Alojzije Stepinac zlocinac ili svetac-Branimir Stanojevic.Izdavac Nova knjiga-Beograd,1985 godine.Mek povez,631 strana,posveta.Dobro ocuvana.

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Posveta na predlistu. Izdanje 1998 godine,336 strana

Ogledi o starom srpskom stamparstvu-Borivoje Marinkovic.Izdavac Dnevnik-Novi Sad,2007 godine.Mek povez,363 str.Dobro ocuvana.

AUTORI: D. B. Todorović i S. B. Karapešić IZDAVAČ: Naučna knjiga, Beograd GODINA: 1952. POVEZ: mek, veći format PISMO: ćirilica STRANA: 168 STANJE: dobro očuvana, ima posvetu, dosta flekica od stajanja, ocena 3-

globus zg, odlično stanje, 529str.,tvrdi povez,24cm, š j23

Autor: Borivoje Marinković Format: 21 cm Br. strana: 363 Povez: broširan Ogledi o starom srpskom štamparstvu - predgovori iz serije od pet knjiga o našem ćiriličkom štamparstvu, štamparijama i knjigama u XV, XVI i XVII stoleću! Reč je zapravo o predgovorima za svih pet tomova „Bibliografija o našem ćiriličkom štamparstvu, štamparijama i knjigama 15, 16. i 18. stoleća“ istog autora. Ogledi su ilustrovani snimcima starih srpskih knjiga iz Narodne biblioteke Srbije, nestalih u nacističkom bombardovanju Beograda 1941. Fotografije potiču iz ostavštine akademika Đorđa Sp. Radojičića. I Marinković je bio profesor novosadskog Filozofskog fakulteta, stručnjak za srpsku književnost 18. veka. Objavio je više knjiga o Dositeju, Vuku, Emanuilu Jankoviću, srpskoj građanskoj poeziji.

