Johnny B. Štulić Biografija/fantom slobode Hrvoje Horvat Profil, 2007. Stanje kao na fotografijama

Kao novo. Bez posvete. Zvuci prirode, zbirka pesama - Zoran B. Gavrić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 70 Povez: Tvrd Zbirka „Zvuci prirode“ je brižno i znalački izabran poklon onima na kojima svet ostaje. U njoj se nalaze 44 pesme koje nas vode kroz svet bubica, šumskih zveri, biljaka...Sve vrvi od života, lepote, radosti, zvukova. U vešto ispevanim stihovima besprekorne rime, ređaju se slike sa neobičnim sintagmama, pesnički umivene i doterane.Tople i blage, pesme nude deci pomalo starinski svet, dobronameran, ušuškan, smiren, koji podstiče na maštanje.Mnoge pesme su prikladne za komponovanje.

Slušanje muzike od sada nikad lakše, konfornije i na bilo kojoj lokaciji! Uz najnovije modele Xwave B Selfie zvučnika bilo da se nalazite negde na otvorenom ili u prostoriji, fasciniraće vas jačina basa i kvalitet zvuka koji reprodukuju B Selfie zvučnici. Uz krajnje jednostavno povezivanje preko bluetootha možete ih povezati na vaše mobilne, tablete, notebook uređaje i uživati u kvalitetnom zvuku ma gde se nalazili. Proizvođač: Xwave Model: B FANCY green Tip: Bežični Bluetooth zvučnik Snaga: 10W - 2 x 5W/4Ω Frekvencijski odziv: 150Hz-20Khz Bluetooth: V3.0 + EDR Ulazi: USB, SD card Podrška: L2CAP / A2DP (AVCTP / AVDTP / AVRCP), može se primati AUDIO signal i kontrolisati uređaj koji je izvor AUDIO signala. Radna udaljenost: do 10m SNR: ≥90db Baterija: 3.7V/ 1200mAh Vreme reprodukcije pri srednjoj glasnoći: 2-2.5 h Veličina drajvera: 52 mm Ostalo: FM radio, Mikrofon za Hands-free funkciju Dimenzije: 80mm * 80mm * 180mm Težina: 590g Punjenje: 5V / 500mA - 2A Boja: Zelena

Slušanje muzike od sada nikad lakše, konfornije i na bilo kojoj lokaciji! Uz najnovije modele Xwave B Selfie zvučnika bilo da se nalazite negde na otvorenom ili u prostoriji, fasciniraće vas jačina basa i kvalitet zvuka koji reprodukuju B Selfie zvučnici. Uz krajnje jednostavno povezivanje preko bluetootha možete ih povezati na vaše mobilne, tablete, notebook uređaje i uživati u kvalitetnom zvuku ma gde se nalazili. Proizvođač: Xwave Model: B FANCY red Tip: Bežični Bluetooth zvučnik Snaga: 10W - 2 x 5W/4Ω Frekvencijski odziv: 150Hz-20Khz Bluetooth: V3.0 + EDR Ulazi: USB, SD card Podrška: L2CAP / A2DP (AVCTP / AVDTP / AVRCP), može se primati AUDIO signal i kontrolisati uređaj koji je izvor AUDIO signala. Radna udaljenost: do 10m SNR: ≥90db Baterija: 3.7V/ 1200mAh Vreme reprodukcije pri srednjoj glasnoći: 2-2.5 h Veličina drajvera: 52 mm Ostalo: FM radio, Mikrofon za Hands-free funkciju Dimenzije: 80mm * 80mm * 180mm Težina: 590g Punjenje: 5V / 500mA - 2A Boja: Crvena

Bluetooth prenosivi zvučnik sa ugrađenim punjivim akumulatorom Odličan za opuštanje, putovanje ili posao Poseduje funkciju odgovaranja na pozive (ima ugrađen mikrofon) Brend XWAVE Napajanje 5V DC / 500 mA Snaga 3 W Priključci USB ulaz, microSD ulaz, AUX ulaz Bluetooth V4.2+EDR, domet 10 metara na otvorenom Daljinski upravljač Ne Radio Da Masa 219.5 g Dimenzije 91x91x42 mm Tip akumulatora Li-ion, 400 mAh Ugrađen mikrofon Da Prenosna izvedba Da

Narodna knjiga 1983, mek povez, vrlodobro stanje, 203 strane, težina oko 310 gr

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta, pecat! 1. Izdanje !!! Stolećima je Britanija živela do Evrope, ponekad i od nje. Stolećima je njen život zavisio od Evrope i Evropa od nje. Da vlastite interese zaštiti, došla je svojim intervencijama glave mnogim evropskim ambicijama, i ne verujem da sa sigurnošću smemo reći kako nije bila u pravu, ali kao da je sve vreme, u podozrenju i otporu prema Kontinentu kome je samo geografski pripadala, slutila opasnost koja će je jednom od nje snaći, opasnost što će u nekoliko krupnih i proždrljivih zalogaja progutati gotovo sve njene istorijske trijumfe. Borislav Pekić Objedinjujući mnoge istorijske istine i zablude, Borislav Pekić, dugo godina azilant na britanskom ostrvu, stvorio je neobičnu, istorijski validnu i čitalački uzbudljivu i zanimljivu povest gordog Albiona – britanskog Ujedinjenog Kraljevstva. Sentimentalna povest Britanskog carstva, međutim, uzdiže se iznad „terora istorije“, ali i iznad književnih uopštavanja i fikcionalizacije, ironijskim otklonom prema inače pouzdanom istoriografskom pristupu građi. Na taj način je stvorio delo koje svedoči da je istorija „učiteljica života“ ali je opisao i njene dobre i loše đake. Nema ničega sentimentalnog u krvavim istorijskim epizodama, ali ima u sentimentu pisca koji zna da je dobra priča osnov za dobru knjigu, a ova povest je upravo to. Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka,[1] romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.[2] Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Arsenija Njegovana iz 1970. godine i niza drugih priznanja: Nagrada Sterijinog pozorja (1972); nagrada udruženja izdavača, (1977); Nagrada Radio-Zagreba, (1982); Godišnja nagrada Udruženja književnika Srbije za Sabrana dela (1985); Njegoševa nagrada, (1987); Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, 1991. Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom za doprinos u kulturnom stvaralaštvu. Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Njegova najpoznatija dela su Zlatno runo, Besnilo, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, Atlantida i Vreme čuda. Od 12. decembra 1985. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Mladost i romani Rodio se u Podgorici 1930. Njegov otac, Vojislav D. Pekić, je u Kraljevini Jugoslaviji bio visoki državni činovnik, tako da su od Borislavovog rođenja do 1941. živeli u Starom i Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i Cetinju.[1] Početkom Drugog svetskog rata, italijanske okupacione vlasti su ih proterale iz Cetinja za Srbiju.[1] Njegova porodica se nastanila u Bavaništu (južni Banat), a 1945. se odselila u Beograd.[1] Po preseljenju u Beograd 1945, obrazovanje je nastavio u Trećoj muškoj gimnaziji, gde je maturirao 1948.[1] Ubrzo posle toga je bio uhapšen: „ Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine. ” — Borislav Pekić[1] Kao pripadnik SDOJ-a je osuđen na petnaest godina robije sa prinudnim radom. Izdržavao je kaznu u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je posle pet godina 1953. godine. Za vreme tamnovanja začete su mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954—1958). Borislav i Ljiljana Pekić sa svojom kćerkom 1959. godine Godine 1958. oženio se inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je bio predsednik vlade Jugoslavije (1935—1939) i ministar finansija. Godinu dana kasnije rodila im se ćerka Aleksandra. Godina 1959. je takođe godina kada je Pekić napisao svoj prvi od preko dvadeset originalnih filmskih scenarija za glavne filmske kuće u Jugoslaviji, među kojima i Dan četrnaesti, koji je predstavljao Jugoslaviju na Kanskom filmskom festivalu 1961. godine. Godinama je Pekić radio na nekolicini romana, a kada je prvi od njih, Vreme čuda (1965), štampan, privukao je pažnju velikog broja čitalaca, kao i književnih kritičara. Ovaj roman je 1976. izdat na engleskom od strane Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku kao Time of Miracles (Vreme čuda). Preveden je na francuski 1986, na poljski 1986, rumunski 1987, italijanski 2004. i grčki 2007. Pekićev prvi roman jasno je ukazao na dve važne karakteristike njegovog rada, oštar antidogmatizam i konstantni skepticizam u pogledu mogućeg „progresa“ čovečanstva koji je dostignut u toku svoje istorije. U periodu između 1968. i 1969. Pekić je bio jedan od urednika „Književnih novina“. Njegov drugi roman je Hodočašće Arsenija Njegovana (1970), u kome je, pored ostalog, dao sliku studentskog protesta 1968. u