Bhišma toliko poštuje oca da to pravo gubi. Uz to je i prvorođeni sin, a pravo na nasledstvo ipak stiču Satjavatini sinovi. Napokon se događa da oba njena sina umru mladi bez potomstva, a Bhišma ostaje u životu, a zavetom se odrekao kraljevstva, pa čak i porodičnog života. Zbog svog zaveta ne može pomoći ni dvema udovicama pokojnog polubrata Vićitravirje da, prema običaju levirata, pokojnom mužu rode naslednika. No sad se otkriva da je i Satjavati pre braka sa Šantanuom imala predbračnog sina Vjasu, ali on je strašni isposnik. I sada umesto velikog ratnika Bhišme pravo levirata ostvaruje isposnik Vjasa. Time Vićitravirja stiče dva zakonita sina koji su deca Vjasina. Međutim, Dhrtaraštra koji je stariji rodio se slep, pa nasledstvo opet preko reda pripada mlađem Panduu, a on zbog neke kletve ne sme prići vlastitim ženama Kunti i Madri. Stoga one moraju prizvati bogove da im pomognu da mu rode zakonitu decu, petoricu Pandava. Kada dečaci Kaurave i Pandave odrastu do nasledstva, neće biti sporno ko na njega ima pravo. Ipak, ep često naglašava da je od svih najstariji Judištira pa bi po tome pravo bilo njegovo. No kasnije se saznaje da je odbačeni predbračni Kuntin sin Karna, kog je odgajio kočijaš Adirata pa ga svi smatraju nižim po rodu, zapravo bio najstariji od braće, a ona su ga ubila u boju. I kada Pandave napuštaju kraljevstvo, nasledstvo ostaje na unuku najmlađeg Kuntinog sina Arđune jer su deca svih drugih izginula u ratu. Ravi Varma Spominjući te paradokse J. A. B. Bujtenen navodi da se „veličanstveni nacrt priče čini delom zamišljen kao genealoška zagonetka“. Stoga nije čudno da Kaurave i Pandave probaju više puta da podele kraljevstvo. Prvi put možda već kada šalju Pandave u zapaljeni dvor. Drugi put kada im dodeljuju Indraprasthu. Treći put kada raspodelu kraljevstva prepuštaju kocki. A četvrti put ratnoj sreći kao božjem sudu. Iz pitanja o zakonitom prestolonasledniku razvija se i niz drugih pravnih i drugih pitanja u samoj radnji epa koja neretko deluju kao primeri pravnih dilema. One, međutim, dobijaju snažan pesnički izraz i postaju slika ljudske sudbine u svetu. No kada se u 12. i 13. knjizi uvrste opsežne pravne rasprave i Bhišmine pouke Judištiri, one nemaju pesničkog izraza ni snage i tu veliki poučni tekstovi sasvim menjaju narav epa u eksplicitnu darmašastru. Isto vredi i za kosmološke, geografske i ostale rasprave koje su Mahabharatu pretvarale u enciklopediju. S druge strane stoji najslavniji poučni deo Mahabharate, Bhagavadgita, uvrštena u 6. knjigu epa (23–40) okrunjena otkrovenjem Krišne koji se prijatelju i velikom strelcu Arđuni pokazuje prvo kao veliki učitelj joge, a zatim i kao sveobuhvatno božanstvo koje stvara sva bića i ponovno ih guta kao plamen vremena, i kojem se naprosto treba sasvim predati sa poverenjem i učestvovati u njegovom biću (bhakti). Ta „Gospodnja pesma“ daje čitavom zbivanju u epu novi smisao. Sve u njemu dobija božanski smisao, priča postaje sveta, a ep dobija ulogu i ugled verske knjige ili objave. Nije Bhagavadgita jedini tekst koji daje epu karakteristike verske knjige, ali je najznačajniji, i ne stoji samo izdvojeno u njemu, nego je široko uticala na svoj kontekst i svojom perspektivom prožela brojne epizode i pojedinačne odlomke u čitavom epu. Ipak mnogi drugi delovi priče ostali su tako stilizovani kao da ta božanska perspektiva i ne postoji pa, na primer, prikazuju Krišnu kao običnog čoveka sa svim ljudskim slabostima. Stoga se može pretpostaviti da ep prvobitno nije imao takav verski sadržaj već da ga je dobio kada njegov junački sadržaj više nije imao pevače koji bi ga održavali, nego se druga vrsta pevača poslužila omiljenim epom da u njegovom okviru širi i svoje svetovne ili verske ideje. I sama Mahabharata čuva svesnu uspomenu na svoje širenje kao i stilizovani prikaz svog razvoja. Ona, naime, sama tvrdi da je delo mudraca i isposnika Vjase koji u epu više puta savetuje Judištiru i Pandave ili im pripoveda priče. Vjasa je naučio sina Šuku i nekoliko učenika svoju pesmu, a jedan od učenika, Vaišampajana, ju je ispričao zmijskoj žrtvi koju je prinosio. Vjasa tu možda u svom liku otelovljuje službu porodičnog genealoga i panegiričara ili redaktora književnog predanja. No Mahabharata je predstavljena kao nečije pevanje pesme o tome kako ju je Ugrušravas, sin Šute Lomaharsane, koji ju je čuo od Vaiš na Đaninoj žrtvi, kazivao bramanima i isposnicima okupljenim na dugom dvanaestogodišnjem žrtvenom okupljanju obrednika Šaunake u šumi Naimiša. Ugrušravas je još uvek sin Šute, dvorskog pevača koji je često bio kraljevski kočijaš i opevao podvige gospodara, ali njegova publika su bili bramani i isposnici, nosioci svetovnih i duhovnih znanja, obrednih i verskih predanja, kakvima se vremenom proširivao tekst velikog epa. U epu se spominju njegove različite verzije: Đaja „Pesma o pobedi“ koja je imala svega 8.800 stihova. U epu je stilizovano prikazan i način na koji se kazivao u usmenoj predaji. Prvo bi se iznela kratka okosnica priče. Potom, ako bi slušaoci zamolili pevača da im je detaljnije ispriča, pevač bi uključio u priču detalje. I tada bi slušaoci mogli da prekidaju dodatnim molbama da nešto određenije ili još detaljnije ispriča. Tako se ep pričao u razgovoru između pripovedača i slušalaca, a prenosio u oblik sažetaka ili tema i tehnike pevanja ili formula kojom se iz okosnice gradila priča kakva se dopadala slušaocima. Stoga je pesma lako poprimala različit opseg, a velike svečanosti i dugi obredi na kojima se iznosila mogli su da podstiču njeno širenje. Teorije i izdanja Proučavaoci Mahabharate posvećivali su posebnu pažnju traženju različitih sadržajnih slojeva – hvalospeva Kurua, hvalospeva Pandava – koji su se nataložili u Mahabharati u toku njenog razvoja ili u traženju jedinstvene niti i nacrta čitavog dela kako je do nas došlo u pouci i darmi, pravu, nastojali su da otkriju odnos mitskog obrasca prema istorijskoj podlozi u mitskoj priči, npr. u priči o braku crne Draupadi sa petoricom Pandava kao braku crne Zemlje sa pet godišnjih doba ili da dopru do slike istorije velikog epa[10] Dugo su naučnici morali da se služe izdanjima samo pojedinih recenzija Mahabharate, i to često nekritičkim. M. Vinternic je tražio da se napravi kritičko izdavanje Mahabharate još 1897. u Parizu na XI. međunarodnom kongresu orijentalista. Napokon se pokazalo da taj poduhvat mogu da izvedu jedino Indijci. I tako je Bandarkar institut u Pooni konačno pod vođstvom V. S. Suktankara, S. K. Belvalkara i P. L. Vaidve pripremio između 1933. i 1966. kritičko izdanje Mahabharate, tj. zajedničkog predloška severnih (šaradsko-kašmirske, bengalsko-maitilsko-nepalske i devanagarske) i južnih (grantsko-teluške i malajalske) verzija Mahabharate, ne upuštajući se u spekulacije o ranijim oblicima Đaje, Bharate ili sl. jer njihovu rekonstrukciju sama rukopisna predaja ne omogućuje. Kritičko izdanje je, dakle, zajednički naziv severne i južne recenzije, ali je aparat uz njega prava riznica svih rukopisno potvrđenih varijanata i čitanja epa. U toku tog izdavanja i posebno posle njega ponovo su oživeli svi oni pristupi istraživanju Mahabharate koji su se javili u razdoblju pre kritičkog izdanja i potom u nedostatku takvog pomagala privremeno zamrli. O postanku i razvoju Mahabharate pisali su sam priređivač kritičkog izdanja Suktankar i P. V. Vaidva. Suktankar je pritom, međutim, bio bliži unitarnom shvatanju Mahabharate kao kod Dalmana, barem u pogledu jedinstvenosti zamisli epa, nego analitičkom pristupu Holcmana. Smatrao je da Mahabharata ima značenje pesme o podvizima svojih junaka, ali i značenje pouke o darmi i svete istorije ili krišnističke objave, a videli smo da su upravo ta dva druga značenja izrasla na podlozi prvog u toku razvoja epa. To samo znači da ep ne samo da je u osnovi svoje junačke radnje imao jasnu koncepciju u dugu suta koji su ga stvarali, nego da se i u proširenim preradama u rukama bramana, isposnika takođe razvijao prema promišljenim koncepcijama smera i smisla u kojem su želeli da prerade i prošire ep. Stoga u osnovi nema ni onoliko protuvrečnosti između analitičkog i unitarnog pristupa epu koliko ga vidi Suktankar. Istorijska filološka kritika teksta ne mora da polazi od isključivog interesa za pra-Bharatu, nego može istraživati istoriju niza koncepcija sa kojim se ep u istoriji prerađivao. Prevodi Mahabharate na engleski jezik: K. M. Ganguli-P. C. Roy, Calcutta 1884–96. N. M. Dutt, Calcutta 1895–1905. na francuski jezik: H. Fauche, Paris 1863-70. (1-10. parvan) I oni koji su sledili: na engleski jezik: J. A. B. van Buitenen, Chicago-London, od 1973. (1–5. parvan) P. Lal, Calcutta, od 1967. na ruski jezik: V. I. Kaljanov, Moskva, od 1950, 1987. izašao je 3. parvan u prevodu J. V. Vasilkova i S. L. Neveleve. Verovatno su najpouzdaniji prevodi fan Bujtenena i Kaljanova. nikk2092

Autor - osoba Lawrence, David Herbert, 1885-1930 = Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Naslov Apokalipsa / D. H. Lorens ; preveo Jovica Aćin Jedinstveni naslov Apocalypse. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina [1989] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Grafos, [1989] ([b. m. : b. i.]) Fizički opis 127 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Aćin, Jovica, 1946- = Aćin, Jovica, 1946- Zbirka Horizonti / [Grafos, Beograd] Napomene Prevod dela: Apocalypse / D. H. Lawrence Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Sveto pismo. Novi zavet. Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova – Tumačenja Stanje: mestimično podvlačeno grafitnom olovkom, može se obrisati Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece Artura Lorensa i Lidije Birdsol. Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše.[3] Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža.[3] Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata i dugo nije mogao da dobije pasoš. Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu. Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa. Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama, koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima. Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta. Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su „Snake“ i „How Beastly the Bourgeoisie is“ a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923. Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu. 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka. Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu. Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji, a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama – jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci – da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?“ Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka. Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi. Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922) The Horse Dealer`s Daughter (1922) The Fox, The Captain`s Doll, The Ladybird (1923) St Mawr and other stories (1925) The Woman who Rode Away and other stories (1928) The Rocking-Horse Winner (1926) Mother and Daughter (1929) The Virgin and the Gipsy and Other Stories (1930) Love Among the Haystacks and other stories (1930) The Lovely Lady and other tales (1932) The Tales of D.H. Lawrence (1934) – Heinemann Collected Stories (1994) – Everyman`s Library Poezija Love Poems and others (1913) Amores (1916) Look! We have come through! (1917) New Poems (1918) Bay: a book of poems (1919) Tortoises (1921) Birds, Beasts and Flowers (1923) The Collected Poems of D H Lawrence (1928) Pansies (1929) Nettles (1930) The Triumph of the Machine (1930) Last Poems (1932) Fire and other poems (1940) The Complete Poems of D H Lawrence (1964), ed. Vivian de Sola Pinto and F. Warren Roberts The White Horse (1964) D. H. Lawrence: Selected Poems (1972), ed. Keith Sagar Snake and Other Poems Eseji Movements in European history (1921) Psychoanalysis and the unconscious (1921) Fantasia of the unconscious (1922) Studies in classic American literature (1923) Reflections on the death of a porcupine and other essays (1925) Pornography and obscenity (1929) Assorted articles (1930) Apocalypse (1931) Phoenix: the posthumous papers of D H Lawrence (1936) Phoenix II: uncollected, unpublished and other prose works by D H Lawrence (1968) Putopisi Uredi Twilight in Italy and Other Essays (1916), edited by Paul Eggert. Cambridge University Press.1994. ISBN 978-0-521-26888-2.. Twilight in Italy paperback reissue, I.B.Tauris. 2015. ISBN 978-1-78076-965-3. Sea and Sardinia (1921), edited by Mara Kalnins. Cambridge University Press.1997. ISBN 978-0-521-24275-2. Mornings in Mexico and Other Essays (1927), edited by Virginia Crosswhite Hyde. Cambridge University Press.2009. ISBN 978-0-521-65292-6.. Sketches of Etruscan Places and other Italian essays (1932), edited by Simonetta de Filippis. Cambridge University Press.1992. ISBN 978-0-521-25253-9. D. H. Lorens u prevodima na srpski i hrvatski jezik Romani Lady Chatterley i njezin ljubavnik / D. H. Lawrence ; preveo s engleskoga Iso Velikanović. - Zagreb : Binoza. 1937. Sinovi i ljubavnici. Sv. 1-2 / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Kosmos. 1939. Sinovi i njihove ljubavi. Knj. 1-2 / D. H. Lawrence ; preveli Mira Jurkić-Šunjić i Mirko Jurkić ; uvod napisao Josip Torbarina. - Zagreb : Matica hrvatska. 1943. Zaljubljene žene. [Knj. 1-2] / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Nenad Jovanović]. - Beograd : Omladina. 1954. Duga / David Herbert Lawrence ; [preveo Zlatko Gorjan]. - Zagreb : Zora. 1955. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lawrence ; [prevela s engleskog Tatjana Blažeković]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1955, 1975. Ljubavnik lady Chatterley / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1956, 1958, 1963, 1966, 1975. Bijeli paun / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Mladen Car]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1957, 1975. Prekršitelj / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1960, 1975. Aronova palica / D.H. Lawrence ; preveo s engleskog Omer Lakomica. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1961. Sinovi i ljubavnici : roman / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Prosveta. 1963, 1966. Izgubljena devojka. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Kaliopa Nikolajević]. - Cetinje : Obod. 1965. Duga / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskoga Zlatko Gorjan]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Prva Lady Chatterley : (prva verzija romana „Ljubavnik Lady Chatterley“) / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; predgovor Frieda Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976, 1983. Zaljubljene žene. Knj. 1-2 / D. [David]H. H. [Herbert] Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976. Duga / David Herbert Lawrence ; preveo Zlatko Gorjan. - Zagreb : Liber. 1981. Ljubavnik Lady Chatterley / D. H. Lawrence ; preveo s engleskog Milivoj Mezzorana. - Split : Logos. 1983. Zaljubljene žene / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; preveo s engleskog Milosav Popadić ; predgovor Ivo Vidan. - Sarajevo : Veselin masleša. 1987. ISBN 978-86-21-00097-5. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod i predgovor Svetozar Ignjačević. - Beograd : Nolit. 1988. ISBN 978-86-19-01597-4. Ljubavnik ledi Četerli : roman, prva verzija / D.H. Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : BIGZ. 1990. ISBN 978-86-13-00407-3. Ljubavnik ledi Četerli : roman : prva verzija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : Draganić. 2004. ISBN 978-86-441-0545-9. Prva ledi Četerli / D. H. Lorens ; [prevod Marija Janić]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2004. ISBN 978-86-331-1689-3. Ljubavnik lejdi Četerli / Dejvid Herbert Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Podgorica . Daily Press.2005. ISBN 978-86-7706-069-5. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2179-8. Sinovi i ljubavnici. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2243-6. Sinovi i ljubavnici. knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2244-3. Beli paun. Knj. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2492-8. Duga. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2541-3. Duga. Knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2542-0. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Beograd : Novosti. 2006. ISBN 978-86-7446-107-5. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lorens ; [preveo Branislav Stanojević]. - Beograd : Zograf. 2007. ISBN 978-86-7578-175-2. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevod Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga. 2007. ISBN 978-86-331-3265-7. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjatović [i. e. Ignjačević]. - Novi Sad : Kuća dobre knjige. 2011. ISBN 978-86-87445-16-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. [Dejvid] H. [Herbert] Lawrence ; prevod s engleskog Svetozar M. Ignjačević. - Beograd : Plato. 2014. ISBN 978-86-447-0673-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod sa engleskog Svetozar M Ignjačević uz intervencije Zvezdane Šelmić. - Beograd : Vulkan izdavaštvo. 2016. ISBN 978-86-10-01777-9. Zbirke priča i priče u časopisima Uredi Žena koja je odjahala od kuće : roman / D. H. Lorens ; s engleskog Nik. B. Jovanović. - Beograd : Narodna knjižnica. [19??]. Sent Mor ; Devica i Ciganin / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Ranko Bugarski]. - Sarajevo : Džepna knjiga. 1959. Lisac i druge priče / Dejvid Herbert Lorens ; [s engleskog preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Sarajevo : Svjetlost. 1960. Čovjek koji je umro / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskog Mirjana i Dragan Vilke]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1962. Pruski oficir ; Lisac / D. H. Lorens ; [preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Beograd : Rad. 1963, 1967. Djevica i ciganin / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskoga [prvo i drugo delo] Mirjana i Dragan Vilke, [treće delo] Ante Lakoš]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Čovek koji je umro / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Đorđe Krivokapić]. - Beograd : Rad. 1989. ISBN 978-86-09-00198-7. Pruski oficir i druge pripovetke / Dejvid Herbert Lorens ; preveo s engleskog Nikola Radosavljević ; predgovor Zoran Paunović. - Beograd : Nolit. 1997. ISBN 978-86-19-02158-6. Jedno drugom smo potrebni / H. D. Lorens ; sa engleskog prevela Vesna Dragojlov. - U: Krovovi. - God. 7, br. 27/28 (1992), str. 47-50. ISSN 0353-6351 Kćer trgovca konjima / D. H. Lorens ; [s engleskog prevela Bojana Ranković]. - Beograd : Rad. 2000. ISBN 978-86-09-00700-2. Slijepac / Dejvid Herbert Lorens ; prevela Marija Knežević. - U: Stvaranje. - Vol. 56, br. 1/3 (2001), str. 34-52. ISSN 0039-422X Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2126-2. Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga - Alfa. 2007. ISBN 978-86-331-3273-2. Žena koja je odjahala od kuće / Dejvid Herbert Lorens ; [preveo Nikola Jovanović]. - Beograd : Alma. 2010. ISBN 978-86-7974-159-2. Poezija Uredi Ribe / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Ivana Milankova. - U: Gradina. - God. 26, br. 6 (1989), str. 109-113. ISSN 0436-2616 Poezija D. H. Lorens ; s eng. prev. Mirko Magarašević. - Sadrži: Morska liga, Argonauti, Životna bitka, Usamljenost, Po gradovima, Pansies, Budimo ljudi... i dr. — U: Mostovi. - 21, 3/4 (1990), str. 111-119. ISSN 0350-6525 Brod smrti / D. H. Lorens ; prevela s engleskog Tatjana Risojević. - Sadrži: Mala kornjača, Početak, kraj i Brod smrti. — U: Reč. - God. 3, br. 23/24 (1996), str. 78-83. ISSN 0354-5288 Dok je život bujao / D. H. Lorens ; prev. i belješka Tatjana Risojević. - Sadrži: Zadušnice, Kolibri, More, Kako su odvratni buržuji ... i dr. — U: Sveske. - God. 9, br. 33/34 (1997), str. 182-185. ISSN 0353-5525 Labud / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Raša Livada. - Tematski blok: Mala antologija pesama o labudu. — U: Međaj. - [God. 20], br. 46 (2000), str. 6. ISSN 0351-5451 Poezija / D. H. [Dejvid Herbert] Lorens ; prevela i pogovor napisala Tatjana Lozanovska. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2002. Glasovir / Dejvid Herbert Lorens ; odabrao, prepjevao i priredio, bilješke i biografske podatke napisao Robert G. Tillы. - Nadređeni stv. nasl.: Anglo-američke poetike. — U: Kvartal. - Br. 1 (2003), str. 54. ISSN 1451-6772 Zeleno / Dejvid Herbert Lorens ; priredio i preveo Nikola Živanović. - (Antologija imažističke poezije). - U: Gradina. - God. 45, br. 29/30 (2009), str. 143-145. ISSN 0436-2616 U čamcu ; Pismo iz grada: sivim martovskim jutrom ; Posle opere ; Palimpsest sutona / Dejvid Herbert Lorens ; [izbor, beleška i prevod Vladimir Jagličić]. - U: Lipar. - God. 10, br. 38/40 (2009), str. 450-451. ISSN 1450-8338 Hladnoća u ljubavi / D. H. Lorens ; prevela Tatjana Lozanovska. - U: Da dopletem venac započeti : panorama poezije / priredio Nenad Grujičić. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2013. ISBN 978-86-85203-86-2. str. 34-35. Eseji Uredi Pornografija i opscenost / D.[David] H.[Herbert] Lorens. — U: Savremenik. - God. 13, knj. 25, br. 2 (februar 1967), str. 97-110. ISSN 0036-519X Tajne feniksa : odabrani eseji / D.H. Lorens ; izbor Mirko Magarašević ; prevod David Albahari ... et al. - Beograd : Rad. 1977. Poov „Pad kuće Ašer“ / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Danica Šterić. - Odlomak iz knjige D. H. Lorensa Studies in Classic American Literature, objavljene 1923 god. — U: Gradina. - God. 24, br. 1 (1989), str. 70-73. ISSN 0436-2616 Apokalipsa / D. H. Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Grafos. 1989. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Beograd : Rad. 1996. ISBN 978-86-09-00415-5. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Nova Pazova : Bonart. 2002. ISBN 978-86-503-0075-6. Apokalipsa / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Službeni glasnik. 2009. ISBN 978-86-519-0156-3. Sezanova borba / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog jezika preveo Milovan Novaković. – Odlmak iz Introduction to these Paintings; D. H. Lawrence, Late Essays and Articles. Cambridge University Press.1994. str. 201-215.. - U: Gradina. - God. 61, br. 66/67 (2015), str. 286-297. ISSN 0436-2616 Putopisi Uredi Suton nad Italijom / Dejvid Herbert Lorens ; s engleskog prevela Marija Knežević. - Nikšić : Jasen. 2001. Etrurska mjesta / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevele i predgovor napisale Marija Knežević i Aleksandra Nikčević-Batrićević. - Podgorica : Oktoih. 2005. ISBN 978-86-7659-346-0. Italija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Milan Miletić. - Beograd : Službeni glasnik. 2012. ISBN 978-86-519-0473-1. Etrurske naseobine / D. H. Lorens ; preveo Milan Miletić. - Beograd : Bukefal E. O. N. 2016. ISBN 978-86-89107-73-9. Jutra u Meksiku / D. H. Lorens ; preveli sa engleskog Angelina Mišina i Pavle Rak. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K. 2018. ISBN 978-86-89901-37-5. MG30

1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA 2. MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA 3. MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA 4. MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA 5. MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA 6. MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Predgovor - Miodrag B. Šijaković Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 148 + 142 + 116 + 120 + 142 + 128 str 21 cm Edicija - Biblioteka Mitovi i religija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. 1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA Prevod - Slavica Brkić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: O, Virakoća, gospodaru svemira Mogu li te ja posmatrati O, stvaraoče ljudi Oh, dođi dakle Molitva za sve Inke Molitva Manka Kapaka Molitva Manka Kapaka upućena Tanapi Manko Kapak govori svešteniku Himne Inke Roke Prva molitva stvarnosti Moćni Virakoća Virakoća i stvaranje sveta Konira Virakoća Virakoća medu ljudima Pripreme za svetkovanje Virakoća i Inti kod Manaka Kapaka Četiri brata Ajara O mladiću koji je boravio na nebu O devojci koja se zaljubila u zmaja Sonči-roka, preblagi Sveta ptica Blizanci, ljubimci bogova Suret sa Va-kongom