odlično stanje, potpis autora na predstrani, 56str.,meki povez,25cm, š t99

Lepo očuvano Bertran Galimar Flavinji OD VITEZOVA HOSPITALACA Svetog Jovana Jerusalimskog DO MALTEŠKIH VITEZOVA ..... Vitezovi Hospitalci (takođe poznati kao Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri; francuski: Ordre des Hospitaliers ) je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu postala je verski i viteški red kako bi se starala i branila Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. u papinoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vice-kraljevinom Sicilijom. Sadržaj 1 Naziv 2 Grb 3 Istorijat 4 Veliki majstori 5 Vidi još 6 Spoljašnje veze Naziv[uredi | uredi kod] Postoji više naziva koji su označavali ovaj viteški red. Jovanovci je naziv koji su dobili zbog crkve Svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu. Hospitalci je naziv koji su dobili zbog toga što su osnovali bolnicu u Jerusalimu u u kojoj su lečili ranjene i bolesne. Malteški vitezovi je naziv koji su dobili kada su se preselili na Maltu. Malteški krst Grb[uredi | uredi kod] Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst, koji podseća na gvozdeni krst, što je bio i njihov grb, po kome su bili prepoznatljivi sve vreme srednjeg veka. Nakon selidbe na Maltu, promenili su grb koji je i danas u upotrebi. Čini ga srebrni (argent) malteški krst na crvenom (gules) štitu. Istorijat[uredi | uredi kod] Posle pada Jerusalima, 1187. godine, prelaze na Kipar, a potom na Rodos. Kada su Turci osvojili Rodos 1522, car Svetog Rimskog carstva Karlo V ih seli na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade 1565. godine, na ostrvu je podignut novi grad nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de la Valeti; otud La Valeta ili jednostavno Valeta. Napoleon I je na svom pohodu ka Egiptu osvojio Maltu 1798, nakon čega su vitezovi prešli u Rim. Ivanovci u Hrvatsku stižu na poziv bana Borića. Već u XII. stoljeću su ivanovci imali ogromne posjede na Ivanščici s utvrđenim gradom Belom. Ivanovci su u Hrvatskoj svoje posjede stekli isključivo kraljevskim darovanjem i kasnijim preuzimanjem templarskih posjeda nakon ukinuća Templarskog reda 1312. od strane avinjonskog pape Klementa V. U posjedu Ivanovaca se između ostalog spominje Marča kod Kloštar Ivanića, Glogovnica, Tkalec, sv. Juraj od Planine (monasterium s. Georgii de Planina)[1] kod Kašine i Čiče ispod Save. U Hrvatskoj su djelovali do 17. stoljeća [2]. U Hrvata se ivanovci javljaju i u Bačkoj. Imali su samostan i crkvu u Baču. Njihov samostan su naslijedili franjevci [2]. Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10 kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš. Veliki majstori[uredi | uredi kod] Blagosloveni Žerar (The Blessed Gerard) (1099-1120) Rejmon de Puj de Provans (Raymond du Puy de Provence) (1120-1160) Ože de Balben (Auger de Balben) (1160-1163) Arno de Kom (Arnaud de Comps) (1162-1163) Žilber Deseji (Gilbert d`Aissailly) (1163-1170) Gaston de Mirol (Gastone de Murols) (oko 1170-1172) Žilber Sirijski (Gilbert of Syria) (1172-1177) Rože de Mulin (Roger de Moulins) (1177-1187) Ermangar Dasp (Hermangard d`Asp) (1187-1190) Garnijer de Naplu (Garnier de Naplous) (1190-1192) Žofroa de Donžon (Geoffroy de Donjon) (1193-1202) Alfons Portugalski (Alfonse of Portugal) (1203-1206) Žofroa le Rat (Geoffrey le Rat) (1206-1207) Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1207-1228) Bertran de Tesi (Bertrand de Thessy) (1228-1231) Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1231-1236) Bertran de Komp (Bertrand de Comps) (1236-1240) Pjer de Vjel-Brid (Pierre de Vielle-Bride) (1240-1242) Žilom de Šatonef (Guillaume de Chateauneuf) (1242-1258) Igi de Revel (Hugues de Revel) (1258-1277) Nikola Lornj (Nicolas Lorgne) (1277-1284) Žan de Vilijer (Jean de Villiers) (1284-1294) Odon de Pin (Odon de Pins) (1294-1296) Žilom de Vilar (Guillaume de Villaret) (1296-1305) Fulk de Vilar (Foulques de Villaret) (1305-1319) Elion de Vilnev (Helion de Villeneuve) (1319-1346) Diedone de Gonzo (Dieudonné de Gozon) (1346-1353) Pjer de Kornejan (Pierre de Corneillan) (1353-1355) Rože de Pin (Roger de Pins) (1355-1365) Ramon Berenže (Raymond Berenger) (1365-1374) Rober Žilijak (Robert de Juliac) (1374-1376) Huan Fernandez Deredija (Juan Fernández de Heredia) (1376-1396) Rikardo Karaćolo (Riccardo Caracciolo) (1383-1395) suparnički veliki majstor Filiber de Nejak (Philibert de Naillac)(1396-1421) Antonio Fluvijan de Rivijer (Antonio Fluvian de Riviere) (1421-1437) Žan de Lastik (Jean de Lastic) (1437-1454) Žak de Mili (Jacques de Milly) (1454-1461) Pjero Raimondo Cakosta (Piero Raimondo Zacosta) (1461-1467) Đovani Batista Orsini (Giovanni Battista Orsini ) (1467-1476) Pjer Dobison (Pierre d`Aubusson) (1476-1503) Emeri Damboaz (Emery d`Amboise) (1503-1512) Gi de Blanšfort (Guy de Blanchefort) (1512-1513) Fabricio del Kareto (Fabrizio del Carretto) (1513-1521) Filip Vilijer de Lil-Adam (Philippe Villiers de L`Isle-Adam) (1521-1534) Pjero de Ponte (Piero de Ponte) (1534-1535) Didije de Sen-Žej (Didier de Saint-Jaille) (1535-1536) Huan de Omedes i Koskon (Juan de Homedes y Coscon) (1536-1553) Klod de la Sengle (Claude de la Sengle) 1553-1557) Žan de la Valet (Jean de la Vallette) (1557-1568) Pjer de Mon (Pierre de Monte) (1568-1572) Žan de la Kasjer (Jean de la Cassiere) (1572-1581) Igi Luben de Verdaj (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581-1595) Martin Garze (Martin Garzez) (1595-1601) Alof de Vinjakur (Alof de Wignacourt) (1601-1622) Luis Mendez de Vaskonseljos (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622-1623) Antoan de Pol (Antoine de Paule) (1623-1636) Huan de Laskaris-Kastelar (Juan de Lascaris-Castellar) (1636-1657) Antoan de Redin (Antoine de Redin) (1657-1660) Anet de Klermon-Žesan (Annet de Clermont-Gessant) (1660) Rafael Kotone (Raphael Cotoner) (1660-1663) Nikola Kotone (Nicolas Cotoner) (1663-1680) Gregorio Karafa (Gregorio Carafa) (1680-1690) Adrijen de Vinjakur (Adrien de Wignacourt) (1690-1697) Ramon Perejo i Rokafil (Ramon Perellos y Roccaful) (1697-1720) Mark Antonio Condadari (Marc`Antonio Zondadari) (1720-1722) Antonio Manoel de Vilena (Antonio Manoel de Vilhena) (1722-1736) Remon Despuj (Raymond Despuig) (1736-1741) Manuel Pinto de Fonseka (Manuel Pinto de Fonseca) (1741-1773) Fransisko Ksimenes de Teksada (Francisco Ximenes de Texada) (1773-1775) Emanuel de Roan-Poldik (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775-1797) Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797-1799) Pavle I od Rusije (Pavel I Petrovič) (1798-1801) de fakto Đovani Batista Tomazi (Giovanni Battista Tommasi) (1803-1805) Iniko Maria Gevara-Suardo (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805-1814) zamenik Andre di Đovani (André Di Giovanni) (1814-1821) zamenik Antoan Buska (Antoine Busca) (1821-1834) zamenik Karlo Kandida (Carlo Candida) (1834-1845) zamenik Filipe di Koloredo-Mels (Philippe di Colloredo-Mels) (1845-1864) zamenik Alesandro Bordžija (Alessandro Borgia) (1865-1871) zamenik Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871-1879) zamenik Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879-1905) Galeaco fon Tun und Hoenštajn (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905-1931) Ludoviko Kiđi Albani dela Rovere (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931-1951) Anđelo de Mojana di Kolonja (Angelo de Mojana di Cologna) (1962-1988) Endru Viloubi Ninian Berti (Andrew Bertie) (1988-2008) Metju Festing (Matthew Festing) (2008-danas) Tags: Vitezovi tajni redovi hospitalci templari .... tajna drustva krstaši krstaski pohodi

Zagreb God.izdanja: 1949 TVRD POVEZ 112 STR

HRISTIFOR KOLUMBO: Tihomir J. Marković Naslov Hristifor Kolumbo / Tihomir J. Marković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1930 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], 1930 (Beograd : Vreme) Fizički opis XII, 40 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Napomene Bibliografija: str. [41]. Predmetne odrednice Colombo, Cristoforo, 1451-1506 Posveta, korica je probušena na jednom mestu, ostalo je odlično očuvano. md

odlično stanje, 187str.,tvrdi povez,28cm, š e35

Solidno očuvano. Izdavač Rad Beograd 184. Tvrd povez sa omotom, str. 645, latinica.

Odlično očuvana knjiga,posveta… K137

Naslov: Đ Mano - Zisi, Lj B Popović NOVI PAZAR ILIRSKO GRČKI NALAZ 1844 - 1969 Autor: Đ Mano - Zisi, Lj B Popović Izdavač: Narodni muzej Beograd Godina izdanja: 1969 Broj strana: 132 + karta + XXXIX strana crno bele i kolor fotogragije Format: 25 x 19 Povez: Meki Opis i stanje: Bogato ilustrovano, sadržaj na slici, posveta na prvoj strani ostalo dobro očuvano Tags: 20.12.2022.

U dobrom stanju Dobrovolјci u oslobodilačkim ratovima Srba i Crnogoraca : zbornik radova sa naučnog skupa održanog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1996 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Institut za savremenu istoriju : Udruženje ratnih dobrovolјaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca ; Kikinda : Komuna, 1996 (Beograd : Kultura) Fizički opis 415 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Kačavenda, Petar, 1932-2000 = Kačavenda, Petar, 1932-2000 Popović, Nikola B., 1939- = Popović, Nikola B., 1939- Manić, Milorad Posebna izdanja / Institut za savremenu istoriju Predgovor / Petar Kačavenda: str. 5-8 Reč prilikom otvaranja skupa / Nikola B. Popović: str. 9 Reč na kraju skupa / Milorad Manić: str. 412. Bibliografija uz neke radove. Predmetne odrednice Dobrovolјci -- Zbornici Kikinda x2

U dobrom stanju Iz Vukove borbe za književni jezik i pravopis : (odabrane strane) / [uredili M. [Mihailo] Stevanović i R. [Radomir] Aleksić] Jezik srpski Godina 1948 Beograd : Prosveta, 1948 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 166 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stevanović, Mihailo, 1903-1991 = Stevanović, Mihailo, 1903-1991 Aleksić, Radomir B., 1900-1978 = Aleksić, Radomir B., 1900-1978 Predmetne odrednice Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 -- Srpski jezik, književni

V B Z Beograd 2010g. 253str. Jovo Kapicic UDBAS

PLANETA AMERIKA Pomoć i nemoć SAD posle hladnog rata PLANETA AMERIKA - Premoć i nemoć SAD posle hladnog rata (Polovne i antikvarne knjige) MILAN MIŠIĆ (autor) Izdavač: NOVOSTI BEOGRAD Stanje: kao nova POLITIČKE SVESKE/ a) Međunarodni odnosi - SAD b) SAD - Jugoslavija... Predgovor prof. dr Ranko PETKOVIĆ... Ćirilica,225 str, ODLIČAN PRIMERAK (nekorišćeno) Mag Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika 1999; Broširani povez; ПОЛИТИЧКЕ СВЕСКЕ НОВОСТИ а) Међународни односи - САД б) САД - ЈУГОСЛАВИЈА ....................................................... Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R4

VATIKAN PROTIV JUGOSLAVIJE VATIKAN PROTIV JUGOSLAVIJE SIMA SIMIĆ Kultura B e o g r a d 1 9 9 O a) Jugoslavija - Vatikan - Istorijska građa b) Nezavisna Država Hrvatska - Vatikan - Istorijska građa ........................................................ R e f e r e n c e Pontifikat Benedikta XV Pontifikat Pija XI Pontifikat Pija XII Katolička crkva NDH Vatikan Neutralnost Kršenje papske neutralnosti Opat Markone Fašisti Ustaše Ante Pavelić Hrvatska `Hrvatska straža` S t e p i n a c .................................................. Latinica Broš 135 strana Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... M

06613) ŽIVOT I DELO MILUTINA MILANKOVIĆA 1879 – 1979 , Galerija SANU Beograd 1979 , iz sadržaja: - P. Anđelić ŽIVOT I DELO MILUTINA MILANKOVIĆA - M. Tomić: MILUTIN MILANKOVIĆ - NASTAVNIK I NAUČNIK - P. Stevanović: USPOMENA NA M. MILANKOVIĆA, NAUČNIKA I NASTAVNIKA - B. Makjanić: VEZE MILUTINA MILANKOVIĆA SA JAZU - N. Pantić: ANTROPOGENO LEDENO DOBA I MILANKOVIĆEVA ASTRONOMSKA TEORIJA KLIMATSKIH PROMENA - B. Popović: MILANKOVIĆEVI RADOVI U NEBESKOJ MEHANICI - D. Trifunović: PRILOG IZUČAVANJU PARARELA PETROVIĆ - MILANKOVIĆ - M. Mužijević: POPIS RADOVA MILUTINA MILANKOVIĆA mek povez, format 16,5 x 22 cm , ilustrovano, ćirilica,

`Књига Газиместан – сузе божура хаџи Драгана Б. Дамјановића открива нове детаље о међусобном трвењу на турском двору, после Косовске битке 1389. године. У књизи је на специфичан, али божански начин, расветљено тренутно престајање раста и цветање божура после збивања 1999. године, као и наговештаја његовог новог цветања. Рецезенти академик Веселин Ђуретић и проф. Жељко Видаков Зиројевић стручном оценом потврдише да књига описује догађаје о којима се до сада мало знало. Дајући благослов хаџи Драгану Б. Дамјановићу за штампање ове књиге, призивам благослов божији на њега, са жељом да опет божури цветају.` Епископ Јован, шумадијски

k4 V.Dedijer-Novi prilozi za biografiju J.B.Tita 3.knjiga

Živojin B. Spasić Izdaje muzej zasjedanja ANOJ-a Jajce Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 221.strana

Ivana B. Spasović, Pančevo 2004, mek povez, očuvana, potpis na najavnoj strani, 24 cm, 209 strana, težina oko 400 gr

VELIMIR TERZIC OKO 960 STR TVRDE KORICE SA OMOTOM OCUVANA VRLO DOBRO 4,,I VISE SPOLJA KAO NA SLIKAMA B-6