Varšava, 2013. 167 strana, tvrd povez, A4 format. Odlično očuvana.

Vodene boje RUS i ENG u perfektnom stanju lok81

Lepo očuvano 1930-1940 ČETVRTA DECENIJA ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1971. Veliki format, 206 ilustrovanih strana. Sadržaj : Ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam - Miodrag B. Protić Koloristički ekspresionizam četvrte decenije - Ješa Denegri Težnja izvornosti u srpskom slikarstvu između dva rata - Aleksa Čelebonović Slikari čistog oka neke težnje u hrvatskom slikarstvu četvrtog desetleća - Igor Zildić Koloristički realizam u slovenačkom slikarstvu četvrte decenije - Špelca Čopič Katalog Reprodukcije Hronologija grupnih izložbi sa bibliografijom Istorija srpske / jugoslovenske umetnosti U jednom sažetom prikazu nije moguće izložiti sve procese srpskog slikarstva 20. veka i njihove rezultate u međuzavisnosti različitih činilaca. Moguće je jedino nabrojati glavne struje, škole, pokrete i predstavnike: naznačiti skicu celine, i istaći dve osnovne epohe: do 1950. i posle 1950. Podsetimo da se srpsko (i jugoslovensko) slikarstvo s početka veka formiralo u dvema evropskim metropolama, Minhenu i Parizu, započinjući obično u prvoj i završavajući u drugoj. Želju da se posredstvom individualne postigne u Srbiji kolektivna, nacionalna sloboda moderna umetnost mogla je samo ohrabriti. Međutim, dok se akademizam pozivao na uzore `večne umetnosti`, nova umetnost - nadahnuta slobodarskim idejama prosvetiteljstva - te uzore je tek stvarala ili je trebala da ih stvori. Ali i akademizam svoje osnovno ubeđenje ars est imitatio naturae želi da uskladi bar s onim otkrićima koja su u međuvremenu postala prihvaćena. Zbog toga se oko 1900. u njemu i zapaža dvojstvo - jaka veza s tradicijom uz izvesne impresionističke novine: plenerizam, dnevna svetlost i jasna boja kao logična njena posledica. Reč je dakle o pojavi novog u okvirima starog (Beta Vukanović, 1872-1972, Marko Murat, 1864-1944, Dragomir Glišić, 1872-1957, itd.). Kao opšti stav, plenerizam, međutim, ne isključuje tadašnje posebne stavove - simbolizam i secesiju, na primer, koji se međusobno pretapaju. Pošto je secesija pokušaj nove sinteze, ona, mada upadljivih formalnih obeležja, širom definicijom (Selz) obuhvata i simbolizam, njegovo mistično verovanje da je vidljiva realnost simbol druge, nevidljive; da je bitna duhovna, romantična, tajanstvena senka stvari ne sama stvar, umbra vitae, ne vita po sebi; da je lepo dotaknuto prolaznošću i onostranim. Pošto ono što oko vidi nije samo to, već i nešto drugo, realno je, u funkciji suprotnog, irealnog i neizrecivog Leon Kojen, 1859-1934, rani period Nadežde Petrović, 1873-1915, Marko Murat, 1864-1944, Milica Glišić, 1855-1915, itd.). Česta je, međutim, i jedna drukčija sinteza tradicije i novog koja će biti osobena i za izvesne docnije težnje treće decenije: valerski sklop i gradacija, volumen, isključenje čiste boje itd. (rana dela Koste Miličevića, 1877-1920, i Milana Milovanovića, 1876-1964, Moše Pijade, 1890-1957, Ljubomira Ivanovića, 1882-1964, Borivoja Stevanovića, 1879-1976, itd.). U tom sklopu pojavio se u Srbiji i impresionizam. I to ne toliko `pariski` - iako su Milovanović i Nadežda radili i u Parizu - koliko `minhenski` gde su se - u Ažbeovoj školi - među budućim srpskim i jugoslovenskim slikarima širila nova shvatanja da bi se od 1904. ispoljila i na Prvoj jugoslovenskoj izložbi u Beogradu. Dnevnom svetlošću i ritmičkim treperenjem poteza i boja