Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Neposredno pred objavljivanje velike reportaže o trafikingu, novinar Milenijuma i njegova devojka pronađeni su mrtvi u svom stanu. Na oružju kojim je ubistvo počinjeno nalaze se otisci Lizbet Salander. Imajući u vidu njenu prošlost, policija objavljuje poternicu za Salanderovom i potraga počinje. Međutim, njoj kao da se izgubio svaki trag... Mikael Blumkvist doživljava šok kada čuje da je Lizbet Salander optužena za ubistvo njegovih prijatelja. Znajući koliko je Salanderova žestoka kada je u opasnosti, želi da je nađe pre nego što to pođe za rukom nekome drugom. Pokušavajući da sklopi slagalicu o ubistvu svojih prijatelja, odgovorni urednik Milenijuma kreće u još jednu opasnu potragu. Kroz suočavanja s okorelim kriminalcima, ali i s onima koji u zločinima učestvuju sa svojih visokih državnih položaja, Mikael Blumkvist dolazi do novih, zaprepašćujućih saznanja, a Lizbetina prošlost dobija sasvim drugačiju dimenziju. Misterija se polako rasvetljava...

Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Neposredno pred objavljivanje velike reportaže o trafikingu, novinar Milenijuma i njegova devojka pronađeni su mrtvi u svom stanu. Na oružju kojim je ubistvo počinjeno nalaze se otisci Lizbet Salander. Imajući u vidu njenu prošlost, policija objavljuje poternicu za Salanderovom i potraga počinje. Međutim, njoj kao da se izgubio svaki trag... Mikael Blumkvist doživljava šok kada čuje da je Lizbet Salander optužena za ubistvo njegovih prijatelja. Znajući koliko je Salanderova žestoka kada je u opasnosti, želi da je nađe pre nego što to pođe za rukom nekome drugom. Pokušavajući da sklopi slagalicu o ubistvu svojih prijatelja, odgovorni urednik Milenijuma kreće u još jednu opasnu potragu. Kroz suočavanja s okorelim kriminalcima, ali i s onima koji u zločinima učestvuju sa svojih visokih državnih položaja, Mikael Blumkvist dolazi do novih, zaprepašćujućih saznanja, a Lizbetina prošlost dobija sasvim drugačiju dimenziju. Misterija se polako rasvetljava...

Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. U geteboršku bolnicu „Salgrenska“ hitno su primljena dva pacijenta: stariji muškarac s ozbiljnom povredom glave i devojka u kritičnom stanju. Kada se probudi iz anestezije, Lizbet Salander otkriva da je njen najveći neprijatelj udaljen od nje svega desetak metara – pretnja ili vreme za osvetu? Bez Erike Berjer na kormilu, u redakciju Milenijuma kao da se uvukao sveopšti haos. Međutim, kao i uvek, Mikael Blumkvist je odlučan u nameri da razreši najveću aferu u dosadašnjoj karijeri – ne libeći se da pri tom uzdrma i najviše državno rukovodstvo i institucije. U novom okruženju, kao glavna urednica velikog stokholmskog dnevnog lista, Erika Berjer se suočava s brojnim problemima. Ipak, nije računala na to da će morati da se suoči i s nepoznatim perverznim progoniteljem. A pomoć će joj stići sa strane s koje se najmanje nadala...

Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. U geteboršku bolnicu „Salgrenska“ hitno su primljena dva pacijenta: stariji muškarac s ozbiljnom povredom glave i devojka u kritičnom stanju. Kada se probudi iz anestezije, Lizbet Salander otkriva da je njen najveći neprijatelj udaljen od nje svega desetak metara – pretnja ili vreme za osvetu? Bez Erike Berjer na kormilu, u redakciju Milenijuma kao da se uvukao sveopšti haos. Međutim, kao i uvek, Mikael Blumkvist je odlučan u nameri da razreši najveću aferu u dosadašnjoj karijeri – ne libeći se da pri tom uzdrma i najviše državno rukovodstvo i institucije. U novom okruženju, kao glavna urednica velikog stokholmskog dnevnog lista, Erika Berjer se suočava s brojnim problemima. Ipak, nije računala na to da će morati da se suoči i s nepoznatim perverznim progoniteljem. A pomoć će joj stići sa strane s koje se najmanje nadala...

Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Nakon objavljivanja prve knjige, Evropu je zahvatila milenijumanija. Muškarci koji mrze žene je prva knjiga u trilogiji Milenijum, čiji su glavni akteri neobičan par istražitelja, Mikael Blumkvist i Lizbet Salander. Kao i svake godine, i ovog prvog novembra bivšem industrijskom magnatu Henriku Vangeru za rođendan je stigao neobičan poklon – još jedan podsetnik na tajanstveni događaj iz prošlosti koji predstavlja neizdrživo breme za starca. On zato želi pokušati još jednom, pre smrti, da razreši misteriju koja ga muči decenijama... Mikael Blumkvist je jedan od vodećih švedskih ekonomskih novinara. Suvlasnik je listaMilenijum, s čijom je glavnom urednicom deo jednog ljubavnog trougla. Poznat kao beskompromisan borac za rasvetljavanje ekonomskih malverzacija, ima besprekornu karijeru i izuzetnu reputaciju. Kada bude osuđen za klevetu poznatog biznismena, naći će se na životnoj i poslovnoj prekretnici. Upravo tada dobija neočekivanu ponudu od Henrika Vangera... Može li mu prihvatanje ovog zadatka pomoći i u spasavanju Milenijuma, ali i sopstvenog kredibiliteta? Bleda i anoreksičnog izgleda, istetovirana, ošišana skoro do glave, s probušenim nosom i obrvom – Lizbet Salander je najbolji istražitelj u prestižnoj stokholmskoj firmi za obezbeđenje. Putevi poznatog novinara i ove misteriozne devojke se ukrštaju, i oni će se suočiti ne samo sa misterijom iz prošlosti već i sa anomalijama savremenog društvenog poretka, koji dovodi do izražaja najgore ljudske osobine.

Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Nakon objavljivanja prve knjige, Evropu je zahvatila milenijumanija. Muškarci koji mrze žene je prva knjiga u trilogiji Milenijum, čiji su glavni akteri neobičan par istražitelja, Mikael Blumkvist i Lizbet Salander. Kao i svake godine, i ovog prvog novembra bivšem industrijskom magnatu Henriku Vangeru za rođendan je stigao neobičan poklon – još jedan podsetnik na tajanstveni događaj iz prošlosti koji predstavlja neizdrživo breme za starca. On zato želi pokušati još jednom, pre smrti, da razreši misteriju koja ga muči decenijama... Mikael Blumkvist je jedan od vodećih švedskih ekonomskih novinara. Suvlasnik je listaMilenijum, s čijom je glavnom urednicom deo jednog ljubavnog trougla. Poznat kao beskompromisan borac za rasvetljavanje ekonomskih malverzacija, ima besprekornu karijeru i izuzetnu reputaciju. Kada bude osuđen za klevetu poznatog biznismena, naći će se na životnoj i poslovnoj prekretnici. Upravo tada dobija neočekivanu ponudu od Henrika Vangera... Može li mu prihvatanje ovog zadatka pomoći i u spasavanju Milenijuma, ali i sopstvenog kredibiliteta? Bleda i anoreksičnog izgleda, istetovirana, ošišana skoro do glave, s probušenim nosom i obrvom – Lizbet Salander je najbolji istražitelj u prestižnoj stokholmskoj firmi za obezbeđenje. Putevi poznatog novinara i ove misteriozne devojke se ukrštaju, i oni će se suočiti ne samo sa misterijom iz prošlosti već i sa anomalijama savremenog društvenog poretka, koji dovodi do izražaja najgore ljudske osobine.

ТОТАЛИТАРИЗАМ И МАСМЕДИЈИ Др ЗОРАН ЈЕВТОВИЋ Издавач: Студио РАС Неготин - Београд 2ООО Библиотека КРАЈИНСКИ КЊИЖЕВНИ КРУГ а) Међународни односи - Масовне комуникације ............................................................. Р е ф е р е н ц е СВЕТ НА РАСКРШЋУ МИЛЕНИЈУМА КРСТАШКИ ПОХОД НА БАЛКАН МЕСТО И УЛОГА МЕДИЈА У НОВОМ ПОРЕТКУ Брош Ћирилица Шивен повез 29 см 222 странице НЕКОРИШЋЕНО

Muškarci koji mrze žene Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Nakon objavljivanja prve knjige, Evropu je zahvatila milenijumanija. Muškarci koji mrze žene je prva knjiga u trilogiji Milenijum, čiji su glavni akteri neobičan par istražitelja, Mikael Blumkvist i Lizbet Salander. Kao i svake godine, i ovog prvog novembra bivšem industrijskom magnatu Henriku Vangeru za rođendan je stigao neobičan poklon – još jedan podsetnik na tajanstveni događaj iz prošlosti koji predstavlja neizdrživo breme za starca. On zato želi pokušati još jednom, pre smrti, da razreši misteriju koja ga muči decenijama... Mikael Blumkvist je jedan od vodećih švedskih ekonomskih novinara. Suvlasnik je listaMilenijum, s čijom je glavnom urednicom deo jednog ljubavnog trougla. Poznat kao beskompromisan borac za rasvetljavanje ekonomskih malverzacija, ima besprekornu karijeru i izuzetnu reputaciju. Kada bude osuđen za klevetu poznatog biznismena, naći će se na životnoj i poslovnoj prekretnici. Upravo tada dobija neočekivanu ponudu od Henrika Vangera... Može li mu prihvatanje ovog zadatka pomoći i u spasavanju Milenijuma, ali i sopstvenog kredibiliteta? Bleda i anoreksičnog izgleda, istetovirana, ošišana skoro do glave, s probušenim nosom i obrvom – Lizbet Salander je najbolji istražitelj u prestižnoj stokholmskoj firmi za obezbeđenje. Putevi poznatog novinara i ove misteriozne devojke se ukrštaju, i oni će se suočiti ne samo sa misterijom iz prošlosti već i sa anomalijama savremenog društvenog poretka, koji dovodi do izražaja najgore ljudske osobine. „Najveći švedski fenomen od grupe ABBA.” People „Zamislite filmove Ingmara Bergmana ukrštene sa romanom Tomasa Harisa Kad jaganjci utihnu.” USA Today „Superinteligentna mešavina priče o korporativnoj korupciji, pravnog trilera i napete psihološke drame o disfunkcionalnoj porodici.” Maurin Korigan, Fresh Air (NPR) „Muškarci koji mrze žene je zadivljujući roman. Baš kad sam pomislio da nema ničeg novog na horizontu, pojavio se Stig Lašon sa ovom predivnom neponovljivom pričom, koja me je potpuno osvojila.” Majkl Koneli „Sumnjam da ćete pročitati bolju knjigu ove godine.” Val Makdermid „Tako mnogo više od običnog trilera, Muškarci koji mrze žene je sjajan roman velikih ideja. On se hvata u koštac sa pitanjima moći, korupcije, pravde dok vas vodi kroz zaplete i obrte zastrašujuće, napete misterije.” Harlan Koben „Muškarci koji mrze žene je tolstojevska reafirmacija misterije zatvorene ’sobe’, Agata Kristi za odrasle.” Džon Burdet Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Pištalo (Sarajevo, 8. maj 1960) srpski je književnik i američki univerzitetski profesor. Trenutni je upravnik Narodne biblioteke Srbije. Biografija Rođen je u Sarajevu 8. maja 1960. godine u porodici Borivoja Pištala, univerzitetskog profesora, i Mirjane Pištalo (rođene Vuković), profesorke.[1] Osnovnu školu završio je u Kraljevu (1966–1970) i Beogradu (1970–1974). Gimnaziju (1974–1979) je završio u Beogradu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gde je diplomirao u januaru 1985. Godine 1993. migrirao je u SAD, a 1995, kao „stranac izuzetnih sposobnosti”, postao je „stalni rezident” SAD. Odbranio magistarski rad iz oblasti sociologije umetnosti u julu 1995, te doktorsku disertaciju iz istorije pitanja o tri identiteta srpskih iseljenika (srpskom, američkom i jugoslovenskom) u decembru 2000. na Univerzitetu Nju Hempširu u SAD.[2] Karijera Pre nego što je otputovao u Sjedinjene Američke Države 1993, radio je kao urednik u časopisu Književna reč (1986–1990), urednik kulturne rubrike Železničkih novina (1987–1992), urednik u magazinu Delo (1990–1992) i aktivno i kritički komentarisao krvavi raspad Jugoslavije u svojoj kolumni u časopisu Vreme. U SAD radio je kao vođa projekta Održivi razvoj i kultura na Institutu za održivi razvoj Univerziteta u Nju Hempširu, Duram, (1996–2000). Bio je predavač američke, ruske i svetske istorije na Univerzitetu u Novom Hempširu, Duram, (1997–2002). Na privatnom Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, bio je profesor američke i svetske istorije (2002–2020).[3] Na sednici Vlade Srbije 4. februara 2021. imenovan je za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije,[4] a od decembra 2021. je upravnik Narodne biblioteke Srbije. Kao upravnik Narodne biblioteke Srbije, zalaže se za obnovu Biblioteke na Kosančićevom vencu.[5] Književni rad Objavio je prvu priču u Književnom magazinu 1978. kad mu je bilo 18 godina i prvu knjigu 1981. kad je imao 21 godinu. Kao student postaje ko-osnivač književne grupe Beogradska Manufaktura Snova. Objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Njegova najpoznatija dela su romani Tesla, portret među maskama, Milenijum u Beogradu i Venecija i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.[6] Roman Tesla, portret među maskama ima čak 16 prevoda, a Milenijum u Beogradu 7 prevoda. Francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu „Femina“ za najbolji prevedeni roman na francuskom jeziku za 2008. godinu.[7] Milenijum u Beogradu zaokružuje izmene književnog stava i proznog rukopisa koje su započele još početkom 90-tih knjigom Kraj veka.[8] Njegov roman Sunce ovog dana: pismo Andriću, za veoma kratko vreme postao je ključan za razumevanje dela Vladimira Pištala. Napisao je delo koje govori istovremeno o Srbiji i Americi, razumevanju sveta pisanja i vidljivog sveta.

Muškarci koji mrze žene je prva knjiga u trilogiji Milenijum, čiji su glavni akteri neobičan par istražitelja, Mikael Blumkvist i Lizbet Salander. Kao i svake godine, i ovog prvog novembra bivšem industrijskom magnatu Henriku Vangeru za rođendan je stigao neobičan poklon – još jedan podsetnik na tajanstveni događaj iz prošlosti koji predstavlja neizdrživo breme za starca. On zato želi pokušati još jednom, pre smrti, da razreši misteriju koja ga muči decenijama... Mikael Blumkvist je jedan od vodećih švedskih ekonomskih novinara. Suvlasnik je listaMilenijum, s čijom je glavnom urednicom deo jednog ljubavnog trougla. Poznat kao beskompromisan borac za rasvetljavanje ekonomskih malverzacija, ima besprekornu karijeru i izuzetnu reputaciju. Kada bude osuđen za klevetu poznatog biznismena, naći će se na životnoj i poslovnoj prekretnici. Upravo tada dobija neočekivanu ponudu od Henrika Vangera... Može li mu prihvatanje ovog zadatka pomoći i u spasavanju Milenijuma, ali i sopstvenog kredibiliteta? Bleda i anoreksičnog izgleda, istetovirana, ošišana skoro do glave, s probušenim nosom i obrvom – Lizbet Salander je najbolji istražitelj u prestižnoj stokholmskoj firmi za obezbeđenje. Putevi poznatog novinara i ove misteriozne devojke se ukrštaju, i oni će se suočiti ne samo sa misterijom iz prošlosti već i sa anomalijama savremenog društvenog poretka, koji dovodi do izražaja najgore ljudske osobine. „Najveći švedski fenomen od grupe ABBA.” - People „Zamislite filmove Ingmara Bergmana ukrštene sa romanom Tomasa Harisa Kad jaganjci utihnu.” - USA Today „Superinteligentna mešavina priče o korporativnoj korupciji, pravnog trilera i napete psihološke drame o disfunkcionalnoj porodici.” - Maurin Korigan, Fresh Air (NPR) „Muškarci koji mrze žene je zadivljujući roman. Baš kad sam pomislio da nema ničeg novog na horizontu, pojavio se Stig Lašon sa ovom predivnom neponovljivom pričom, koja me je potpuno osvojila.” - Majkl Koneli „Sumnjam da ćete pročitati bolju knjigu ove godine.” - Val Makdermid „Tako mnogo više od običnog trilera, Muškarci koji mrze žene je sjajan roman velikih ideja. On se hvata u koštac sa pitanjima moći, korupcije, pravde dok vas vodi kroz zaplete i obrte zastrašujuće, napete misterije.” - Harlan Koben „Muškarci koji mrze žene je tolstojevska reafirmacija misterije zatvorene ’sobe’, Agata Kristi za odrasle.” - Džon Burdet Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Nakon objavljivanja prve knjige, Evropu je zahvatila milenijumanija. Čitaj dalje

Prilog istoriji američkog (neo)imperijalizma Izdavači: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića / Akademija za diplomatiju i bezbednost Biblioteka Posebna izdanja Povez: broširan Broj strana: 254 Pečatirana, veoma dobro očuvana. Savremeni svetski analitičari projektovanja modela za XXI vek i novih oblika ideološkog inženjeringa polaze od jedne nesporne činjenice: čovečanstvo je ušlo u treći milenijum sa mnoštvom nerešenih problema, bez jasne perspektive u pogledu mogućnosti njihovog rešenja. I dok jedni krajnje pesimistički gledaju na budućnost, pribegavajući povremeno biblijskim proročanstvima, poput, primera radi, Umberta Eka, koji smatra da se svet kreće jednom jedinom cilju, a to je – pakao, drugi, s nepouzdanim optimizmom, najavljuju novu ovozemaljsku ideologiju u vidu Novog svetskog poretka. Pisac ove studije Saša Marković argumentovano odbacuje oba navedena pristupa, smatrajući ih izlišnim i nerealnim. Pri tom, njega nisu povela, još manje zanela, velika imena savremene političke misli; on ih je temeljito proučio, ali je smelo krenuo sopstvenim putem, opredeljujući se za empirijski postupak u analizi savremenog sveta i njegove budućnosti. Po njegovom mišljenju, promene koje su se odigrale u društvu i u prirodi, i to na planetarnom nivou, zahtevaju novu logiku i novu naučnu metodologiju. U epicentar svoje knjige autor smelo postavlja američku neoimperijalnu politiku, koja planirano, kontinuirano i sistematično „proizvodi“ i istovremeno primenjuje političko nasilje koje vodi samo jednom cilju, a to je – apokalipsa. To je ideja vodilja koju pisac znalački razrađuje kroz tri dela svoje studije: 1. Imperijalni karakter republike; 2. Poreklo angloameričke dominacije, i 3. Multipolarnost ili izolacija Amerike. (K-162)

Emilio Đentile (Emilio Gentile) je profesor savremene istorije na Univerzitetu La Sapienza (Rim). On je jedan od najcenjenijih stručnjaka za istoriju fašizma i za religijske aspekte politike. Za doprinos proučavanju religija politike 2003. godine dobio je nagradu «Hans Sigrist», koju dodeljuje Univerzitet u Bernu. Pored ove knjige, medju Đentileova najpoznatija dela ubrajaju se: Fašizam i antifašizam (Facismo e antifasicsmo,(2000), Italijanski put u totalitarizam (La via italiana al totalitarismo, 2002), Istoričar i ličnost (Lo storico e il personaggio,2003), Fašizam. Istorija i tumačenje (Facismo. Storia e interpretazione,2005), Velika Italija. Mit nacije u XX veku (La Grande Italia. Il mito della nazione nel XX secolo, 2006) i Demokratija Boga. Američka religija u doba straha i terora (La democrazia di Dio. La religione americana ne’ era dell’ impero et del terrore, 2006). U studiji Religije politike Đentile se bavi fenomenom sakralizacije politike, gde on razlikuje dva glavna oblika: civilne religije, koje bi mogle da se usklade sa vrednostima demokratskog društva, i političke religije, svojstvene autoritarnim, totalitarnim ili integrističkim političkim režimima. Pored Uvoda, knjiga ima sledeća poglavlja: I. Religija-nedođija? Surogat religije? Nova religija?II. Građanske religije i političke religije. Od demokratskih revolucija do totalitarnih revolucija.III. Eklezija Levijatana. Totalitarizam i politička religija.IV. Najezda idola. Hrišćani protiv totalitarnih religija.V. Ka trećem milenijumu. Sakralizacija politike u novim i starim državama i VI. Religije politike. Definicije, distinkcije, preciziranja. Naslov: Religije politike: između demokratije i totalitarizma Izdavač: Biblioteka XX vek Strana: 292 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7562-083-9

,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. U specifičnom duhovnom kaleidoskopu vrte se sećanja, razgovori, utisci, komentari, mišljenja, osvrti, prikazi, stihovi i kratke priče. Sve to pokreću i prožimaju snažna i iskrena osećanja, koja tu i tamo stidljivo proviruju, ponegde štrče u poluironičnim opaskama, a negde se hrabro ispoljavaju i zadržavaju pravo da traju: „Hvatamo se za smeh kao za sigurnosni pojas i uokvirujemo sliku za srećan put i dugo sećanje.” To je neverovatno zanimljiv spoj; sve diše ujednačeno: sećanje na četvorogodišnju @bocvenu koja glumi da pliva, razgovor sa 82-godišnjom tetkom o radnim akcijama, društvena klima i muzika osamdestih, bombardovanje „na pragu milenijuma, usred Evrope”, ljubavni i neljubavni slučajevi, tihi odlasci s ovog sveta, knjige, biblioteke i škola, đaci i bivši đaci, maturske večeri, putovanja i iznad svega i u svemu tome ljudi, tako različiti i tako voljeni. Zar ima još dobrote, milosti, saosećanja, radoznalosti i otkrovenja? Ima. Sve što treba je da okrenemo prvi list.” Marina Barović, profesorka, književnica i pesnikinja Povez knjige : mek Strana : 225 Format knjige : 14 × 21 cm Pismo : l atinica

,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. U specifičnom duhovnom kaleidoskopu vrte se sećanja, razgovori, utisci, komentari, mišljenja, osvrti, prikazi, stihovi i kratke priče. Sve to pokreću i prožimaju snažna i iskrena osećanja, koja tu i tamo stidljivo proviruju, ponegde štrče u poluironičnim opaskama, a negde se hrabro ispoljavaju i zadržavaju pravo da traju: „Hvatamo se za smeh kao za sigurnosni pojas i uokvirujemo sliku za srećan put i dugo sećanje.” To je neverovatno zanimljiv spoj; sve diše ujednačeno: sećanje na četvorogodišnju @bocvenu koja glumi da pliva, razgovor sa 82-godišnjom tetkom o radnim akcijama, društvena klima i muzika osamdestih, bombardovanje „na pragu milenijuma, usred Evrope”, ljubavni i neljubavni slučajevi, tihi odlasci s ovog sveta, knjige, biblioteke i škola, đaci i bivši đaci, maturske večeri, putovanja i iznad svega i u svemu tome ljudi, tako različiti i tako voljeni. Zar ima još dobrote, milosti, saosećanja, radoznalosti i otkrovenja? Ima. Sve što treba je da okrenemo prvi list.” Marina Barović, profesorka, književnica i pesnikinja Povez knjige : mek Strana : 225 Format knjige : 14 × 21 cm Pismo : l atinica

Опис Уводне напомене РАТ И МУЧНИНА Ако хоћеш да се оклизнеш, да испаднеш надобудан или смешан, онда ћеш у депресивној расправи о крају другог миленијума изговорити омрзнуту реченицу: Ја сам то знао. Ако, дакле, кажеш: Знао сам да ће се друга Југославија распасти, знао сам да ће бити рата. Неомиљени постају они што су све унапред знали, и говорили, а нико их није слушао. Новинар је лишен тог ризика и муке, јер све што зна написао је и објавио. постоје библиотеке и новинске документације, постоје датуми, а објављено се не може ни поправити ни покварити накнандним паметовањем и закључивањем. Оно што сам ја знао о предстојећој пропасти комунистичке државе објављено је у неколико листова (већином у НИН-у) и неколико књига. Немам права било шта од тога да мењам и отклањам, осим штампарских грешака, али имам обавезу, чини ми се, да испишем нека објашњења о добу и приликама у колима су текстови настали …

Уводне напомене РАТ И МУЧНИНА Ако хоћеш да се оклизнеш, да испаднеш надобудан или смешан, онда ћеш у депресивној расправи о крају другог миленијума изговорити омрзнуту реченицу: Ја сам то знао. Ако, дакле, кажеш: Знао сам да ће се друга Југославија распасти, знао сам да ће бити рата. Неомиљени постају они што су све унапред знали, и говорили, а нико их није слушао. Новинар је лишен тог ризика и муке, јер све што зна написао је и објавио. постоје библиотеке и новинске документације, постоје датуми, а објављено се не може ни поправити ни покварити накнандним паметовањем и закључивањем. Оно што сам ја знао о предстојећој пропасти комунистичке државе објављено је у неколико листова (већином у НИН-у) и неколико књига. Немам права било шта од тога да мењам и отклањам, осим штампарских грешака, али имам обавезу, чини ми се, да испишем нека објашњења о добу и приликама у колима су текстови настали … Наслов: Ратни радови Издавач: Хришћанска мисао Страна: 480 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15x21 cm Година издања: 2002 ИСБН:

HELGA POL OD KLEPSIDRE DO ATOMSKOG SATA Pogovor - Danijela Stefanović Prevod - Lada Krstić Izdavač - Evoluta, Beograd Godina - 2015 270 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Polihistor ISBN - 978-86-85957-65-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrostKad je petao zakukurikaoUzde besedništva Puls je tvoj časovnikSat osvaja dan Horae canonici Instrument za merenje vremena koji baca kugleTrijumf vremenaSa svih kula izbija satSvetsko čudo u StrazburuŽiva nirnberška jaja U sredini svega nalazi se SunceOd Galileja do sata s klatnomZmajev časovnikBrojčanik sa tri krunePod zvezdom moreplovacaOd kovačnice do industrije satovaMadam Pompadur se duriVolter i družina Časovnik s kukavicom iz GlaserdorfaU kandžama sekundeKada se pojavio ručni sat? Fotografisano vremeTačnije od kretanja Zemlje U raju nisu potrebni časovniciPogovorIndeks O autoru "Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pohl Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike Afrika Akad Aleksandrija Alfonso Mudri Alpi Amenemhet Amenhotep Anselmo Kenterberijski Arhimed Aristotel Astrolab Atina Bagdad Beč Benedikt Nursijski Belrin Berenika Biblija Bolonja Napoleon Bonaparta Cezar Gaj Julije Džepni Sat Egipa Egipćani Evropa Firenca Galileo Galilej Grčka Vilijem Harison Hathor Herofil Heron Hiparh Holandija Indija Isus Hristos Italija Izida Javni Sat Jupiter Karlo Habzburški Flavije Kasiodor Klepsidra Kristofor Kolombo Konstantinopolj Ktesibije La Sanj London Luj Madam Pompadur Marduk Mesec Minhen Nil Nirnberg Isak Njutn Padova Pariz Peking Peščani Sat Platon Pitagora Georg Fon Pojerbah Prag Prenosivi Sat Klaudije Ptolomej Re Regiomontan Rim Rimljani Arman Žan Di Plesi Rišelje Sahat Saturn Severnjača Sicilija Stoni Sat Strazbur Sunčani Sat Šo De Fon Španija Šramberg Tomas Tampion Timoharis Toledo Tot Turci Vavilon Vavilnci Venera Marko Polije Vitruvije Vodeni Zapinjača Zemlja Zodijak Danijel Žanrišar Ženeva

„Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili…

57417) Ekehard Josef Šefel EKKEHARD , Joseph Victor von Scheffel , Naprijed Zagreb 1965 , istorijski roman, pripovijest iz deseto stoleća ; Ekehard je inspirisan životom Ekeharda II, monaha u manastiru Sent Galen na prelazu iz prvog u drugi milenijum. Fon Šefel je uzeo delove o Ekehardu II iz Casus Sancti Galli , autora Ekeharda IV i romanizovao ih u pokušaju da prikaže istorijsku sliku germanskog života 1000. godine nove ere. Кnjiga počinje prizorom epske lepote, smeštenim u pejzaž koji izaziva strahopoštovanje, ogromnih jezera i krševitih planina južne Nemačke. Elegantna vojvotkinja Hadvig, razdražljiva od dosade čak i u ovom veličanstvenom pejzažu, odlučuje da poseti manastir u kome njen rođak služi kao iguman. Međutim, kada stigne, iguman joj odbija ulazak, pozivajući se na manastirsko pravilo da žene ne smeju da dodiruju prag. Hadvig i iguman ulaze u dugu raspravu o tome da li njen autoritet ili manastirska pravila imaju prednost, a mladi, zgodan, daroviti monah po imenu Ekehard šali se da se pravilo neće prekršiti ako bi neko jednostavno preneo vojvotkinju preko praga. Iguman ozbiljno razmišlja o šali, jer je iskreno uznemiren oko toga da li da dozvoli ili ne vojvotkinji, koja je njegov krvni srodnik, njegov finansijski dobrotvor, i njegov upravni autoritet, da uđe unutra. Naređuje Ekehardu da sam odnese vojvotkinju preko praga. Mladi monah je iznenađen, ali popustljiv, a na sreću, izuzetno dominantna vojvotkinja ima zao smisao za humor. Oduševljena šalom, ona dozvoljava Ekehardu da je unese unutra, a dok on to čini, oba razigrana — ali krajnje potisnuta — mlada bića gledaju se u oči i doživljavaju snažnu privlačnost koju ni jedno ni drugo sebi neće priznati, iz privrženosti svojoj uloge monaha u celibatu i udovice čiji položaj i moć zavise od njene vernosti sećanju na svog pokojnog muža. Ekehard otkriva Hadvigi da je znalac latinskog jezika, a njegova žarka strast za „paganskim“ jezikom i njegovim klasicima rasplamsava snažnu želju u intelektualnoj vojvotkinji. Dok napušta manastir da bi se vratila kući, ona odbija igumanov tradicionalni poklon dragocenog artefakta i umesto toga mu kaže da pošalje Ekeharda u njen zamak, Hohentvil, da je nauči latinskom sa tekstom Vergilijeve Eneide. Ekehard se sa punom poslušnošću potčinjava igumanovoj zapovesti. Dok je Ekehard uzbuđen što će izaći i videti svet i postati važna osoba, on ima dirljiv trenutak oklevanja dok posećuje manastirsku biblioteku kako bi izvadio primerak Eneide. Gleda oko sebe u mnoge knjige i svitke ispisane rukopisom njegovih najdražih prijatelja, od kojih su neki mrtvi, i dirnut je osećajem da se oprašta od ovih preminulih duša na konačniji način nego ikada ranije. Na putu do Hohentviela, Ekehard stvara neprijatelje i prijatelje svojim ozbiljnim, željnim i često nadmoćnim, drskim nastupom.... odlično očuvano , tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana ,

Није лако бити књига” – тако почиње сетна и надасве комична исповест књига, „једне од само две паметне врсте које су се појавиле на овом свету”. После два и по миленијума окончава се ера руком писаних и штампаних књига. Као превазиђене, оне ишчезавају с „попришта еволуције” уступајући место дигиталним издањима. Прилика је то да саме испричају причу о свом срећнонесрећном суживоту с људима. Дуго им је у тој симбиози све изгледало идилично. Биле су ретке драгоцености о чијем се благобитју помно водило рачуна, доступне само најврлијим припадницима људског рода. А онда се, пре шестотинак година, појавило „чудовиште из Мајнца” са својим демократским изумом – штампарском машином – и све се суновратило. Књиге су почеле да се неограничено штанцују, могао је да их се по багателној цени домогне свако и, што је најгоре, да ради с њима шта му се усхте: да их скроз ижврља, да им цепа и савија листове, да их чита на најнедоличнијим местима – у једну реч, да их безмерно омаловажава и понижава. Ништа није било боље ни с институцијама које су ишле уз штампање: књиге су доживљавале књижаре као тржнице робиња, јавне библиотеке као јавне куће, антикварнице као старачке домове, улична продаја већ и да се не помиње. А када је, у новије време, све у своје руке узела индустрија књиге, катастрофа је постала неизбежна. Од књига су понајбоље живели они који их ни за живу главу не би читали: писци, књижевни агенти, власници издавачких кућа, уредници, лектори, рецензенти, критичари, чланови жирија... Свој предстојећи нестанак књиге су стога дочекале с олакшањем: није им ни место у таквом свету. Нека људима дигитална издања. Боље нису ни заслужили… Наслов: Књига Издавач: Завод за уџбенике Страна: 204 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-17-19935-5

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Nova, nekorišćena Autor - osoba Pohl, Helga, 1921-1963 = Pol, Helga, 1921-1963 Naslov Od klepsidre do atomskog sata / Helga Pol ; prevela Lada Krstić Jedinstveni naslov Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evoluta, 2015 (Beograd : 3D+) Fizički opis 269 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Krstić, Lada, prevodilac = Krstić, Lada, prevodilac Stefanović, Danijela, 1973- = Stefanović, Danijela, 1973- Zbirka Biblioteka Polihistor / Evoluta, Beograd ; knj. 12 ISBN 978-86-85957-65-9 (broš.) Napomene Prevod dela: Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike / Helga Pohl Tiraž 1.000 O autoru: str. [270] Str. 257-258: Pogovor: Vreme mereno knjigom / Danijela Stefanović Registar. Predmetne odrednice Časovnici – Istorija Časovničarstvo – Istorija Vreme – Merenje Sadržaj Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa 5 Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot 15 Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrost 28 Kad je petao zakukurikao 36 Uzde besedništva 43 Puls je tvoj časovnik 52 Sat osvaja dan 63 Horae canonici 72 Instrument za merenje vremena koji baca kugle 80 Trijumf vremena 88 Sa svih kula izbija sat 99 Svetsko čudo u Strazburu 108 Živa nirnberška jaja 115 U sredini svega nalazi se Sunce 125 Od Galileja do sata s klatnom 140 Zmajev časovnik 151 Brojčanik sa tri krune 162 Pod zvezdom moreplovaca 173 Od kovačnice do industrije satova 182 Madam Pompadur se duri 191 Volter i družina 200 Časovnik s kukavicom iz Glaserdorfa 209 U kandžama sekunde 217 Kada se pojavio ručni sat? 228 Fotografisano vreme 237 Tačnije od kretanja Zemlje 242 U raju nisu potrebni časovnici 250 Pogovor 257 Indeks 259 O autoru 270 Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. `Ima razloga da poverujemo da je merenje senke egipatskog porekla, jer je egipatska kultura bila već stara, a Grčka još nije ni imala istoriju. Egipatski sveštenici već su vekovima merili vreme, dok Grci još nisu imali ni reč za „sat”. Od najstarijih vremena učeni Grci voleli su da odlaze u Egipat, a isto su činili i kasnije, kako bi u tamošnjim školama i hramovima stekli znanje i nove podsticaje. Mladi narodi koji počinju da osvajaju zemlju i državu imaju mač i plug, ali nemaju sat. Sat je znak zrelosti, znak da je nekom narodu uspelo da opseg svog mišljenja proširi izvan granica materijalnog, te da ume vreme, nevidljivo i neuhvatljivo, da odvoji od prostora, s kojim je ono povezano u ranoj fazi racionalnog mišljenja. Sticanjem svesti o vremenu menja se i način života naroda, njegovo mišljenje i njegov odnos prema kosmosu i večnosti. Ko je jeo plod s drveta spoznaje, ne samo da zna šta je dobro, a šta zlo, nego zna i to da vreme dolazi i odlazi, te da se nikada ne vraća. To je Egipat spoznao veoma rano.`