Jugoslaviji. Iako se ideološki distancirao od ovog opozicionog pokreta, nova politička klima je dalje komplikovala njegov odnos sa vlašću, tako da je godinu dana bio bez pasoša. Roman je ipak dobio Ninovu nagradu kao najbolji jugoslovenski roman te godine. Engleski prevod pod naslovom Houses of Belgrade (Beogradske kuće) se objavio 1978. u izdavačkoj kući Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku, a kasnije je bio preveden na poljski, češki i rumunski. Iseljenje i dalji rad Borislav Pekić kao zatvorenik, plakat za izložbu Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Najzad se 1975. pojavilo Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, koje je kasnije prevedeno na poljski 1980, mađarski 1982, češki 1985. i francuski 1992. Godine 1977. poslao je rukopis sotije Kako upokojiti vampira na književni konkurs Udruženih izdavača Jugoslavije, koji su prepoznali u njemu najbolje pristiglo delo i tako je knjiga štampana. Kasnije je prevedena na češki 1980, poljski 1985, italijanski 1992, a engleski prevod se pojavio 2005. Baziran delimično na Pekićevom sopstvenom iskustvu u zatvoru i istrazi, roman pokazuje metode, logiku i psihologiju modernog totalitarnog režima. Odbrana i poslednji dani (1977), saga-fantasmagorija prevedena je na poljski i mađarski 1982, na češki 1983, francuski 1989. i švedski 2003. Ova tri romana bazično se bave raznim vrstama i na raznim nivoima kolaboracije u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Posle više od dve decenije priprema, studija i proučavanja prvi tom Pekićeve sedmotomovne fantasmagorije Zlatno runo se 1978. godine pojavio pred čitaocima. Slede zatim i ostalih šest tomova tokom 1978—1986. godine. Tim delom se Pekić uvrstio u najznačajnije srpske književnike. Za ovu sagu Pekić je 1987. dobio Njegoševu nagradu, označujući ga kao jednog od vrhovnih savremenih proznih pisca u Jugoslaviji. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, taj roman je ušao u izbor deset najboljih romana, napisanih na srpskom jeziku u periodu od 1982. do 1992. godine. Zlatno runo je upoređivano od strane inostranih kritičara sa Džejms Džojsovim ″Uliksom″, po strukturi naracije klasičnog mita, sa Manovim ″Budenbrokovima″, po dugačkoj porodičnoj istoriji i evoluciji predratnog društva, kao i sa ″Kontrapunktom života″ Oldusa Hakslija, po unutrašnjoj tenziji koja prolazi kroz lavirint konfliktnih perspektiva. No ipak je Zlatno runo slavljeno kao jedinstveno. Jedna od očiglednih odlika je i ogroman obim i tematska kompleksnost. Zlatno runo opisuje lutanje generacija Njegovana i kroz njih istražuje istoriju Balkana. Prvi, drugi i treći tom izdat je na francuskom 2002, 2003. i 2004. godine. Osamdesetih je Pekić napisao nešto sasvim novo. Sakupljao je materijal za pisanje knjige o izgubljenom ostrvu Atlantidi, sa namerom da da jedno novo objašnjenje za korene, razvoj i propast naše civilizacije. I pored klasičnih izvora koji su inspirisali njegov antropološki interes, Pekić je odlučio da ocrta svoju novu viziju budućnosti i time izbegne restrikcije „istorijskog modela“ sa kojim je on nesumnjivo morao da se suoči u starim mitovima. Iz toga su proizišle tri knjige: žanr-roman Besnilo (1983), antropološki roman 1999 (1984) i epos Atlantida (1988).[3] Ove knjige su doživele veliki broj izdanja u Srbiji, a Besnilo je bio bestseler. Besnilo je prevedeno na španski 1988. i mađarski 1994, a Atlantida na češki 1989. Za Atlantidu je Pekić dobio „Goranovi nagradu“ 1988. Ovaj roman je 1983. izabran za najčitaniju knjigu domaćeg autora te godine i dobio je nagradu Beogradski pobednici. Pekićeva Odabrana dela u 12 tomova štampana su krajem 1984. a za njih je dobio Nagradu Udruženja književnika Srbije. Godine koje su pojeli skakavci, u tri toma, izdate su između 1987. i 1990. Dva odlomka prve knjige su prevedena na engleski i publikovana u književnim časopisima Velike Britanije. Ovo je Pekićeva autobiografsko-memoarska proza sa ocenom i objašnjenjem posleratnih dana, životom i proganjanjem buržoazije pod komunističkim režimom. Ove knjige nisu samo autobiografske u klasičnom smislu reči, pošto se Pekić bavi i opštim stanjem Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, kao i drugim zemljama i njihovim penalnim sistemima. On slika zatvorski život kao jedinstvenu civilizaciju, a civilizaciju „slobode“ kao specijalan vid zatvora. Ova trilogija je izabrana kao najbolja memoarska proza i za nju je Pekić dobio Nagradu Miloš Crnjanski 1989. Gotske priče Novi Jerusalim štampane su 1989, za koje je Pekić je dobio Nagradu Majska rukovanja u Crnoj Gori 1990. za svoja literarna i kulturna dostignuća. Dve priče iz ove zbirke su publikovane na francuskom, engleskom i ukrajinskom u raznim antologijama. Priča Čovek koji je jeo smrt iz ove knjige bila je posebno prevedena u Francuskoj 2005. kao separatno izdanje. Na talasima radio-stanice France kulture je 21. septembra 2005. ovo Pekićevo delo predstavljeno kao knjiga dana, odnosno kao najbolja knjiga stranog pisca te godine. Film, pozorište i radio Borislav Pekić sa Mihizom 1982. godine Pekić se sedamdesetih izdvojio kao jedan od najboljih savremenih dramskih pisaca Srbije. Redovno je pisao radio-drame za Westdeutscher Rundfunk u Kelnu, kao i za Süddeutscher Rundfunk u Štutgartu. Od 27 drama koje su izvedene i/ili štampane u Srbiji, 17 su imale svoju premijeru u Nemačkoj. Mnoge su bile transformisane u pozorišne i/ili TV drame i dobijale su brojne nagrade. Šesnaest njih je štampano u njegovim Odabranim delima 1984. Njegova drama Generali ili Srodstvo po oružju (1969) se može naći u svakoj antologiji srpske savremene drame. Dobila je Nagradu Sterijinog pozorja za komediju godine 1972, kao i Nagradu Kneginja Milica pozorišta u Kruševcu 1991. Pekićevi pozorišni komadi su bili veoma popularni i hvaljeni, a najpoznatiji od njih Cincari ili Korešpodencija (1979), koja je bazirana na četvrtom tomu Zlatnog runa, igrala se 280 puta u Ateljeu 212 u Beogradu, u periodu od 23 godine. Dobio je prvu nagradu Radio Zagreba za dramu 186. Stepenik (1982), kao i prvu nagradu na festivalima u Ohridu i Varni za Kako zabavljati gospodina Martina (1990). Tokom svoje karijere Pekić je radio na mnogim filmovima, napisao je više od dvadeset originalnih scenarija i adaptirao neke od svojih romana za film. Film Vreme čuda je bio izabran da reprezentuje Jugoslaviju na Kanskom festivalu 1991,[4] gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju, a kasnije film je učestvovao na festivalima u Glazgovu, Moskvi, Montrealu i Vrnjačkoj Banji. Nagrada kritičara dodeljena je u San Sebastijanu 1990. Đavolji raj (1989) (That summer of white roses), rađen po sagi-fantasmagoriji Odbrana i poslednji dani, dobio je nagradu na filmskom festivalu u Tokiju 1989. i bio je selektovan iste godine da reprezentuje Jugoslaviju na festivalu u Monpeljeu (Francuska), Puli (Hrvatska), San Sebastijanu (Španija), Los Anđelesu i San Francisku (SAD). Kao honorarni komentator Jugoslovenskog odeljenja Svetske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu (1986—1991) Pekić je čitao svoja „Pisma iz Londona“ svake nedelje; ova Pisma su posle štampana u Jugoslaviji kao Pisma iz tuđine, Nova pisma iz tuđine i Poslednja pisma iz tuđine (1987—1991). Svaka knjiga je sadržavala pedeset pisama sa duhovitim i inovativnim zapažanjima o Engleskoj i engleskom narodu. Pisma su bila emitovana za jugoslovenske i srpske slušaoce, za koje je Pekić naročito uživao da napravi brojna i humoristična poređenja između engleske i naše vlasti, države, običaja i ljudi. Za ove knjige dobio je Nagradu Jaša Ignjatović u Mađarskoj 1991. Pekić je takođe na istom programu Bi-Bi-Sija imao seriju o istoriji Velike Britanije, koja je izdata posthumno sa naslovom Sentimentalna povest Britanskog carstva (1992). Za ovo delo je dobio Počasnu nagradu BIGZ-a, izdavača knjige. Delo je štampano nekoliko puta i imalo je velikog uspeha. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Kraj života i smrt Borislav Pekić na prvim masovnim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Godine 1989, zajedno sa još dvanaest intelektualaca obnovio je rad Demokratske stranke,[2] da bi sledeće, 1990. godine, postao član Glavnog odbora, kao i jedan od urednika obnovljenog opozicionog lista „Demokratija“. Godine 1991, bio je kandidat Demokratske stranke za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica, kada je pobedio njegov protivkandidat Vojislav Šešelj.[5] Pekić je bio potpredsednik Srpskog PEN centra od 1990. do 1992. godine i član engleskog PEN centra. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, kao i član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića 1992. godine. Aktivan, kako kao autor tako i kao javna ličnost, do poslednjeg dana, Pekić je umro od raka pluća u svom domu u Londonu, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Kremiran je u Londonu, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu,[6] zajedno sa drugim uvaženim ličnostima iz socijalnog, političkog i kulturnog reda građana. Posthumno, 1992, ga je Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena, kao najvišeg odlikovanja dodeljenog od pretendenta Srbije na poziciju monarha...

Kao novo. Bez posvete. Između didaskalija: razgovori 2000-2020 - Petar B. Arbutuna Godina izdanja: 2020 Broj strana: 328 Povez: Tvrd Petar Arbutina priredio je intervjue iz perioda od 2000. do 2020. koje je Sibinović dao izabranim novinarima.Knjiga Između didaskalija postavlja i pitanje – šta je danas razgovor?

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Jovan Hristić, dramski pisac i teoretičar - Snežana B. Kesić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 296 U okviru edicije „Dramaturški spisi` objavljena je knjiga Jovan Hristić: dramski pisac i teoretičar Snežane Kesić, knjiga o dramskom i teorijskom opusu jednog od naših najznačajnijih dramskih pisaca i teatrologa.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ishrana za osobe B krvne grupe - Igor Rostislavovič Kirejevskij Godina izdanja: 2008 Broj strana: 124 Dnevni obrok osoba B krvne grupe treba da bude izbalansiran i raznovrstan

NOJEVA BARKA II Pogled s kraja veka 1963-1995 MIODRAG B. PROTIĆ Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 9 6 KOLO LXXXIX KNJIGA 592 ... Govor o starom svetu, o ratu i građanskom ratu, o idejama, uTopijama, nasilju, zabLudama, političkim okvirima, stVaranju i stVaraocima, slikama i slikarstvu, o zemljama, gradovima i himerama - uStajući protiv zaborava XX veka... MIODRAG B. PROTIĆ Slikar i umetnički kritičar, organizator i prvi upravnik Muzeja saVremene umetnosti u Beogradu (1959-1980), studijski boravak u Parizu, Italiji, SAD... Intelektualac par exellence, na čast srpskoj kulturi! .............................................. Књига из легендарног плавог кола Српске књижевне задруге Белешка о писцу Ћирилица Тврде корице Шивен повез 662 страница D r a g o c e n a i neverovatna knjiga! NEKORIŠĆENO Kolekcionarski primerak !!!!!!!!!! GARANCIJA Ekstra primerak! Колекционарски примерак !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Kondicija: 10+