motiv nije više samo osvetljen već i rastvoren. Kosmički fluid isijava iz svih sve samostalnijih plastičkih činilaca: boje, linije, oblika. Ali je, za razliku od francuskog, srpski impresionizam sred nacionalnih borbi i ratova, ostao koliko bez heminističke opijenosti i bleska toliko i bez velegradske vreve - skrušen u blag, u patrijarhalnom, narodnom okviru (Nadežda Petrović, rana dela, kasna dela Milana Milovanovića, Koste Miličevića, Natalije Cvetković, 1888-1928, Branka Popovića, 1882-1944, i drugih). Ako je iz plenerizma zasijao impresionizam, iz impresionizma je buknuo ekspresionizam Nadežde Petrović, najznamenitijeg slikara epohe, koji stvara koliko po diktatu `unutrašnje neophodnosti` i duha vremena toliko i po diktatu posebnih srpskih društvenih prilika. Upoznavši dela Van Goga, Munka i Kandinskog, uvela je brz, silovit način slikanja a time i novu koncepciju vremena kao zbira trajanja svakog pojedinačnog poteza, uz to i posebnu `lokalnu boju`, čak etnografsku crtu. Posle potresa koje je doneo Prvi svetski rat, duhovna klima se iz osnova menja: umesto `svetlosti slobode` i čiste boje - `konstruktivna` i `sintetična` forma. Ali uprkos tom opštem svojstvu umetnost treće decenije jeste protivurečna: s jedne strane, vekovni grčko-rimski ideal podržavanja odbacuje, s druge ga - ponovo prihvata; tradiciju žestoko osporava, ali je svojom težnjom k sintezi i vaskrsava. Ispoljio se dakle spektar od avangardizma do tradicionalizma: od `Jugo-dade`, `Zenita` i nadrealizma (Dragan Aleksić, Ljubomir Micić, Marko Ristić, itd.), čiji se aktivitet sve češće navodi i u stranim istorijama i monografijama kao integralni deo ovih pokreta - do sezanizma, postkubizma, ekspresionizma oblika i neoklasicizma. Istovremeno se nastoji balkanizovati `Dada`, suprotstaviti Istok Zapadu, srušiti `barnumska` evropska civilizacija (zenitizam) i produžiti evropeizacija Balkana. Zajednički imenitelj tih suprotnih pogleda jeste, međutim, čvrst oblik, koji je impresionizam bio razorio. Težili su mu umetnici koji su išli za Sezanom. Sezan se pojavljuje ne samo kao ishodište već i kao utočište, omogućivši razvoj u različitim pravcima: k neokubizmu - shvatanjem slika kao sistema čistih, geometrizovanih, `apsolutnih` oblika, ka ekspresionizmu - zaokupljenošću karakterom, deformacijom predmeta i pojačavanjem oblika, k neoklasicizmu - težnjom ka apsolutnom, opštem, konačnom. Prve, početne kubističke, postkubističke i ekspresionističke radikalne težnje decenije (Jovan Bijelić, 1886-1964, Petar Dobrović, 1890-1942, i Sava Šumanović, 1896-1942) bile su ipak prolazne (naročito one avangardne) u, inače, velikim opusima svih slikara, je su se ubrzo završile inverzivno, neoklasicizmom. Sezan je, uostalom, i sam želeo da stvori `nešto solidno i trajno, kao umetnost muzeja` umetnost građena je i ugledanjem na renesansne majstore. Uopšte, u ovoj epohi `nomadizma` i ova tradicionalistička galaksija sadrži već pomenuta imena: uz Mila Milunovića, 1897-1973, Ignjata Joba, 1895-1936. (Jedino je za članove grupe `Zograf`, Vasu Pomorišca, 1893-1961 i Živorada Nastasijevića, 1893-1966, ona ostala trajno utočište.) Krajem treće decenije tvorci `konstruktivnog`, `sintetičnog` slikarstva, prošavši kroz sve njegove stupnjeve, postali su dakle njegovi rušitelji: vraćaju se suprotnom ekspresionizmu boje i gesta (izuzetak je Milunović), nastavljaju Nadeždu. Tako Sava Šumanović, najavljujući slikara `napretka` i `povratka`, 1927. slika u Parizu Pijanu