Xwave B SUPER Military Proizvođač: Xwave Sistem zvučnika: 1.0 Snaga: 3 W Način povezivanja: Bluetooth Garantni rok: 2 Godine 5.01 5.0

UZELCI IZ KOŽLOVCA - Miroljub B. Uzelac HRONIKA SELA KOŽLOVCA KOD BENKOVCA PORODIČNI RODOSLOV UZELACA IZ KOŽĆLOVCA ZBORNIK TEKSTOVA O PRAPOSTOJBINAMA SRBA IZ HRVATSKE 286 STR ILUSTRACIJE 24 CM L.1.O.7.P.2

Sedam cuda antickog sveta, Miodrag B. Sijakovic

Borko B. Djordjevic - Srpski inferno kao nova POLICA 6

Izdavač: Narodna knjiga, Beograd Godina izdanja: 1969. Povez: Tvrd Format: B5 Broj strana: 357 Iz sadržaja: Bonapartin Tajni biro, Pohlepna Ana Ivanovna, Amerikanski Fuše, Pinkerton i vesela udovica, Pobožnost i pornografija savetnika Šribera, Patuljak pod Bizmarkovim stolom, Legenda o Mata Hari...

AUTOR: Bogumil Hrabak i Dragoslav Janković NASLOV: Srbija 1918- IZDAVAC: Sedma sila GODINA: 1968. POVEZ: mek, predgovor podvlačen hemijskom olovkom (KB:179)

korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, sa posvetom, 264str.,tvrdi povez,21cm, š a37

Tvrd povez sa omotom - 312 strana Omot sa vidljivim znacima korišćenja NARODNA KNJIGA BEOGRAD 1985 Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja Stanje kao na fotografijama B - B

Alojzije Stepinac zlocinac ili svetac-Branimir Stanojevic.Izdavac Nova knjiga-Beograd,1985 godine.Mek povez,631 strana,posveta.Dobro ocuvana.

globus zg, odlično stanje, 529str.,tvrdi povez,24cm, š j23

odlično stanje, 35str.,meki povez,22x22cm, š g78

k4 V.Dedijer-Novi prilozi za biografiju J.B.Tita 3.knjiga

dr Relja B. Katić: SRPSKA SREDNJOVEKOVNA MEDICINA Tvrd povez sa omotom, 153strane, ilustrovano, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, na predlistu posveta? Ostalo je odlično!

01889) IST 6 GOLI OTOK ANATOMIJA ZLOČINA , Milinko B. Stojanović , Stručna knjiga Beograd 1991, koncentracioni logor u SFRJ , mek povez , format 16 x 23,5 cm , latinica,ilustrovano, 525 strana,

Istorija drzave i prava feudalne Srbije (XII - XV vek) / Dr Dragoslav Janković Beograd 1957. Mek povez, ćirilica, 169 strana. Napomena: na predlistu potpis i pečat prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. R13 Sadržaj: PREDGOVOR I deo: PRAVNI IZVORI I Pravni izvori prvog perioda (1170—1242 godine) II Pravni izvori drugog perioda (1242—1321 godine) III Pravni izvori trećeg perioda (1321—1371 godine) IV Pravni izvori četvrtog perioda (1371—1459 godine) Izvori i literatura II deo: DRUŠTVENE KLASE I NjIHOV PRAVNI POLOŽAJ I Sebri 1 Meropsi 2 Vlasi 3 Seoske zanatlije i sokalnici 4 Otroci 5 Seoski popovi II Vlastela III Gradsko stanovništvo Izvori i literatura III deo: DRŽAVNA ORGANIZACIJA I Vrhovni organi državne vlasti A) Vladalac B) Sabori II Lokalni organi državne vlasti III Karakter srednjovekovne države Izvori i literatura IV deo: KRIVIČNO I GRAĐANSKO PRAVO; ORGANIZACIJA SUDOVA I SUDSKI POSTUPAK I Krivično pravo A) Krivična dela B) Kazne II Građansko (Privatno) pravo A) Pravo svojine B) Obligaciono pravo V) Osnovne crte u razvitku porodičnog prava G) Glavne crte naslednog prava III Organizacija sudova IV Sudski postupak Izvori i literatura Registar PRILOG: Dušanov zakonik (tekst Prizrenskog rukopisa) DODATAK: Vinodolski zakon (o Vinodolskom zakonu — Tekst Vinodolskog zakona) O Vinodolskom zakonu I Postanak i karakter Vinodolskog zakona II Društveno uređenje Vinodola, prema VZ III Knez i opština, prema VZ IV Krivično pravo u VZ V Sudski postupak, prema VZ Vinodolski zakon

