DOŽIVLJAJI DOBROG VOJNIKA ŠVEJKA - Jaroslav Hašek NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 13 tvrd povez, 695 strana knjiga je dobro očuvana

Ana Karenjina 1 Lav N.Tolstoj Izdavač: Novosti, Beograd 2005; Biblioteka Milenijum: knjiga 1 tvrd povez sa omotom, strana 354, 20cm, stanje: vrlo dobro.

Ana Karenjina 1 Lav N.Tolstoj Izdavač: Novosti, Beograd 2005; Biblioteka Milenijum: knjiga 1 tvrd povez sa omotom, strana 354, 20cm, stanje: vrlo dobro.

FARAON PESKA , Valerio Masimo Manfredi , Narodna knjiga Alfa Beograd 2007 , tvrd povez, 375 strana , Vavilonska opsada Jerusalima iz 586. godine pre Hrista. Bežeći kroz dobro sakriveni tunel, prorok Jeremija odnosi na sigurno mesto Kovčeg zaveta, sakriva ga u jednu sinajsku pećinu, izlazi odatle zaplašen i smućen otkrićem koje kao da mu je pomutilo pamet. Zatim nestaje u ništavilu…. Blistavi istok, drugi milenijum posle Hrista. Profesora Vilijama Blejka, egiptologa svetskog glasa, agenti velike kompanije za eksploataciju rudnika usred noći odvode na istraživanje čudne egipatske grobnice. I dok sukob između palestinskih terorista i izraelskog Mosada preti da zapali bliskoistočno bure baruta, Blejk se nalazi pred ... biblioteka Megahit ,

Izdavač: Pešić i sinovi biblioteka PRVI PREVOD Asirske i vavilonske hronike su istoriografski tekstovi iz antičke Mesopotamije. Iako sadrže podatke iz najstarijih vremena, oni su uglavnom iz druge polovine drugog i celog prvog milenijuma sve do prvih stoleća pre naše ere. U ovoj knjizi nakon uvoda, sledi poglavlje o Vavilonskom kalendaru, potom kratko upoznavanje sa svakim od tekstova koji se nalaze u knjizi, zatim sami prevodi sa komentarima, i na kraju spisak božanstava Mesopotamije.

Živimo u vremenu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, pa je tako na rafovima knjižara i biblioteka sve više dela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja neretko nude, kao da se radi o dijetama, savete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U 300 Grasijanovih maksima vi ćete naći mnogo korisnih saveta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane pre više od 300 godina, ove maksime su prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čoveka trećeg milenijuma. Praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo. Jedan od prevodilaca ovog dela na engleski jezik, Džozef Džejkobs, preporučuje da se ne čita preko pedeset maksima na dan, kako biste imali priliku da ih upijete, razmislite o njima i eventualno primenite. Baltazar Grasijan u svojim maksimama savetuje kako ispuniti i uvećati svoj „duhovni“ život. Ova knjiga neće nuditi samopomoć i rok nakon kojeg ćete postati bolji i uspešniji, ali će vam dati savete kako da dostignete ili kako da se makar približite, praktičnoj mudrosti, u njenom izvornom, aristotelovskom smislu. Cena: 660 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

ŽOZE SARAMAGO   BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine   Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić   Izdavač - Laguna, Beograd   Godina - 2021   306 strana   20 cm   Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga   ISBN - 978-86-521-4108-1   Povez - Broširan   Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja       SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije   OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje   NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura   DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael   JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „ No nos abandones" Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok   FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas   MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica   BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija   APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L'Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2)   MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje   JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine   JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal   AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj   SEPTEMBAR 2009. Povratak „ Formentor"   OKTOBAR 2009. Radosni dani   NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ ne“ O Mariji Žoao Pireš       Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.   JoséSaramago O caderno

ŽOZE SARAMAGO BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2021 306 strana 20 cm Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga ISBN - 978-86-521-4108-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „No nos abandones` Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L`Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2) MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj SEPTEMBAR 2009. Povratak „Formentor` OKTOBAR 2009. Radosni dani NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ne“ O Mariji Žoao Pireš O piscu `Dobitnik Nobelove nagrade Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana. Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. „U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko „Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum „Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – Independent` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Saramago O caderno

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd....

Lepo očuvano PP KARUPOVIĆ, 1991. Udžbenički format, 207 strana. Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Homo signorum od Jean de Valois, duc de Berry - sva osnovna simbolika znakova zodijaka na jednom platnu Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Uredi Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit dorpinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika imeđu zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izlaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. Podela astroloških znakova Uredi Astrološki znakovi Savremena astrologija deli zodijak na dvanaest znakova. Oni su raspoređeni u sledećem redu: 1. Ovan 2. Bik 3. Blizanci 4. Rak 5. Lav 6. Devica 7. Vaga 8. Škorpion 9. Strelac 10. Jarac 11. Vodolija 12. Ribe Oni se dalje dele po kvalitetu (kardinalni, fiksni, promenjivi) i elementu (vatra, zemlja, vazduh, voda). Podela po kvalitetu kardinalni Ovan Rak Vaga Jarac fiksni Bik Lav Škorpion Vodolija promenljivi Blizanci Devica Strelac Ribe Podela po elementu vatreni Ovan Lav Strelac zemljani Bik Devica Jarac vazdušni Blizanci Vaga Vodolija vodeni Rak Škorpion Ribe Nebeska tela u astrologiji Uredi Simboli planeta u astrologiji U astrološkim tumačenjima se pored fiksnih zvezda, i još nekih nebeskih tela, najčešće koriste položaji planeta sunčevog sistema i plutona. Svakoj planeti je dodeljen određen skup značenja, koja mogu biti uslovljena kontekstom i međusobnim položajem u odnosu na druge planete. Zakonska zabrana u Republici Srbiji Uredi Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije koji je donet 2016. godine u članu 15, stavci Uznemiravanje građana vračanjem, proricanjem ili sličnim obmanjivanjem, u šta se može ubrajati astrologija, tarot, numerologija i druga paganska/politeistička (mnogobožačka) verovanja stoji: Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. — Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije .[5][6][7] Reference Alternativna medicina Ishrana hrana vezbe joga horoskopski znakovi