lađu, estetički sasvim suprotnu svome Skulptoru u ateljeu iz 1921. Ponavljanja Nadežde, u stvari, nema, jer su socijalna sredina, iskustva i istorijski trenutak u četvrtoj deceniji različiti. Nov ekspresionizam personalno je raznorodniji i poetički razuđeniji pa ima sva obeležja svoje osnovne poetike: zaokupljen je subjektivnom, promenljivom slikom stvarnosti i života: `čovekom sjedinjenim sa prirodom` (Van Gog); snažnim izrazom, čistom elementarnom bojom, jakom linijom i potezom; etičkim i estetičkim dilemama: In interiore homine habitet veritas (sveti Avgustin); principom `poetskog sklada` (Fry), `subjektivnog integriteta` (Read). Ali je, osim etičkog, očigledan i etnički momenat: njegovi pripadnici često lokalizuju svoje simbole, Konjović ih vezuje za Vojvodinu, Bijelić za Bosnu, Dobrović i Job za Dalmaciju, Zoran Petrović za folklor, figure u narodnim nošnjama, itd.... U odnosu na njegovu patetičnu razmahnutost, intimizam i poetski realizam suprotne su struje, nadahnute geslom vraćanja prirodi i neposrednom unutrašnjem životu. I ove dve poetike nastavljaju izvesne trenutke impresionizma, njegovu toplinu i strast mirnog života i prisustva u njemu. Poetski realizam je, međutim, više napregnut i melanholičan (Stojan Aralica, 1883-1980, Ivan Radović, 1894-1973, Nedeljko Gvozdenović, 1902-1988, Ivan Tabaković, 1898-1977, Marko Čelebonović, 1902-1987, Kosta Hakman, 1899-1961, Petar Lubarda, 1907-1970, Peđa Milosavljević, 1908-1987, Ljubiša Sokić, 1914, i drugi). Pomenimo i jednu važnu okolnost: u `ružičastoj` četvrtoj deceniji, uoči Drugog svetskog rata, srpsko slikarstvo se podelilo na `umetnost radi umetnosti` i na `umetnost radi ideje`. Poetike prve, preovlađujuće, već smo izneli. Poetike druge, `angažovane` jesu nadrealizam, socijalna umetnost, umetnost u ratu i revoluciji i socijalistički realizam. Beogradski nadrealizam, iskazan almanahom `Nemoguće`, časopisom `Nadrealizam danas i ovde` itd. - okupljao je pesnike i esejiste koji su neposredno sudelovali u aktivitetu pariske grupe (Breton - M. Ristić) i svojom likovnom eksperimentacijom uvodili sasvim nov prilaz slikarstvu i slici - stotinkom crteža, fotograma (`rejograma`), kolaža i asamblaža... I teorijskim iskazima u `Antizidu` (M. Ristić, V. Bor) i `Nacrtu za jednu fenomenologiju iracionalnog` (Koča Popović, M. Ristić). Socijalna umetnost, pak, iza koje je stajala komunistička partija, uobličava se oko 1930. kao umetnički i politički stav. Osim Pariza, u jednom, i Moskve, u drugom smislu, na njeno formulisanje delovali su i primeri iz drugih zemalja, posebno Maserel, Kete Kolvic, Neue Sachlicheit (Diks, Gors, Bekman), raskršću društvene kritike i satire. Njen početak vezuje se za izložbu Mirka Kujačića (1901), 1932, s uokvirenom proleterskom cokulom (Đorđe Andrejević Kun, 1904-1964, Đurđe Todorović, 1907-1986, Radojica Noje Živanović, 1903-1944, Vinko Grdan 1900-1980, Pivo Karamatijević, 1912-1963, Bora Baruh, 1911-1942). U toku okupacije i rata slikarstvo je samo tinjalo - nacizam je ljudske vrednosti cinično izneveravao i uništavao. Pojedini umetnici ipak su imali snage da rade čak i u logorima, u Nemačkoj i Italiji, i u Narodnooslobodilačkom ratu. Po oslobođenju, revolucija je od umetnika zahtevala da napuste `sjajnu usamljenost` i postanu propovednici novih ideja; da se odreknu svoje slobode, napuste `formalizam` a usvoje dogmatski i nasilnički socijalistički realizam. Ipak, razlika između radova `saputnika` i ubeđenih pristalica je očigledna.

