Sadržaj: VRELO MUDROSTI ili pravila za život – Baltasar Grasijan Sa španskog originala verno i brižljivo preveo Artur Šopenhauer. Srpski prevod od Dragutina Nježića. „Vrelo mudrosti ili pravila za život “ izvod je iz dvanaest dela Baltasara Grasijana , učenog jezuite Katalonskog. Taj izvod sastavio je godine 1653. na svet izdao njegov prijatelj poznati aragonski numizmatičar i učenjak Don Vicencio Huan de Lastanosa. Od tada ovo delo prevedeno je na italijanski, francuski, engleski, latinski, madjarski i nemački jezik. Najbolji prevod je svakako Artura Šopenhauera, jer ovo je jedini srpski prevod Šopenhauerovog nemačkog prevoda španskog originala. Ovu knjigu svakako neće biti dovoljno jednom pročitati. Nju treba nositi sa sobom i uvek joj se vraćati. „Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Izvod iz dvanaest dela Valtazara Gracijana, učenog katalonskog jezuite, koje se proslavilo prevodom slavnog nemačkog filozofa Šopenhauera. Ovo je knjiga kojoj se treba stalno ponovo vraćati i napajati na izvorima njene mudrosti. VRELO MUDROSTI ili pravila za život – Baltasar Grasijan Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

HELGA POL OD KLEPSIDRE DO ATOMSKOG SATA Pogovor - Danijela Stefanović Prevod - Lada Krstić Izdavač - Evoluta, Beograd Godina - 2015 270 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Polihistor ISBN - 978-86-85957-65-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrostKad je petao zakukurikaoUzde besedništva Puls je tvoj časovnikSat osvaja dan Horae canonici Instrument za merenje vremena koji baca kugleTrijumf vremenaSa svih kula izbija satSvetsko čudo u StrazburuŽiva nirnberška jaja U sredini svega nalazi se SunceOd Galileja do sata s klatnomZmajev časovnikBrojčanik sa tri krunePod zvezdom moreplovacaOd kovačnice do industrije satovaMadam Pompadur se duriVolter i družina Časovnik s kukavicom iz GlaserdorfaU kandžama sekundeKada se pojavio ručni sat? Fotografisano vremeTačnije od kretanja Zemlje U raju nisu potrebni časovniciPogovorIndeks O autoru "Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pohl Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike Afrika Akad Aleksandrija Alfonso Mudri Alpi Amenemhet Amenhotep Anselmo Kenterberijski Arhimed Aristotel Astrolab Atina Bagdad Beč Benedikt Nursijski Belrin Berenika Biblija Bolonja Napoleon Bonaparta Cezar Gaj Julije Džepni Sat Egipa Egipćani Evropa Firenca Galileo Galilej Grčka Vilijem Harison Hathor Herofil Heron Hiparh Holandija Indija Isus Hristos Italija Izida Javni Sat Jupiter Karlo Habzburški Flavije Kasiodor Klepsidra Kristofor Kolombo Konstantinopolj Ktesibije La Sanj London Luj Madam Pompadur Marduk Mesec Minhen Nil Nirnberg Isak Njutn Padova Pariz Peking Peščani Sat Platon Pitagora Georg Fon Pojerbah Prag Prenosivi Sat Klaudije Ptolomej Re Regiomontan Rim Rimljani Arman Žan Di Plesi Rišelje Sahat Saturn Severnjača Sicilija Stoni Sat Strazbur Sunčani Sat Šo De Fon Španija Šramberg Tomas Tampion Timoharis Toledo Tot Turci Vavilon Vavilnci Venera Marko Polije Vitruvije Vodeni Zapinjača Zemlja Zodijak Danijel Žanrišar Ženeva

OČUVANA Naslov Kasandrin beleg : (iz jeresi XX veka) : roman / Čingiz Ajtmatov ; prevela s ruskog Mirjana Grbić Jedinstveni naslov Tavro Kassandrы. scc Godina 2007 Beograd : Logos, 2007 (Užice : Grafičar) 269 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Grbić, Mirjana Medenica, Vladimir, 1953- = Medenica, Vladimir, 1953- Biblioteka ǂKosmopolis (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Tavro Kassandrы / Čingiz Aйtmatov Tiraž 500 Str. 243-[270]: Kraj sveta / Vladimir Medenica Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Ajtmatov, Čingiz, 1928-2008 – Romani Kasandra iz naslova ove knjige nije ona slatka, mala, crnpurasta i bucmasta cirkuska igračica iz istoimene latino-serije, što se reprizira po x-ti put u poslednjih 20 godina, na 66 kablovskih kanala koliko ih danas imamo, đavolu hvala. Jok, to je jedna još par milenijuma starija cura, tj. kćerka Trojanskog kralja Prijama, koja se taman kao u latino seriji, drznula i odbila Apolonovu ljubav (tj. sex), pa je od dotičnoga boga darivana darom da vidi budućnost… ali da joj niko ne veruje! Čingiz Ajtmatov (kirgijski: Чыңгыз Айтматов, ruski: Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов, 12. decembar 1928 – 10. jun 2008) bio je kirgijski pisac koji je stvarao na ruskom i kirgijskom. Najpoznatija je osoba u kirgijskoj književnosti. Čingizov otac je bio Kirgiz, a majka Tatarka. Oboje su bili državni službenici u Šekeru. Godine 1937. njegov otac je optužen za „građanski nacionalizam” u Moskvi te je bio uhapšen i pogubljen 1938. Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan pretvarao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruskog carstva u republiku SSSR. Studirao je u sovjetskoj školi u Šekeru, te je nakon toga radio razne poslove. Godine 1946. je počeo da studira poljoprivredu u Biškeku, ali se kasnije prebacio na književnost u Moskvi, gde je živio od 1956. do 1958. Narednih osam godina radi za novine Pravda. Na ruskom jeziku 1952. objavljuje dve publikacije „Novine dečaka Džiuja” i „Ашым”. Njegov prvi rad objavljen u Kirgistanu je bio „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznata novela „Džamila”` (Jamila) objavljena je 1958. Dva puta je bio član žirija na Moskovskom filmskom festivalu.[2] Godine 1994. bio je član žirija na 44. Berlinskom filmskom festivalu. Ajtmatov je pretrpio zatajenje bubrega, 16. maja 2008. te je primljen u bolnicu u Nirnbergu, u Nemačkoj, gde je umro od upale pluća 10. juna 2008 u dobu od 79 godina. Nakon smrti posmrtni ostaci su preneti u Kirgistan, gde je sahranjen. Dobitnik je Austrijske državne nagrade za evropsku književnost 1993. godine. Bio je kirgistanski ambasador u Evropskoj uniji, NATO-u, Unesku i zemalja Beneluksa.

„Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili…

57417) Ekehard Josef Šefel EKKEHARD , Joseph Victor von Scheffel , Naprijed Zagreb 1965 , istorijski roman, pripovijest iz deseto stoleća ; Ekehard je inspirisan životom Ekeharda II, monaha u manastiru Sent Galen na prelazu iz prvog u drugi milenijum. Fon Šefel je uzeo delove o Ekehardu II iz Casus Sancti Galli , autora Ekeharda IV i romanizovao ih u pokušaju da prikaže istorijsku sliku germanskog života 1000. godine nove ere. Кnjiga počinje prizorom epske lepote, smeštenim u pejzaž koji izaziva strahopoštovanje, ogromnih jezera i krševitih planina južne Nemačke. Elegantna vojvotkinja Hadvig, razdražljiva od dosade čak i u ovom veličanstvenom pejzažu, odlučuje da poseti manastir u kome njen rođak služi kao iguman. Međutim, kada stigne, iguman joj odbija ulazak, pozivajući se na manastirsko pravilo da žene ne smeju da dodiruju prag. Hadvig i iguman ulaze u dugu raspravu o tome da li njen autoritet ili manastirska pravila imaju prednost, a mladi, zgodan, daroviti monah po imenu Ekehard šali se da se pravilo neće prekršiti ako bi neko jednostavno preneo vojvotkinju preko praga. Iguman ozbiljno razmišlja o šali, jer je iskreno uznemiren oko toga da li da dozvoli ili ne vojvotkinji, koja je njegov krvni srodnik, njegov finansijski dobrotvor, i njegov upravni autoritet, da uđe unutra. Naređuje Ekehardu da sam odnese vojvotkinju preko praga. Mladi monah je iznenađen, ali popustljiv, a na sreću, izuzetno dominantna vojvotkinja ima zao smisao za humor. Oduševljena šalom, ona dozvoljava Ekehardu da je unese unutra, a dok on to čini, oba razigrana — ali krajnje potisnuta — mlada bića gledaju se u oči i doživljavaju snažnu privlačnost koju ni jedno ni drugo sebi neće priznati, iz privrženosti svojoj uloge monaha u celibatu i udovice čiji položaj i moć zavise od njene vernosti sećanju na svog pokojnog muža. Ekehard otkriva Hadvigi da je znalac latinskog jezika, a njegova žarka strast za „paganskim“ jezikom i njegovim klasicima rasplamsava snažnu želju u intelektualnoj vojvotkinji. Dok napušta manastir da bi se vratila kući, ona odbija igumanov tradicionalni poklon dragocenog artefakta i umesto toga mu kaže da pošalje Ekeharda u njen zamak, Hohentvil, da je nauči latinskom sa tekstom Vergilijeve Eneide. Ekehard se sa punom poslušnošću potčinjava igumanovoj zapovesti. Dok je Ekehard uzbuđen što će izaći i videti svet i postati važna osoba, on ima dirljiv trenutak oklevanja dok posećuje manastirsku biblioteku kako bi izvadio primerak Eneide. Gleda oko sebe u mnoge knjige i svitke ispisane rukopisom njegovih najdražih prijatelja, od kojih su neki mrtvi, i dirnut je osećajem da se oprašta od ovih preminulih duša na konačniji način nego ikada ranije. Na putu do Hohentviela, Ekehard stvara neprijatelje i prijatelje svojim ozbiljnim, željnim i često nadmoćnim, drskim nastupom.... odlično očuvano , tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana ,

Dostupno je i novo izdanje rađeno u boljoj tehnologiji i vernije originalu. Miroslavljevo jevanđelje (zlatni faksimil) možete pogledati na sledećem linku: http://www.dobraknjiga.rs/sr/Istorija_mitologija/Miroslavljevo-jevandjelje-zlatno-izdanje/ Ovo FOTOTIPSKO IZDANJE je prvi pravi i potpuni faksimil najstarije srpske ćirilične knjige - Miroslavljevog jevanđelja - napisane u poslednjoj četvrtini XII veka. Štampa faksimila i pratećih knjiga završena je na Vidovdan (28. juna) u Johanesburgu, Južna Afrika, a čitav projekat je rezultat sedmogodišnjeg truda jedinstvenog tima internacionalnih eksperata: urednika, istoričara, vizantologa, konzervatora, tehnologa, štamparskih i grafičkih majstora, umetnika i zanatlija. Neposredno po izlasku iz štampe, komplet MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE - FOTOTIPSKO IZDANJE otkupile su mnoge od najznačajnijih svetskih nacionalnih i univerzitetskih biblioteka, kao što su, između ostalih: Kongresna biblioteka; Britanska biblioteka; Berlinsko-Brandenburška akademija umetnosti; Geteov institut u Minhenu; Johan Volfgang Gete Univerzitet u Frankfurtu; Austrijska nacionalna biblioteka; Aleksandrijska biblioteka... Biblioteke univerziteta Harvard; Prinston; Jel; Damberton Ouks; Oksford... Manastiri Hilandar; Ostrog; Rača na Drini; Savina; Crkva Svetog Save u Londonu; Crkva Svetog Nikole u Kotoru; Srpska crkva u San Francisku... U Beogradu je, 29. februara 2000. godine, održana velika promocija ovog izdanja, u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. Komplet se sastoji od: FAKSIMILA DVE PRATEĆE KNJIGE POVELJE O VLASNIŠTVU ZAŠTITNE LUKSUZNE KUTIJE PREDGOVOR PRIREÐIVAČA Najstariji i najlepši ćirilični spomenik srpske pismenosti, Miroslavljevo jevanđelje, nastao je u poslednjoj četvrtini XII veka. Na ovo nam ukazuju i reči, ispisane rukom jednog od pisara, koje nalazimo na poslednjoj strani knjige: "Ja, grešni Gligorije Dijak... zastavih zlatom ovo jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu..." Knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, vladao je humskom oblašću, koja je dobrim delom obuhvatala teritoriju današnje Hercegovine. Moguće je da je izradu jevanđelistara naručio povodom izgradnje svoje zadužbine, crkve sv. Petra na Limu. Ne zna se kako je i kada Jevanđelje iz Huma preneto u manastir Hilandar. O tome ne postoje nikakvi podaci, pa cak ni legenda. Jedna od pretpostavki je da ga je doneo Nemanja prilikom osnivanja manastira. Za Miroslavljevo jevanđelje srpska nauka je saznala relativno kasno, tek u drugoj polovini XIX veka. Iskušenju, kome nije odoleo ruski arhimandrit, kasnije vladika kijevski - Porfirije Uspenski - možemo da zahvalimo što je ovaj rukopis, posle sedam vekova mirovanja, privukao pažnju tadašnjih istoričara. Opčinjen lepotom knjige, Uspenski je u zimu 1845/46. godine, u samoći biblioteke manastira Hilandara, krišom isekao jedan list (folio 166; po našoj paginaciji 330-331) i preneo ga u Rusiju, gde se i danas cuva u Publičnoj biblioteci Saltikova-Šcedrina, u Petrogradu (F. p. I 83). Do pojavljivanja "petrogradskog lista", na arheološkoj izložbi u Kijevu, prošlo je 28 godina. Za to vreme o "listu srpskog jevanđelja iz XII veka" napisano je nekoliko prikaza, u kojima su se o vrednosti i lepoti njegovih ukrasa izricale najpohvalnije reči. Na kijevskoj izložbi, 1874. godine, ovaj list fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji i čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje (iako je zapravo rec o jevanđelistaru). Veliko zalaganje srpskih sveštenih krugova, kao i srpskih naučnika dovelo je do toga da mladi kralj Aleksandar I Obrenović o Uskrsu 1896. godine poseti Hilandar. Tom prilikom, on je bogato obdario manastir koji je bio u veoma teškoj situaciji, a Hilandarci su mu, za uzvrat, poklonili svoje najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevanđelje i Osnivačku povelju Simeona Nemanje, koja je u međuvremenu izgubljena. Èudnovati splet okolnosti doveo je do toga da se ovaj reprint Miroslavljevog jevanđelja pojavljuje ravno sto godina posle fotolitografskog izdanja koje je u Beču uradio Ljubomir Stojanović, velikim ličnim požrtvovanjem, a o trošku kralja Aleksandra I Obrenovića. Izdanje iz 1897. godine predstavljalo je vrhunac štampe, u odnosu na mogućnosti tehnike i finansija kojima je Stojanović raspolagao. Štampano je u 300 primeraka i sadržalo je 40 strana u koloru i u formatu koji je identičan originalu, a ostalih 320, u dve boje (crna i crvena) i na pola smanjenog formata, postavljane su po dve na stranu. Objavljivanje fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja ostao je neostvaren san mnogih priređivača i izdavača u proteklim decenijama. Iz različitih razloga, na potpuno i pravo fototipsko izdanje moralo je da se sačeka još čitav vek, pa da se, tek na kraju ovog milenijuma, knjiga prvi put pojavi verno reprodukovana, sa svim stranicama u koloru, pozlatom inicijala i rekonstrukcijom sadašnjeg poveza. O samom Miroslavljevom jevanđelju, njegovom značaju, vrednosti i istorijatu, biće reči u dve knjige koje se, u kompletu s fototipskim izdanjem, prilažu kao neophodan prateći materijal. Prva, pod naslovom Istorijat, bavi se burnom sudbinom koju je ovaj spomenik, u osam vekova dugoj istoriji imao. Ova knjiga, koja je za Srbe oduvek imala značaj posebne relikvije, preživljavala je drame jednog naroda u svim trenucima slave i poraza koje mu je istorija nametala. Posle Majskog prevrata, 1903. godine, kada je dinastiju Obrenoviča na prestolu Srbije zamenila dinastija Karadordeviča, Jevanđelje je, pod još uvek nejasnim okolnostima, nestalo, da bi se ponovo pojavilo tek 1915. U Prvom svetskom ratu, zajedno s vojskom i kraljem, pratilo je epopeju povlačenja preko bespuća Albanije. U Drugom svetskom ratu, skrivano u Užicu, zatim u manastiru Rača na Drini i konačno u sefu Narodne banke u Beogradu, izbeglo je sudbinu mnogih spaljenih i pokradenih knjiga. Danas se Jevanđelje nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Druga knjiga, pod naslovom Komentari, predstavlja najnužniji zbornik podataka i tekstova vezanih za samo Jevanđelje: katalog inicijala, redosled čitanja, način na koji su spravljane boje i pripremani listovi pergamenta srednjovekovnih knjiga, kao i nekoliko reči o oštećenjima, povezu i trenutnom stanju u kome se rukopis danas nalazi. Priređivački rad na ovom izdanju počeo je 1993. godine, prikupljanjem podataka i pretraživanjem arhivske građe o malo poznatim detaljima koji se odnose na istorijat Miroslavljevog jevanđelja, kao i poslovima vezanim za pripremu same štampe. U pripremi materijala trudili smo se da sačuvamo svaku fleku, svaku poderotinu ili oštećenje na originalu i time zabeležimo stanje u kome se Miroslavljevo jevanđelje nalazilo pre konzervacije i restauracije, sto ovom izdanju daje i dodatnu dokumentarnu vrednost. Sudeći po malobrojnim tragovima voska, Jevanđelje nije često bilo u liturgijskoj upotrebi. Vekovna briga hilandarskih monaha, kao i posebna pažnja koja mu je kasnije posvećivana, doprineli su da se rukopis održi u relativno dobrom stanju. Stoga, eventualne razlike izmedu fototipskog izdanja koje je odslikavalo stanje Jevanđelja od pre sto godina i ovog sadašnjeg mogu biti značajne za tačno utvrdivanje oštećenja nastalih u međuvremenu, kao posledica uslova pod kojima je čuvano. O kožnim povezima srednjovekovnih srpskih knjiga u našoj literaturi malo je pisano, pa je i nama ostalo da se, pored pažljive analize samog Jevanđelja, fotografija i postojeće literature, oslanjamo i na predstave knjiga na ikonama i freskama. Sudeći po tragovima na poslednjoj strani korica, da se pretpostaviti da je Jevanđelje imalo kopče sa sve tri slobodne strane knjižnog bloka, i to po dve sa strane i po jednu na gornjoj i donjoj ivici. Oblik kopči i pletenica rekonstruisan je na osnovu tipskih poveza iz perioda XII - XIV veka, jer je sadašnji povez, po mišljenju nekih istoričara, kasnijeg datuma u odnosu na rukopis. Otisci na prvoj i poslednjoj strani korica su verna reprodukcija "slepih otisaka" (utisnutih ornamenata na koži) originala, što važi i za metalne eksere i ukrase. Priređivanje ovog izdanja, kome smo se u potpunosti posvetili, svesni odgovornosti koja se pred nama nalazi, pratilo je razumevanje većine ljudi kojima smo se za pomoć obraćali, na čemu im i ovom prilikom zahvaljujemo. Čitaj dalje

