Xwave B DIFFERENT Black Proizvođač: Xwave Sistem zvučnika: 2.0 Snaga: 2x5W Način povezivanja: Bluetooth Garantni rok: 2 Godine 5.01 5.0

STVARNOST noovinska izdavačka kuća zagreb 1969 Tvrdi povez nekorišćena

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1952. god. Tvrd povez, 21 cm. 70 str. Ilustrovano Сима Цуцић рођен је 20. марта 1905. год, у Беодри (данас Ново Милошево). Потиче из сеоске занатлијске породице. Четвороразредну основну школу завршава у родном месту, а нижу гимназију (данас основну школу) у Кикинди. Учитељску школу успешно завршава 1925. год. у познајтој Сомборској учитељској школи, где упознаје Жарка Зрењанина, који га уводи у свет књиге и литературе социјалне и социјалистичке садржине. Након трогодишње учитељске праксе у Драгутинову (пре Карлово, данас Милошево) и Елемиру као и положеног стручног испита у Вршцу 1928. год. примљен је на вишу педагошку школу у Београду, на групу за југословенску књижевност и српскохрватски језик. По завршетку студија 1931. год. постављен је за наставника Грађанске школе у Великом Бечкереку (данас Зрењанин). По ослобођењу града октобра 1944. постављен је за шефа Просветног одељења Војне области за Банат, а већ 1945. за шефа Просветног одсека Окружног народноослободилачког одбора у Зрењанину. На тој дужности остаје кратко, јер већ у јесен 1945. постаје директор Гимназије у Зрењанину. На овом положају остаје пуних десет година, све до 1955. год., када је изабран за професора Више педагошке школе у Зрењанину за предмет - Историја југословенске књижевности. На тој дужности је све до пензионисања 1965. год.

U ovoj knjizi, koja je deo edicije Srpski velikani, predstavljamo vam ilustrovani životopis Isidore Sekulić, jedne od najumnijih Srpkinja svoga doba, koja je kao pisac, prevodilac i tumač književnosti ponirala u dubinu srpskog jezika. Verovala je da se sreća ljudi nalazi u dodirima kultura. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana. Edicija Srpski velikani dobitnik je Nagrade Gomionica za najbolje knjige za decu na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Junie B., First Grader: Toothless Wonder Barbara Park Denise Brunkus (Illustrator ) `Urnebesno. Barbara Park čini čitanje zabavnim.` --Dav Pilkey, autor knjige Dog Man Najprodavanija serija knjiga Barbare Park broj 1 New York Timesa, Junie B. Jones, nasmijava djecu – i čita – već više od dvadeset pet godina. Prodano u više od 65 milijuna primjeraka! Upoznajte najsmješniju učenicu prvog razreda na svijetu - Junie B. Jones! Jedan od gornjih prednjih zuba Junie B. je labav! Samo Junie B. nije toliko oduševljena ovim razvojem događaja. Jer što ako izgleda kao krezubi ujak Lou? I još gore. . . kakav je to posao sa zubić vilama? Kao, tko je zapravo ova žena? A što ona radi sa svim tim korištenim zubima? Toliko pitanja, tako malo vremena. USA Today `Junie B. je miljenica skupa mladih čitatelja.` `Park uvjerava čitatelje početnike da su Junie B. - i čitanje - jako zabavni.` `Junieni rojevi mladih obožavatelja nastavit će oduševljavati njezinim jedinstvenim pogledom na svijet... Urnebesno, prvoklasno čitanje naglas.` `Junie B. Jones je žestoka šestogodišnjakinja s dražesnom sklonošću prema iskrenosti.`

Barbara Park SARA B. SAVIĆ U POTRAZI ZA NOVIM KUĆNIM LJUBIMCEM Ružno pače, 2009. Manji format, 64 ilustrovane strane. Odlično očuvana. Sara B. Savić ima problem sa kućnim ljubimcem! U školici će biti organizovan `Dan kućnih ljubimaca`. Ali znate šta? Psima je zabranjen dolazak! A Sara B. nema drugog kućnog ljubimca osim psa. Ako Mama i Tata ne budu hteli da joj kupe novog ljubimca, Sara B. će morati sama da ga pronađe. Šta kažete na teglu mrava? Ili na slatkog, malog crvića? Ili to može da bude nešto još bolje?

Drugo izdanje. Stanje knjiga: 4+, bez ispisivanja i cepanja. Potpis i godina. Povez : tvrdi Str: 297+309+715 nikk2095

U dobrom stanju Haldane., John Burdon Sanderson, 1892-1964 = Holdejn, Džon Bardon Sandeson, 1892-1964 Moj prijatelj gospodin Leakey / J. B. S. Haldane ; [preveo s engleskoga Teodor Peičić] Jedinstveni naslov My friend Mr. Leakey. srpski jezik Vrsta građe kratka proza Cilјna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1950 Izdavanje i proizvodnja Zagreb ; Beograd : Novo pokoljenje, 1950 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 116 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Peičić, Teodor = Peičić, Teodor Biblioteka izabranih pripovijetki. kolo 5 ; sv. 6 Prevod dela: My friend Mr. Leakey Bilješka o piscu: str. [119-120]. My friend Mr. Leakey | J. B. S. Haldane Zbirka fantastičnih priča za decu eminentnog britanskog naučnika Džona Burdona Sandersona Haldena (1892-1964). Zabavna knjiga za decu i odrasle. Egzaktna nauka pomešana sa fantastikom. Moj prijatelj gospodin Leakey je priča o gospodinu Likiju, mađioničaru. On može da postane nevidljiv kad god poželi, ima magični tepih za putovanja i malog zmaja koji može da ispeče ribu bljujući vatru.

Sistem 2.0 Snaga (RMS) 10W - 2 x 5W Ulazi USB, SD Card Baterija 3.7V / 12000 mAh Dimenzije 80 x 80 x 180 mm Težina 590 g Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Sistem 2.0 Snaga (RMS) 10W - 2 x 5W Ulazi USB, SD Card Baterija 3.7V / 12000 mAh Dimenzije 80 x 80 x 180 mm Težina 590 g Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Sistem 2.0 Snaga (RMS) 10W - 2 x 5W/4Ω Materijal Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Sistem 2.0 Snaga (RMS) 10W - 2 x 5W Ulazi USB, SD Card Baterija 3.7V / 12000 mAh Dimenzije 80 x 80 x 180 mm Težina 590 g Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Zabava sa nalepnicama: Balerine i lutke je knjižica namenjena deci koja vole balet i igranje lutkama. Lepeći nalepnice, rešavajući lavirinte, uočavajući razlike i dopunjavajući nazive deca će se sjajno zabavljati. Dete treba pažljivo da razgleda nalepnice, kako bi izabralo onu pravu, pa da je zatim zalepi na odgovarajuće mesto. Učenje nikada nije bilo interesantnije nego sada, kad mališani mogu da se upoznaju sa različitim vozilima i stiču znanja.

Uplovite u avanturu sa brzim vozilima uz ovu sjajnu knjigu punu zabavnih zadataka. Prođite kroz lavirinte, spojte tačkice i obojte crteže, a zatim ukrasite scene mekanim nalepnicama.

Uplovite u avanturu sa brzim vozilima uz ovu sjajnu knjigu punu zabavnih zadataka. Prođite kroz lavirinte, spojte tačkice i obojte crteže, a zatim ukrasite scene mekanim nalepnicama.

Zabava sa nalepnicama: Balerine i lutke je knjižica namenjena deci koja vole balet i igranje lutkama. Lepeći nalepnice, rešavajući lavirinte, uočavajući razlike i dopunjavajući nazive deca će se sjajno zabavljati. Dete treba pažljivo da razgleda nalepnice, kako bi izabralo onu pravu, pa da je zatim zalepi na odgovarajuće mesto. Učenje nikada nije bilo interesantnije nego sada, kad mališani mogu da se upoznaju sa različitim vozilima i stiču znanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo iskrzane i prednja korica malo labavija, sve ostalo uredno! 1980 g. Ivana Brlić-Mažuranić (Ogulin, 18. travnja 1874. – Zagreb, 21. rujna 1938.), bila je hrvatska književnica koja je u Hrvatskoj i u svijetu priznata kao jedna od najznačajnijih spisateljica za djecu. Ivana Brlić-Mažuranić rođena je u Ogulinu 1874. godine. Potječe iz poznate intelektualne građanske obitelji Mažuranića.[3] Otac Vladimir Mažuranić bio je pisac, odvjetnik i povjesničar. Djed joj je bio slavni političar, hrvatski ban i pjesnik Ivan Mažuranić, a baka Aleksandra Mažuranić, sestra jezikoslovca Dimitrija Demetra. Kratko se školovala u djevojačkoj školi u Zagrebu.[4] Školovala se privatno i stekla izvrsnu naobrazbu, između ostalog i u poznavanju stranih jezika, pa su joj i neki od prvih književnih pokušaja na francuskome jeziku. S obitelji se iz Ogulina prvo preselila u Karlovac, a potom u Jastrebarsko. Dana 15. kolovoza 1891. godine zaručili su se Ivana Mažuranić i Vatroslav Brlić, odvjetnik i političar. Njihovo vjenčanje bilo je 18. travnja 1892. godine, na Ivanin 18. rođendan, u crkvi sv. Marka.[5] Jedan od kumova bio im je tadašnji zagrebački gradonačelnik Milan Amruš.[6] Nakon vjenčanja Ivana se sa suprugom seli u Brod na Savi (danas Slavonski Brod), gdje je živjela većinu života koji je posvetila svojoj obitelji, obrazovanju i književnom radu. Kao majka sedmero djece, imala je priliku upoznati se s dječjom psihom, i tako razumjeti čistoću i naivnost njihova svijeta. Odgojena u narodnome duhu, uz supruga Vatroslava uključuje se u javni život u krugovima prvaka narodnoga pokreta. Biskup Josip Juraj Strossmayer dodijelio joj je zlatnu medalju za protumađaronska nastojanja. Za vrijeme Prvoga svjetskoga rata zajedno s kćerima Zorom i Nadom radila je kao bolničarka Crvenoga križa u Slavonskome Brodu i za svoj predani rad dobila je odličje.[7] Tijekom života patila je od bolesti depresije i nakon duge borbe s tom bolešću počinila je samoubojstvo, 21. rujna 1938. godine, u bolnici na zagrebačkome Srebrnjaku.[8] Pokopana je na zagrebačkome groblju Mirogoju, u obiteljskoj grobnici.[9][10] Književno stvaralaštvo Spomenik Ivani Brlić-Mažuranić u Slavonskom Brodu. Ivana Brlić-Mažuranić počela je pisati poeziju, eseje i dnevnike vrlo rano, ali su joj prvi radovi objavljeni tek početkom 20. stoljeća. Svoju prvu pjesmu Zvijezdi moje domovine napisala je u Ogulinu 1886. godine.[4] Prvi članak, Sajam u Bosni, objavila je 6. rujna 1900. godine u Narodnim novinama (god. 66, br. 204, str. 3), a potpisala se inicijalom M.[11] Zbirku pripovjedaka i pjesama za djecu Valjani i nevaljani izdala je u prosincu 1901. godine u vlastitoj nakladi i bila je namijenjena privatnoj uporabi.[11] Nakon objavljivanja zbirke Valjanih i nevaljanih pisala je članke i kratke priče za djecu koji su izlazili u novinama i časopisima.[12] Priče i tekstovi poput serije obrazovnih članaka naslovljenih Škola i praznici objavljivani su redovito od 1903. godine nadalje. Pravu pozornost književne publike skreće 1913. godine romanom za djecu Čudnovate zgode šegrta Hlapića. U ovoj napetoj priči siromašni šegrt Hlapić bježi od svoga gazde, a zgode na kraju prevladaju nezgode. Napisala je pjesničku zbirku Slike (1912.), pedagoški intoniranu Knjigu omladini (1923.)[13], zapise o obiteljskome rodoslovlju (Obzor, 1933. – 1934.), koje objedinjuje u trima knjigama (1934., 1935.), povijesno-pustolovni roman za mladež Jaša Dalmatin potkralj Gudžerata (1937.) te je prevodila s njemačkoga i francuskoga jezika. Njezinim krunskim djelom kritičari smatraju zbirku pripovjedaka Priče iz davnine, objavljenu 1916. godine, djelo koje sadrži motive mitološke mudrosti običnoga svijeta, inspirirane slavenskom mitologijom. Ova knjiga kroz bajku ponovo vraća u život izgubljeni svijet pretkršćanskih vjerovanja Hrvata. Likovi poput Kosjenke i Regoča, Stribora, Jaglenca, Rutvice, Palunka, Vjesta, Potjeha, Malika Tintilinića, Svarožića i Bjesomara utjelovljenja su ljudskih moralnih osobina i osjećaja, kako vjernosti, ljubavi i dobrostivosti, tako i nestalnosti i slabosti. Želja za bogatstvom i čežnja za dalekim svjetovima kao simboli ljudske žudnje za istinom i znanjem često se pojavljuju u njezinim pričama. Kada je 1924. godine u Engleskoj izašao prijevod njezine knjige Priče iz davnine pod naslovom Croatian Tales of Long Ago, o njemu je pisano u tridesetak uglednih engleskih revija i časopisa, `Daily Dispatch naziva Ivanu Brlić-Mažuranić hrvatskim Andersenom, a Church Times kaže da priče izražavaju etički genij Hrvata koji će očarati ne samo djecu, nego i starijima pružiti pogled u dušu jednog malo poznatog naroda.`[14] Grob Ivane Brlić Mažuranić na zagrebačkom Mirogoju. Godine 1927. godine objavila je knjigu u obliku slikovnice Dječja čitanka o zdravlju, a ilustracije je napravio Vladimir Kirin. U knjizi su pjesmice o higijenskim i zdravstvenim temama, namijenjene djeci (higijenske mjere svakodnevnoga pranja ruku, zaštite kod kihanja i kašljanja, štetnost pušenja, muhe kao prenositeljice bolesti itd.). To je prva slikovnica u Hrvatskoj kojoj su i autorica i ilustrator hrvatski.[15] U četiri godine (1931., 1935., 1937.,1938.) šest puta bila je predložena za Nobelovu nagradu za književnost.[16] Tih godina za Nobelovu nagradu predlagali su je dr. Gavro (Gabriel) Manojlović (1931., 1935., 1937., 1938.) i Albert Bazala (1937., 1938.).[16][17] Godine 1937.[18] Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti primila ju je za svoju (dopisnu) članicu, kao prvu ženu kojoj je dodijeljena takva čast. Kritika je njezinu prozu držala jedinstvenom sintezom životnoga idealizma, naravnosti izraza i delikatnosti rijetkoga humora (Antun Gustav Matoš) pa su je, premda je pisala za djecu, hvalili kolege (Antun Branko Šimić, Dragutin Domjanić) i književni povjesničari (Antun Barac). Školska knjiga, d.d. ustanovila je književnu nagradu Ivana Brlić-Mažuranić 1971. godine radi promicanja književnoga stvaralaštva za djecu i mladež do 14 godina.[19] Često nazivana hrvatskim Andersenom (zbog njezine virtuoznosti pripovjedačice za djecu) i hrvatskim Tolkienom (radi posezanja u fantastični svijet mitologije),[3] Ivana Brlić-Mažuranić svojom izvornošću i svježinom ravnopravno stoji rame uz rame s velikanima dječje književnosti. Djela su joj prevedena na sve važnije svjetske jezike. Biblioteka Vjeverica

Isidora Mun je posebna jer je drugačija. Njena mama je vila, njen tata je vampir, a ona je i jedno i drugo. Isidora u ponedeljak ima kontrolni iz matematike i plaši se da ga neće uraditi kako treba. Kad bi samo mogla da ga izbegne… Magične boginje joj zvuče kao sjajan izgovor da ostane kod kuće, ali kada stvari izmaknu kontroli, shvatiće da to nije bila dobra ideja. Da li će Isidora uspeti da popravi stvari?

Isidora Mun je posebna jer je drugačija. Njena mama je vila, njen tata je vampir, a ona je i jedno i drugo. Isidora u ponedeljak ima kontrolni iz matematike i plaši se da ga neće uraditi kako treba. Kad bi samo mogla da ga izbegne… Magične boginje joj zvuče kao sjajan izgovor da ostane kod kuće, ali kada stvari izmaknu kontroli, shvatiće da to nije bila dobra ideja. Da li će Isidora uspeti da popravi stvari?

dobro stanje , 20 x 18 , 240 strana

Sin brkate čete i druge priče Autor :Branko Ćopić Izdavač :Mladost Zagreb 1985. Priče za decu na 167 strana. Tvrde korice Knjiga je solidno očuvana Moguće slanje kao preporučena tiskovina.

U dobrom stanju! Ovo izdanje je retko! Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara.

Cica Tomina Koliba-Harijeta B.Stou izdaje Sarajevo tvrdi povez 148 strana stanje 4+ iznutra ponegde ima pecat biblioteke. Iz Licne Privatne Kolekcije.

Kako je Josika otisao na nebo Autor B.Radicevic tvrdi povez sa omotom 151 strana knjiga je ko nova

Fifty Stories for 5 Year old, Whsmit, Exclusive Books, London, 1988, 222 pages 50 priča za decu od 5 godina, tvrd povez,Knjiga je nova. Ne korišćena.