sava šumanović ivan tabaković ivan radović milo milunović petar lubarda ,,, odlično očuvana grž

korica neujednačene boje i min. pohabana, odlično uvezana, 242str.,meki povez,23cm, š f20

Izdavač JUGOSLOVENSKA KNJIGA – BEOGRAD, 1989. Povez TVRDI Strana 330 Stanje knjigu je koristio slikar i ima poneka mala mrlja od boje

Draganić / Alfa 1992. 840 str. fototipsko izdanje prema izdanju iz tridesetih godina papir požuteo sa strane primetni manji tragovi crvene boje na papiru sa strane i na predlistima

AUTOR: J. Chevailer i A. Gheerbrant NASLOV: Rječnik simbola-mitovi,sni,običaji,geste,oblici,likovi,boje,brojevi IZDAVAC: Nakladni zavod Matice hrvatske GODINA: 1983. POVEZ: tvrd (KB:191)

PRODAJEM UDZBENIK NA ENGLESKOM JEZIKU IZ OBLASTI GEOMETRIJE..TACAN NASLOV JE ..DISCRIPTIVE GEOMETRY..OD A.T.CHAHLYA..DRUGO IZDANJE ..MOSKVA 1968.G.KNJIGA KOMPLETNA I OCUVANA TVRDI POVEZ BELE BOJE A CRVENA JE OMOT..

Mitovi, sni, običaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi Izdavač: Nakladni zavod Matice hrvatske Prevod dela: Dictionnaire des symboles Prevod: Ana Buljan... Godina: 1983 Broj strana: 850 : ilustrovano Format: 20x14 Povez: tvrd

iz 2007. godine. 404 str. Odlicno ocuvana knjiga samo je izmedju unutrašnjeg dela zadnje korice i zadnjeg predlista prosuo malo čaja pa ima mala fleka, promena boje Sadržaj je na dodatnim slikama. ------------------------------ 25122023K

Mame-Cerf Bible de Jérusalem édition de réference avec notes augmentée de clefs de lectures Jerusalimska Biblija Ovo delo je referentno izdanje praćeno napomenama i pojačano fascinantnim ključevima za čitanje, inspirisano Tradicijom otaca Crkve. Sjajan tom na papiru boje slonovače. tvrde korice 2.559 strana novo

Borislav Štambuk - AIDS-SIDA, Bolest boja , autorsko izdanje . Hromopunktura Posveta autora Kao nova !

UMETNIČKO BLAGO RUSIJE , M. V. Alpatov Izdavački zavod Jugoslavija Beograd 1967 ,zvanredna knjiga o umetničkom blagu Rusije između XI i XVIII veka, Sadržaj: O staroj ruskoj umetnosti, Stare ruske ikone, Moć boje, Ikona - carstvo umetnosti, Ikonostas, Andrej Rubljov itd, 104 reprodukcije u boji, Latinica, 175 str, Format 27 x 32 cm, Omot sa slikom: Pobedonosna crkva, prošivene stranice zaštitna kutija

Vladimir Dedijer - Dnevnik I - III Prosveta, Beograd / Svjetlost, Sarajevo 1970 494, 465, 321 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro I knjiga: od 6. aprila 1941 do 27. novembra 1942, II knjiga: od 28. novembra 1942 do 10. novembra 1943, III knjiga: od 10. novembra 1943 do 7. novembra 1944, Registar, Slike, Ilustracije, ćirilica, Korice crvene boje, Razdvajač stranica