Ово фототипско издање је први прави и потпуни факсимил најстарије српске ћириличне књиге - Мирослављевог јеванђеља - написане у последњој четвртини 12. века. Штампа факсимила и пратећих књига завршена је на Видовдан (28. јуна) у Јоханесбургу, Јужна Африка, а читав пројекат је резултат седмогодишњег труда јединственог тима интернационалних експерата: уредника, историчара, византолога, конзерватора, технолога, штампарских и графичких мајстора, уметника и занатлија. Непосредно по изласку из штампе, комплет МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ - ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ откупиле су многе од најзначајнијих светских националних и универзитетских библиотека, као што су, између осталих: Конгресна библиотека Британска библиотека Берлинско-Бранденбуршка академија уметности Гетеов институт у Минхену Јохан Волфганг Гете Универзитет у Франкфурту Аустријска национална библиотека Александријска библиотека… Библиотеке Универзитета: - Харвард - Принстон - Јеил - Дамбертон Оукс - Оксфорд... Манастири: - Хиландар - Острог - Рача на Дрини - Савина - Црква Светог Саве у Лондону - Црква Светог Николе у Котору - Српска црква у Сан Франциску... У Београду је 29. фебруара 2000. године одржана велика промоција овог издања, у свечаној сали Српске академије наука и уметности. Комплет се састоји од: - ФАКСИМИЛА - ДВЕ ПРАТЕЋЕ КЊИГЕ - ПОВЕЉЕ О ВЛАСНИШТВУ - ЗАШТИТНЕ ЛУКСУЗНЕ КУТИЈЕ Предговор приређивача Најстарији и најлепши ћирилични споменик српске писмености, Мирослављево јеванђеље, настао је у последњој четвртини XИИ века. На ово нам указују и речи, исписане руком једног од писара, које налазимо на последњој страни књиге: "Ја, грешни Глигорије Дијак... заставих златом ово јеванђеље великославном кнезу Мирославу, сину Завидину…" Кнез Мирослав, брат Великог жупана Стефана Немање, владао је хумском облашћу, која је добрим делом обухватала територију данашње Херцеговине. Могуће је да је израду јеванђелистара наручио поводом изградње своје задужбине, цркве св. Петра на Лиму. Не зна се како је и када Јеванђеље из Хума пренето у манастир Хиландар. О томе не постоје никакви подаци, па цак ни легенда. Једна од претпоставки је да га је донео Немања приликом оснивања манастира. За Мирослављево јеванђеље српска наука је сазнала релативно касно, тек у другој половини 19. века. Искушењу, коме није одолео руски архимандрит, касније владика кијевски - Порфирије Успенски - можемо да захвалимо што је овај рукопис, после седам векова мировања, привукао пажњу тадашњих историчара. Опчињен лепотом књиге, Успенски је у зиму 1845/46. године, у самоћи библиотеке манастира Хиландара, кришом исекао један лист (фолио 166; по нашој пагинацији 330-331) и пренео га у Русију, где се и данас цува у Публичној библиотеци Салтикова-Шцедрина, у Петрограду (Ф. п. И 83). До појављивања "петроградског листа", на археолошкој изложби у Кијеву, прошло је 28 година. За то време о "листу српског јеванђеља из 12. века" написано је неколико приказа, у којима су се о вредности и лепоти његових украса изрицале најпохвалније речи. На кијевској изложби, 1874. године, овај лист фотографише Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, који и читавом рукопису даје име Мирослављево јеванђеље (иако је заправо рец о јеванђелистару). Велико залагање српских свештених кругова, као и српских научника довело је до тога да млади краљ Александар I Обреновић о Ускрсу 1896. године посети Хиландар. Том приликом, он је богато обдарио манастир који је био у веома тешкој ситуацији, а Хиландарци су му, за узврат, поклонили своје највредније реликвије: Мирослављево јеванђеље и Оснивачку повељу Симеона Немање, која је у међувремену изгубљена. Чудновати сплет околности довео је до тога да се овај репринт Мирослављевог јеванђеља појављује равно сто година после фотолитографског издања које је у Бечу урадио Љубомир Стојановић, великим личним пожртвовањем, а о трошку краља Александра I Обреновића. Издање из 1897. године представљало је врхунац штампе, у односу на могућности технике и финансија којима је Стојановић располагао. Штампано је у 300 примерака и садржало је 40 страна у колору и у формату који је идентичан оригиналу, а осталих 320, у две боје (црна и црвена) и на пола смањеног формата, постављане су по две на страну. Објављивање фототипског издања Мирослављевог јеванђеља остао је неостварен сан многих приређивача и издавача у протеклим деценијама. Из различитих разлога, на потпуно и право фототипско издање морало је да се сачека још читав век, па да се, тек на крају овог миленијума, књига први пут појави верно репродукована, са свим страницама у колору, позлатом иницијала и реконструкцијом садашњег повеза. О самом Мирослављевом јеванђељу, његовом значају, вредности и историјату, биће речи у две књиге које се, у комплету с фототипским издањем, прилажу као неопходан пратећи материјал. Прва, под насловом Историјат, бави се бурном судбином коју је овај споменик, у осам векова дугој историји имао. Ова књига, која је за Србе одувек имала значај посебне реликвије, преживљавала је драме једног народа у свим тренуцима славе и пораза које му је историја наметала. После Мајског преврата, 1903. године, када је династију Обреновича на престолу Србије заменила династија Карадордевича, Јеванђеље је, под још увек нејасним околностима, нестало, да би се поново појавило тек 1915. У Првом светском рату, заједно с војском и краљем, пратило је епопеју повлачења преко беспућа Албаније. У Другом светском рату, скривано у Ужицу, затим у манастиру Рача на Дрини и коначно у сефу Народне банке у Београду, избегло је судбину многих спаљених и покрадених књига. Данас се Јеванђеље налази у Народном музеју у Београду. Друга књига, под насловом Коментари, представља најнужнији зборник података и текстова везаних за само Јеванђеље: каталог иницијала, редослед читања, начин на који су справљане боје и припремани листови пергамента средњовековних књига, као и неколико речи о оштећењима, повезу и тренутном стању у коме се рукопис данас налази. Приређивачки рад на овом издању почео је 1993. године, прикупљањем података и претраживањем архивске грађе о мало познатим детаљима који се односе на историјат Мирослављевог јеванђеља, као и пословима везаним за припрему саме штампе. У припреми материјала трудили смо се да сачувамо сваку флеку, сваку подеротину или оштећење на оригиналу и тиме забележимо стање у коме се Мирослављево јеванђеље налазило пре конзервације и рестаурације, сто овом издању даје и додатну документарну вредност. Судећи по малобројним траговима воска, Јеванђеље није често било у литургијској употреби. Вековна брига хиландарских монаха, као и посебна пажња која му је касније посвећивана, допринели су да се рукопис одржи у релативно добром стању. Стога, евентуалне разлике измеду фототипског издања које је одсликавало стање Јеванђеља од пре сто година и овог садашњег могу бити значајне за тачно утврдивање оштећења насталих у међувремену, као последица услова под којима је чувано. О кожним повезима средњовековних српских књига у нашој литератури мало је писано, па је и нама остало да се, поред пажљиве анализе самог Јеванђеља, фотографија и постојеће литературе, ослањамо и на представе књига на иконама и фрескама. Судећи по траговима на последњој страни корица, да се претпоставити да је Јеванђеље имало копче са све три слободне стране књижног блока, и то по две са стране и по једну на горњој и доњој ивици. Облик копчи и плетеница реконструисан је на основу типских повеза из периода 12 - 14. века, јер је садашњи повез, по мишљењу неких историчара, каснијег датума у односу на рукопис. Отисци на првој и последњој страни корица су верна репродукција "слепих отисака" (утиснутих орнамената на кожи) оригинала, што важи и за металне ексере и украсе. Приређивање овог издања, коме смо се у потпуности посветили, свесни одговорности која се пред нама налази, пратило је разумевање већине људи којима смо се за помоћ обраћали, на чему им и овом приликом захваљујемо. Филм ”Мирослављево јеванђеље” Наслов: Мирослављево јеванђеље (фототипско издање) Издавач: Dosije Страна: 299 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20,5 x 27,5 cm Година издања: 1998 ИСБН:

Није лако бити књига” – тако почиње сетна и надасве комична исповест књига, „једне од само две паметне врсте које су се појавиле на овом свету”. После два и по миленијума окончава се ера руком писаних и штампаних књига. Као превазиђене, оне ишчезавају с „попришта еволуције” уступајући место дигиталним издањима. Прилика је то да саме испричају причу о свом срећнонесрећном суживоту с људима. Дуго им је у тој симбиози све изгледало идилично. Биле су ретке драгоцености о чијем се благобитју помно водило рачуна, доступне само најврлијим припадницима људског рода. А онда се, пре шестотинак година, појавило „чудовиште из Мајнца” са својим демократским изумом – штампарском машином – и све се суновратило. Књиге су почеле да се неограничено штанцују, могао је да их се по багателној цени домогне свако и, што је најгоре, да ради с њима шта му се усхте: да их скроз ижврља, да им цепа и савија листове, да их чита на најнедоличнијим местима – у једну реч, да их безмерно омаловажава и понижава. Ништа није било боље ни с институцијама које су ишле уз штампање: књиге су доживљавале књижаре као тржнице робиња, јавне библиотеке као јавне куће, антикварнице као старачке домове, улична продаја већ и да се не помиње. А када је, у новије време, све у своје руке узела индустрија књиге, катастрофа је постала неизбежна. Од књига су понајбоље живели они који их ни за живу главу не би читали: писци, књижевни агенти, власници издавачких кућа, уредници, лектори, рецензенти, критичари, чланови жирија... Свој предстојећи нестанак књиге су стога дочекале с олакшањем: није им ни место у таквом свету. Нека људима дигитална издања. Боље нису ни заслужили… Наслов: Књига Издавач: Завод за уџбенике Страна: 204 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-17-19935-5

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 1. izdanje – 2018.god. Autor: Zoran Živković „Nije lako biti knjiga” – tako počinje setna i nadasve komična ispovest knjiga, „jedne od samo dve pametne vrste koje su se pojavile na ovom svetu”. Posle dva i po milenijuma okončava se era rukom pisanih i štampanih knjiga. Kao prevaziđene, one iščezavaju s „poprišta evolucije” ustupajući mesto digitalnim izdanjima. Prilika je to da same ispričaju priču o svom srećnonesrećnom suživotu s ljudima. Dugo im je u toj simbiozi sve izgledalo idilično. Bile su retke dragocenosti o čijem se blagobitju pomno vodilo računa, dostupne samo najvrlijim pripadnicima ljudskog roda. A onda se, pre šestotinak godina, pojavilo „čudovište iz Majnca” sa svojim demokratskim izumom – štamparskom mašinom – i sve se sunovratilo. Knjige su počele da se neograničeno štancuju, mogao je da ih se po bagatelnoj ceni domogne svako i, što je najgore, da radi s njima šta mu se ushte: da ih skroz ižvrlja, da im cepa i savija listove, da ih čita na najnedoličnijim mestima – u jednu reč, da ih bezmerno omalovažava i ponižava. Ništa nije bilo bolje ni s institucijama koje su išle uz štampanje: knjige su doživljavale knjižare kao tržnice robinja, javne biblioteke kao javne kuće, antikvarnice kao staračke domove, ulična prodaja već i da se ne pominje. A kada je, u novije vreme, sve u svoje ruke uzela industrija knjige, katastrofa je postala neizbežna. Od knjiga su ponajbolje živeli oni koji ih ni za živu glavu ne bi čitali: pisci, književni agenti, vlasnici izdavačkih kuća, urednici, lektori, recenzenti, kritičari, članovi žirija... Svoj predstojeći nestanak knjige su stoga dočekale s olakšanjem: nije im ni mesto u takvom svetu. Neka ljudima digitalna izdanja. Bolje nisu ni zaslužili… Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19935-5 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 204 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Ekehard Josef Šefel -tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana , -1965 GODINA ,ZAGREB -dobro ocuvana ,knjiga i omot su malo zuce boje od starosti ,omot je lepljen salotejpom na ivicama izvana i iznutra ,ojacano je Ekehard Josef Šefel EKKEHARD , Joseph Victor von Scheffel , Naprijed Zagreb 1965 , istorijski roman, pripovijest iz deseto stoleća ; Ekehard je inspirisan životom Ekeharda II, monaha u manastiru Sent Galen na prelazu iz prvog u drugi milenijum. Fon Šefel je uzeo delove o Ekehardu II iz Casus Sancti Galli , autora Ekeharda IV i romanizovao ih u pokušaju da prikaže istorijsku sliku germanskog života 1000. godine nove ere. Кnjiga počinje prizorom epske lepote, smeštenim u pejzaž koji izaziva strahopoštovanje, ogromnih jezera i krševitih planina južne Nemačke. Elegantna vojvotkinja Hadvig, razdražljiva od dosade čak i u ovom veličanstvenom pejzažu, odlučuje da poseti manastir u kome njen rođak služi kao iguman. Međutim, kada stigne, iguman joj odbija ulazak, pozivajući se na manastirsko pravilo da žene ne smeju da dodiruju prag. Hadvig i iguman ulaze u dugu raspravu o tome da li njen autoritet ili manastirska pravila imaju prednost, a mladi, zgodan, daroviti monah po imenu Ekehard šali se da se pravilo neće prekršiti ako bi neko jednostavno preneo vojvotkinju preko praga. Iguman ozbiljno razmišlja o šali, jer je iskreno uznemiren oko toga da li da dozvoli ili ne vojvotkinji, koja je njegov krvni srodnik, njegov finansijski dobrotvor, i njegov upravni autoritet, da uđe unutra. Naređuje Ekehardu da sam odnese vojvotkinju preko praga. Mladi monah je iznenađen, ali popustljiv, a na sreću, izuzetno dominantna vojvotkinja ima zao smisao za humor. Oduševljena šalom, ona dozvoljava Ekehardu da je unese unutra, a dok on to čini, oba razigrana — ali krajnje potisnuta — mlada bića gledaju se u oči i doživljavaju snažnu privlačnost koju ni jedno ni drugo sebi neće priznati, iz privrženosti svojoj uloge monaha u celibatu i udovice čiji položaj i moć zavise od njene vernosti sećanju na svog pokojnog muža. Ekehard otkriva Hadvigi da je znalac latinskog jezika, a njegova žarka strast za „paganskim“ jezikom i njegovim klasicima rasplamsava snažnu želju u intelektualnoj vojvotkinji. Dok napušta manastir da bi se vratila kući, ona odbija igumanov tradicionalni poklon dragocenog artefakta i umesto toga mu kaže da pošalje Ekeharda u njen zamak, Hohentvil, da je nauči latinskom sa tekstom Vergilijeve Eneide. Ekehard se sa punom poslušnošću potčinjava igumanovoj zapovesti. Dok je Ekehard uzbuđen što će izaći i videti svet i postati važna osoba, on ima dirljiv trenutak oklevanja dok posećuje manastirsku biblioteku kako bi izvadio primerak Eneide. Gleda oko sebe u mnoge knjige i svitke ispisane rukopisom njegovih najdražih prijatelja, od kojih su neki mrtvi, i dirnut je osećajem da se oprašta od ovih preminulih duša na konačniji način nego ikada ranije. Na putu do Hohentviela, Ekehard stvara neprijatelje i prijatelje svojim ozbiljnim, željnim i često nadmoćnim, drskim nastupom.... (levi ormaric , u hodniku)

ĐORĐE BOBIĆ TRAGANJE ZA GRADOM Izdavač - Orion art, Beograd Godina - 2012 224 strana 23 cm ISBN - 978-86-83305-65-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SNEŽANA RISTIĆ - Šta sve možeš u pola veka kada si arhitekta MACURAVLADIMIR - M.I.N.E.L.: NA VREME DEKADA PRVA / 1962-1972. godine Benzinska stanica / Arh. Fakultet/1962 / Nacionalna biblioteka / Skoplje / 1962 / Muzej Pounja / Bihać/1963 / Spomen kompleks / KUBA/1963 / Krematorijum / Beograd/1964 / Centar grada / Vinkovci / 1969 / Split III / Split/1969 / Ilica / Zagreb / 1970 / Urbanizam u rukama samoupravnog socijalizma /1970 / Centar grada / Niš / 1970/ Kolumbarijum i Rozarijum / Beograd/1971 / Kijevo-Kneževac / Beograd / 1971 / DEKADA DRUGA/1972-1982. godine Centar grada / Banja Luka/1972 / O odgovornosti arhitekte / 1973 / Spomen dom / Split/1973 / Naselje,,Aerodrom` / Skoplje / 1973 / Učešće javnosti u stvaranju vrednosti životne sredine / 1973 / Centar grada / Kraljevo / 1974/ KEY 4 / Jahra Kuvajt/1975/ Centar grada / Vrnjačka Banja / 1975 / KOMUNIKACIJE/1976 / Naselje Livade / Izola / 1976 / Muzej grada / Beograd/1976/ Terazijska terasa / Beograd / 1977 / Warsaw confrontations / Varšava / 1977 / Ulica Dimitrija Tucovića / Beograd/1977 / Jugodrvo / Beograd/1977 / Izložba TRAGANJE ZA GRADOM / Beograd/1978 / Marina / Misurata/1978/ Gradska četvrt / Bor/1979 / Osnovna škola / Petrovac na moru / 1979 / Srednjoškolski centar / Budva /1979/ Splav na Adi / Beograd/1980 / Strelište / Titograd/1978 / Betanija / Sarajevo /1980 / DEKADA TREĆA / 1982 - 1992. godine La Villette / Pariz / 1982 / Radionica za popravku grada / Beograd/1982 / Novi Osjek / Osijek /1983 / Gradovi bez korena Obala Dunava / Beograd / 1984/ Čaršija / Ripanj / 1985/ Centar grada / Zenica /1985/ Most za IV Milenijum / Beograd/1985/ Kako napraviti grad/1985/107 Fasada JDP / Beograd/1985/ BORKA PAVIĆEVIĆ - Ospoljena suština Novi grad / Minsk/1986/ Gradski park i IV mesna zajednica / Lazarevac /1987/ Generalni urbanistički plan / Beograd/1987/ Rudarski fakultet / Beograd /1988 / Fontana SLAP / Beograd/1989/ Gradski blok 67 / Beograd/1989/ Vračarski plato / Beograd / 1989/ Fontana kod dvora / Beograd / 1990 / Gradski blok 2 / Beograd/1990/ Hotel Moskva / Beograd/1990/ City Passage / Beograd/1991/ Cvetni trg / Beograd/1991/ Čegar / Niš / 1991/ DEKADA ČETVRTA / 1992-2002. godine Terazijska terasa / Beograd / 1992/ Industrijska zona / Železnik / 1992/ Trgovinski centar AS / Kruševac / 1993/ Mostransgaz / Moskva /1993/ TROICA / Crno more /1995/ Hotel / Jakutsk /1996/ Škrbino polje / Sarajevo /1996/ Marina Failaka / Kuvajt/1997/ Eurosalon / Beograd/1997 / MCDonald`s / Novi Beograd/1997 / Stambena zgrada / Beograd/1997/ Sajam / Kaliningrad/1998/ Turistički kompleks / Zanzibar /1998/ Denkova bašta / Beograd/1998 / GMSI / Kijev /1999/ Marina Dorćol / Beograd/2001/ DEKADA PETA /2002-2012. godine Stambena zgrada / Beograd/2002/ IMO centar u Bloku 64 / Novi Beograd/2002/ Deram / Beograd/2002/ Svetosavski trg / Beograd / 2003 / Oaza kondominijum / Beograd/2003/ Stambeni objekat / Beograd/2004/ GTC House / Novi Beograd/2004/ Pijaca Zeleni venac / Beograd/2004/ Spomenik na Slaviji / Beograd/2004/ Privredna zona / Beograd/2005/ Žitomlin / Beograd/2007/ Radni naslov:! / Beograd / 2008 / MILETA PRODANOVIĆ - Đorđe Bobić - posmatrač iz prikrajka Bajlonijeva pijaca / Beograd/2009/ Adriatic fair / Budva/2009 / Traffic control Center/Luanda/2009/ Hotel Černomorje / Soči /2010/ Beleženje po Beogradu /2010/ MIHAJLO PANTIĆ - Čitanje grada Đorđa Bobića Centar za promociju nauke / Novi Beograd / 2010 / Traganje za gradom /2012/ `Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabrani projekti i tekstovi nastali u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja. Na stranicama knjige su zabeleženi odgovori na pitanja i teme koje su iz godine u godinu, presretale Arhitektu i cilj je da čitalac kad zaklopi poslednju stranicu dokona, bez pretenzije da taj model bude i pravilo, da Arhitektura nastaje uvek neumitno zavisna od kulturnog modela, ekonomske moći i političkog opredeljenja zajednice, pravila društvenog sistema, ideoloških uzansi, estetskih normi, zatečenog nasleđa, vrednosti prirodnog okruženja i pre svega potreba ljudi i da se van toga Arhitektura ne može ni dogoditi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Tehnička i kreativna strana digitalne fotografije. Ova knjiga, koja je pred Vama, predstavlja, u izvesnom smislu, udžbenik, priručnik i mini bibliju. Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Grafika, Dizajn, Štampa Šifra Proizvoda: 1624 Poslednja cena bila je: 604 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Digitalna fotografija i PC (243) Digitalna fotografija i PC (243) Autor: Danijel Milašinović Korisnički Nivo: Svi nivoi Broj strana: 320 ISBN broj: 86-7310-260-x Izdavač originala: Kompjuter biblioteka Opis proizvoda: Digitalna fotografija i PC (243) Tehnička i kreativna strana digitalne fotografije. Ova knjiga, koja je pred Vama, predstavlja, u izvesnom smislu, udžbenik, priručnik i mini bibliju. Nadamo se da će doprineti popularizaciji fotografije u tehničkom i kreativnom smislu. Digitalna tehnologija je snažno i odlučno je zakoračila u sve oblasti ljudske delatnosti, pa i u oblast fotografije kojom je oko 150 godina vladala hemija. Sudbina koja je zadesila tehnologiju amaterskog filma zadesiće, pre ili kasnij, i klasičnu tehnologiju fotografskog filma. Pitanje je samo vremena kada će klasični fotoaparati sa filmom, nažalost ili na sreću, otići u muzejske vitrine. Za to najveću zaslugu ima razvoj digitalne tehnologije za potrebe osmatranja iz kosmosa i razvoj kompjutera i skenera. Jedna slika vredi više od hiljadu reči!!! Tu staru izreku i je mnogo puta potvrdila praksa. Fotografija, kao realni odraz stvarnosti i pouzdani svedok događaja, neumitno je ušla u pore života čoveka. Fotoaparati i kamere krstarile su nepreglednim prostranstvima vasione, tamnim dubinama okeana i stigle