Budenje Va-konga Božiji gnev Knjiga druga Prinošenje žrtava suncu Sveštenici, rituali, ceremonije i zakoni koji se pripisuju prvom Inki Podelili su imperiju na četiri pokrajine, registrovali su podanike Dva zadatka Dekuriona O imenu Virakoća i zašto su ga dali Špancima Inka Virakoća naređuje da se izgradi Hram u znak sećanja na strica duha Glavna slika i darivanje onih koji mu pomagaše Inka u svetlosti nauke Narodi Kečua do španskog osvajanja Društveno uređenje Tauantinsuju Inka umetnost Pogovor MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA Prevod - Vesna Mladenović, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Indijanci Sjedinjenih Država Kako je nastao svet (Mit Čejena) Postanak kukuruza (Mit Čejena) Kako je stvoren svet (Mit Modoka) Kako je nastalo Sunce (Mit Čeroka) Grom i njegovi pomoćnici (Mit Irokeza) Pedeset mladića i kornjača (Mit Čejena) Selo pod vodom (Mit Kajova) Veliko rečno čudovište (Mit Čejena) Gonjenje medveda (Mit Muskuaki) Dugačka ešarpa i njegov narod (Mit Teva) Kako su ljudi došli u središnji prostor (Mit Teva) Sveta obala (Mit Čokta I Čokasa) Postanak kukuruza (Mit Zuna) Kako su postali poludečaci (Mit Kajova) Kako je visake odučio jelene od proganjanja ljudi (Mit Sauka) Kako su se pojavili zemlja i prvi ljudi Šingebis I Kabibonoka (Mit Odžibve) Pronalazak vatre (Mit Kovićana) Kako su Dakote došle na Zemlju (Mit Indijanaca Dakote) Mlada devojka Dva srca (Mit Hopija) Dobri i zli duh (Mit Hopi-Indijanaca) Poseta kući mrtvih (Mit Hopi-Indijanaca) Zaručničin duh (Mit Iz Plemena Osage) Kako je Nanabozo prvi put pretrpeo poraz Zmija-muž (Mit Kaćo-Indijanaca) Potop (Mitovi Apinaje) Žena-zvezda Pogovor Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA Prevod - Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Mitologija i religija Asteka Opšti pogled Mitovi i legende Stvaranje sveta (mit Asteka) Legenda o stvaranju sveta Orao i zmija Gladni seljak, bog i smrt Legenda o rodenju Huicilopoktlija Legenda o Tepostekatlu Legenda o potopu Legenda o vulkanima Istlaksihuatla i Popokatepetla Indijanac i njegova žena Tri brata i žaba Kojot i oposum Bajka o ptici Ku Kako je zec postao Kabaleros Kako su kojot i skuns prevarili jedan drugoga Voda iz čurubuska Mit o Quetzalcoatlu Jedenje boga kod Acteka Dominion Asteka Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA Prevod - Slavica Brkić, Vesna Mladenović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Hetitska mitologija Mit o Ulikumisu Mit o Ilujankasu Mit o Telepiniu Mit o bogu koji je nestao Hetitska kultura Neka karakteristična obeležja Strukture hetitskog carskog praznika Početak praznika Glavni praznički obred - `veliki skup` Osnovne radnje (funkcije) u obredu - `veliki skup` Centralni čin obreda - `veliki skup` - gozba `Takmičenja`, `nadmetanja` Pripovedanje mita u ritualu Carstvo Hetita i njegova tajna MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA Prevod - Mirjana Petrović Lević, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Jevrejska mitologija Mitovi o postanju Mit o Kainu i Avelju Mit o potopu Mit o vavilonskoj kuli Mit o rušenju gradova u dolini Mitovi kulta Mit o pashi Mit o bogojavljenju na Sinaju Mit o Isusu Navinom Mit o kovčegu Mitovi o Iliji i Jelisiji Stvaranje sveta i čoveka (jevrejski mit) Prvi greh i čovekov rad Potop Stvaranje svijeta prema postanku` Opis praiskonskih nemani Reem i Ziz Pad Luciferov Talmud Mistički aspekti Biblije Tora Proroštvo Hagiografija Uz ovu knjigu MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Prevod - Trifun Golubović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Istorija pitanja Izvori Predstava etrursa o svetu i njegovom nastanku Astralne predstave Predstave o čoveku i njegovom mestu u mitološkoj slici sveta Shvatanje duše Shvatanja o podzemnom svetu i njegovim stanovnicima Odraz predstava o svetu u hramovima i kultovima Arhaični elementi u etrurskoj slici sveta Suprotstavljanja tipa - desno-levo Elementi etrurske mitologije Zaključak Mitološka slika sveta drevnih Etruraca Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.