1000 ZAŠTO 1000 ZATO Izdavač: MALI PRINC Beograd Godina izdanja : 2022 Pismo: ćirilica Povez: tvrdokoričeni Broj stranica: 483 Dimenzije: 28 x 20,2 cm boja: pun kolor datum postavljanja aukcije: 31.12.2022. smeštaj: K-4D/DJ TROŠKOVI SLANJA. PAKET (200) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 205 dinara Opšte stanje : knjiga kockasta čvrsta, kompaktana bez podvlačenja bez pečata, povez odličan, Nedostaci: nova, nečitana knjiga, tačkaso oštećenje crvene boje u gornjem desnom uglu prednje korice,

RADE MIHALJČIĆ BOJ NA KOSOVU Tvrd povez sa zaštitnim omotom i kutijom veći format Lazar Hrebeljanovic - Istorija , kult , predanje , Junaci Kosovske legende Kraj Srpskog carstva . KAO NOVO

 Tvrdi povez, zaštitni omot plus kutija, omoti delom na rubu savijeni, na knjizi br. 2 listovi spolja za nijansu žući, ostalo odlično očuvano, ukupno oko 850 strana. Bigz 1989 Boj na Kosovu Komplet 1.Kraj srpskog carstva 2.Lazar Hrebeljanovic 3.Junaci Kosovske legende

BOJ NA KOSOVU 1 -3 1. JUNACI KOSOVSKE LEGENDE 2. LAZAR HREBELJANOVIĆ 3. KRAJ SRPSKOG CARSTVA AUTOR: RADE MIHALJČIĆ IZDAVAČ: BIGZ, BEOGRAD GODINA : 1989. ZAŠTITNI OMOT TVRDE KORICE BROJ STRANA: 311 + 277 + 287 STR. STANJE: ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA GA24

Tvrd povez sa omotima - 3 knjige BIGZ BEOGRAD 1989 Omoti sa vidljivim znacima korišćenja Stranice požutele po obodima - primetne žute mrlje - vidi se na slikama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja K7 BOJ NA KOSOVU 1-3 Rade Mihaljčić - TRILOGIJA - KRAJ SRPSKOG CARSTVA - LAZAR HREBELJANOVIĆ - JUNACI KOSOVSKE LEGENDE

NOVA KNJIGA Ko se boji slobodnih zidara? - Aleksandar Pjatigorski Godina izdanja: 2021 Broj strana: 366 Povez: Tvrd Ovo je jedna važna, parcijalna studija masonerije, i vredan dodatak istoriji ove čudne i anahrone institucije. Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor. Knjiga KO SE BOJI SLOBODNIH ZIDARA? Aleksandra Pjatigorskog odudara od sve masonske literature do sada objavljene na srpskom jeziku zbog najmanje tri razloga. Prvi je taj što knjiga obiluje relevantnim i do sada neobjavljenim (kod nas) podacima o nastanku i sukobljavanju prvih Velikih loža u Engleskoj u XVIII veku. Sadrži usputne podatke o nastanku i razvoju slobodnog zidarstva u Francuskoj, te vrlo iscrpno obrađuje masoneriju SAD. Posebnost pristupa ovom delu teme čini analiza najznačajnijih ličnosti za njen nastanak i razvoj, te promišljanje i analiziranje uzročno-posledičnih veza, društvenih okolnosti i motiva ličnih izbora. Drugi je sam autor. Pjatigorski je bio svetski poznat stručnjak za Daleki Istok, doktor filozofije, profesor komparativne religije na prestižnom univerzitetu SOAS u Londonu. Nekonformista u svakom pogledu; kao Anderson i Dezagilije, uostalom. Iz domena svog akademskog opusa ’nije izlazio’ sve do pisanja ove knjige, kada mu je bilo blizu 70 godina. Frapantno i fascinantno! Treći je sam pristup autora temi. Pjatigorski nije bio pripadnik slobodnih zidara, a ni njihov neprijatelj, mada iz te dve grupe potiče 99% onih koji pišu o masoneriji. Zato je i većina knjiga o ovoj temi takva: ’crna’ ili ’bela’, za ili protiv. Pjatigorski je, nasuprot tome, zauzeo stav hladnokrvnog posmatrača i ’promišljača’. Ugao koji je odabrao da iz njega sagleda slobodno zidarstvo je potpuno originalan: fenomenologija (knjizin originalni podnaslov glasi: Fenomenologija slobodnog zidarstva). Posmatrajući, analizirajući, tumačeći i bezrezervno iznoseći svoje stavove, autor ostaje do kraja dosledan naučnom pristupu, što je ovoj knjizi dalo retko viđenu neutralnost, objektivnost i rezonovanje, te prikaz čitavog ’spektra boja’, inače – uvek i sada – vrlo šarolike masonerije. I da: polazna teza Pjatigorskog glasi da je slobodno zidarstvo – religija. Za saznanje da li je uspeo i da je dokaže – treba pročitati knjigu, što se srdačno preporučuje, mimo ’običnih’ čitalaca, svakom slobodnom zidaru koga iole zanima – čemu pripada. Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor. Prvi deo knjige daje pregled masonske istorije, od osnivanja Velike Lože u londonskom Covent Garden-u 1717. g.; masonski početak, kao način za ublažavanje endemske britanske tenzije između individualnih želja pojedinaca i njihove javne odgovornosti; njene religiozne i etičke zamisli. Istražujući jedan od najvažnijih izvora masonske istorije, Andersonove Konstitucije (1717-1738), koje masonsku praksu i mitsku istoriju vraćaju do Hirama Abifa, prvog Majstora Masona, u vreme vladavine Kralja Solomona, Dr. Pjatigorski izdvaja neke esencijalne istine o masonskoj filozofiji. Od evropskog prosvetiteljstva i američkog rata za nezavisnost do danas, on opisuje mnoga masonska iskušenja, nevolje i raskole. Drugi deo posvećen je ritualima i simbolizmu unutar kojih sve glavne masonske religiozne ideje imaju svoje mesto. To je ono gde Dr. Pjatigorski, kao profesor komparativne religije, dolazi na svoje, i njegova intelektualna potraga otkriva mnogo više o masoneriji i njenim ciljevima od bilo kojeg dosadašnjeg takozvanog razotkrića.

Knjiga je NOVA Van Gog, život i delo, sa 500 slika u boji , engleski jezik The Life And Works of Van Gogh Tvrd povez sa zaštitnim omotom Veliki format Sve stranice u boji na izuzetno kvalitetnom masnom papiru Stranica: 258 Detaljno objašnjenje umetnika, njegovog života, sa velikim brojem slika koje reprezentuju njegovo umatničko dostignuće

Knjiga je potpuno NOVA Mikelanđelo, život i rad, sa preko 500 slika u boji The Life and Works of Michelangelo Tvrd povez sa zaštitnim omotom Veliki format Sve stranice u boji na izuzetno kvalitetnom masnom papiru Stranica: 258 na engleskom jeziku Detaljno objašnjenje umetnika, njegovog života, sa preko 500 slika koje reprezentuju njegovo umetničko dostignuće slikarstvo, vajarstvo, Sikstinska kapela, David, Pijeta itd.

KIJEV u jesenjim bojama КИЇВ у барвах осені MONOGRAFIJA Tvrd povez, 30X15 cm, 192 strane, fotografije, u dobrom stanju.

Milić od Mačve: KOSOVSKI BOJ U GERASIMOVOM LETOPISU Mek povez, 29cm, 52strane, ilustrovano, izdavač: SLOBODA - Beograd, manje oštećenje na zadnjoj strani korica? LETOPIS GERASIMA BRANKOVIĆA O KOSOVSKOJ BICI PO ISKAZU LJUBOMIRA FEMIĆA IZ FEMIĆA KRŠA