na tlo Meseca. Ti zaustavljeni trenuci života nalaze se svuda oko nas, od spomenara, novina, knjiga, pa do web sajtova. Fotoaparat ili foto kamera je zaista čudesan izum. Metalno-plastična spravica sa hladnim staklenim okom prenosi sve one predivne nijanse boja prirode i raspoloženja čoveka u jednom zaustavljenom trenutku. Od prve kamere opskure nije prošlo mnogo vremena, ali je fotografska tehnika i tehnologija, za razliku od slikarske, doživela veoma brz razvoj. Od glomazne nezgrapne kutije na stalku, koja je snimala na jednu staklenu ploču sa fotoosetljivim slojem, danas digitalni fotoaparat veličine kutije cigareta može da snimi nekoliko desetina, pa i stotina snimaka. Zahvaljujući fotografiji kao dokumentu i nemom svedoku, čovečanstvo je bolje upoznalo svoju prošlost, a nadamo se – u korist bolje budućnosti. Svet ispred objektiva se znatno izmenio, tehnološki je napredovao mnogo, ali čovek iza kamere nije napredovao civilizacijski - etički ni približno toliko. Objektivi kamera i danas češće snimaju tužne nego radosne događaje, jer morbidnu prirodu nekih dvonožaca više uzbuđuje nesreća nego sreća. Večna nesrazmera između čovekovog uma, svesti i svesti postaje izgleda sve veća. Uloga fotografije je upravo u tome da, između ostalog, beleži nedela ljudskog roda da bi ti snimci kao poslužili kao dokument osude u borbi za bolji svet sutrašnjice. Treći milenijum, a posebno 21. vek, je digitalno doba, doba brojeva i simbola. Razvoj digitalne kompjuterske tehnologije, posebno skenera omogućio je i ubrzao razvoj digitalnih fotoaparata. Pitanje je samo vremena, koje se meri sa jednocifrenim brojem godina, kada će preovlađujuću ulogu u gotovo svim oblastima fotografije preuzeti digitalna tehnologija. Upravo zbog toga, neophodno se upoznati sa njenim karakteristikama, mogućnostima, prednostima i nedostacima. Kratak sadržaj: Predgovor Poglavje 1: Tehnologija digitalne fotografije Poglavje 2: Digitalni fotoaparat Poglavlje 3: Kreativna digitalna fotografija Poglavlje 4: Tehnika snimanja digitalnim fotoaparatom Poglavlje 5: Motivi - objekti za snimanje Poglavlje 6: Pregledanje digitalnih snimaka na kompjuteru Poglavlje 7: Obrada digitalnih snimaka na kompjuteru Poglavlje 8: Izrada digitalnih snimaka Poglavlje 9: Pretvaranje klasičnih fotografija u digitalne Poglavje 10: Arhiviranje digitalnih snimaka i fotografija Poglavlje 11: Izbor fotoaparata, foto štampača i skenera Poglavlje 12: Isplativost digitalnih fotografija Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Grafika, Dizajn, Štampa Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Autor - osoba Clément, Olivier, 1921-2009 = Kleman, Olivije, 1921-2009 Naslov Istina će vas izbaviti : razgovori s Vaseljenskim Patrijarhom Vatrolomejem [i.e. Vartolomejem] I / Olivije Kleman ; preveo Darko Tanasković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BMG, 2000 (Beograd : BMG) Fizički opis 250 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tanasković, Darko, 1948- = Tanasković, Darko, 1948- Zbirka Biblioteka BMG Napomene Reč uz ovo izdanje / Darko Tanasković: str. 5-7 Beleška o piscu / D. T.: str. 245-247. Predmetne odrednice Vartolomej I, vaseljenski patrijarh, 1940- Pravoslavlje Stanje: posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano. Ugledni teološki pisac Olivije Kleman (Olivier Clćment) rođen je 17. novembra 1921. godine u Anianu, na jugu Francuske, u istorijskoj provinciji Langdok, „zemlji tragične verske istorije“, kako je sam zapisao. Seoska sredina, iz koje je ponikao, bila je duhovno opustošena i praktično bezverna, tako da budući posvećenik Hristove istine neposredno po rodenju nije bio čak ni kršten, a kao dete nije dobio nikakvu versku pouku. Studirao je istoriju, magistrirao tezom o klinijevskom opatu, čuvenom Petru Prečasnom (1132–1156), učio od Alfonsa Diprona, jednog od osnivača religijske antropologije, s kojim se i uključio u Pokret otpora protiv fašizma, da bi posle rata izvesno vreme predavao u pariskom liceju Luja Velikog. Objavljeni opus Olivija Klemana je impozantan i razuđen. Moguće je, ipak, uočiti dva prostrana, međusobno suštinski povezana tematska kruga: (l) istoriju, misao i život pravoslavne crkve, i (2) susretanje pravoslavlja, zapadnog hrišćanstva, modernog doba i nehrišćanskih religija. Knjiga Istina će vas izbaviti uspostavlja, prvo, istorijski i savremeni kontekst života pravoslavne crkve, da bi u njegovim koordinatama verodostojno predstavila prostore i smerove Vartolomejevog usredsređenog molitvenog, misaonog i praktičnog napora i delovanja. Poznato je da se, i u pravoslavnom i u nepravoslavnom svetu, mnogi s njime, njegovim idejama i postupcima ne slažu, a neki ga i žestoko osporavaju. To vredi i za našu duhovnu sredinu, odnosno neke krugove unutar Srpske pravoslavne crkve. Ostrašćenost i odlučnost nekih odbacivanja, kao što to često biva, nije uvek proporcionalna obaveštenosti o onome što se besprizivno odriče. I zbog toga, korisno je i na srpskom jeziku oslušnuti svedočenje jednog svakako relevantnog pastirskog glasa koji se, i na Istoku i na Zapadu, pažljivo sluša i ozbiljno uzima u obzir pri odlučivanju o sudbini savremenog uzburkanog sveta, uprkos neznatnoj ovozemaljskoj moći kojom raspolaže govornik iz oronulog Fanara, s danas kužne obale Zlatnog roga. Ali, tu je bio, i zanavek ostao, Konstantinopolj... Sadržaj: REČ UZ OVO IZDANJE PRVI DEO – OTKRIVANJE O pravoslavnoj crkvi „Vaseljenska“ patrijaršija u Carigradu Vartolomej prvi DRUGI DEO - ASPEKTI JEDNE PORUKE Shvatanje vere Mistički prilaz Preobraziti zemlju TREĆI DEO – U ISTORIJI O slobodi O ljubavi i nekim drugim temama koje zanimaju mlade Crkva i nacija O Evropi: sekularizacija i kako je prevazići ČETVRTI DEO – A DRUGI? O ekumenizmu i fanatizmu O odnosu između Pape i Sabora tokom prvog milenijuma O judaizmu O islamu i o Mediteranu O „novom dobu“, o Indiji i, naročito, o budizmu ZA KRAJ I POČETAK „Novina duha“ DODATAK Izvorni Patrijarhovi tekstovi BELEŠKA O PISCU MG43 (L)

ŽOZE SARAMAGO   BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine   Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić   Izdavač - Laguna, Beograd   Godina - 2021   306 strana   20 cm   Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga   ISBN - 978-86-521-4108-1   Povez - Broširan   Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja       SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije   OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje   NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura   DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael   JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „ No nos abandones" Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok   FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas   MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica   BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija   APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L'Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2)   MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje   JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine   JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal   AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj   SEPTEMBAR 2009. Povratak „ Formentor"   OKTOBAR 2009. Radosni dani   NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ ne“ O Mariji Žoao Pireš       Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.   JoséSaramago O caderno

Nova, nekorišćena Autor - osoba Pohl, Helga, 1921-1963 = Pol, Helga, 1921-1963 Naslov Od klepsidre do atomskog sata / Helga Pol ; prevela Lada Krstić Jedinstveni naslov Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evoluta, 2015 (Beograd : 3D+) Fizički opis 269 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Krstić, Lada, prevodilac = Krstić, Lada, prevodilac Stefanović, Danijela, 1973- = Stefanović, Danijela, 1973- Zbirka Biblioteka Polihistor / Evoluta, Beograd ; knj. 12 ISBN 978-86-85957-65-9 (broš.) Napomene Prevod dela: Wenn dein Schatten sechzehn fuss misst Berenike / Helga Pohl Tiraž 1.000 O autoru: str. [270] Str. 257-258: Pogovor: Vreme mereno knjigom / Danijela Stefanović Registar. Predmetne odrednice Časovnici – Istorija Časovničarstvo – Istorija Vreme – Merenje Sadržaj Kad tvoja senka, Bereniko, dostigne šesnaest stopa 5 Pokazivač vremena koji je stvorio bog Tot 15 Svaka kazaljka sata odaje vavilonsku mudrost 28 Kad je petao zakukurikao 36 Uzde besedništva 43 Puls je tvoj časovnik 52 Sat osvaja dan 63 Horae canonici 72 Instrument za merenje vremena koji baca kugle 80 Trijumf vremena 88 Sa svih kula izbija sat 99 Svetsko čudo u Strazburu 108 Živa nirnberška jaja 115 U sredini svega nalazi se Sunce 125 Od Galileja do sata s klatnom 140 Zmajev časovnik 151 Brojčanik sa tri krune 162 Pod zvezdom moreplovaca 173 Od kovačnice do industrije satova 182 Madam Pompadur se duri 191 Volter i družina 200 Časovnik s kukavicom iz Glaserdorfa 209 U kandžama sekunde 217 Kada se pojavio ručni sat? 228 Fotografisano vreme 237 Tačnije od kretanja Zemlje 242 U raju nisu potrebni časovnici 250 Pogovor 257 Indeks 259 O autoru 270 Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika? Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. `Ima razloga da poverujemo da je merenje senke egipatskog porekla, jer je egipatska kultura bila već stara, a Grčka još nije ni imala istoriju. Egipatski sveštenici već su vekovima merili vreme, dok Grci još nisu imali ni reč za „sat”. Od najstarijih vremena učeni Grci voleli su da odlaze u Egipat, a isto su činili i kasnije, kako bi u tamošnjim školama i hramovima stekli znanje i nove podsticaje. Mladi narodi koji počinju da osvajaju zemlju i državu imaju mač i plug, ali nemaju sat. Sat je znak zrelosti, znak da je nekom narodu uspelo da opseg svog mišljenja proširi izvan granica materijalnog, te da ume vreme, nevidljivo i neuhvatljivo, da odvoji od prostora, s kojim je ono povezano u ranoj fazi racionalnog mišljenja. Sticanjem svesti o vremenu menja se i način života naroda, njegovo mišljenje i njegov odnos prema kosmosu i večnosti. Ko je jeo plod s drveta spoznaje, ne samo da zna šta je dobro, a šta zlo, nego zna i to da vreme dolazi i odlazi, te da se nikada ne vraća. To je Egipat spoznao veoma rano.`

Knjiga Milana Skakuna „Sveta Gora Atonska Hilandar“ imala je dug i krivudav put da bi se konačno našla u rukama šireg kruga čitalaca. Prvo izdanje bilo je još 2006. godine. Hiljadu primeraka poklonjeno je Hilandaru u čijoj knjižari je rasprodano za godinu i po dana. Drugih hiljadu primeraka podeljeno je članovima Udruženja poštovalaca Svete Gore Atonske čijim prilozima je finansirano štampanje ove knjige. Nakon 17 godina, a povodom 825. godišnjice Hilandara pojavilo se, ovo, drugo, neizmenjeno izdanje. Sadržaj knjige nije podeljen na klasična poglavlja. Nakon detaljnog objašnjenja opšteg pojma monaštva navodi se da je Sveta Gora još u periodu rane antike bila naseljena mnogobožačkim stanovništvom. U srednjem veku širenjem vizantijske vlasti dolazi i do širenja hrišćanstva na Svetoj Gori, a ubrzo i do pojave eremitskog monaštva. Utemeljivačem današnjeg organizovanog monaštva na Svetoj Gori smatra se prepodobni Atanasije, osnivač Velike Lavre. Nekoliko narednih vekova proveli su Svetogorci u borbama za goli opstanak braneći se od inovernih vojski, gusara i raznih pljačkaša. Uporedo su tragali i za najboljim načinom organizovanja života u manastirima i u celokupnoj zajednici Svete Gore. Danas su svi manastiri opštežiteljni a njihova zajednica autonomna oblast u okviru Republike Grčke. Duhovna vlast nad Svetom Gorom pripada Vaseljenskoj patrijaršiji. Sledi sažet prikaz nastanka, istorijata i drugih važnih podataka o svim Svetogorskim manastirima. Izdvaja se Hilandar kome je posvećeno znatno više prostora. Osnovan 1198. godine od strane Simeona i Save ovaj manastir bio je mesto za Srbe koji su se odlučili za monaški život. Najveći procvat Hilandar doživljava za vreme vladavine kralja Milutina. U svesti Srba Hilandar se doživljava kao najveća svetinja najpre zbog svojih osnivača, Svetog Simeona i Svetog Save. Pored toga Hilandar poseduje najveću zbirku srednjevekovnog tekstila, starih ikona, povelja, jednu od najbogatijih biblioteka, najveću zbirku bogoslužbenih predmeta, najveću staru srpsku arhivu, najveću kolekciju crkvenog nameštaja, najveću kolekciju bakroreznih ploča, etnološku zbirku i zbirku predmeta primenjene umetnosti. Sve to svedoči o ravnopravnom učešću Srba u zajednici Svete Gore u kojoj je Hilandar bio ravnopravan sa grčkim, ruskim, bugarskim, gruzijskim i rumunskim manastirima. U knjizi je dat sveobuhvatan prikaz svetogorskog monaštva i ona u dobroj meri nadomešta nedostatak ove vrste literature u poslednjih 20 i više godina. Pisana je čistim jezikom i lepim stilom čime je prijemčiva širokom krugu čitalaca. Ilustrovana je brojnim fotografijama i reprodukcijama hilandarskih grafika (ukupno 136). Posebnu vrednost predstavljaju prozni tekst počivšeg akademika Vojislava Đurića pod naslovom „Srbi na svetogorskim stazama“, kao i pesme Matije Bećkovića „Bogorodica Trojeručica“ i Ljubomira Simovića „Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj“, dati na kraju knjige. Neprolaznost teme čini ovu knjigu jednako aktuelnom kao i pre 17 godina. dr Pavković Vladimir Milan Skakun, rođen je 1948. godine u Požarevcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka. Magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Visokoj turističkoj školi strukovnih studija u Beogradu, a u zvanju višeg naučnog saradnika radio u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Objavio pedeset knjiga, monografija, udžbenika, priručnika i hrestomatija i oko sedamdeset članaka u naučnim i stručnim časopisima, Jedan je od autora koncepta i inicijator pokretanja međunarodne konferencije o turizmu VІTSO, kao i EX YU konkursa za grafiku. Povodom dva milenijuma hrišćanstva, 2000. godine osnovao je Udruženje poštovalaca Svete gore Atonske i postao njen prvi predsednik.

Autor - osoba Calvino, Italo, 1923-1985 = Kalvino, Italo, 1923-1985 Naslov Ako jedne zimske noći neki putnik / Italo Calvino ; s talijanskog preveo Pavao Pavličić Jedinstveni naslov Se una notte d`inverno un viaggiatore. srpski jezik Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1981 Fizički opis 277 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Pavličić, Pavao, 1946- = Pavličić, Pavao, 1946- Zbirka Hit : biblioteka moderne literature / [Znanje, Zagreb] ; ǂkolo ǂ18, ǂsv. ǂ104 (Karton s omotom) Napomene Prevod dela: Se una notte d`inverno un viaggiatore / Italo Calvino. Stanje: omot malo iskrzan, unutra odlično očuvano. „Ako jedne zimske noći neki putnik“ jeste roman o čitanju i roman o životu. U njemu Kalvino demistifikuje sam nastanak književnog dela i ukazuje na povezanost čitaoca i dela koje čita i čitalačko razumevanje koje gradi smisao samog dela. Na taj način je izrazio jedan od glavnih poetičkih usmerenja postmodernizma, ali i otvorio neke od tema kao što je (ne)mogućnost objektivnog saznavanja stvarnosti ili slagalice kao koncepta izgradnje i života i književnog dela. Roman se može čitati kao potraga za odgovorom na večno pitanje zašto čitamo književna dela. Junaci romana, Čitatelj i Čitateljka, sreću se u knjižari, oboje sa željom da pronađu nastavak romana koji su započeli da čitaju a koji je greškom izdavačke kuće prekinut na pola, umetanjem tabaka nekog drugog romana. Avantura čitanja vodiće ovo dvoje mladih ljudi iz romana u roman, kao kroz spiralu koja se nikada ne završava. Svaki roman koji započinju da čitaju predstavljaće svojevrsnu raskrsnicu na njihovom ličnom životnom putu. Preplitanje života i književnosti očituje se u ovom romanu slikom multiplikovanih romana, čiji završetak je nedostupan junacima sve dok ne spoznaju da su oni samo junaci svih tih romana koje čitaju i da samo oni mogu da utiču na razvoj radnje i na sam (srećni) završetak kojem toliko teže. Italo Kalvino (1923–1985) je bio italijanski književnik, esejista i novinar, intelektualac koji je bio izuzetno angažovan u političkoj, građanskoj i kulturnoj sferi. Kao jedan od najvažnijih italijanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, bio je deo različitih književnih tokova, od neorealizma do postmoderne, ali uvek sa određenim odstojanjem, insistirajući na ličnom istraživanju i iskazu. Bio je privržen svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno – što se ogledalo i u njegovom pripovedanju koje se odriče moralističkog konteksta i didaktičnosti. Završio je studije književnosti u Torinu gde je diplomirao na delima Džozefa Konrada. Tokom rata bio je u partizanskom pokretu a nakon rata politički se aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi, zajedno sa Pavezeom, Vitorinijem i Natalijom Ginzburg. Kasnije napušta ovaj pokret, da bi se 1960-ih u Parizu priključio grupi OuLiPo – što utiče i na njegov pripovedački manir. Kalvinovo stvaralaštvo prošlo je raznolik književni put: od neorealističko-pustolovnog pripovedanja u romanu Staza do paukovih gnijezda (Zora, 1959), alegorijsko-bajkovite kombinatorike u trilogiji Naši preci (Paideia, 2007), preko književnih eksperimenata u kraćoj prozi Kosmikomike (Paideia, 2008) i romanima Nevidljvi gradovi (Devedesetčetvrta, 1995) i Zamak ukrštenih sudbina (Rad, 1997), sve do metanarativnog romana o čitanju i pisanju Ako jedne zimske noći neki putnik (Plato, 2001), koji ubrzo po izlasku postaje svetski bestseler. Esejističko-kritičke tekstove pisao je uporedo s pripovednim delima. U Američkim predavanjima (Bratstvo-jedinstvo, 1989) pokušao je da definiše književne vrednosti koje bi trebalo očuvati u nadolazećem milenijumu. Fakultet za medije i komunikacije radi trenutno na prevodu Kalvinovog teksta Autobiografija jednog gledaoca. MG89 (N)

Vukašin J. Ilić: SRBI OD ISKONA Mek povez, 375stana, ilustrovano, izdavač: SIPA - Beograd POSVETA AUTORA!!! BEOGRAD – U biblioteci u Vatikanu čuva se istorijska knjiga iz 16. veka dubrovačkog profesora Mavra Orbinija za koju postoji Uputstvo osoblju biblioteke u kome piše: „nedostupna za Srbe“ – polazna je činjenica knjige Vukašina Ilića koje je nadavno promovisana u Centru za kulturu Rakovica. Ta knjiga krije istinu o poreklu Srba i Hrvata, rečeno je na promociji. Knjiga „Srbi od iskona“, prema rečima književnika Milana S. Krsmanovića, je napor da se srpskom a i ostalim narodima otvore oči i ukaže na velike faksifikate „germanske Bečko-Berlinske škole prema kojima Srbi na Balkanu nisu starosedeoci, nego došljaci“. Ilić, kako kaže Krsmanović, tvrdi da su u toj lažnoj istorijskoj školi preskočeni milenijumi kako bi time bio postavljena osnova za politiku prodora nemačkog uticaja preko Balkana na Bliski istok poznatog kao politika „Drang nah osten“. -Žalosna je činjenica da istorijsku starost Srba na Balkanu i ne samo na Balkanu već na celom evroazijskom prostoru i afričkom prostoru prešućuju ne samo strani istoričari, nego i naši. To su brojne laži od kojih se pamet muti – rekao je Krsmanoivić. Recenzent Ilićeve knjige akademik Petrogradske akademije Pavle Dželetović kaže da autor nastoji da hronološkim redoledom upozna čitaoca sa stvarnim, a ne falsifikovanim istorijskim činjenicama. -Vrlo aplikativnim stilom Ilić prezentira tri izuzetno značajna svetska nalazišta Lepenski vir, Starčevo i Vinča. Ovi lokaliteti i materijali pronađeni u njima omogućili su drgačije poglede na minule civilizacije – navodi Dželetović. U knjizi „Srbi od iskona“ navode se mnogi fakti o poreklu naroda koji su svrstani u Slovene, što je pojam nastao oko šestog veka kada se okončalo formiranje germanske nacije i nemačkog jezika koji Srbi nisu mogli da razumeju pa su otuda ta, germanska plemena nazvali Nemacima tj. onima koji su nemi, dok su svi ostali narodi nastali iz jednog srpskog korena nazvani Sloveni – oni koji se međusobno razumeju tj slove. Iliće o poreklu Hrvata kaže: -O Hrvatima i njihovom poreklu još je Grk Laonik Halokondilo pisao: Prva Bela Srbija protezala se sve do Baltičkog mora do Crnog mora , a na jugozapadu do karpatskih planina, na čijem se obroncima naselilo po zlu čuveno pleme Hrvati, koji su se od Srba odvojili. Ova istina o poreklu Hravta dokazana je nedavno kada je u ipsolun hromozomima Hrvata nađeno da su oni poreklom Srbi što je u Hrvatskoj javnosti izazvalo ogorčenje i nevericu. Ove činjenice objašnjavaju zašto se u vatinskoj bilioteci krije spis Mavra Orbinija koji sadrži istinu o porekli Sreba i Hrvata i samo jedan u nizu dokaza da su Hrvati poreklom Srbi i to ne samo od 19. veka kada su u zapadnoj Hercegovini Srbi pokatoličeni nego od samog nastanka ovog plemena u davnoj prošlosti.

Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.