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Žena na mesečini - nepoznate erotske priče B. Stankovića - Časlav Đorđević Godina izdanja: 2013 Broj strana: 262 Povez: Mek „Žena na mesečini“ jeste nova inicijacija za nastavak demistifikantne misije kada je u pitanju Stanković i njegovo delo koje je često bilo okovano u teoretskom modulu prevelikog moralističkog tumačenja. Priredjivač Djordjević koji je tri godine radio na sredjivanju restlova i njihovog dopisivanja našao se u kontroverznoj ulozi proveravanja,kako kaže samog sebe:Dali to on govori iz Bore,ili Bora provaljuje iz njega. Restlovi ili komadi duše ili možda tajne Erosa (samo) za ličnu upotrebu.To su dileme sa kojom će se suočiti stručna javnost, ali i svi obični poštovaoci dela Borisava Stankovića, nakon ovog „rasvetljenog“, a do juče „tamnog“ sveta Erosa u njegovom opusu.

Slušanje muzike od sada nikad lakše, konfornije i na bilo kojoj lokaciji!Uz najnovije modele Xwave B FANCY zvučnika bilo da se nalazite negde na otvorenom ili u prostoriji, fasciniraće vas jačina basa i kvalitet zvuka koji reprodukuju B FANCY zvučnici. Uz krajnje jednostavno povezivanje preko bluetootha možete ih povezati na vaše mobilne, tablete, notebook uređaje i uživati u kvalitetnom zvuku ma gde se nalazili. Proizvođač: Xwave Model: B FANCY black Tip: Bežični Bluetooth zvučnik Snaga: 10W - 2 x 5W/4Ω Frekvencijski odziv: 150Hz-20Khz Bluetooth: V3.0 + EDR Ulazi: USB, SD card Podrška: L2CAP / A2DP (AVCTP / AVDTP / AVRCP), može se primati AUDIO signal i kontrolisati uređaj koji je izvor AUDIO signala. Radna udaljenost: do 10m SNR: ≥90db Baterija: 3.7V/ 1200mAh Vreme reprodukcije pri srednjoj glasnoći: 2-2.5 h Veličina drajvera: 52 mm Ostalo: FM radio, Mikrofon za Hands-free funkciju Dimenzije: 80mm * 80mm * 180mm Težina: 590g Punjenje: 5V / 500mA - 2A Boja: Crna