O NACIONALNOM PITANJU I DRŽAVNOM UREĐENJU - MIRJANA STEFANOVSKI a) Nacionalno pitanje - Jugoslavija b) Ustavnost - Srbija c) Jugoslavija - Državno uređenje d) Jugoslavija - Ujedinjenje - Ćirilica, - 285 stranica - Hrišćanska misao, - Beograd, 2004 godina -vrlo dobro ocuvana ,4++ , sadrzaj je cist pogledajte sve slike -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU (kutija 1)

GRAD VALJEVO Urednik - Zdravko Ranković Izdavač - Kolubara, Valjevo Godina - 2011 178 strana 21 cm ISBN - 978-86-83763-42-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Položaj Od primiritelnog suda do gradske uprave 60 GRADONAČELNIKA Milivoj Tomić Milovan B Tadić Pavle Milivojević Balinovac Dimitrije Mitrović Lazar Glišić Vasilije Živko Tadić Konstantin Kosta A Stojšić Ljubomir Tadić Jakov Mihailović Radovan Lazić Miloš L. Glišić Kosta P. Popović Živko S. Gavrilović Kasijan A. Stojšić Lazar V. Lazarević Vladimir J. Tadić Vučić Milovanović Miladin Ljubičić Ljubomir S. Đukić Janko I. Babić Sreten B. Đurić Pavle M. Janković Dragutin Dragić Atanacković Stevan Korać Milinko M. Drašković Marjan N. Birčanin Manojlo Panjević Mateja Mata Nenadović Stevan T. Janković Rista Topalović Vojislav R. Tadić Milan Matić Milutin Dojčinović Dimitrije Mita Milić Mirko Obradović Strahinja Laušević Konstantin Kosta Todorović Marko Babić Aleksandar O. Lomić Žarko V. Tadić Božidar Luković Živojin P. Isailović Vasilije Vasa Nožica Živorad Ljubičić Vukosan Kosan Urošević Dušan Vojinović Grozdan Đukanović Radomir Vićentijević Slobodan Lole Milivojević Ljubiša Milošević Desimir Maksimović Sreten Janković Živko I. Petrović Borko Mitrović Dušan Mihajlović Slobodan Đukić Milorad Ilić Tomislav Milanović Jovan Tomić Zoran Jakovljević POČASNI GRAĐANI Od generala i lekara do političara i slikara PRAZNICI, SIMBOLI Slava Dan Valjeva Grb i zastava STATISTIKA Stanovništvo DATUMI Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Naslov: Grbalj : dobrovoljci u ratovima 1912-1918 Autor: Marko S. Šovran Izdavač: Beograd : Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca, Podružnica Grbalj ; Beograd : Stručna knjiga Pismo: ćirilica Br. strana: 168 ; ilustrovano Format: 25 cm Povez: tvrdi Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl.; na belini predlista posveta autora, na unutrašnjoj strani korica uredno prelepljen potpis bivšeg vlasnika. a) Balkanski ratovi 1912-1913 - Dobrovoljci b) Prvi svetski rat 1914-1918 - Dobrovoljci c) Grbalj

Ljubiša Petković: HAŠKE MUKE Autor predgovora: Ljubiša Petković Godina izdanja: 2011. Svedok tužilaštva pred Pretresnim većem III Međunarodnog suda u predmetu Tužilac protiv Vojislava Šešelja - osuđen na četiri meseca zatvora Krivično delo za koje je proglašen krivim: Nepoštovanje Međunarodnog suda (pravilo 77(A)(ii) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda) • Nije se odazvao na poverljivi obavezujući nalog Međunarodnog suda da se pojavi kao svedok Suda. Nalog (umesto optužnice) 13. maj 2008. (obelodanjen 28. maja 2008.) Prvo stupanje pred Sud 29. maj 2008, izjasnio se da nije kriv Presuda Pretresnog veća 11. septembar 2008, osuđen na četiri meseca zatvora Izdržao kaznu Kaznu je izdržao 26. septe SAJ. POL. B. 1

Autor: Herbert Grün Izdavač: `Naprijed`, Zagreb Broj strana: 244 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Adolf Oto Ajhman (nem. Adolf Otto Eichmann; Zolingen, 19. mart 1906 — Ramla, 1. jun 1962) je bio oficir visokog ranga u nacističkoj Nemačkoj i služio je kao oberšturmbanfirer u SS. Bio je rukovodilac referata IV B/4, u Glavnom uredu bezbednosti Rajha u čijoj nadležnosti je bilo proganjanje i uništavanje Jevreja. Bio je zadužen za koordinaciju plana istrebljenja miliona ljudi tokom Holokausta, posebno Jevreja, koje je nazvano „Konačno rešenje“ (Endlösung). Organizovao je pronalaženje i odvođenje ljudi u razne koncentracione logore. Stoga, često je nazivan i „Glavnim egzekutorom“ Trećeg rajha. Posle pada Rajha Amerikanci su ga uhapsili ali je greškom pušten. Uspeo je da pobegne u Južnu Ameriku (Argentinu), gde je živeo sve do 1960. godine kada ga je locirala izraelska tajna služba, Mosad. Pripadnici Mosada su ga kidnapovali i odveli u Izrael, gde mu je i suđeno, u Jerusalimu tokom 1961-e godine, a kao bivši SS potpukovnik i ratni zločinac osuđen je na smrt vešanjem. Smrtna kazna je izvršena u izraelskom zatvoru u Ramli 1. juna 1962. Tvrd povez. Na koricama knjige vidljivi tragovi starosti. Potpis ranijeg vlasnika na prelistu, unutrašnjost u odličnom stanju. Na drugoj slici prikazan deo sadržaja.

Sirija, zemlja mrtvih duša: Stvaranje i ustrojstvo Islamske države / Havijer Espinosa, Monika G. Prijeto Beograd 2016. Mek povez, 350 strana. Knjiga je odlično očuvana. R17 Kad je u Siriji izbila revolucija, marta 2011, malo ko je mogao da pretpostavi da će miroljubive demonstracije biti gušene bombama, hemijskim oružjem i pažljivo smišljenom strategijom čiji je cilj bio raspirivanje verske mržnje. Ta revolucija odvela je Siriju u građanski rat i pretvorila je u tablu na kojoj svetske sile vuku poteze. Svesni značaja tog problema, Havijer Espinosa i Monika G.Prijeteo pratili su od prvih dana složenu i tešku strategiju koja je zadesila zemlju, prelazeći ilegalno granice i izlažući se opasnostima, sve dok ekstremizam nije progutao revoluciju, a ISIS oteo Havijera Espinosu. Zapanjujuća, jeziva i uzbudljiva priča koja objašnjava složenu dinamiku razvoja sirijskog građanskog rata, opisujući potresan aktuelan događaj ispričan iz prve ruke. Sadržaj: PROLOG 1. Diktatura Doktora B . 2. Revolucija 2.0 3. Homs, kolevka revolucije 4. Sloboda u planinama Idliba 5. Baba Amr, prvi napad 6. Poslednja bitka za Baba Amr 7. Radikalizacija pobune 8. Sektaški otrov u venama revolucije 9. Širenje pobune i mržnje 10. Humor, poslednja barikada pred haosom 11. Napad na Alep 12. Život medu ruševinama 13. Sirija se vraća u srednji vek 14. Raka, poslednja iluzija 15. Nafta u rukama ISIS-a 16. Veliki progon 17. Sirijski rat vodi se u Libanu 18. Stvaranje Islamske države 19. Osveta u Taftanazu 20. Linija koja nikad nije bila crvena 21. ISIS uništava revoluciju 22. U utrobi Islamske države 23. Pregovori sa đavolom EPILOG. Kalifat razara revoluciju BELEŠKE BIBLIOGRAFIJA

