Tvrd povez, bez pisanja, odlicna 5 Beogradska nadbiskupija - Biblioteka Treci milenijum 2010

Novosti Beograd 2006g. 800str. Milenijum biblioteka 10 Korica losija..omot

BRACA KARAMAZOVI Dostojevski Novosti Beograd 2006g. 800 str. Milenijum biblioteka 10 navlaka kao na slikama unutra ocuvana bs

MIHAIL LJERMONTOV POEZIJA / JUNAK NAŠEG DOBA DAILY PRESS PODGORICA 2005 MILENIJUM BIBLIOTEKA VIJESTI Prevodi: BLAŽO VUKIĆEVIĆ KIRIL SVINARSKI ............................................................. LATINICA TVRDE KORICE OMOT ODLIČNO

Izdavač: Novosti, Beograd Biblioteka Milenijum, knjiga 10 Prevod: Jovan Maksimović Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 799 Spolja kao na slikama. Malo potamnela po vrhu, unutra čista i veoma dobro očuvana. Roman Braća Karamazovi Fjodora Dostojevskog po mišljenju mnogih kritičara i proučavalaca njegovog dela smatra se krunom autorove spisateljske karijere. Priča o porodici Karamazov Dostojevskom je poslužila kao okosnica za izuzetan filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodnu volju, otuđenost, suparništvo i moral. Večita borba dobra i zla svevremeno je otelotvorena u likovima Fjodora Pavloviča i njegovih sinova Mitje, Ivana, Aljoše i vanbračnog sina Smerdjakova. Nakon više od jednog veka od objavljivanja ovog romana, autentičnost i psihološka rafiniranost njihovih karaktera ne prestaju da nas intrigiraju i fasciniraju. (K-87)

Izdavač: Novosti, Beograd Biblioteka Milenijum, knjiga 30 Prevod: Miloš Đorđević, Nikola Polovina Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 716 Spolja kao na slikama (malo selotejpa na omotnici). Malo potamnela po vrhu, unutra čista i veoma dobro očuvana. Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obiđe svog bolesnog rođaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, već na uobličavanju karaktera tipičnih za građansko društvo, i, pre svega, na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama oličena u slici sanatorijuma, „čarobnog brega“ koji nije samo poprište borbe između života i smrti, već i između humanističko-demokratskih i reakcionarno-autoritativnih pogleda na svet. (K-87)

Autor: Stig Lašon Povez: broširan Format: 20 Br. strana: 554 `Devojčica koja se igrala vatrom` – II deo trilogije Milenijum! Trilogija `Milenijum` je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije `Milenijum` učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Neposredno pred objavljivanje velike reportaže o trafikingu, novinar Milenijuma i njegova devojka pronađeni su mrtvi u svom stanu. Na oružju kojim je ubistvo počinjeno nalaze se otisci Lizbet Salander. Imajući u vidu njenu prošlost, policija objavljuje poternicu za Salanderovom i potraga počinje. Međutim, njoj kao da se izgubio svaki trag... Mikael Blumkvist doživljava šok kada čuje da je Lizbet Salander optužena za ubistvo njegovih prijatelja. Znajući koliko je Salanderova žestoka kada je u opasnosti, želi da je nađe pre nego što to pođe za rukom nekome drugom. Pokušavajući da sklopi slagalicu o ubistvu svojih prijatelja, odgovorni urednik Milenijuma kreće u još jednu opasnu potragu. Kroz suočavanja s okorelim kriminalcima, ali i s onima koji u zločinima učestvuju sa svojih visokih državnih položaja, Mikael Blumkvist dolazi do novih, zaprepašćujućih saznanja, a Lizbetina prošlost dobija sasvim drugačiju dimenziju. Misterija se polako rasvetljava... Devojčica koja se igrala vatrom je druga knjiga trilogije Milenijum.

Emilio Đentile (Emilio Gentile) je profesor savremene istorije na Univerzitetu La Sapienza (Rim). On je jedan od najcenjenijih stručnjaka za istoriju fašizma i za religijske aspekte politike. Za doprinos proučavanju religija politike 2003. godine dobio je nagradu «Hans Sigrist», koju dodeljuje Univerzitet u Bernu. Pored ove knjige, medju Đentileova najpoznatija dela ubrajaju se: Fašizam i antifašizam (Facismo e antifasicsmo,(2000), Italijanski put u totalitarizam (La via italiana al totalitarismo, 2002), Istoričar i ličnost (Lo storico e il personaggio,2003), Fašizam. Istorija i tumačenje (Facismo. Storia e interpretazione,2005), Velika Italija. Mit nacije u XX veku (La Grande Italia. Il mito della nazione nel XX secolo, 2006) i Demokratija Boga. Američka religija u doba straha i terora (La democrazia di Dio. La religione americana ne’ era dell’ impero et del terrore, 2006). U studiji Religije politike Đentile se bavi fenomenom sakralizacije politike, gde on razlikuje dva glavna oblika: civilne religije, koje bi mogle da se usklade sa vrednostima demokratskog društva, i političke religije, svojstvene autoritarnim, totalitarnim ili integrističkim političkim režimima. Pored Uvoda, knjiga ima sledeća poglavlja: I. Religija-nedođija? Surogat religije? Nova religija?II. Građanske religije i političke religije. Od demokratskih revolucija do totalitarnih revolucija.III. Eklezija Levijatana. Totalitarizam i politička religija.IV. Najezda idola. Hrišćani protiv totalitarnih religija.V. Ka trećem milenijumu. Sakralizacija politike u novim i starim državama i VI. Religije politike. Definicije, distinkcije, preciziranja. Naslov: Religije politike: između demokratije i totalitarizma Izdavač: Biblioteka XX vek Strana: 292 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7562-083-9

Опис Уводне напомене РАТ И МУЧНИНА Ако хоћеш да се оклизнеш, да испаднеш надобудан или смешан, онда ћеш у депресивној расправи о крају другог миленијума изговорити омрзнуту реченицу: Ја сам то знао. Ако, дакле, кажеш: Знао сам да ће се друга Југославија распасти, знао сам да ће бити рата. Неомиљени постају они што су све унапред знали, и говорили, а нико их није слушао. Новинар је лишен тог ризика и муке, јер све што зна написао је и објавио. постоје библиотеке и новинске документације, постоје датуми, а објављено се не може ни поправити ни покварити накнандним паметовањем и закључивањем. Оно што сам ја знао о предстојећој пропасти комунистичке државе објављено је у неколико листова (већином у НИН-у) и неколико књига. Немам права било шта од тога да мењам и отклањам, осим штампарских грешака, али имам обавезу, чини ми се, да испишем нека објашњења о добу и приликама у колима су текстови настали …

Opis "Dogodilo se samo od sebe - Bocvena" ,,Bez nadobudnih naravoučenija, bez zamornih citata, „Dogodilo se samo od sebe” posvećeno je nemirenju sa nametnutim konceptima. Ova knjiga je izrasla iz stalnog uzbuđenja duše pred izazovima života i u neprekidnoj je potrazi za onim što je najlepše i najvrednije u nama. U specifičnom duhovnom kaleidoskopu vrte se sećanja, razgovori, utisci, komentari, mišljenja, osvrti, prikazi, stihovi i kratke priče. Sve to pokreću i prožimaju snažna i iskrena osećanja, koja tu i tamo stidljivo proviruju, ponegde štrče u poluironičnim opaskama, a negde se hrabro ispoljavaju i zadržavaju pravo da traju: „Hvatamo se za smeh kao za sigurnosni pojas i uokvirujemo sliku za srećan put i dugo sećanje.” To je neverovatno zanimljiv spoj; sve diše ujednačeno: sećanje na četvorogodišnju @bocvenu koja glumi da pliva, razgovor sa 82-godišnjom tetkom o radnim akcijama, društvena klima i muzika osamdestih, bombardovanje „na pragu milenijuma, usred Evrope”, ljubavni i neljubavni slučajevi, tihi odlasci s ovog sveta, knjige, biblioteke i škola, đaci i bivši đaci, maturske večeri, putovanja i iznad svega i u svemu tome ljudi, tako različiti i tako voljeni. Zar ima još dobrote, milosti, saosećanja, radoznalosti i otkrovenja? Ima. Sve što treba je da okrenemo prvi list.” Marina Barović, profesorka, književnica i pesnikinja Povez knjige : mek Strana : 225 Format knjige : 14 × 21 cm Pismo : latinica

HELGA POL OD KLEPSIDRE DO ATOMSKOG SATA Pogovor - Danijela Stefanović Prevod - Lada Krstić Izdavač - Evoluta, Beograd Godina - 2015 270 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Polihistor ISBN - 978-86-85957-65-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrostKad je petao zakukurikaoUzde besedništva Puls je tvoj časovnikSat osvaja dan Horae canonici Instrument za merenje vremena koji baca kugleTrijumf vremenaSa svih kula izbija satSvetsko čudo u StrazburuŽiva nirnberška jaja U sredini svega nalazi se SunceOd Galileja do sata s klatnomZmajev časovnikBrojčanik sa tri krunePod zvezdom moreplovacaOd kovačnice do industrije satovaMadam Pompadur se duriVolter i družina Časovnik s kukavicom iz GlaserdorfaU kandžama sekundeKada se pojavio ručni sat? Fotografisano vremeTačnije od kretanja Zemlje U raju nisu potrebni časovniciPogovorIndeks O autoru "Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pohl Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike Afrika Akad Aleksandrija Alfonso Mudri Alpi Amenemhet Amenhotep Anselmo Kenterberijski Arhimed Aristotel Astrolab Atina Bagdad Beč Benedikt Nursijski Belrin Berenika Biblija Bolonja Napoleon Bonaparta Cezar Gaj Julije Džepni Sat Egipa Egipćani Evropa Firenca Galileo Galilej Grčka Vilijem Harison Hathor Herofil Heron Hiparh Holandija Indija Isus Hristos Italija Izida Javni Sat Jupiter Karlo Habzburški Flavije Kasiodor Klepsidra Kristofor Kolombo Konstantinopolj Ktesibije La Sanj London Luj Madam Pompadur Marduk Mesec Minhen Nil Nirnberg Isak Njutn Padova Pariz Peking Peščani Sat Platon Pitagora Georg Fon Pojerbah Prag Prenosivi Sat Klaudije Ptolomej Re Regiomontan Rim Rimljani Arman Žan Di Plesi Rišelje Sahat Saturn Severnjača Sicilija Stoni Sat Strazbur Sunčani Sat Šo De Fon Španija Šramberg Tomas Tampion Timoharis Toledo Tot Turci Vavilon Vavilnci Venera Marko Polije Vitruvije Vodeni Zapinjača Zemlja Zodijak Danijel Žanrišar Ženeva

Nova, nekorišćena Autor - osoba Pohl, Helga, 1921-1963 = Pol, Helga, 1921-1963 Naslov Od klepsidre do atomskog sata / Helga Pol ; prevela Lada Krstić Jedinstveni naslov Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evoluta, 2015 (Beograd : 3D+) Fizički opis 269 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Krstić, Lada, prevodilac = Krstić, Lada, prevodilac Stefanović, Danijela, 1973- = Stefanović, Danijela, 1973- Zbirka Biblioteka Polihistor / Evoluta, Beograd ; knj. 12 ISBN 978-86-85957-65-9 (broš.) Napomene Prevod dela: Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike / Helga Pohl Tiraž 1.000 O autoru: str. [270] Str. 257-258: Pogovor: Vreme mereno knjigom / Danijela Stefanović Registar. Predmetne odrednice Časovnici – Istorija Časovničarstvo – Istorija Vreme – Merenje Sadržaj Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa 5 Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot 15 Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrost 28 Kad je petao zakukurikao 36 Uzde besedništva 43 Puls je tvoj časovnik 52 Sat osvaja dan 63 Horae canonici 72 Instrument za merenje vremena koji baca kugle 80 Trijumf vremena 88 Sa svih kula izbija sat 99 Svetsko čudo u Strazburu 108 Živa nirnberška jaja 115 U sredini svega nalazi se Sunce 125 Od Galileja do sata s klatnom 140 Zmajev časovnik 151 Brojčanik sa tri krune 162 Pod zvezdom moreplovaca 173 Od kovačnice do industrije satova 182 Madam Pompadur se duri 191 Volter i družina 200 Časovnik s kukavicom iz Glaserdorfa 209 U kandžama sekunde 217 Kada se pojavio ručni sat? 228 Fotografisano vreme 237 Tačnije od kretanja Zemlje 242 U raju nisu potrebni časovnici 250 Pogovor 257 Indeks 259 O autoru 270 Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. `Ima razloga da poverujemo da je merenje senke egipatskog porekla, jer je egipatska kultura bila već stara, a Grčka još nije ni imala istoriju. Egipatski sveštenici već su vekovima merili vreme, dok Grci još nisu imali ni reč za „sat”. Od najstarijih vremena učeni Grci voleli su da odlaze u Egipat, a isto su činili i kasnije, kako bi u tamošnjim školama i hramovima stekli znanje i nove podsticaje. Mladi narodi koji počinju da osvajaju zemlju i državu imaju mač i plug, ali nemaju sat. Sat je znak zrelosti, znak da je nekom narodu uspelo da opseg svog mišljenja proširi izvan granica materijalnog, te da ume vreme, nevidljivo i neuhvatljivo, da odvoji od prostora, s kojim je ono povezano u ranoj fazi racionalnog mišljenja. Sticanjem svesti o vremenu menja se i način života naroda, njegovo mišljenje i njegov odnos prema kosmosu i večnosti. Ko je jeo plod s drveta spoznaje, ne samo da zna šta je dobro, a šta zlo, nego zna i to da vreme dolazi i odlazi, te da se nikada ne vraća. To je Egipat spoznao veoma rano.`

Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

IICS, 1974. Prvo izdanje! Retko!!! Crteži: Aleksandar Brusilovski Miroslav Josić Višnjić (Stapar kod Sombora, 15. decembar 1946 — Beograd, 8. septembar 2015[1]) bio je srpski književnik. Legat Miroslava Josića Višnjića deo je Gradske biblioteke `Karlo Bijelicki` u Somboru[2] a deo zaostavštine Josić Višnjića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru.[3] Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost).[3] Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima.[3] Bio je sekretar lista „Student“, urednik časopisa `Relations`.[3] Bio je zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi.[4] Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“.[4] Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“.[5] Bio je predsednik PANU. Njegovi radovi prevođeni su na više jezika: poljski, francuski, engleski, nemački, mađarski, holandski, italijanski, češki, slovački, bugarski i makedonski jezik. Dve njegove knjige objavljene su na poljskom, dve na engleskom i jedna na francuskom jeziku.[6] O njegovom radu objavljeno je nekoliko stotina kritičkih radova (preko 3.000 stranica), više tematskih celina u časopisima, stotine novinskih članaka, a treba pomenuti: Doktorsku tezu Marka Nedića, Proza i poetika M. Josića Višnjića (2008), Knjiga Snežane Brajović, Stvarnosne igre (2012), Magistarski rad Sonje Kapetanov, Lirski godovi (Rane pripovetke MJV) (2010), kao i pet zbornika Proza MJV (1979), Alfa i omega (1986), Trideset godina, pola veka (1996), Venac kritičkih radova (2006) i Zlatni vek Miroslava Josića Višnjića (2006). Književnik Mihajlo Pantić ga je smatrao za jednog od najboljih stilista srpske proze od 1968. do danas. Pantić navodi da je Josić Višnjić bio na tragu Velja Petrovića i Miloša Crnjanskog, sa setnim, poetizovanim ravničarskim duhom pripovedanja.[7] Lično je bio protiv ljudskih i književnih konvencija i večito u otporu prema ustaljenom sistemu.[8] Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Mađarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu.[4] Bio je oženjen Mirjanom,[4] ima troje dece (Jelena, Miroslav i Pavle) i šest unuka. Nagrade Dobitnik je velikog broja književnih nagrada među kojima su: Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Lepa Jelena, 1969. Nagrada lista „Mladost”, za roman Češka škola, 1972. NIN-ova, za knjigu Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba, 1990.[3] Borbina nagrada, , za roman Pristup u kap i seme, 1992. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Pristup u kap i seme, 1993. Nagrada „Stanislav Vinaver”, za roman Pristup u kap i seme, 1993. Andrićeva nagrada, za knjigu Novi godovi, 1998.[3] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2003. Nagrada „Todor Manojlović”, 2004. Nagrada „Račanska povelja”, 2006. Nagrada „Veljkova golubica”, 2007. Nagrada „Jovan Skerlić”, za roman Stablo Marijino, 2010. Nagrada „Svetozar Ćorović”, za knjigu pripovedaka Đurđevdan i drugi datumi, 2015. Oktobarska nagrada (Beograda i Sombora) Nagrada „Ljubiša Jocić” Dela Njegove pripovetke štampane su u tridesetak antologija i izbora u zemlji i inostranstvu. `Izabrana dela objavljena su 1995. u sedam knjiga, a u trećem milenijumu objavljena su mu Dela u pet knjiga. Sve njegove priče štampane su u jednom tomu (880 strana) pod naslovom Sabrane pripovetke (2007) Lepa Jelena, knjiga pripovedaka, (1969, 1980, 1995, 2007) Dvanaest godova, knjiga pripovedaka, (1977, 1995, 2007) Kvartet, knjiga pripovedaka, (1994, 1995, 2007) Novi godovi, knjiga pripovedaka, (1998, 2007) O dudu i grobu, knjiga pripovedaka, (2005, 2007) Priče iz trapa, knjiga pripovedaka, (2006, 2007) Đurđevdan i drugi datumi, knjiga pripovedaka, 2015) Roman o smrti Galerije, novela, (1970, 1974, 1975, 1995) Češka škola, roman, (1971, 1980, 1994, 1995) Pristup u svetlost, roman, (1975, 1980, 1983, 1993, 1995, 2002) Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba, roman, (1990, 1991, 1995, 1997, 2002) Pristup u kap i seme, roman, (1992, 1995, 1998, 2002) Svetovno trojstvo, roman, (1996, 2002) Pristup u počinak, roman, (1999, 2002) Roman bez romana, roman, (2004) Dok nas smrt ne rastavi, roman, (2004) Stablo Marijino, roman, (2008) Baron iz šaraga, roman, (2013) TBC (2002) Moje burne godine (1993, 1995, 2005) Đerdan od divana (2005) Osim sveta, pesme za decu, (1978) U drugom krugu, knjiga tekstova, (1995) Pisma srpskim piscima, knjiga tekstova, (2007) Margina, knjiga tekstova, (2010) Miloš, Crnjanski, knjiga tekstova, (2013) Dok srce kuca, knjiga tekstova, (2015) Ratna pošta, prepiska iz vremena bombardovanja (2002; drugo izdanje 2009, sa komentarima) Spomen-broj lista „Golub“, izbor za reprint, (1977) Rečima po platnu sveta, knjiga o slikaru Petru Konjoviću (1978, 1998) Optužujem, knjiga o rušenju 713 grobova u rodnom selu, (2009, sa 100 fotografija) Pisac protiv Agencije, polemička knjiga (1997) Sudanija, polemička knjiga (2002) Azbučnik prideva u srpskoj prozi 20. veka, izbor iz srpske književnosti (1991, 1995, 2007) Antologiju srpskih pripovedača 19. i 20. veka, izbor iz srpske književnosti (1999) i drugo. ZAVEŠTANjE, pesme + BIBLIOGRAFIJA MJV (oktobar 2010) CD dela MJV u 50 numerisanih primeraka (2013) Pripovetke, romani, pesme, zapisi, prevodi, tv-film Pogledaj me, nevernice, radio drame, tumačenja, album i arhiva Najlepše pripovetke M. Josića Višnjića, u izboru i sa predgovorom Milosava Tešića (2002) Češalj, monodrama Radio Beograd emitovao je njegove drame Služba oca Radoslava (1971, režija Darko Tatić) i Odbrana i propast Bodroga (1991, režija Boda Marković) Televizija Beograd više puta prikazala je njegov TV film Pogledaj me, nevernice (1974, režija Srđan Karanović)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na 5 mesta ima skromno podvucenih recenica hem. olovkom. Nista strasno. Sve ostalo uredno! Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd.

Autor - osoba Robson, Vivian E. Naslov Fiksne zvezde i sazvežda u astrologiji / Vivian Robson ; priredila Slavica Živanović ; [preveo sa engleskog Raša Sekulović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂfixed stars and constelations in astrology. srpski jezik Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis 135 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- Sekulović, Raša, 1964- = Sekulović, Raša, 1964- Zbirka Astrologija ; ǂknj. ǂ6 (broš.) Napomene Prevod dela: The fixed stars and constelations in astrology / by Vivian E. Robson Tiraž 2.000 Str. 7-8: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Astrologija PREDGOVOR Poslednjih godina predmet fiksnih zvezda i sazvežđa je pobudio zanimanje i znatiželju proučavalaca astrologije, kojima je istraživanje ovih dejstava bilo uskraćeno usled nedostatka dostupnih informacija. Većina savremenih astroloških udžbenika bez reći prelazi preko ove teme, s izuzetkom izvesnih mučnih opaski о uticaju zvezda na oslepljivanje; za ostale pojedinosti bilo je neophodno pročešljati ogroman broj starih knjiga, do kojih je teško doći i čije su cene mahom nepristupačne. Iz ovog razloga već nekoliko godina raste nasušna potreba za knjigom koja će biti posvećena isključivo astrološkom značenju zvezda i sazvežđa. Delo koje je pred vama sačinjeno je kao odgovor na tu potrebu, ne bi li popunilo najozbiljniju prazninu u astrološkoj literaturi. Prilikom sakupljanja obilja informacija koje su sabrane u ovoj knjizi, glavni cilj mi nije bio da stvorim neki kritički ili originalni spis. Poželeo sam da pred proučavaoca iznesem što kompletniji i sistematičniji prikaz svega što je ikada napisano о zvezdama sa astrološke tačke gledišta, neopterećeno izmenama i kriticizmom, kako bi ovo delo predstavljalo temelj na kojem će se izgrađivati buduća istraživanja. Stoga sam sebi dozvolio samo nekoliko ličnih opaski ili kritika. Ne tvrdim daje ova knjiga originalna, ali verujem da sadrži praktično sve stoje na ovu temu bilo objavljeno od srednjeg veka do danas i daje iscrpna u najvećoj mogućnoj meri. Nisam štedeo truda da postignem ovaj cilj, slobodno se koristeći svim izvorima informacija. Mislim da navođenje detaljne bibliografije nije neophodno, pogotovu jer bi sadržala preko dvesta naslova. Ah, smatram da bi bilo pošteno da istaknem koliko dugujem Alvidasovom delu „Nauka i ključ života” (četvrti tom), koje sadrži obilje informacija о dejstvima određenih zvezda, kao i knjizi „Nazivi zvezda i njihovo značenje” R. H. Alena, koje sam se držao kao najboljeg dostupnog autoriteta po pitanju ortografije i izvođenja imena zvezda. Kada u tekstu pominjem Ptolomeja, Vilsona, Sajmonajta, Pirsa i Balindžcra, ako nije drugačije istaknuto, mislim uvek na njihova delà „Tetrabiblos”, „Astrološki rečnik”, „Vrhunska tajna astralne filosofije”, „Udžbenik astrologije” i „Svedočanstvo zvezda”. U knjigu nisam uvrstio table ili ilustracije sazvežđa, iz prostog razloga što bi samo povećali njenu cenu, ne donoseći pritom odgovarajuću korist. Proučavaocu koji poželi da ozbiljnije obradi ovu temu biće potrebna makar neka zvezdana karta, ili, još bolje, nebeski globus – ali za uobičajene astrološke svrhe čak ni karta nije neophodna. Ako ovo delo bude podstaklo astrološko proučavanje zvezda i ohrabrilo istraživanje, cilj sa kojim je stvarano biće ispunjen. VIVIAN E. ROBSON S A D R Ž A J: - Fiksne zvezde u astronomiji - Uticaj sazvežđa - Lunarne kuće - Fiksne zvezde u natalnoj astrologiji - Uticaj fiksnih zvezda, maglina i rojeva - Fiksne zvezde u mundanoj astrologiji - Zvezde i sazvežđa u srednjevekovnoj magiji - Fiksne zvezde u astrometeorologiji Dodatak: Matematičke formule Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG41 (N)

Autor - osoba March, Marion, 1923-2001 = Marč, Marion, 1923-2001 McEvers, Joan, 1925-2009 = Makevers, Džoan, 1925-2009 Naslov Najbolji način da se nauči astrologija. Knj. 3, Analiziranje horoskopa / Marion Marč, Džoan Mekevers ; priredila Slavica Živanović ; [prevod Mira Ovanin i Gordana Sekulović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂOnly Way to Learn Astrology. srpski jezik Vrsta građe vodič Jezik srpski Godina 1990 Izdanje (2. izd.) Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1992 (Beograd : Kultura) Fizički opis 208 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- Ovanin, Mira = Ovanin, Mira Vuković-Nikolić, Gordana, 1956- = Vuković-Nikolić, Gordana, 1956- (broš.) Napomene Prevod dela: The Only Way to Learn Astrology / Marion D. March & Joan McEvers. Predmetne odrednice Astrologija PREDGOVOR Trebalo nam je pet godina da konačno završimo ovu davno obećanu knjigu о tumačenju horoskopa. Nadamo se da je vredelo čekati. Pošto ova knjiga primenjuje metodu Marčove i Makeversove, ona vas polako i sistematično uvodi u dublja saznanja i razumevanja astrologije. Iz prve knjige naučili ste osnove – znake Zodijaka, planete, kuće i neke ključne reči i ključne izraze koji vam pomažu da povezujete različite principe. U drugoj knjizi naučili smo vas da na matematički način izradite horoskop, kao i finesama koje vam pomažu da izoštrite vašu sposobnost tumačenja i naučite da pažljivije analizirate horoskope. U ovoj trećoj knjizi (iz serije od planiranih pet ili šest) i ovoga puta nudimo vam tri zasebne celine: Deo I Sadrži poslednje potrebno sredstvo za tumačenje horoskopa, vladaoce kuća. Gde je vladalac 1. kuće i šta to znači? Gde je vladalac 2. kuće i tako dalje za sve kuće i 144 moguća položaja. Da bismo ilustrovale i učinile ovo učenje zanimljivijim, prikazale smo 36 horoskopa čuvenih ljudi. Deo II Sadrži iscrpne opise četvoro čuvenih ljudi: generala Džordža Patona, pisca Ernesta Hemingveja, princeze Dijane od Velsa i medijske zvezde Barbare Strejsend. Svaki horoskop je zasnovan na različitim tehnikama tumačenja da bismo pružili izbor i slobodu u usavršava-nju vaše sopstvene veštine. Deo III Pruža metode za otkrivanje specifičnih interesantnih mesta u horoskopu, kao što su: Kakvog partnera tražim? Za koje sam zanimanje talentovana? Koje su i gde su moje fizičke slabosti? Pristup ovoj knjizi je daleko stručniji nego u prethodne dve, koje se striktno bave osnovnim astrološkim saznanjima. Pretpostavljamo da ste do sada usvojili naše ključne reči i izraze i prilagodili ih vašem rečniku, tako da vam, kada pogledate horoskop i uočite neke položaje planeta, reči nadolaze same bez gledanja u naše knjige. Ali, ako ipak ne možete bez nas i naših izraza, ne očajavajte – polako opišite četiri horoskopa iz ove knjige, pogledajte ponovo prvu i drugu knjigu da biste saznali zašto smo izabrali određene izraze a ne neke druge. U uvodu Dela II objašnjavamo metode koje smo koristili. Kada završite čitanje ove knjige bićete spremni za sledeći korak. Taj korak biće prelaz u višu, srednju i prelaznu fazu astrologije, koja uključuje analizu horoskopa za tačno određen datum u budućnosti, ili projektovanje horoskopa i korišćenje tranzita planeta, upoređivanje vašeg horoskopa sa horoskopom drage osobe i izradu zajedničkog horoskopa za vas dvoje, premeštanje vašeg horoskopa van mesta vašeg rođenja u neko drago i svetovni pristup astrologiji. Najviši stupanj Marčove i Makeversove metode obuhvata horarnu astrologiju, solarni i lunarni povratak, astrologiju zanimanja i ezoteričnu astrologiju. Kao što smo u ovim knjigama naglašavale, ponovo ističemo da ćete astrologiju naučiti samo ako duže vreme primenjujete ono što ste saznali. Pogledajte horoskope u Delu II ove knjige i proverite koliko su se vaši opisi približili našim. Još je više horoskopa u Delu I ove knjige; pogledajte ih i protumačite one koji vam se svide. Pošto su sve to horoskopi čuvenih ljudi, tačnost vaših tumačenja možete proveriti pregledom biografskog materijala koji se za većinu njih nalazi u svakoj biblioteci. Dragim rečima, RADITE koristeći ovu knjigu, nemojte je čitati površno ili kao roman. Nadamo se da ćete uživati, učeći. Džoan i Merion Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te „zvezdane poruke“ i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG13 (L)

Svedoci smo totalne vlasti novca u vremenu u kojem egzistiramo. Novac postaje fetiš kome svi teže i suludo srljaju u bezgraničnoj trci za profitom. A rezultat takvog ponašanja ogleda se u opštoj destrukciji prirode, zanemarivanju ekologije, etike i morala… Dodaju li se tome stalni sukobi (danas za naftu, sutra za vodu), organizovani kriminal, porast konzumiranja droge, slika je frapantno poražavajuća. Da li je trči ili umri jedini izbor? Dakle, nalazimo se u zoni velikog rizika, u kojoj totalna vlast novca uništava univerzalne vrednosti. Sa više znanja raste pohlepa za profitom kao bazom političke i materijalne moći. Moraju se napraviti granice rasta i granice profita! U suprotnom preti nam samouništenje! U treći milenijum čovečanstvo je ušlo sa preko šest milijardi stanovnika i tendencijom uvećanja u prvoj deceniji ovog veka za još jednu milijardu. Ovo dinamično povećanje stanovništva biće propraćeno i potrebom povećanja prirodnih resursa i hrane. Primera radi, u poslednjih 50 godina potrošnja drva za ogrev se udvostručila, potrošnja papira povećala šest puta, a potrošnja žitarica i vode tri puta. Resursa je sve manje, a svetska populacija raste nezadrživo. Borba za opstanak je sve intenzivnija, a ataci na prirodne resurse neshvatljivo dramatični i opasni. Zato je upravljanje raspoloživim resursima ključno pitanje naše budućnosti, a uradi više sa što manje resursa u maksimalno bezbednim uslovima je imperativ savremenog trenutka. U svetu i kod nas urađene su brojne studije o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti namirnica u širem smislu reči i stepenu njihove kontaminacije u kojima su izučavani izvori i putevi transfera toksičnih supstancija, način njihovog dospevanja i migracije, kao i njihov sadržaj u proizvodima biotehnologije. Iz ovih izučavanja proizašle su mere higijene zaštite biotehnologije koje treba preduzimati u procesu proizvodnje, maksimalno dozvoljene granice za pojedine toksikante, postupci i metode praćenja toksičnih supstanci u pojedinim karikama, kao i osnovni elementi za zakonodavnu regulativu u oblasti ograničavanja ili zabrane upotrebe higijenski neodgovarajućih sirovina i postupaka u procesu proizvodnje hrane. Početkom devedesetih godina prošlog veka u široku primenu je ušao preventivni koncept koji se koristi u proizvodnji hrane, kao sistem osiguranja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Ovaj koncept, poznat pod imenom Sistem analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka, razvijen je još 1959. godine za potrebe svemirskih istraživanja, a u praktičnu primenu kao integrisani sistem u procesu proizvodnje namirnica od polja i farme do trpeze u većini zapadnih zemalja uvodi se 1991. godine. Danas, u drugoj polovini prve decenije novog milenijuma, humana populacija je, kao nikad do sada, suočena sa nizom različitih zdravstvenih problema, od kojih se zbog svojih specifičnosti izdvajaju mikrobiološka i radioaktivna kontaminacija hrane. Po svojoj prirodi i trendu razvoja u budućnosti, ovi problemi imaju trajni karakter. Veliki broj činjenica ukazuje da savremenog čoveka muči problem sopstvene homeostaze. Da bi ostvario i održao sklad sa sobom i sa svetom, on mora da razluči kad da se čuva, a kad, kako i koliko da se menja. Dakle, balansiranje po tankoj žici, gde s jedne strane vreba neprilagođenost, a s druge gubljenje sopstvenog integriteta, pa čak i opstanka. Zato smo se opredelili, uvaženi čitaoci, da vas povedemo put opasnosti od radioaktivne kontaminacije, odnosno put informativnog rebalansa, jer savremeni čovek mora neprestano da vrši selekciju informacija i da pravi sopstvene prioritete. Pravilo je da je moćan onaj čovek koji uvek ima pravu informaciju, jer sa pravim informacijama isključuju se moguće manipulacije i dezorijentacije u vremenu i prostoru. Savremeni svet preplavljen je informacijama. Neke su od njih lažne, neke su pogrešne, mnoge su beskorisne ili beznačajne. Kako onda bilo ko može da zna šta je vredno da se zna? I kako, kada je potrebno da neku činjenicu, na primer, o radijaciono-higijenskom nadzoru i zaštiti saznate što pre, možete biti sigurni da je izvor informacije pouzdan a činjenica tačna? Ova publikacija pruža odgovore na ova pitanja. Ona predstavlja skup najčešće postavljanih pitanja i najkorisnijih činjenica o radijaciono-higijenskom nadzoru i zaštiti u eventualno vanrednoj radijacionoj situaciji našeg okruženja, pretapajući brda informacija rude u čisto zlato stvarnog znanja vezanog za oblast radijacione higijene i zaštite biotehnologije. U slučaju da dođe do vanredne radijacione situacije, odnosno nuklearnog akcidenta širih razmera, uzrokovanog havarijom mirnodopskog nuklearnog postrojenja (slučaj Černobilja 1986. godine) ili atomskog napada (slučaj NATO agresije na prostorima bivše SFRJ) na vas srpski poljoprivredni proizvođači-farmeri, računa se da obezbedite radijaciono-higijenski ispravnu hranu i sirovine za održavanje ekonomije naše zemlje Srbije. Dakle, to je tema o kojoj ćemo razgovarati, jer je razgovor način sporazumevanja ljudi. Pa da vas podsetimo, razgovor može biti: direktan i indirektan. Direktan, kada su sagovornici jedan naspram drugog i razmenjuju misli; rešavaju svoje nesporazume; dogovaraju se o zajedničkim aktivnostima; iskazuju svoja interesovanja, potrebe, želje, emocije; razmenjuju svoja znanja i iskustva… U takvim, direktnim razgovorima nisu značajne samo reči, već i ton kojim se one izgovaraju, izraz našeg lica ili pokreti raku, čime izražavamo i svoje raspoloženje, pa se odmah vidi da li smo i u kojoj meri zadovoljni i sagovornikom, da li nas nešto ljuti, raduje, brine ili smo rastuženi. Razgovaramo dok smo za to zainteresovani, dok nam vreme i mesto to omogućavaju. Kad prekinemo razgovor, možemo se i razići. Indirektan, kada je između sagovornika neko ili nešto: drago lice, napisana reč koja se čita (pismo, knjiga, štampa, kompjuter…), izgovorena, koja se samo čuje (telefon, radio…) ili kombinacija tih oblika (televizija). Za naš razgovor izabran je indirektan način sporazumevanja, a posrednik u tome je ova knjiga, čije su prednosti veoma značajne. Može se prihvatiti i čitati, ili jednostavno odbaciti. Ako se prihvati, razgovor se može obaviti na mestu koje je najpogodnije: u stanu, na radnom mestu ili nekom drugom mestu; bira se i vreme. Jednostavno, kad zaželite, možete da čitate ili ne čitate sve ono što je napisano, a da pri tom ne povredite sagovornika. U ovo vreme sumnjivih vrednosti, senki i privida ova knjiga posvećena je psihofizičkom i zdravstvenom statusu humane populacije u našoj Srbiji na liniji odbrane od radijacionih destruktora. Ova publikacija sadrži preporuke Laboratorije za radijacionu higijenu pri Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, koja ima referentni status u oblasti radijacione higijene i zaštite biotehnologije. Studija efekata radioaktivnih padavina na poljoprivredu je projekat u kontinuitetu – neprekidno traje. S toga, neke od datih preporuka možda će biti izmenjene u u svetlu rezultata novih radijacionih ispitivanja. Ali, bez obzira na postojanje takve mogućnosti, u ovom trenutku sadržaj ove publikacije je koncipiran na postulatima visoko edukativnog pristupa sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Kratkoročni ciljevi • Da se na krajnje jednostavan i brz način poljoprivredni proizvođači-farmeri poznaju sa mogućnošću radijacione ugroženosti i zaštite primarne poljoprivredne proizvodnje; • Da se u uslovima radioaktivne kontaminacije održi produktivnost poljoprivrednih proizvođača-farmera koristeći preventivne mere radijacione zaštite i time omogući njihov siguran status na tržištu i održi, pa čak i poboljša, njihov životni standard; i • Da se stvore uslovi za povećanje kvaliteta i bezbednosti hrane sa radijaciono-higijenskog aspekta. Dugoročni ciijevi • Održanje i povećanje profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje u uslovima akutne i hronične radioaktivne kontaminacije; • Jačanje sistema radijacione bezbednosti hrane i održivog poljoprivrednog razvoja; • Obezbeđivanje uslova za proizvodnju dovoljnih količina kvalitetne hrane sa aspekta radijaciono-higijenskog nadzora za potrebe države i izvoza; • Razvoj i edukacija farmera na metodama savremene preventivne radijacione zaštite u funkciji jačanja radijacione bezbednosti hrane; • Promovisanje radijacione zaštite zdravlja ljudi i životinja, poboljšanje radijaciono-higijenske kontrole, razvoj mera radijacione kontrole u kontekstu zaštite bilja, a sve to sa ciljem podrške radijacione bezbednosti i održanja poljoprivredne proizvodnje u vanrednim radijacionim uslovima; i • Očuvanje prirodnih resursa i životne okoline kao najvažnijeg i najjačeg proizvodnog potencijala za farmere i državu Srbiju. Predmet edukativnog pristupa je radijacioni informativni rebalans farmera, koji će se ostvariti putem odgovora na projektovana farmerska hipotetična pitanja na bazi zakona verovatnoće i dosadašnjeg iskustva iz kontakata sa javnim mnjenjem. Odgovori su koncipirani na postulatima savremene radijacione higijene i zaštite biotehnologije, od relevantnog značaja za ostvarenje nesmetanog odvijanja procesa rada primarne poljoprivredne proizvodnje, u vanrednim radijacionim uslovima i održanju kvaliteta i radijacione bezbednosti hrane. Šta je prvi korak i koja je uloga svakog poljoprivrednog proizvođača-farmera u očuvanju opšteg psihofizičkog i zdravstvenog statusa humane populacije Srbije u uslovima radioaktivne kontaminacije, odnosno pojave radioaktivnih padavina? Ova publikacija u celini je posvećena tom prvom koraku. Ali, prethodno pre iskoraka morate da odlučite da li želite da poboljšate i sačuvate svoj i tuđi psihofizički i zdravstveni status. Zatim, da to hoćete, a potom i da znate kako se to postiže. Do željenih rezultata se ne može doći ako nedostaje jedan od ova dva elementa- svejedno je da li hoćete, ali ne znate kako se to postiže, ili znate kako se to postiže, ali nećete da ta znanja primenjujete u vanrednim radijacionim uslovima. Naša uloga u ovoj publikaciji je dvostruka i vrlo teška, da određenim saznanjima i metodama, što je više-manje poznato: a) prvo, ojačamo vašu volju i pomognemo kod odluke da hoćete da očuvate i poboljšate svoj i tuđi psihofizički i zdravstveni status u vanrednim radijacionim uslovima; b) drugo, da vas usmerimo da znate kako se ta odluka može ostvariti. Zaista je vrlo teška, jer vam i jednu i drugu vrstu saznanja dajemo posrednim putem – razgovorom posredstvom ove publikacije. Vama koji sa nama razgovarate je mnogo lakše: izabrali ste nas kao sagovornike i zato čitate ovu publikaciju. Mi vas ne poznajemo, jer je razgovor posredan i ne znamo kojoj kategoriji zainteresovanih pripadate: onoj koja hoće, a ne zna kako, ili onoj koja zna kako treba, a neće. Međutim, ono što je najvažnije, bez obzira na pripadnost grupi, počnite da primenjujete sve ono što ste u ovoj publikaciji saznali. Znamo da to nije ni jednostavno, ni lako i da ne može brzo. Potrebno je da: a) menjate određene navike; b) postanete vredniji i odgovorniji prema sebi, čak i odgovorniji nego što ste to prema ostvarenju brojnih obaveza prema drugima u porodici, na radnom mestu ili zajednici u kojoj živite; c) imate vremena za sebe, kao što ga imate za sve svoje bližnje i dalje, kad volite i cenite sebe možete ceniti i druge. Budite blagosloveni i snažni, Srbi, braćo naša! Čuvajte druge od sebe, a vas će čuvati Bog. AUTORI SADRŽAJ PREDGOVOR ANALIZA OPASNOSTI I PROCENA RIZIKA SISTEMU BEZBEDNOSTI HRANE 1. SISTEMI ZA BEZBEDNOST HRANE 2. PROCES ANALIZE OPASNOSTI U HRANI 2.1. Opasnosti u hrani 2.2. Proces analize opasnosti 3. PROCES ANALIZE RIZIKA U HRANI 3.1. Procena rizika 3.2. Upravljanje rizikom 3.3. Komunikacija o riziku PRVI DEO AKTUELNA RADIJACIONA SITUACIJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I CIKLUSU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE ZNACI ZA UZBUNJIVANJE – POSTUPCI STANOVNIŠTVA 1. VAZDUŠNA OPASNOST 2. RADIJACIONO-BIOLOŠKO-HEMIJSKA (RBH) OPASNOST 3. POŽARNA OPASNOST 4. OPASNOST OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VEĆIH NEPOGODA 5. PRESTANAK OPASNOSTI UPUTSTVO O MERAMA I POSTUPCIMA U OBJEKTIMA – ZGRADAMA NA FARMI – DOMAĆINSTVU RADIOAKTIVNE PADAVINE RADIOAKTIVNOST – ŠTA JE TO? 1. Prirodna radioaktivnost 2. Veštačka radioaktivnost ŠTA SE DEŠAVA PRI ATOMSKOJ EKSPLOZIJI? ŠTA SU RADIOAKTIVNE PADAVINE? ZAŠTO SU RADIOAKTIVNE PADAVINE OPASNE? Radioaktivni jod Radioaktivni plutonijum Radioaktivni stroncijum Radioaktivni cezijum KAKO DELUJE ZRAČENJE IZ RADIOAKTIVNIH PADAVINA? KADA JE ZRAČENJE IZ RADIOAKTIVNIH PADAVINA OPASNO? Kako radijacija pogađa tkiva? KOJIM RADIOAKTIVNIM MATERIJAMA MOŽEMO BITl IZLOŽENI? ŠTA ODREĐUJE OBIM POVRŠINE ZAHVAĆENE RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? KOLIKO DUGO SU RADIOAKTIVNE PADAVINE OPASNE? KAKO DOLAZI DO POVREDA OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA? KAKO MOŽEMO KONSTATOVATI RADIOAKTIVNO ZAGADENJE? KAKO SE MOŽEMO ZAŠTITITI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA? KAKO DA ZAŠTITIMO SVOJU PORODICU I SEBE OD RADIJACIJE? KOJE PRIPREME MORAM DA OBAVIM UKOLIKO DOBIJEM UPOZORENJE O PRETNJI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA NEKOLIKO DANA UNAPRED? KAKO ĆU ZNATI DA LI RADIOAKTIVNE PADAVINE DOLAZE? ŠTA TREBA RADITI PRILIKOM UPOZORENJA NA OPASNOST OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA? Ljudi Domaće životinje Stočna hrana Voda Mašine i alat KAKO SE VODI GAZDINSTVO NA PODRUČJU KOJE JE BILO IZLOŽENO RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? Ishrana porodice – Mleko – Jaja – Krompir i korenjače – Sveže povrće – Mahunasto povrće – Biljke u periodu rasta Sprovođenje radijacione sanacije – Kratkoročna radijaciona situacija – Dugoročna radijaciona situacija RADIOAKTIVNE PADAVINE – DOMAĆE ŽIVOTINJE KAKO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA NEZAŠTIĆENU STOKU – DOMAĆE ŽIVOTINJE U POLJU, NA PAŠNJACIMA I DRUGIM OTVORENIM POVRŠINAMA? KAKO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA DOMAĆE ŽIVOTINJE U SKLONIŠTU? KAKO RADIOAKTIVNO ZRAČENJE DELUJE NA ŽIVOTINJE? KOJI SU SIMPTOMI OŠTEĆENJA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA KOD ŽIVOTINJA? KOJI JE NAJBOLJI NAČIN DA SE DOMAĆE ŽIVOTINJE ZAŠTITE OD RADIOAKTIVNE KONTAMINACIJE? KOJU VODU I HRANU MOGU DATI DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA POSLE TALOŽENJA RADIOAKTIVNIH PADAVINA? – Voda – Hrana ŠTA MOGU DA URADIM SA RADIOAKTIVNO KONTAMINIRANOM STOČNOM HRANOM? DA LI MUZNA GRLA (KRAVE, OVCE, KOZE) TREBA DA DOBIJU POSEBAN TRETMAN? KAKO DA POSTUPIM SA MUZNIM KRAVAMA? KOJE MERE TREBA PREDUZETI DA SE ZAŠTITI ŽIVINA? KAKAV JE TRETMAN SA DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA KOJE SU BILE IZLOŽENE RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? KOJE ŽIVOTINJSKE PROIZVODE JE BEZBEDNO IZNETI NA PIJACU POSLE POJAVE RADIOAKTIVNIH PADAVINA? KOLIKO DUGO ĆE BITI OPASNO KORISTITI MLEKO MUZNIH GRLA (KRAVE, OVCE, KOZE) I JAJA ŽIVINE U ČIJI SU ORGANIZAM DOSPELE RADIOAKTIVNE PADAVINE? DA LI RADIOAKTIVNE PADAVINE IMAJU UTICAJ NA UZGOJ ŽIVOTINJA? MOGU LI DA KORISTIM NASAD JAJA ŽIVINE KOJA JE BILA IZLOŽENA RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? ŠTA DA RADIM AKO DOMAĆE ŽIVOTINJE UGINU OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA? DA LI JE MOGUĆA RADIOAKTIVNA DEKONTAMINACIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA I STAJSKIH OBJEKATA KOJI SU BILI IZLOŽENI RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? RADIOAKTIVNE PADAVINE – ZEMLJIŠTE I USEVI KOJE SU NAJVAŽNIJE POSLEDICE VELIKE KOLIČINE RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA USEVIMA I LIVADAMA? KOLIKO DUGO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA OBRADIVE I NEOBRADIVE POVRŠINE? DA LI POSTOJE TRETMANI ZA SNIŽAVANJE OPASNOSTI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA ZEMLJIŠTU? – Uklanjanje useva i ostatka letine – Uklanjanje površinskog sloja zemljišta – Duboko zaoravanje zemljišta – Primena veštačkih đubriva – Promena vrste useva DA LI ĆE DOĆI DO STALNE RADIOAKTIVNE KONTAMINACIJE LIVADSKIH TRAVA? – Početni period – Dugoročna situacija DA LI ĆU IKADA MOĆI DA KORISTIM RADIOAKTIVNO KONTAMINIRANU TRAVU – STOČNU HRANU? – Samodekontaminacija – Uklanjanje površinskog sloja – Radioizotopno razblaženje KAKAV JE UTICAJ RADIOAKTIVNIH PADAVINA U SEZONI RASTA? ŠTA DA RADIM AKO SE RADIOAKTIVNE PADAVINE POJAVE NEPOSREDNO PRE BERBE? KAKO ORGANIZOVATI BERBU, ODNOSNO ŽETVU, POSLE RADIOAKTIVNIH PADAVINA? KAKO RADIOAKTIVNE PADAVINE UTIČU NA KROMPIR I KORENJAČE? KAKO RADIOAKTIVNE PADAVINE UTIČU NA NASLEDNA DEJSTVA NA ZRNO ZA SETVU? DA LI UPOTREBA RASPRŠIVAČA VODE DA OTKLONI STALOŽENE RADIOAKTIVNE PADAVINE? TREBA LI OBRADIVE POVRŠINE OBOGAĆIVATI KREČOM I ĐUBRENJEM? DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA MOJ FARMERSKI RAD? DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE SMANJITI EKONOMSKU PRODUKTIVNOST USEVA I PAŠNJAKA? DA LI MOGU DA KORISTIM VODU SA POLJA IZLOŽENOG RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? KAKAV JE UTICAJ RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA GAJENO POVRĆE? KAKVE EFEKTE IMAJU RADIOAKTIVNE PADAVINE NA VOĆE KOJE RASTE, UKLJUČUJUĆI ZELENE PLODOVE? KAKAV EFEKAT IMAJU RADIOAKTIVNE PADAVINE NA DETELINU I DRUGO KRMNO BILJE? DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE OGRANIČITI UPOTREBU BILJAKA I BILJNIH PLODOVA U ISHRANI LJUDI? KADA JE DOZVOLJEN RAD NA GAZDINSTVU? DA LI JE MOGUĆ PRELAZ NA UZGAJANJE DRUGIH VRSTA USEVA? KAKVE MERE PREDOSTROŽNOSTI TREBA DA PREDUZMU RADNICI (FARMERI) U POLJU I MEŠAONICAMA STOČNE HRANE? RADIOAKTIVNE PADAVINE – MOGUĆNOST SMANJENJA RADIOAKTIVNOSTI U KONCENTROVANIM STOČNIM HRANIVIMA ŠTA JE I ČEMU SLUŽI RADIJACIONO-HIGIJENSKI KATALOG VAŽNIJIH KOMPONENATA U PROIZVODNJI KRMNIH SMEŠA? DA LI POSTOJE I KOJI SU TO PARAMETRI RADIJACIONE SIGURNOSTI KOJI SE KORISTE PRI ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA? – Posmatrani odnos – Koeficijent nakupljanja – Faktor diskriminacije i posmatrani odnos CJ i SJ – Koeficijent zaštite – Koeficijent prelaza – doprinos aktivnosti radionuklida, doprinos stabilnih kemijskih elemenata KAKO SE ODREĐUJU PARAMETRI RADIJACIONE SIGURNOSTI U PROCESU PROIZVODNJE KRMNIH SMEŠA? DA LI JE MOGUĆE PROGNOSTIČKO MODELOVANJE U ODNOSU NA RADIOAKTIVNOST PROIZVEDENE KRMNE SMEŠE? RADIOAKTIVNE PADAVINE – JOŠ NEKOLIKO TAČAKA O ZAŠTITI ŠTA MOGU DA URADIM SADA? AKO VAM JE NA RASPOLAGANJUNEKOLIKO SATI OD DATE UZBUNE AKO IMATE NA RASPOLAGANJU NEKOLIKO MESECI OD UPOZORENJA ZA VREME I POSLE RADIOAKTIVNIH PADAVINA SKLONIŠTA OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA ZA SEOSKU POPULACIJU UOPŠTENO USLOVI ZA SKLONIŠTA SPOSOBN0ST ZGRADE DA SMANJI RADIOAKTIVNO ZRAČENJE POJAČANJA – Pojačanje spoljnih zidova – Pojačanje unutrašnjih zidova – Ojačanje plafona nad prostorijom skloništa – Ojačanje prozorskih otvora u prostoriji skloništa – Završna kontrola PRIMERI ZA OPREMANJE SKLONIŠTA U PODRUMIMA NA SELU – Opremanje skloništa u zemljanom podrumu – Opremanje skloništa u podrumu od kamena – Opremanje skloništa u podrumu od lomljenog kamena – Opremanje skloništa u podrumima sa zidovima i tavanicom od betona PODSETNIK ZA OPREMU U PRIVATNIM ZAKLONIMA I SKLONIŠTIMA VODA NAMIRNICE PRIBOR ZA JELO KUHINJSKI PRIBOR SREDSTVA ZA HIGIJENU I TOALETNI PRIBOR ODEĆA POSTELJINA PRIBOR ZA PRVU POMOĆ OSTALI PRIBOR SKLONIŠTE ZA PORODICU ZAŠTO JE KORISNO GRADITI PORODIĆNO SKLONIŠTE? KAKO IZGRADITI PORODIČNO SKLONIŠTE? – Opšte karakteristike – Konstruktivne karakteristike skloništa – Sredstva za zatvaranje otvora za kretanje OPREMANJE SKLONIŠTA MIRNODOPSKA NAMENA PROSTORIJE I RADNJE ZA OSPOSOBLJAVANJE SKLONIŠTA UPUTSTVO ZA PRIMENU MERA RADIJACIONE ZAŠTITE MERE RADIJACIONE ZAŠTITE STANOVNIŠTVA – Rana faza nuklearnog akcidenta – Međufaza nukleamog akcidenta – Kasna faza nuklearnog akcidenta MERE RADIJACIONE ZAŠTITE – Mere radijacione zaštite stočne proizvodnje • Povlačenje životinja s otvorenog prostora • Izvorišta vode za napajanje životinja • Stočna hrana na otvorenom prostoru • Zaptivanje (hermetizacija) stajskog prostora • Radioaktivna dekontaminacija domaćih životinja • Radioaktivna dekontaminacija stočne hrane – Mere radijacione zaštite biljne proizvodnje • Tehničko-tehnološke mere • Agrotehničke mere u ranoj i međufazi • Agrotehničke mere u kasnoj fazi • Radioaktivna dekontaminacija (sanacija) zemljišta • Radioaktivna dekontaminacija biljaka i biljnih plodova UPUTSTVO ZA PRIMENU – Radijaciona zastita izvorišta vode za napajanje životinja – Zaptivanje prostora za skladištenje stočne hrane – Zaptivanje stajskih objekata • Postupak hermetizacije • Obezbeđivanje mikroklimatskih uslova – Radioaktivna dekontaminacija • Radioaktivna dekontaminacija životinja • Radioaktivna dekontaminacija namirnica biljnog porekla • Radioaktivna dekontaminacija osoba DRUGI DEO PRIMENA HACCP SISTEMA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOM NADZORU PROIZVODNIH PROCESA NA FARMI Šta je to HACCP sistem? o Koje su definicije HACCP sistema od interesa u radijaciono-higijenskoj kontroli? o Radijaciono kritična kontrolna tačka o Radijaciono kritična granica o Radijacioni HACCPplan o Radijaciona opasnost o Radijaciono-higijenski naclzor o Radijaciono preventivna mera o Radijaciona verifikacija o Radijaciono odstupanje o Radijaciona korektivna mera o Radijaciono prihvatljivi nivo o Radijaciono kontrolna tačka o Radijacioni rizik o Kategorija radijacionog rizika o Radijaeiono osetljivi sastojak o Radijaciono-higijenska kontrola o Stablo odlučivanja o radijacionim kritičnim kontrolnim tačkama o Radijacioni HACCP tim o Radijacioni ciljni nivoi o Radijacioni HACCP sistem o Analiza radijacione opasnosti o Životne namirnice o Radijaciono-higijenski neispravna namirnica o Upravljanje radijacionim rizikom o Radijacioni zapis DA li POSTOJE PRINCIPI HACCP SISTEMA KOJE TREBA UVAŽAVATI U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? ANALIZA RADIJACIONE OPASNOSTI – ŠTA JE TO? KAKO SE ODREĐUJU KRITIČNE KONTROLNE TAČKE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? ŠTA SU TO KRITIČNE I OPERATIVNE GRANICE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? KAKO SE OBAVLJA NADZOR KRITIČNIH GRANICA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? ŠTA SU TO KOREKTIVNE MERE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? KAKO SE ORGANIZUJE SISTEM ČUVANJA ZAPISA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? KAKO SE OBAVLJA VERIFIKACIJA HACCP SISTEMA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI? POSTUPAK USPOSTAVLJANJA RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PROIZVODNIH PROCESA NA FARMI PRIMENOM HACCP SISTEMA POSTUPAK IZVOĐENJA STUDIJE RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PRIMENOM HACCP SISTEMA? o Tim za radijacioni HACCP sistem o Opis procesa proizvodnje do finalnog proizvoda i metoda distribucije o Izrada dijagrama toka proizvodnog procesa o Radijaciona verifikacija dijagrama toka proizvodnog procesa o Analiza radijacione opasnosti o Deflnisanje radijaciono preventivnih mera o Identifikovanje radijaciono kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnom procesu o Uspostavljanje kritičnih granica za svaku identifikovanu radijaciono kritičnu kontrolnu tačku o Definisanje zahteva za pračenje radijaciono-kritičnih kontrolnih tačcika o Definisanje radijaciono korektivnih mera o Definisanje efektivnih sistema za čuvanje radijacionih zapisa o Uvođenje postupka za radijacionu verifikaciju funkcionisanja HACCP sistema PROCEDURA IZVOĐENJA STUDIJE RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PRIMENOM HACCP SISTEMA STANDARDI RADIJACIONE BEZBEDNOSTI KAO KOMPONENTA RADIJACIONO-HIGIJENSKOG KVALITETA PRIMENOM HACCP SISTEMA ASPEKTI USPEHA I KVALITETA MEĐUNARODNI STANDARDI RADIJACIONE BEZBEDNOSTI o Osnove za izradu međunarodnih standarda o Generalna politika i primena standarda o Osnovni principi standarda o Državni propisi i infrastruktura PREGLED VAŽNIJIH MEĐUNARODNIH PROPISA o Međunarodne konvencije o Regulativa Evropske unije > Post-Chernobyl > Future accidents INTEGRACIJA RADIJACIONOG HACCP 1 TQRM ORGANIZACIONO-EKONOMSKA ANALIZA HACCP DOBRA PROIZVODAČKA PRAKSA o Osoblje o Zemljište i zgrade o Sanitarne aktivnosti o Sanitame prostorije i sanitama kontrola o Oprema i uređaji o Proizvodne operacije o Sistem upravljanja kvalitetom IZGRADNJA KUĆE HIGIJENE LISTA ZA PROVERU HIGIJENE SPECIFIČNOSTI PROIZVODNIH PROCESA OPOZIV PROIZVODA PRILOZI o Prilog A: EEC direktiva 93/43 – Član 3 – Aneks – Opšti zahtev za sve pogone prehrambene organizacije – Konkretni zahtevi u vezi sa prostorijama gde se pripremaju ili prerađuju prehrambeni proizvodi – Zahtevi u vezi sa pokretnim i/ili privremenim sredstvima (šatori, tezge, vozila za prodaju prehrambenih proizvoda i sl.), prostorijama koje se prvenstveno koriste za stanovanje, sredstvima koja se povremeno koriste za ugostiteljske potrebe i automatima za prodaju prehrambenih proizvoda – Transport – Zahtevi u vezi sa opremom – Otpaci prehrambenih proizvoda – Dovod vode – Lična higijena – Odredbe koie se odnose na prehrambene proizvode – Obuka o Prilog B: Važeća dobra proizvođačka praksa u pakovanju i čuvanju prehrambenih proizvoda – Odredbe federalnog zakona 21 – deo 110 a) Predmet odredbi b) Federalni službeni list c) Naručivanje – Deo 110 – Važeća dobra proizvođačka praksa u proizvodnji, pakovanju i čuvanju prehrambenih proizvoda a) Poglavlje A – Opšte odredbe – Definicije – Osoblje – Izuzeće b) Poglavlje B – Zgrade i prostorije – Fabrika i zemljište – Sanitarne aktivnosti – Sanitarne prostorije i kontrola c) Poglavlje C – Oprema – Oprema i uređaji d) Poglavlje D – (Rezervisano) e) Poglavlje E – Kontrola proizvodnje i procesa – Procesi i kontrola f) Poglavlje F – (Rezervisano) PROCENA ISPRAVNOSTI PROIZVODA o Potrošačka percepcija ispravnosti i kvaliteta proizvoda o Tržište ispravnim proizvodima o Ekonomski koncept procenjivanja o Procenjivanje ispravnosti proizvoda o Metode procenjivanja PRAKTIČNI PRISTUPI PRI VREDNOVANJU ISPRAVNOSTI PROIZVODA O Merenja rizika EKONOMIKA HACCP o Pretpostavljene dobiti od HACCP programa a) Alat za menadžment poslovanja b) Trgovačke dobiti o Pretpostavljeni troškovi HACCP programa a) Struktura tržišta b) Politika odluka TREĆI DEO „LABRAH“ LABORATORIJA ZA RADIJACIONU HIGIJENU AKTUELNA OVLAŠĆENJA UVERENJA O ISPRAVNOSTI NUKLEARNIH MERILA SISTEM RADIJACIONO-HIGIJENSKE KONTROLE U REPUBLICI SRBIJI 1. UPUTSTVO ZA SPROVOĐENJE RADIJACIONO-HIGIJENSKE KONTROLE 1.1. U GRANIČNOM PROMETU 1.2. U PRIMARNOJ PROIZVODNJI AKTUELNA IZDANJA – DA OSTVARITE INFORMATIVNI REBALANS KNJIGE ZA VAŠU BIBLIOTEKU Kataloški pregled knjiga CD prezentacije Kataloška specifikacija Specifikacija CD – PREZENTACIJA ZAVRŠNA REČ CURRICULUM VITAE AUTORA LITERATURA