Veoma dobro stanje Tvrd povez 2006. 398 strana

Odlično očuvana s posvetom autora. Sifra adp12.3

IZDANJE SKZ. Tvrd luksuzan povez sa zlatotiskom. Izd.2000.Str.640+703.-

Novo, nečitano, nema posvete. Srbi Bosne i Hercegovine u XIX veku - Jovan B. Dušanić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 707 Povez: Tvrd Srbi Bosne i Hercegovine u XIX veku – borba za slobodu i ujedinjenje, nova istorijska knjiga prof. dr Jovana B. Dušanića je sjajna istorijaska sinteza o teškoj i dugotrajnoj borbi naših sunarodnika za slobodu od strane okupacije i ujedinjenje.Ova knjiga sabira sve važno što je do sada na tu temu napisano i rezimira jedan dugi istorijski hod koji početkom prošlog veka privremeno okonačn stvaranjem Jugoslavije. Napisana u tradiciji klasične srpske istoriografije, objašnjava korene političkih razlika između Srba i drugih naroda u Bosni i Hercegovini.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Bolest i kultura u postmodernom dobu - Dejvid B. Moris Izdavač: Clio Godina izdanja: 2008 Broj strana: 353 Format: 23 cm Povez: Broširani Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. Postmoderna bolest, tvrdi autor, nezaobilazna je u analiziranju savremenog doba isto kao i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice. Glavni cilj ovog štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave, što je i tema ove knjige, prolazi dug put osvetljavanja promena, sukoba i zbrka u postmodernoj medicini.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Annus mirabilis : Roman upozorenja za blisku budućnost - Miloš B. Tomaš Izdavač: Plato Godina izdanja: 2022 Broj strana: 340 Format: 20 cm Povez: Broširani “Sugestivnost naslova novog romana Miloša B. Tomaša se, pošto se prevrne njegova poslednja stranica, razotkriva kao višestruka. Premda se u njoj nedvosmisleno oseti doza distopije, zatim i primesa ironije, čudesna godina kao prostor piščeve imaginacije jeste isečak iz ne sasvim nemoguće budućnosti.  U njoj se razgranava intrigantna priča u kojoj su akterke novinarka , pozorišna rediteljka i psihoterapeutkinja, čiji odgovorni profesionalni pozivi preispituju  krhku građansku svest i vrše reviziju budućeg društva pre nego što se ono zaista desi. Tomaš etikom  analizira politiku, medicinom izaziva umetnost, a psihoterapiju demistifikuje do nivoa njenih gradivnih alatki. Društveni i intimni lomovi sabrani u dramski , ali i triler zaplet imaju stabilnu idejnu osnovu, tako da Tomašev “roman upozorenja” polemiše sa neuralgičnim tačkama savremenog sveta, a kojima je zajednički imenitelj, čini se, manipulacija.” Milan Vurdelja

Kao novo. Bez posvete. Stakleni mir: Džimi Karter i opasni Srbi - Borko B. Đorđević Godina izdanja: 2016 Broj strana: 329 Povez: Mek Izuzetna ličnost, dr Branko Đorđević, rođeni Beograđanin napravio je zapaženu karijeru plastičnog hirurga u SAD, a delovao je i deluje u Srbiji i Crnoj Gori. Njegov životopis je veoma zanimljiv, uzbudljiv i prikazuje kako je uspeo da dođe do neposrednih susreta sa čak petoricom predsednika SAD, pa čak posreduje u dolasku Džimija Kartera u Bosnu radi uspostavljanja mira 1994…

B.TRAVEN izabrana dela 1-6 nolit beograd 1980 tvrd povez -mrtvački brod -berači pamuka -lov na ljude -troza -bela ruža -blago sijera madre odlično očuvane u knjizi mrtvački brod neznatan deo teksta podvučen običnom olovkom

Filantrop-Zorica B.Perunicic.Mek povez,343 str.Nedostaje predlist,odlicno ocuvana.

Sistem 2.0 Snaga Ukupno: 6 W Zvucnici: 2 x 3 W Povezivanje: USB / DC konektor Frekventni raspon: 120 Hz - 20000 Hz Dimenzije: 9 cm x 10,3 cm x 14,8 cm Ostalo ANR: 65 dB Dužina kabla: 1 m

Autor: Slobodan Blažov Đurović Br. strana: 730 Pismo: Ćirilica Povez: tvrd Format: 17x24 Kroz knjigu pratimo piščeve odabrane pesnike koji su u svojoj poeziji spominjali i opominjali sami sebe...

U dobrom stanju! Retko u ponudi! U svojoj autobiografiji, objavljenoj 1975. godine, privatni Andi Varhol govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, poslu, novcu, uspjehu; o Njujorku i Americi; o sebi - njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pensilvanija, dobrim i lošim vremenima u Velikoj jabuci, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i životu među slavnim ličnostima. Slobodno formirana autobiografija Andija Varhola, sa svojom zaštitnom oznakom ironije i nevezanosti U `Filozofiji Andija Varhola`, koji je pod podnaslovom `Od A do B i nazad`, manje je memoara od zbirke rifova i refleksija, on govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, radu novac i uspeh; o Nev Iorku, Americi i njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pennsilvania; o njegovim dobrim i lošim vremenima u Njujorku, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i njegovom životu među slavnim ličnostima. ` Knjiga Endija Vorhola u kojoj on objasnjava svoju zivotnu filozofiju Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928.[1] — Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola.[2][3][4][5] Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka).[6][7] Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko- katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože,[9] a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica.[10] Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti.[11] Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949. preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih.