Biblioteka Milenijum 1-201. Ana Karenjina 1 – Lav N. Tolstoj 2. Ana Karenjina 2 – Lav N. Tolstoj 3. Bogorodičina crkva u Parizu – Viktor Igo 4. Žerminal – Emil Zola 5. Orkanski visovi – Emili Bronte 6. Tako je govorio Zaratustra 7. Crveno i crno – Stendal 8. Gorski vijenac – P. P. Njegoš 9. Gospođa Bovari – Gistav Flober 10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski 11. 20000 milja pod morem – Žil Vern 12. Travnička hronika – Ivo Andrić 13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka – Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda – Džejn Ostin 15. Istočno od raja – Džon Stajnbek 16. Prohujalo s vihorom I – Margaret Mičel 17. Prohujalo s vihorom II – Margaret Mičel 18. Vernik – Dobrica Ćosić 19. Ljubavnik Ledi Četerli – Dejvid H. Lorens 20. Tri musketara – Aleksandar Dima NOVOSTI 2005/2006Stanje Veoma dobro.

Biblioteka Milenijum - 1- 30Izdavač - Novosti, Beograd, 2005 / 2006.god.Tvrd povez sa zaštitnim omotom, ćirilica.1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj, 351. strana.2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj, 310. strana.3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo, 475. strana.4. Žerminal - Emil Zola, 437. strana.5. Orkanski visovi - Emili Bronte, 318. strana, ima potpis i malo podvlačenja.6. Tako je govorio Zaratustra, 312. strana.7. Crveno i crno - Stendal, 517. strana.8. Gorski vijenac, Luča Mikrokozma, Šćepan mali - P. P. Njegoš, 312. strana.9. Gospođa Bovari - Gistav Flober, 358. strana.10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski, 977. strana.11. 20000 milja pod morem - Žil Vern, 275. strana.12. Travnička hronika - Ivo Andrić, 395. strana.13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek, 695. strana.14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin, 351. strana, ima potpis na kraju knjige.15. Istočno od raja - Džon Stajnbek, 660. strana.16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel, 497. strana.17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel, 512. strana.18. Vernik - Dobrica Ćosić, 553. strane, ima malo podvlačenja.19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens, 358. strana.20. Tri musketara - Aleksandar Dima, 591. strana.21. Ajvanho - Valter Skot, 434. strane.22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri, 714. strana23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski, 518. strana.24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic, 299. strana.25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf, 490. strana, ima malo podvlačenja.26. Očevi i oci - Slobodan Selenić, 257. strana.27. Doktor Živago - Boris Pasternak, 478. strana.28. David Koperfild - Čarls Dikens, 739. strana.29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović, 259. strana.30. Čarobni breg - Tomas Man, 716. strana.Dobro očuvane knjige.

Biblioteka Milenijum - 16 knjiga, Novosti A.D., Beorgad 2006 Tvrd povez. U dobrom stnaju. Par neznatnih oštećenja na omotačima. Na gornjoj ivici knjižnog bloka papir malo požuteo na nekim knjigama. U kompletu se nalaze seledi naslovi: 1. Lav Nikolajevič Tolstoj - Ana Karenjina I 2. Lav Nikolajevič Tolstoj - Ana Karenjina II 3. Viktor Igo - Bogorodičina crkva u Parizu 4. Emil Zola - Žerminal 5. Emili Bronte - Orkanski visovi 6. Fridrih Niče - Tako je govorio Zaratustra 7. Stendal - Crveno i crno 8. Njegoš - Gorski vijenac / Luča mikrokozma / Šćepan Mali 9. Gistav Flober - Gospođa Bovari 10. Fjodor Dostojevski - Braća Karamazovi 12. ivo Andrić - Travnička hronika 15. Džon Štajnbek - istočno od raja 16. Margaret Mičel - Prohujalo s vihorom I 17. Margaret Mičel - Prohujalo s vihorom II 19. Dejvid Lorens - Ljubavnik Ledi Četerli 20. Aleksandar Dima - Tri musketara S/O1/D

Izdavač-Novosti,Beograd, 2005/2006.god.Tvrd povez sa zaštitnim omotom, ćirilica.1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj, 351. str.2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj, 310. str.3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo, 475. str.4. Žerminal - Emil Zola, 437. str.5. Orkanski visovi - Emili Bronte, 318. str.6. Tako je govorio Zaratustra, 312. str.7. Crveno i crno - Stendal, 517. str.8. Gorski vijenac, Luča Mikrokozma, Šćepan mali - P. P. Njegoš, 312. str.9. Gospođa Bovari - Gistav Flober, 358. str.10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski, 977. str.11. 20000 milja pod morem - Žil Vern, 275. str.12. Travnička hronika - Ivo Andrić, 395. str.13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek, 695. str.14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin, 351. str.15. Istočno od raja - Džon Stajnbek, 660. str.16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel, 497. str.17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel, 512. str.18. Vernik - Dobrica Ćosić, 553. str.19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens, 358. str.20. Tri musketara - Aleksandar Dima, 591. str.21. Ajvanho - Valter Skot, 434. str.22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri, 714. str.23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski, 518. str.24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic, 299. str.25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf, 490. str.26. Očevi i oci - Slobodan Selenić, 257. str.27. Doktor Živago - Boris Pasternak, 478. str.28. David Koperfild - Čarls Dikens, 739. str.29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović, 259. str.30.

Biblioteka Milenijum, 1-15 nekoriscenoBiblioteka Novosti Milenijum, 1-15Knjige su u odličnom stanju, neznatno oštećenje omota. Tvrd povez, izdanje 2005/20061. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo4. Žerminal - Emil Zola5. Orkanski visovi - Emili Bronte6. Tako je govorio Zaratustra7. Crveno i crno - Stendal8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš9. Gospođa Bovari - Gistav Flober10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski11. 20000 milja pod morem - Žil Vern12. Travnička hronika - Ivo Andrić13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin15. Istočno od raja - Džon StajnbekStanje vrlo dobro. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Biblioteka Milenijum, 1-15 nekorisceno Biblioteka Novosti Milenijum, 1-15 Knjige su u odličnom stanju, neznatno oštećenje omota. Tvrd povez, izdanje 2005/2006 1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj 2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj 3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo 4. Žerminal - Emil Zola 5. Orkanski visovi - Emili Bronte 6. Tako je govorio Zaratustra 7. Crveno i crno - Stendal 8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš 9. Gospođa Bovari - Gistav Flober 10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski 11. 20000 milja pod morem - Žil Vern 12. Travnička hronika - Ivo Andrić 13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek 14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin 15. Istočno od raja - Džon Stajnbek Stanje vrlo dobro.

Biblioteka Milenijum Komplet 1 - 30Tvrdi povez sa zaštitnim omotom1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo4. Žerminal - Emil Zola5. Orkanski visovi - Emili Bronte6. Tako je govorio Zaratustra7. Crveno i crno - Stendal8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš9. Gospođa Bovari - Gistav Flober10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski11. 20000 milja pod morem - Žil Vern12. Travnička hronika - Ivo Andrić13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin15. Istočno od raja - Džon Stajnbek16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel18. Vernik - Dobrica Ćosić19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens20. Tri musketara - Aleksandar Dima21. Ajvanho - Valter Skot22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf26. Očevi i oci - Slobodan Selenić27. Doktor Živago - Boris Pasternak28. David Koperfild - Čarls Dikens29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović30. Čarobni breg - Tomas Man9/10

Biblioteka Milenijum Komplet 1 - 30Tvrdi povez sa zaštitnim omotom1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo4. Žerminal - Emil Zola5. Orkanski visovi - Emili Bronte6. Tako je govorio Zaratustra7. Crveno i crno - Stendal8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš9. Gospođa Bovari - Gistav Flober10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski11. 20000 milja pod morem - Žil Vern12. Travnička hronika - Ivo Andrić13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin15. Istočno od raja - Džon Stajnbek16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel18. Vernik - Dobrica Ćosić19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens20. Tri musketara - Aleksandar Dima21. Ajvanho - Valter Skot22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf26. Očevi i oci - Slobodan Selenić27. Doktor Živago - Boris Pasternak28. David Koperfild - Čarls Dikens29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović30. Čarobni breg - Tomas Man9/10

BIBLIOTEKA MILENIJUM KOMPLET 1-30 KAO NOVO Tvrd povez sa zaštitnim omotom 1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj 2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj 3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo 4. Žerminal - Emil Zola 5. Orkanski visovi - Emili Bronte 6. Tako je govorio Zaratustra 7. Crveno i crno - Stendal 8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš 9. Gospođa Bovari - Gistav Flober 10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski 11. 20000 milja pod morem - Žil Vern 12. Travnička hronika - Ivo Andrić 13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek 14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin 15. Istočno od raja - Džon Stajnbek 16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel 17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel 18. Vernik - Dobrica Ćosić 19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens 20. Tri musketara - Aleksandar Dima 21. Ajvanho - Valter Skot 22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri 23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski 24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic 25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf 26. Očevi i oci - Slobodan Selenić 27. Doktor Živago - Boris Pasternak 28. David Koperfild - Čarls Dikens 29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović 30. Čarobni breg - Tomas Man

Tvrdi povez sa zaštitnim omotom1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo4. Žerminal - Emil Zola5. Orkanski visovi - Emili Bronte6. Tako je govorio Zaratustra7. Crveno i crno - Stendal8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš9. Gospođa Bovari - Gistav Flober10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski11. 20000 milja pod morem - Žil Vern12. Travnička hronika - Ivo Andrić13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin15. Istočno od raja - Džon Stajnbek16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel18. Vernik - Dobrica Ćosić19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens20. Tri musketara - Aleksandar Dima21. Ajvanho - Valter Skot22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf26. Očevi i oci - Slobodan Selenić27. Doktor Živago - Boris Pasternak28. David Koperfild - Čarls Dikens29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović30. Čarobni breg - Tomas Man9/10

perfekt

Tvrdi povez sa zaštitnim omotom1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo4. Žerminal - Emil Zola5. Orkanski visovi - Emili Bronte6. Tako je govorio Zaratustra7. Crveno i crno - Stendal8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš9. Gospođa Bovari - Gistav Flober10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski11. 20000 milja pod morem - Žil Vern12. Travnička hronika - Ivo Andrić13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin15. Istočno od raja - Džon Stajnbek16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel18. Vernik - Dobrica Ćosić19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens20. Tri musketara - Aleksandar Dima21. Ajvanho - Valter Skot22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf26. Očevi i oci - Slobodan Selenić27. Doktor Živago - Boris Pasternak28. David Koperfild - Čarls Dikens29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović30. Čarobni breg - Tomas Man9/10

Biblioteka Novosti Milenijum, komplet 1-30. Knjige su u odličnom stanju, samo je poneka omotnica neznatno oštećena. - tvrd povez, izdanje 2005/2006 1. Ana Karenjina 1 - Lav N. Tolstoj 2. Ana Karenjina 2 - Lav N. Tolstoj 3. Bogorodičina crkva u Parizu - Viktor Igo 4. Žerminal - Emil Zola 5. Orkanski visovi - Emili Bronte 6. Tako je govorio Zaratustra 7. Crveno i crno - Stendal 8. Gorski vijenac - P. P. Njegoš 9. Gospođa Bovari - Gistav Flober 10. Braća Karamazovi F. M. Dostojevski 11. 20000 milja pod morem - Žil Vern 12. Travnička hronika - Ivo Andrić 13. Doživljaji dobrog vojnika Švejka - Jaroslav Hašek 14. Gordost i predrasuda - Džejn Ostin 15. Istočno od raja - Džon Stajnbek 16. Prohujalo s vihorom I - Margaret Mičel 17. Prohujalo s vihorom II - Margaret Mičel 18. Vernik - Dobrica Ćosić 19. Ljubavnik Ledi Četerli - Dejvid H. Lorens 20. Tri musketara - Aleksandar Dima 21. Ajvanho - Valter Skot 22. Vašar taštine - Vilijem Tekeri 23. Roman o Londonu - Milos Crnjanski 24. Kroz pustinju i prasumu - Henrik Sjenkjevic 25. Pogledaj dom svoj andjele - Tomas Vulf 26. Očevi i oci - Slobodan Selenić 27. Doktor Živago - Boris Pasternak 28. David Koperfild - Čarls Dikens 29. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag Bulatović 30. Čarobni breg - Tomas Man

ПУТОКАЗИ ЗА ТРЕЋИ МИЛЕНИЈУМ свеска Б КА САТАНИ Др РАТИБОР М. ЂУРЂЕВИЋ ИХТУС БЕОГРАД 2ОО1 Библиотека ХРИШЋАНСТВО И СРБИ а) Слободни зидари б) Јевреји ц) Српско питање д) САД - Спољна политика ................................................................ ИНДЕКСИ Брош Ћирилица 197 страница

Dostupno je i novo izdanje rađeno u boljoj tehnologiji i vernije originalu. Miroslavljevo jevanđelje (zlatni faksimil) možete pogledati na sledećem linku: http://www.dobraknjiga.rs/sr/Istorija_mitologija/Miroslavljevo-jevandjelje-zlatno-izdanje/ Ovo FOTOTIPSKO IZDANJE je prvi pravi i potpuni faksimil najstarije srpske ćirilične knjige - Miroslavljevog jevanđelja - napisane u poslednjoj četvrtini XII veka. Štampa faksimila i pratećih knjiga završena je na Vidovdan (28. juna) u Johanesburgu, Južna Afrika, a čitav projekat je rezultat sedmogodišnjeg truda jedinstvenog tima internacionalnih eksperata: urednika, istoričara, vizantologa, konzervatora, tehnologa, štamparskih i grafičkih majstora, umetnika i zanatlija. Neposredno po izlasku iz štampe, komplet MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE - FOTOTIPSKO IZDANJE otkupile su mnoge od najznačajnijih svetskih nacionalnih i univerzitetskih biblioteka, kao što su, između ostalih: Kongresna biblioteka; Britanska biblioteka; Berlinsko-Brandenburška akademija umetnosti; Geteov institut u Minhenu; Johan Volfgang Gete Univerzitet u Frankfurtu; Austrijska nacionalna biblioteka; Aleksandrijska biblioteka... Biblioteke univerziteta Harvard; Prinston; Jel; Damberton Ouks; Oksford... Manastiri Hilandar; Ostrog; Rača na Drini; Savina; Crkva Svetog Save u Londonu; Crkva Svetog Nikole u Kotoru; Srpska crkva u San Francisku... U Beogradu je, 29. februara 2000. godine, održana velika promocija ovog izdanja, u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. Komplet se sastoji od: FAKSIMILA DVE PRATEĆE KNJIGE POVELJE O VLASNIŠTVU ZAŠTITNE LUKSUZNE KUTIJE PREDGOVOR PRIREÐIVAČA Najstariji i najlepši ćirilični spomenik srpske pismenosti, Miroslavljevo jevanđelje, nastao je u poslednjoj četvrtini XII veka. Na ovo nam ukazuju i reči, ispisane rukom jednog od pisara, koje nalazimo na poslednjoj strani knjige: "Ja, grešni Gligorije Dijak... zastavih zlatom ovo jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu..." Knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, vladao je humskom oblašću, koja je dobrim delom obuhvatala teritoriju današnje Hercegovine. Moguće je da je izradu jevanđelistara naručio povodom izgradnje svoje zadužbine, crkve sv. Petra na Limu. Ne zna se kako je i kada Jevanđelje iz Huma preneto u manastir Hilandar. O tome ne postoje nikakvi podaci, pa cak ni legenda. Jedna od pretpostavki je da ga je doneo Nemanja prilikom osnivanja manastira. Za Miroslavljevo jevanđelje srpska nauka je saznala relativno kasno, tek u drugoj polovini XIX veka. Iskušenju, kome nije odoleo ruski arhimandrit, kasnije vladika kijevski - Porfirije Uspenski - možemo da zahvalimo što je ovaj rukopis, posle sedam vekova mirovanja, privukao pažnju tadašnjih istoričara. Opčinjen lepotom knjige, Uspenski je u zimu 1845/46. godine, u samoći biblioteke manastira Hilandara, krišom isekao jedan list (folio 166; po našoj paginaciji 330-331) i preneo ga u Rusiju, gde se i danas cuva u Publičnoj biblioteci Saltikova-Šcedrina, u Petrogradu (F. p. I 83). Do pojavljivanja "petrogradskog lista", na arheološkoj izložbi u Kijevu, prošlo je 28 godina. Za to vreme o "listu srpskog jevanđelja iz XII veka" napisano je nekoliko prikaza, u kojima su se o vrednosti i lepoti njegovih ukrasa izricale najpohvalnije reči. Na kijevskoj izložbi, 1874. godine, ovaj list fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji i čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje (iako je zapravo rec o jevanđelistaru). Veliko zalaganje srpskih sveštenih krugova, kao i srpskih naučnika dovelo je do toga da mladi kralj Aleksandar I Obrenović o Uskrsu 1896. godine poseti Hilandar. Tom prilikom, on je bogato obdario manastir koji je bio u veoma teškoj situaciji, a Hilandarci su mu, za uzvrat, poklonili svoje najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevanđelje i Osnivačku povelju Simeona Nemanje, koja je u međuvremenu izgubljena. Èudnovati splet okolnosti doveo je do toga da se ovaj reprint Miroslavljevog jevanđelja pojavljuje ravno sto godina posle fotolitografskog izdanja koje je u Beču uradio Ljubomir Stojanović, velikim ličnim požrtvovanjem, a o trošku kralja Aleksandra I Obrenovića. Izdanje iz 1897. godine predstavljalo je vrhunac štampe, u odnosu na mogućnosti tehnike i finansija kojima je Stojanović raspolagao. Štampano je u 300 primeraka i sadržalo je 40 strana u koloru i u formatu koji je identičan originalu, a ostalih 320, u dve boje (crna i crvena) i na pola smanjenog formata, postavljane su po dve na stranu. Objavljivanje fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja ostao je neostvaren san mnogih priređivača i izdavača u proteklim decenijama. Iz različitih razloga, na potpuno i pravo fototipsko izdanje moralo je da se sačeka još čitav vek, pa da se, tek na kraju ovog milenijuma, knjiga prvi put pojavi verno reprodukovana, sa svim stranicama u koloru, pozlatom inicijala i rekonstrukcijom sadašnjeg poveza. O samom Miroslavljevom jevanđelju, njegovom značaju, vrednosti i istorijatu, biće reči u dve knjige koje se, u kompletu s fototipskim izdanjem, prilažu kao neophodan prateći materijal. Prva, pod naslovom Istorijat, bavi se burnom sudbinom koju je ovaj spomenik, u osam vekova dugoj istoriji imao. Ova knjiga, koja je za Srbe oduvek imala značaj posebne relikvije, preživljavala je drame jednog naroda u svim trenucima slave i poraza koje mu je istorija nametala. Posle Majskog prevrata, 1903. godine, kada je dinastiju Obrenoviča na prestolu Srbije zamenila dinastija Karadordeviča, Jevanđelje je, pod još uvek nejasnim okolnostima, nestalo, da bi se ponovo pojavilo tek 1915. U Prvom svetskom ratu, zajedno s vojskom i kraljem, pratilo je epopeju povlačenja preko bespuća Albanije. U Drugom svetskom ratu, skrivano u Užicu, zatim u manastiru Rača na Drini i konačno u sefu Narodne banke u Beogradu, izbeglo je sudbinu mnogih spaljenih i pokradenih knjiga. Danas se Jevanđelje nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Druga knjiga, pod naslovom Komentari, predstavlja najnužniji zbornik podataka i tekstova vezanih za samo Jevanđelje: katalog inicijala, redosled čitanja, način na koji su spravljane boje i pripremani listovi pergamenta srednjovekovnih knjiga, kao i nekoliko reči o oštećenjima, povezu i trenutnom stanju u kome se rukopis danas nalazi. Priređivački rad na ovom izdanju počeo je 1993. godine, prikupljanjem podataka i pretraživanjem arhivske građe o malo poznatim detaljima koji se odnose na istorijat Miroslavljevog jevanđelja, kao i poslovima vezanim za pripremu same štampe. U pripremi materijala trudili smo se da sačuvamo svaku fleku, svaku poderotinu ili oštećenje na originalu i time zabeležimo stanje u kome se Miroslavljevo jevanđelje nalazilo pre konzervacije i restauracije, sto ovom izdanju daje i dodatnu dokumentarnu vrednost. Sudeći po malobrojnim tragovima voska, Jevanđelje nije često bilo u liturgijskoj upotrebi. Vekovna briga hilandarskih monaha, kao i posebna pažnja koja mu je kasnije posvećivana, doprineli su da se rukopis održi u relativno dobrom stanju. Stoga, eventualne razlike izmedu fototipskog izdanja koje je odslikavalo stanje Jevanđelja od pre sto godina i ovog sadašnjeg mogu biti značajne za tačno utvrdivanje oštećenja nastalih u međuvremenu, kao posledica uslova pod kojima je čuvano. O kožnim povezima srednjovekovnih srpskih knjiga u našoj literaturi malo je pisano, pa je i nama ostalo da se, pored pažljive analize samog Jevanđelja, fotografija i postojeće literature, oslanjamo i na predstave knjiga na ikonama i freskama. Sudeći po tragovima na poslednjoj strani korica, da se pretpostaviti da je Jevanđelje imalo kopče sa sve tri slobodne strane knjižnog bloka, i to po dve sa strane i po jednu na gornjoj i donjoj ivici. Oblik kopči i pletenica rekonstruisan je na osnovu tipskih poveza iz perioda XII - XIV veka, jer je sadašnji povez, po mišljenju nekih istoričara, kasnijeg datuma u odnosu na rukopis. Otisci na prvoj i poslednjoj strani korica su verna reprodukcija "slepih otisaka" (utisnutih ornamenata na koži) originala, što važi i za metalne eksere i ukrase. Priređivanje ovog izdanja, kome smo se u potpunosti posvetili, svesni odgovornosti koja se pred nama nalazi, pratilo je razumevanje većine ljudi kojima smo se za pomoć obraćali, na čemu im i ovom prilikom zahvaljujemo. Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Knjige su potpuno nove. Nema posvete. Zbog vrednosti knjiga moguca je i uplata na rate i slanje nakon zavrsene uplate po dogovoru. Preko 3800 strana, 400 autora, 39 starih geografskih karata u punom koloru, skoro 500 tekstova o srpskom trajanju na verigama sveta! Catena mundi I-II Enciklopedija Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Knjiga predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu. . U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. (Više o prva dva toma ovde) Catena mundi III Treći tom Catena mundi je nastavak prva dva toma, čiji priređivač je bio Predrag Dragić Kijuk i sa njima čini jednu celinu. Treći tom enciklopedije srpskog naroda bavi se porazima i pobedama, zabludama i vizijama srpskog naroda na verigama sveta. Iz pera više od 100 srpskih i svetskih priznatih autora sabrani su radovi o tajni postojanja i trajanja srpskog identiteta na razmeđima imperija, religija i civilizacija. Na jednom mestu sabrani su najznačajniji tekstovi o srpskom nacionalnom identitetu, ali i pozitivnim primerima uspostavljanja kontinuiteta srpske nacionalne misli i politike. Ona nastavlja da demistifikuje političke mehanizme i stereotipe koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa. Više o trećem tomu OVDE. Catena mundi IV Četiri godine posle objavljivanja trećeg toma enciklopedije srpskog naroda Catena mundi objavljen je četvrti tom jedne od najznačajnijih srpskih knjiga. Catena mundi IV je prirodni nastavak trećeg toma, kompoziciono i tematski kompatibilna sa prva dva, ali sa potpuno novim materijalima. Bavi se proučavanjem društvenog kontinuiteta i nacionalnog identiteta srpskog naroda kroz vekove. Knjigu preporučuju: akademik Kosta Čavoški, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić i prof. dr Miloš Ković. Više o četvrtom tomu OVDE. Rekli su o Catena mundi… O enciklopediji su govorili ili je preporučili Vladeta Jerotić, Kosta Čavoški, Aca Seltik, Nele Karajlić, Ratko Dmitrović, Slobodan Rakitić, Dejan Tomašević, đakon Nenad Ilić, Dejan Mirović, Ljubomir Protić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Vladimir Dimitrijević… Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju.

CATENA MUNDI - SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA, TOM I i II Grupa autora Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Broj strana: 1826 Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. Autora u knjizi ima preko 260! Stanje odlično maltene novo K.D.S. 2.+

Veliki format, tvrd povez sa omotom druga i treca knjiga su nekoriscene a prvi tom sam samo ja procitao SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA Broj strana: 1826 Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; Šta je Catena mundi? ; ; Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. ; ; Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. ; ; Ko je tvorac Catene mundi? ; ; KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. ; ; Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. ; ; ; Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. ; ; Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; ; Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: ; ; -Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? ; -Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? ; -Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? ; -Ko je tvorac jugoslovenske ideje? ; -Da li su Hrvati konvertiti? ; -Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ; -Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? ; -Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? ; -Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? ; -Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? ; -Šta je vatikanska ideologija? ; -Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? ; -Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? ; -Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? ; -Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? ; -Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? ; -Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? ; -Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? ; -Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? ; -Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? ; -Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? ; -Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? ; -Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? ; -Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? ; -Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? ; -Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? ; -Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? ; -Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? ; -Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? ; -Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? ; -Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? ; -Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? ; -Kako su nestali Srbi katolici? ; -Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? ; -Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? ; ; Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… ; ; To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. ; ; O tekstovima zbornika ; ; Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. ; ; srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) ; ; „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… ; ; Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. ; ; Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. U1

ISBN: 9788663430389 Broj strana: 1826 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 31 cm Godina izdanja: 2014 Izdavač: Catena Mundi Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. Autora u knjizi ima preko 260!

Ovaj spomenik srpske pismenosti sačinjava komplet koji se sastoji od: ZLATNI FAKSIMIL (možete pogledati video) https://www.youtube.com/watch?v=_2NrY8IuRfc DVE PRATEĆE KNJIGE: Komentari - U pratećoj knjizi Komentari prvi put se objavljuje kompletan katalog inicijala, sa svim podacima o dimenzijama, redosledu čitanja, broju stranice u faksimilu i oznakama folia. Knjiga je opremljena kožnim povezom, sa utisnutim prvim srpskim ćiriličkim pečatom kneza Miroslava i šarama sa originalnog poveza na prvoj i poslednjoj strani Miroslavljevo jevanđelje - Istorijat - Veljko Topalović, Dušan Mrđenović POVELJE O VLASNIŠTVU - Faksimil Miroslavljevog jevanđelja štampan je u ograničenom tiražu od 299 primeraka. Uz svaki primerak dobija se i POVELjA O VLASNIŠTVU, na kojoj se potpisima priređivača potvrđuje autentičnost i redni broj primerka. POVELjA O VLASNIŠTVU se nalazi u kompletu, u crnoj papirnoj fascikli sa utisnutim pečatom kneza Miroslava na prvoj i poslednjoj strani. U fascikli je na levoj unutrašnjoj strani zalepljena jedna stranica iz faksimila, a na desnoj povelja. ZAŠTITNE LUKSUZNE KUTIJE POSTAMENT Zlatni faksimil smatra se najboljom kopijom originala ovog jevanđelja! Knjiga ima 360 stranica koje su identične originalima. Kako bi se došlo do ovog izdanja urađeno je 200 štamparskih probi širom sveta. Konačno, krajem marta 2019. godine, počela je štampa. Ruska akademija umetnosti ponudila je svoj centralni izložbeni prostor, a slična je situacija u vodećim institucijama kulture u Parizu, Petrogradu... "Najstariji i najlepši ćirilički spomenik srpske pismenosti, Miroslavljevo jevanđelje, nastao je u poslednjoj četvrtini XII veka. Na ovo nam ukazuju i reči, ispisane rukom jednog od pisara, koje nalazimo na poslednjoj strani knjige: "Ja, grešni Gligorije dijak... zastavih zlatom ovo jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu..." Knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, vladao je humskom oblašću, koja je dobrim delom obuhvatala teritoriju današnje Hercegovine. Moguće je da je izradu jevanđelistara naručio povodom izgradnje svoje zadužbine, crkve sv. Petra na Limu. Ne zna se kako je i kada Jevanđelje iz Huma preneto u manastir Hilandar. O tome ne postoje nikakvi podaci, pa čak ni legenda. Jedna od pretpostavki je da ga je doneo Nemanja prilikom osnivanja manastira. Za Miroslavljevo jevanđelje srpska nauka je saznala relativno kasno, tek u drugoj polovini XIX veka. Iskušenju, kome nije odoleo ruski arhimandrit, kasnije vladika kijevski, Porfirije Uspenski, možemo da zahvalimo što je ovaj rukopis, posle sedam vekova mirovanja, privukao pažnju tadašnjih istoričara. Opčinjen lepotom knjige, Uspenski je u zimu 1845/46. godine, u samoći biblioteke manastira Hilandara, krišom isekao jedan list (folio 166; po našoj paginaciji 330-331) i preneo ga u Rusiju, gde se i danas čuva u Publičnoj biblioteci Saltikova-Šcedrina, u Petrogradu (F. p. I 83). Do pojavljivanja "Petrogradskog lista", na arheološkoj izložbi u Kijevu, prošlo je 28 godina. Za to vreme o "listu srpskog jevanđelja iz XII veka" napisano je nekoliko prikaza, u kojima su se o vrednosti i lepoti njegovih ukrasa izricale najpohvalnije reči. Na kijevskoj izložbi, 1874. godine, ovaj list fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji i čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje (iako je zapravo reč o jevanđelistaru). Veliko zalaganje srpskih sveštenih krugova, kao i srpskih naučnika dovelo je do toga da mladi kralj Aleksandar I Obrenović o Uskrsu 1896. godine poseti Hilandar. Tom prilikom, on je bogato obdario manastir koji je bio u veoma teškoj situaciji, a Hilandarci su mu, za uzvrat, poklonili svoje najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevanđelje i Osnivačku povelju Simeona Nemanje, koja je u međuvremenu izgubljena. Čudnovati splet okolnosti doveo je do toga da se ovaj reprint Miroslavljevog jevanđelja pojavljuje ravno sto godina posle fotolitografskog izdanja koje je u Beču uradio Ljubomir Stojanović, velikim ličnim požrtvovanjem, a o trošku kralja Aleksandra I Obrenovića. Izdanje iz 1897. godine predstavljalo je vrhunac štampe, u odnosu na mogućnosti tehnike i finansija kojima je Stojanović raspolagao. Štampano je u 300 primeraka i sadržalo je 40 strana u koloru i u formatu koji je identičan originalu, a ostalih 320, u dve boje (crna i crvena) i na pola smanjenog formata, postavljane su po dve na stranu. Objavljivanje fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja ostao je neostvaren san mnogih priređivača i izdavača u proteklim decenijama. Iz različitih razloga, na potpuno i pravo fototipsko izdanje moralo je da se sačeka još čitav vek, pa da se, tek na kraju ovog milenijuma, knjiga prvi put pojavi verno reprodukovana, sa svim stranicama u koloru, pozlatom inicijala i rekonstrukcijom sadašnjeg poveza. O samom Miroslavljevom jevanđelju, njegovom značaju, vrednosti i istorijatu, biće reči u dve knjige koje se, u kompletu s fototipskim izdanjem, prilažu kao neophodan prateći materijal. Prva, pod naslovom Istorijat, bavi se burnom sudbinom koju je ovaj spomenik, u osam vekova dugoj istoriji imao. Ova knjiga, koja je za Srbe oduvek imala značaj posebne relikvije, preživljavala je drame jednog naroda u svim trenucima slave i poraza koje mu je istorija nametala. Posle Majskog prevrata, 1903. godine, kada je dinastiju Obrenovića na prestolu Srbije zamenila dinastija Karađorđevića, Jevanđelje je, pod još uvek nejasnim okolnostima, nestalo, da bi se ponovo pojavilo tek 1915. U Prvom svetskom ratu, zajedno s vojskom i kraljem, pratilo je epopeju povlačenja preko bespuća Albanije. U Drugom svetskom ratu, skrivano u Užicu, zatim u manastiru Rača na Drini i konačno u sefu Narodne banke u Beogradu, izbeglo je sudbinu mnogih spaljenih i pokradenih knjiga. Danas se Jevanđelje nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Druga knjiga, pod naslovom Komentari, predstavlja najnužniji zbornik podataka i tekstova vezanih za samo Jevanđelje: katalog inicijala, redosled čitanja, način na koji su spravljane boje i pripremani listovi pergamenta srednjovekovnih knjiga, kao i nekoliko reči o oštećenjima, povezu i trenutnom stanju u kome se rukopis danas nalazi. Priređivački rad na ovom izdanju počeo je 1993. godine, prikupljanjem podataka i pretraživanjem arhivske građe o malo poznatim detaljima koji se odnose na istorijat Miroslavljevog jevanđelja, kao i poslovima vezanim za pripremu same štampe. U pripremi materijala trudili smo se da sačuvamo svaku fleku, svaku poderotinu ili oštećenje na originalu i time zabeležimo stanje u kome se Miroslavljevo jevanđelje nalazilo pre konzervacije i restauracije, što ovom izdanju daje i dodatnu dokumentarnu vrednost. Sudeći po malobrojnim tragovima voska, Jevanđelje nije često bilo u liturgijskoj upotrebi. Najverovatnije je korišćeno kao prestono jevanđelje, odnosno u svečanim prilikama. Vekovna briga hilandarskih monaha, kao i posebna pažnja koja mu je kasnije posvećivana, doprineli su da se rukopis održi u relativno dobrom stanju. Stoga, eventualne razlike izmedu fototipskog izdanja koje je odslikavalo stanje Jevanđelja od pre sto godina i ovog sadašnjeg mogu biti značajne za tačno utvrdivanje oštećenja nastalih u međuvremenu, kao posledica uslova pod kojima je čuvano. O kožnim povezima srednjovekovnih srpskih knjiga u našoj literaturi malo je pisano, pa je i nama ostalo da se, pored pažljive analize samog Jevanđelja, fotografija i postojeće literature, oslanjamo i na predstave knjiga na ikonama i freskama. Sudeći po tragovima na poslednjoj strani korica, da se pretpostaviti da je Jevanđelje imalo kopče sa sve tri slobodne strane knjižnog bloka, i to po dve sa strane i po jednu na gornjoj i donjoj ivici. Oblik kopči i pletenica rekonstruisan je na osnovu tipskih poveza iz perioda XII - XIV veka, jer je sadašnji povez, po mišljenju nekih istoričara, kasnijeg datuma u odnosu na rukopis. Otisci na prvoj i poslednjoj strani korica su verna reprodukcija "slepih otisaka" (utisnutih ornamenata na koži) originala, što važi i za metalne eksere i ukrase. Priređivanje ovog izdanja, kome smo se u potpunosti posvetili, svesni odgovornosti koja se pred nama nalazi, pratilo je razumevanje većine ljudi kojima smo se za pomoć obraćali, na čemu im i ovom prilikom zahvaljujemo." - iz predgovora priređivača Čitaj dalje

solidno očuvano Jedino knjiga br 1 nešto lošija sa podvlačenjem knjiga 01. Marion Marč - Džoan Mekevers: ASTROLOGIJA : OSNOVNA NAČELA - ASTROLOGIJA knjiga I, mek povez - udžbenički format, 215 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, ima podvlačenja (ne puno) i ponegde zapisa (sve kulturno) knjiga 02. Marion Marč - Džoan Mekevers: ASTROLOGIJA : MATEMATIČKE METODE I TEHNIKE TUMAČENJA - ASTROLOGIJA knjiga II, mek povez - udžbenički format, 229 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 03. Marion Marč - Džoan Mekevers: ANALIZIRANJE HOROSKOPA - ASTROLOGIJA knjiga III, mek povez - udžbenički format, 208 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, podvučeno par rečenica?! knjiga 04. Marion Marč - Džoan Mekevers: PRORICANJE BUDUĆNOSTI - ASTROLOGIJA knjiga IV, mek povez - udžbenički format, 223 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 05. Rajnhold Ebertin: TRANZITI : KOJI JE MOJ POVOLJAN DAN? - ASTROLOGIJA knjiga V, mek povez - udžbenički format, 73 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 06. Vivian Robson: FIKSNE ZVEZDE I SAZVEŽĐA U ASTROLOGIJI - ASTROLOGIJA knjiga VI, mek povez - udžbenički format, 135 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 07. Robert de Lus: ISCRPAN METOD PREDSKAZIVANJA ZASNOVAN NA NATALNOJ ASTROLOGIJI PREMA ZAPADNIM SISTEMIMA - ASTROLOGIJA knjiga VII, mek povez - udžbenički format, 224 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 08. Džejms A. Ešelman: TUMAČENJE SOLARNOG POVRATKA - ASTROLOGIJA knjiga VIII, mek povez - udžbenički format, 166 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 09. Robert Pelitje: PLANETE U KUĆAMA : DOŽIVLJAVANJE SVOJE OKOLINE - ASTROLOGIJA knjiga IX, mek povez - udžbenički format, 366 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 10. Ronald Dejvison: SINASTRIJA : RAZUMEVANJE LJUDSKIH ODNOSA KROZ ASTROLOGIJU - ASTROLOGIJA knjiga X, mek povez - udžbenički format, 241 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 11. Margaret Milard: ASTROMEDICINA : BELEŽNICA LEKARA ASTROLOGA - ASTROLOGIJA knjiga XI, mek povez - udžbenički format, 134 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 12. Rajnhold Ebertin: : KOMBINACIJA ZVEZDANIH UTICAJA - ASTROLOGIJA knjiga XII, mek povez - udžbenički format, 242 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 13. Mišel Goklen: : UTICAJ KOSMOSA NA LJUDSKO PONAŠANJE - ASTROLOGIJA knjiga XIII, mek povez - udžbenički format, 184 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 14. TABELA KUĆA PLASIDUS, mek povez - udžbenički format, 235 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG Ć (L)