Vrlo dobro očuvana, 226 strana, format 23cm, izdanje Novmark 2013. ► Pismo Opštine Novi Beograd ► Zašto NSA i danas „čačka“ o identitetu JB Tita? ►TAJNI DOKUMENT: UNCLASSIFIED (b)3-P.L. 86-36 ►NSA: Tito je bio Rus ili Poljak? ►TITO promenio 70 pseudonima i 15 datuma rođenja ►Analiza američkih tajnih službi 1980: TAJNA DEPEŠA 777 ►Dva srčana udara ►TITO: Ne dozvojavam da mi seku nogu, hoću da umrem ceo kao što sam rođen ►Sahrana pre smrti ►Ko je spremao invaziju na SFRJ? ►Istoričar Miksens Tomas: Najmanje DVA Tita, Smrt u Drvaru ►FRANCUSKA ŠTAMPA: PRAVI Tito je imao DEVET prstiju ►Tito bez levog kažiprsta ►T.I.T.O. pseudonim za terorističku organizaciju ►Rus LEBEDEV Tito BROJ DVA! ►I LEBEDEV nestao ►„HITORAMA“: Zamenjen vođa partizana ►I Čerčil prevaren! ►Čerčil Kralju Petru II: Veličanstvo oprostite, bio sam prevaren! ►Pukovnik Mak Daul prevario Dražu ►Koča Popović „znao sve“ ►Englezi: PRVI TITO NESTAO U RATU ►Ubistvo Georgi Dimitrova ►„NOVI TITO“ prekida sa Moskvom ►Austrijski sveštenik Valter Vankmiler: Josip Broz je bio moj školski drug ►Bečki „Kurir“: Josip Broz nije rođen u Kumrovcu ►Major Švarc: Broz je bio bravar, a da li je i TITO,nisam siguran ►Kako je Franc BRPOŠ postao TITO? ►Američki publicist Filis Oti u knjizi o Titu: U Zimu 1913-1914 bio je na skijanju, mačevanju... ►Tito i Franc Ferdinand ►Medalju za hrabrost nije dobio Tito nego Josip Broz iz Zemuna ►Zapisnik grofa Draškovića ►Tajna Groba 107 u Zemunu ►Ko je Josip Brpz sahranjen 1941. u Zemunu, a rođen 1877? ►Jelica Broz: Moj svekar nema veze s Titom ►Josip Kopinič: Sve je to laž, nisu bila dva Tita ►Broz „plave krvi“, rođen u Beču ►Šta povezuje cara Franju, Ferdinanda, Lava Trockog, Staljina, Hitlera i Tita? ►Šta je o Titu prorekao Miloš Tarabić u „Kremanskom proročanstvu“? ►Da li je Tito sahranjen u Kući cveća? ►Pored koga počiva Jovanka Broz? ►Beli mermer nema tajni ►Tito nije balsamovan ►General Ivan Dolničar: sahrana simulirana ►General Dušan Korać: Dolničar širi intrige ►Druže Tito, šta ćemo sa tobom?

Neđeljko Zorić : SVJEDOČENJA O JEDNOM VREMENU , Savez boraca NOR-a Herceg Novi / SPKD Prosvjeta Herceg Novi 2007, str. 672. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. U Her­ceg No­vom 2015. je u 93. go­di­ni, na­kon kra­će bo­le­sti, pre­mi­nuo Ne­delj­ko Zo­rić, pr­vo­bo­rac, re­vo­lu­ci­o­nar di­plo­ma­ta i is­tak­nu­ti pu­bli­ci­sta. Ne­delj­ko Zo­rić ro­đen je u Moj­de­žu 1922. od oca La­za­ra i maj­ke Vu­ko­sa­ve. Dje­tinj­stvo i ra­nu mla­dost pro­veo je u za­vi­ča­ju, a ra­no je pre­ko sin­di­ka­ta po­čeo bor­bu za prav­du i bo­lji ži­vot čo­vje­ka. Još kao ma­lo­ljet­ni­ka ni­je­su ga mi­mo­i­šle sin­di­kal­ne bor­be, hap­še­nja za­tva­ra­nja, član­stvo u ile­gal­noj or­ga­ni­za­ci­ji Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne i član­stvo u KPJ. U to­ku ita­li­jan­ske oku­pa­ci­je bio je usta­nik pro­tiv Mu­so­li­ni­je­ve fa­ši­stič­ke vla­sti, lo­go­raš u Ma­mu­li i u Ita­li­ji, osu­đe­nik na smrt, ka­sni­je na do­ži­vot­nu ro­bi­ju, bje­gu­nac iz za­tvo­ra 1943. go­di­ne. U on­da­šnjoj ita­li­jan­skoj Is­tri bio je (kao se­kre­tar okru­žnog i član ob­la­snog ko­mi­te­ta SKOJ-a) je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bor­be za oslo­bo­đe­nje. Po za­vr­šte­ku ra­ta, bio je ofi­cir JNA, po­moć­nik na­čel­ni­ka u Voj­noj upra­vi za Zo­nu B u Opa­ti­ji. Mar­ta 1947. bio je ofi­cir Pr­vog odje­lje­nja OZNE za Ju­go­sla­vi­ju, a ma­ja 1948. po­stao je slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va. Eks­pert na za­sje­da­nju UN u Pa­ri­zu i ata­še za so­ci­jal­na pi­ta­nja Am­ba­sa­de FRNJ u Pa­ri­zu bio je od ja­nu­a­ra 1949. do ok­to­bra 1950.go­di­ne Od ok­to­bra 1950. do kra­ja 1952. bio je kon­zul-že­ran Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta FNRJ u Mar­se­lju. U pe­ri­o­du od 1953. do 1956. bio je i kon­zul –že­ran Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta u FNRJ u Mi­la­nu, na­čel­nik voj­ne de­le­ga­ci­je pri po­mor­skoj pri­vre­di u Ri­je­ci, od 1956. do 1961. po­li­tič­ki sa­vjet­nik am­ba­sa­de SFRJ u Bri­se­lu, od 1962. do 1966. šef od­sje­ka u SSIP-u, a ge­ne­ral­ni kon­zul SFRJ u Pa­ri­zu od 1969. do 1973. U ran­gu opu­no­mo­će­nog mi­ni­stra bio je na­čel­nik Upra­ve za is­tra­ži­va­nje i do­ku­men­ta­ci­ju-sa­vjet­nik sa­ve­znog se­kre­ta­ra od 1973. do 1977., iz­van­rend­ni i opu­no­mo­će­ni am­ba­sa­dor SFRJ u Al­ži­ru od 1977. do 1981., ko­or­di­na­tor za ka­drov­sku po­li­ti­ku SSIP-u, za­mje­nik pod­se­kre­ta­ra, am­ba­sa­dor u SSIP- u od 1981. do 1983. ka­da je oti­šao u pen­zi­ju. Po od­la­sku u pen­zi­ju, kao član SUB­NOR-a Ju­go­sla­vi­je bio je pred­sjed­nik ko­mi­si­je za me­đu­na­rod­ne ve­ze, član sa­vje­ta Me­đu­na­rod­ne bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je sa sje­di­štem u Pa­ri­zu, šef vi­še de­le­ga­ci­je SUB­NOR-a na mno­gim me­đu­na­rod­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Ob­ja­vio je knji­ge o lo­go­ru Ma­mu­la „Ro­blje, ne hva­la“ i svje­do­če­nja o jed­nom vre­me­nu gdje je nje­go­vom za­slu­gom pr­vi put te­me­lji­to i od­go­vor­no opi­san pe­ri­od ita­li­jan­skog za­tvo­ra Ma­mu­la od 1941. do 1943 go­di­ne i od za­bo­ra­va otrg­nu­to oko 850 ime­na za­to­če­ni­ka. Tu su i „Za­pi­si ju­go­slo­ven­skog di­plo­ma­te“, a uče­sto­vao je na mno­gim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa re­fe­ra­ti­ma na te­mu Dru­gog svjet­skog ra­ta. No­si­lac je Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941. i mno­gih dru­gih od­li­ko­va­nja.

Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.