MILUTIN MRKONJIĆ LJUBOMIR VLAJIĆ Mostovi - Bridges Biblioteka: Obnova (knjga broj 3) Izdavač: Treći Milenijum - Beograd Štampa: Publikum - Beograd 2009. godine Tiraž: 2.000 primeraka Format: 29 x 25 cm; 172 stranice + korice + omotač Očuvanost: Ukrasni omotač 4+ ka 5- Korice tvrdi ukrasni povez u plavoj boji 5- Unutrašnjost bez ikakvih oštećenja 5- Ova knjiga ima za zadatak da podseti i opomene da je 1999. godine ova zemlja patila, ali i dizala se.

Beograd 2009. Mek povez, 552 strane. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Neposredno pred objavljivanje velike reportaže o trafikingu, novinar Milenijuma i njegova devojka pronađeni su mrtvi u svom stanu. Na oružju kojim je ubistvo počinjeno nalaze se otisci Lizbet Salander. Imajući u vidu njenu prošlost, policija objavljuje poternicu za Salanderovom i potraga počinje. Međutim, njoj kao da se izgubio svaki trag... Mikael Blumkvist doživljava šok kada čuje da je Lizbet Salander optužena za ubistvo njegovih prijatelja. Znajući koliko je Salanderova žestoka kada je u opasnosti, želi da je nađe pre nego što to pođe za rukom nekome drugom. Pokušavajući da sklopi slagalicu o ubistvu svojih prijatelja, odgovorni urednik Milenijuma kreće u još jednu opasnu potragu. Kroz suočavanja s okorelim kriminalcima, ali i s onima koji u zločinima učestvuju sa svojih visokih državnih položaja, Mikael Blumkvist dolazi do novih, zaprepašćujućih saznanja, a Lizbetina prošlost dobija sasvim drugačiju dimenziju. Misterija se polako rasvetljava... Devojčica koja se igrala vatrom je druga knjiga trilogije Milenijum. Dobitnik nagrada Prix des libraires, Prix Georges Brassens, Prix Rotary International.

Vrelo mudrosti ili pravila za život „Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Stefan Đukić

Dobro očuvano. Podvlačeno običnom olovkom. „Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Izdavač: Akia Mali princ Broj strana: 165 Dimenzije: 18 cm Povez: tvrd

U dobrom stanju Drevni Meksikanci : u hronikama i pesmama / Migel Leon Portilja ; preveo sa španskog Branislav Prelević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1979 Novi Sad : Matica Srpska ; Skopje : Misla ; Zagreb : Mladost ; Titograd : Pobjeda ; Beograd : Prosveta ; Sarajevo : Svjetlost, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 210 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Prelević, Branislav Zbirka Biblioteka Cijeli svijet Prevod dela: Los antiguos Mexicanos / Miguel León-Portilla Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 193-197 Registar. Predmetne odrednice Civilizacija, prehispanska -- Meksiko Asteci -- Kulturna istorija Opšti sadržaj Uvod .. .. .........9 I POGLAVLJE Milenijumi drevnog Meksika .. .17 Obnova ljudske vrste........21 Najudaljenija porekla........25 Klasični sjaj (IV.IX vek n. e.).....26 Tula i prvi nauaški gradovi Meksičke doline (IX-XII vek n. e.)..........33 Asteci: narod čije lice niko nije poznavao...41 Tlakaelel: čovek koji je Asteke učinio velikima..47 II POGLAVLJE Itoloka i Šiuamatl ......52 Tradicija i letopisi drevnog Meksika .....52 Nastojanja jednog naroda da se seti svoje prošlosti ...53 Kodeksi nauaškog sveta........56 Predstavljanje brojeva........58 Kalendarsko pismo .......60 Piktografsko predstavljanje.......63 Ideografski glifovi .........63 Fonetsko pismo kod Nauasa ......65 Pamćenje tekstova, dodatak kodeksima....68 Dokumentarno nasleđe drevnog Meksika...75 III POGLAVLJE Sto godina naroda Sunca ....82 Poslednja grupa nauaškogjezika.....83 Početak astečke veličine.......92 Tlakelelova reforma .........95 Sjaj jednog niza godina........104 Poslednji Motekusoma........110 Veličina koju su razmatrali bogovi .....115 IV POGLAVLJE Sledbenici drevnog učenja ....121 Mudraci počinju da zapitkuju sami sebe....125 Slika nauaškog mudraca.......130 Razgovor o cvetu i pesmi ........134 Božanstvo shvaćeno u odnosu na cveće i pesme ...144 V POGLAVLJE Duhovna baština drevnog Meksika ..153 Lice i srce: nauaško shvatanje čoveka ... 154 Božansko srce koje podučava obmanjivanju stvari ...162 Nauaški smisao života...... 178 Lice jedne kulture ....... 187 BIBLIOGRAFSKI PODACI....193 NAPOMENA PREVODIOCA....199 REGISTAR IMENA .. .. .201

VLADIMIR ĐURIĆ KATALOG NOVOG SVETA - srpski vizionari od utopije do tehnosveta : sajbersfera, virturealnost, dizajnirani kultovi, pop ikone i mitovi početkom III milenijuma Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 466 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura. Kolekcija Novi svet ISBN - 978-86-519-0650-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: SRPSKI VIZIONARI NOVOG DOBAPred vratima novogKratka istorija utopijskog mišljenjaDistopijski vizionar - Dragutin Ili(i)ćZenitizam i utopija Ljubomira MicićaDimitrije Mitrinović – mistik novog dobaVirtuelni Tesla superstarMihajlo Pupin – zidar novog svetaSrpski vizionari i tehnosvetska zbivanja OD UTOPIJE DO TEHNOSVETAUvod u realnu fantastikuSvakodnevna sajbersfera VIRTUREALNOSTVodiči virtuelne pustareVirtuelna ili prava smrtVirtuelni ratovi Virtuelna heroina - lara kroftVirtuelne TV zvezdeVirtuelne 3d simulacijeVirtuelna tehnošpijunažaFilm između fantazma i simulacijeVirtuelni filmternet DIZAJNIRANI KULTOVIModni ekscentriciSajberpankeriEkstropijanciAdrenalinski frikoviNovi gotiNju ejdž rejveriZipijiUrbani ekolozi - tropikalisti Rečnik mitova trećeg milenijumaRečnik pop ikona novog doba "U Katalogu novog sveta, koji naslovom ne može da ne asocira na Hakslijev Vrli novi svet, Vladimir Đurić Đura nudi pregled fenomena koji po njemu određuju ono što jedni nazivaju postmodernom, drugi postpostmodernom civilizacijom… , a u šta smo, kako god ga nazivali, jednom nogom već zagazili. Šta će da se dogodi kada zagazimo i drugom – to niko ne može sa sigurnošću da kaže, ali pretpostavke nisu nimalo optimistične. Kako bilo, svaka civilizacija, pa i virtuelna, ima svoje dobre i loše strane. Iako ne sakriva glavu u pesak pred njegovim lošim stranama, Đurić „ novi svet“ , ipak, posmatra iz umereno optimističke perspektive, što je pristup, koji ne treba dovoditi u pitanje jer ni sam autor ne tvrdi da je njegova vizura superiorna u odnosu na širok spektar drugačijih uglova posmatranja. Ovu knjigu otvara zanimljiv i hvale vredan Đurićev pregled srpskog vizionarskog doprinosa tekovinama novog doba: distopijskih vizija Dragutina Il(j)iča, zenitizma i utopije Ljubomira Micića, misticizma novog doba Dimitrija Mitrinovića, Nikole Tesle kao virtuelnog superstara… Ostatak sadržaja posvećen je pojmovima koji suštinski određuju svet u kome više svetova naoko ravnopravno funkcioniše, a čijem su nastanku srpski vizionari dali ogroman doprinos. Na pitanje šta će se dogoditi kada nesrazmera između ekspanzije virtuelnih svetova koji, uprkos svoj progresivnosti, ne poseduju potencijal da sami sebi obezbede energetsku bazu, i stagnacije realnog sveta koji u napretku ne može da ih prati – dostigne kritičnu tačku – ova knjiga ne nudi odgovor. Zbog toga autora ne treba kriviti, budući da taj odgovor, nažalost ili na sreću, još uvek nije moguće dati. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. ,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. ,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. U specifičnom duhovnom kaleidoskopu vrte se sećanja, razgovori, utisci, komentari, mišljenja, osvrti, prikazi, stihovi i kratke priče. Sve to pokreću i prožimaju snažna i iskrena osećanja, koja tu i tamo stidljivo proviruju, ponegde štrče u poluironičnim opaskama, a negde se hrabro ispoljavaju i zadržavaju pravo da traju: „Hvatamo se za smeh kao za sigurnosni pojas i uokvirujemo sliku za srećan put i dugo sećanje.” To je neverovatno zanimljiv spoj; sve diše ujednačeno: sećanje na četvorogodišnju @bocvenu koja glumi da pliva, razgovor sa 82-godišnjom tetkom o radnim akcijama, društvena klima i muzika osamdestih, bombardovanje „na pragu milenijuma, usred Evrope”, ljubavni i neljubavni slučajevi, tihi odlasci s ovog sveta, knjige, biblioteke i škola, đaci i bivši đaci, maturske večeri, putovanja i iznad svega i u svemu tome ljudi, tako različiti i tako voljeni. Zar ima još dobrote, milosti, saosećanja, radoznalosti i otkrovenja? Ima. Sve što treba je da okrenemo prvi list.” Marina Barović, profesorka, književnica i pesnikinja

ĐORĐE BOBIĆ TRAGANJE ZA GRADOM Izdavač - Orion art, Beograd Godina - 2012 224 strana 23 cm ISBN - 978-86-83305-65-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SNEŽANA RISTIĆ - Šta sve možeš u pola veka kada si arhitekta MACURAVLADIMIR - M.I.N.E.L.: NA VREME DEKADA PRVA / 1962-1972. godine Benzinska stanica / Arh. Fakultet/1962 / Nacionalna biblioteka / Skoplje / 1962 / Muzej Pounja / Bihać/1963 / Spomen kompleks / KUBA/1963 / Krematorijum / Beograd/1964 / Centar grada / Vinkovci / 1969 / Split III / Split/1969 / Ilica / Zagreb / 1970 / Urbanizam u rukama samoupravnog socijalizma /1970 / Centar grada / Niš / 1970/ Kolumbarijum i Rozarijum / Beograd/1971 / Kijevo-Kneževac / Beograd / 1971 / DEKADA DRUGA/1972-1982. godine Centar grada / Banja Luka/1972 / O odgovornosti arhitekte / 1973 / Spomen dom / Split/1973 / Naselje,,Aerodrom` / Skoplje / 1973 / Učešće javnosti u stvaranju vrednosti životne sredine / 1973 / Centar grada / Kraljevo / 1974/ KEY 4 / Jahra Kuvajt/1975/ Centar grada / Vrnjačka Banja / 1975 / KOMUNIKACIJE/1976 / Naselje Livade / Izola / 1976 / Muzej grada / Beograd/1976/ Terazijska terasa / Beograd / 1977 / Warsaw confrontations / Varšava / 1977 / Ulica Dimitrija Tucovića / Beograd/1977 / Jugodrvo / Beograd/1977 / Izložba TRAGANJE ZA GRADOM / Beograd/1978 / Marina / Misurata/1978/ Gradska četvrt / Bor/1979 / Osnovna škola / Petrovac na moru / 1979 / Srednjoškolski centar / Budva /1979/ Splav na Adi / Beograd/1980 / Strelište / Titograd/1978 / Betanija / Sarajevo /1980 / DEKADA TREĆA / 1982 - 1992. godine La Villette / Pariz / 1982 / Radionica za popravku grada / Beograd/1982 / Novi Osjek / Osijek /1983 / Gradovi bez korena Obala Dunava / Beograd / 1984/ Čaršija / Ripanj / 1985/ Centar grada / Zenica /1985/ Most za IV Milenijum / Beograd/1985/ Kako napraviti grad/1985/107 Fasada JDP / Beograd/1985/ BORKA PAVIĆEVIĆ - Ospoljena suština Novi grad / Minsk/1986/ Gradski park i IV mesna zajednica / Lazarevac /1987/ Generalni urbanistički plan / Beograd/1987/ Rudarski fakultet / Beograd /1988 / Fontana SLAP / Beograd/1989/ Gradski blok 67 / Beograd/1989/ Vračarski plato / Beograd / 1989/ Fontana kod dvora / Beograd / 1990 / Gradski blok 2 / Beograd/1990/ Hotel Moskva / Beograd/1990/ City Passage / Beograd/1991/ Cvetni trg / Beograd/1991/ Čegar / Niš / 1991/ DEKADA ČETVRTA / 1992-2002. godine Terazijska terasa / Beograd / 1992/ Industrijska zona / Železnik / 1992/ Trgovinski centar AS / Kruševac / 1993/ Mostransgaz / Moskva /1993/ TROICA / Crno more /1995/ Hotel / Jakutsk /1996/ Škrbino polje / Sarajevo /1996/ Marina Failaka / Kuvajt/1997/ Eurosalon / Beograd/1997 / MCDonald`s / Novi Beograd/1997 / Stambena zgrada / Beograd/1997/ Sajam / Kaliningrad/1998/ Turistički kompleks / Zanzibar /1998/ Denkova bašta / Beograd/1998 / GMSI / Kijev /1999/ Marina Dorćol / Beograd/2001/ DEKADA PETA /2002-2012. godine Stambena zgrada / Beograd/2002/ IMO centar u Bloku 64 / Novi Beograd/2002/ Deram / Beograd/2002/ Svetosavski trg / Beograd / 2003 / Oaza kondominijum / Beograd/2003/ Stambeni objekat / Beograd/2004/ GTC House / Novi Beograd/2004/ Pijaca Zeleni venac / Beograd/2004/ Spomenik na Slaviji / Beograd/2004/ Privredna zona / Beograd/2005/ Žitomlin / Beograd/2007/ Radni naslov:! / Beograd / 2008 / MILETA PRODANOVIĆ - Đorđe Bobić - posmatrač iz prikrajka Bajlonijeva pijaca / Beograd/2009/ Adriatic fair / Budva/2009 / Traffic control Center/Luanda/2009/ Hotel Černomorje / Soči /2010/ Beleženje po Beogradu /2010/ MIHAJLO PANTIĆ - Čitanje grada Đorđa Bobića Centar za promociju nauke / Novi Beograd / 2010 / Traganje za gradom /2012/ `Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabrani projekti i tekstovi nastali u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja. Na stranicama knjige su zabeleženi odgovori na pitanja i teme koje su iz godine u godinu, presretale Arhitektu i cilj je da čitalac kad zaklopi poslednju stranicu dokona, bez pretenzije da taj model bude i pravilo, da Arhitektura nastaje uvek neumitno zavisna od kulturnog modela, ekonomske moći i političkog opredeljenja zajednice, pravila društvenog sistema, ideoloških uzansi, estetskih normi, zatečenog nasleđa, vrednosti prirodnog okruženja i pre svega potreba ljudi i da se van toga Arhitektura ne može ni dogoditi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SEDAM SMRTNIH GREHOVA Milorad Pavić Mislite li da ponajete grad u kome živite. Odgovori DA i NE,imaju potpuno istu vrednost u lavirintu proze Milorada Pavića. Zato krenite na putovanje kroz grad i kuće za koje ste mislili da ih poznajete zajedno sa prvim piscem trećeg milenijuma. Posle ove knjige ulice kojim hodate i kuće u kojima živite više nikada neće biti iste. Svojim novim pričama koje su srasle u jedan novi ciklus Pavić je podigao pravi književni spomenik i beogradskoj Savskoj padini. Pavićeva proza je ovde više od pripovedanja, ona pokazuje vrline razumevanja istorije i običajnosti, građanske kulture i njenog prekoračivanja, draž aktuelnosti i uzbudljive intrige, napetost zapleta i odabir čudesnih karaktera, razlike sudbina, smisla i svrhe ljudskog delanja i svakog truda pod kapom nebeskom, a najviše od svega snagu fantazije i strast za maštanje. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) je bio srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan. Milorad Pavić u tašmajdanskom parku, Beograd Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[1] Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko–ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta.[3] Spomen ploča sa njegovim likom otkrivena je 21. februara 2011. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[4] Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu.[5] U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.

Narodna knjiga, Politika, 2006. Nova, potpuno nekorišćena, ali usled lošeg kvaliteta štampe ne izgleda tako. Sjajne priče velikog Josića Višnjića, za zabavu i pouku. Miroslav Josić Višnjić (Stapar kod Sombora, 15. decembar 1946 — Beograd, 8. septembar 2015[1]) bio je srpski književnik. Legat Miroslava Josića Višnjića deo je Gradske biblioteke `Karlo Bijelicki` u Somboru[2] a deo zaostavštine Josić Višnjića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru.[3] Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost).[3] Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima.[3] Bio je sekretar lista „Student“, urednik časopisa `Relations`.[3] Bio je zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi.[4] Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“.[4] Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“.[5] Bio je predsednik PANU. Njegovi radovi prevođeni su na više jezika: poljski, francuski, engleski, nemački, mađarski, holandski, italijanski, češki, slovački, bugarski i makedonski jezik. Dve njegove knjige objavljene su na poljskom, dve na engleskom i jedna na francuskom jeziku.[6] O njegovom radu objavljeno je nekoliko stotina kritičkih radova (preko 3.000 stranica), više tematskih celina u časopisima, stotine novinskih članaka, a treba pomenuti: Doktorsku tezu Marka Nedića, Proza i poetika M. Josića Višnjića (2008), Knjiga Snežane Brajović, Stvarnosne igre (2012), Magistarski rad Sonje Kapetanov, Lirski godovi (Rane pripovetke MJV) (2010), kao i pet zbornika Proza MJV (1979), Alfa i omega (1986), Trideset godina, pola veka (1996), Venac kritičkih radova (2006) i Zlatni vek Miroslava Josića Višnjića (2006). Književnik Mihajlo Pantić ga je smatrao za jednog od najboljih stilista srpske proze od 1968. do danas. Pantić navodi da je Josić Višnjić bio na tragu Velja Petrovića i Miloša Crnjanskog, sa setnim, poetizovanim ravničarskim duhom pripovedanja.[7] Lično je bio protiv ljudskih i književnih konvencija i večito u otporu prema ustaljenom sistemu.[8] Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Mađarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu.[4] Bio je oženjen Mirjanom,[4] ima troje dece (Jelena, Miroslav i Pavle) i šest unuka. Nagrade Dobitnik je velikog broja književnih nagrada među kojima su: Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Lepa Jelena, 1969. Nagrada lista „Mladost”, za roman Češka škola, 1972. NIN-ova, za knjigu Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba, 1990.[3] Borbina nagrada, , za roman Pristup u kap i seme, 1992. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Pristup u kap i seme, 1993. Nagrada „Stanislav Vinaver”, za roman Pristup u kap i seme, 1993. Andrićeva nagrada, za knjigu Novi godovi, 1998.[3] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2003. Nagrada „Todor Manojlović”, 2004. Nagrada „Račanska povelja”, 2006. Nagrada „Veljkova golubica”, 2007. Nagrada „Jovan Skerlić”, za roman Stablo Marijino, 2010. Nagrada „Svetozar Ćorović”, za knjigu pripovedaka Đurđevdan i drugi datumi, 2015. Oktobarska nagrada (Beograda i Sombora) Nagrada „Ljubiša Jocić” Dela Njegove pripovetke štampane su u tridesetak antologija i izbora u zemlji i inostranstvu. `Izabrana dela objavljena su 1995. u sedam knjiga, a u trećem milenijumu objavljena su mu Dela u pet knjiga. Sve njegove priče štampane su u jednom tomu (880 strana) pod naslovom Sabrane pripovetke (2007) Lepa Jelena, knjiga pripovedaka, (1969, 1980, 1995, 2007) Dvanaest godova, knjiga pripovedaka, (1977, 1995, 2007) Kvartet, knjiga pripovedaka, (1994, 1995, 2007) Novi godovi, knjiga pripovedaka, (1998, 2007) O dudu i grobu, knjiga pripovedaka, (2005, 2007) Priče iz trapa, knjiga pripovedaka, (2006, 2007) Đurđevdan i drugi datumi, knjiga pripovedaka, 2015) Roman o smrti Galerije, novela, (1970, 1974, 1975, 1995) Češka škola, roman, (1971, 1980, 1994, 1995) Pristup u svetlost, roman, (1975, 1980, 1983, 1993, 1995, 2002) Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba, roman, (1990, 1991, 1995, 1997, 2002) Pristup u kap i seme, roman, (1992, 1995, 1998, 2002) Svetovno trojstvo, roman, (1996, 2002) Pristup u počinak, roman, (1999, 2002) Roman bez romana, roman, (2004) Dok nas smrt ne rastavi, roman, (2004) Stablo Marijino, roman, (2008) Baron iz šaraga, roman, (2013) TBC (2002) Moje burne godine (1993, 1995, 2005) Đerdan od divana (2005) Osim sveta, pesme za decu, (1978) U drugom krugu, knjiga tekstova, (1995) Pisma srpskim piscima, knjiga tekstova, (2007) Margina, knjiga tekstova, (2010) Miloš, Crnjanski, knjiga tekstova, (2013) Dok srce kuca, knjiga tekstova, (2015) Ratna pošta, prepiska iz vremena bombardovanja (2002; drugo izdanje 2009, sa komentarima) Spomen-broj lista „Golub“, izbor za reprint, (1977) Rečima po platnu sveta, knjiga o slikaru Petru Konjoviću (1978, 1998) Optužujem, knjiga o rušenju 713 grobova u rodnom selu, (2009, sa 100 fotografija) Pisac protiv Agencije, polemička knjiga (1997) Sudanija, polemička knjiga (2002) Azbučnik prideva u srpskoj prozi 20. veka, izbor iz srpske književnosti (1991, 1995, 2007) Antologiju srpskih pripovedača 19. i 20. veka, izbor iz srpske književnosti (1999) i drugo. ZAVEŠTANjE, pesme + BIBLIOGRAFIJA MJV (oktobar 2010) CD dela MJV u 50 numerisanih primeraka (2013) Pripovetke, romani, pesme, zapisi, prevodi, tv-film Pogledaj me, nevernice, radio drame, tumačenja, album i arhiva Najlepše pripovetke M. Josića Višnjića, u izboru i sa predgovorom Milosava Tešića (2002) Češalj, monodrama Radio Beograd emitovao je njegove drame Služba oca Radoslava (1971, režija Darko Tatić) i Odbrana i propast Bodroga (1991, režija Boda Marković) Televizija Beograd više puta prikazala je njegov TV film Pogledaj me, nevernice (1974, režija Srđan Karanović)