Knjaževac DOB, 1971. Prva knjiga sjajnog, danas pomalo zaboravljenog pripovedača Slavka Lebedinskog. Bibliotečki primerak, odlično očuvan. Slavko Lebedinski (Moskva, 20. jun 1939—Beograd, 30. avgust 2019[1]) bio je srpski pripovedač, romanopisac, prevodilac i novinar.[2] Bio je član Srpskog književnog društva.[3] Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je diplomirao na grupi za opštu književnost sa teorijom književnosti, pri Filološkom fakultetu. Od 1992. godine živi u Beču, a povremeno u Beogradu.[4] Objavio je zbirke pripovedaka Poznanik Isak Belj, Baldahin, Košulja sa adresama i Slatka gugutka, kao i romane Kasni orasi i Jevrejska perika[5]. Izbor iz njegovog proznog opusa, pod naslovom Laska pana Balzaka, objavljen je na poljskom jeziku u Krakovu. Preveo je sa ruskog jezika studiju Viktora Šklovskog Sergej Ajzenštajn i tri knjige proze Alekseja Remizova - Sestre po krstu, Peta čuma i U zatočeništvu.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

OČUVANA POSVETA NA PREDLISTU.MISLIM DA JE OD AUTORKE NIN-ova nagrada za nabolji roman Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Format: 21 cm Povez: Broširani PUŠILA SAM A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. Puše. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom