Konzola Nintendo Switch Žanr Party Opis Igrajte online sa 4-15 igrača dok pokušavate da držite svoj svemirski brod na okupu i vratite se natrag u civilizaciju. Ali pazite, na brodu može biti vanzemaljac-varalica! Jednog člana posade zamenio je parazitski menjač oblika. Cilj im je da eliminišu ostatak posade pre nego što brod stigne kući. Sačuvajte svoju posadu i izborite se protiv neprijatelja.

Opis proizvoda Kripto se vratio sa licencom za ispitivanje. Vanzemaljski osvajač se vraća, hrabriji nego ikad i sada sa genitalijama! Doživite zamahnute 60-e u svoj svojoj slavi izazvanoj hemikalijama i osvetite se KGB-u što je razneo vaš matični brod. Dok otkrivate planovima vaših neprijatelja, moraćete da formirate saveze sa pripadnicima istih vrsta koje ste došli da porobite.

Opis proizvoda Kripto se vratio sa licencom za ispitivanje. Vanzemaljski osvajač se vraća, hrabriji nego ikad i sada sa genitalijama! Doživite zamahnute 60-e u svoj svojoj slavi izazvanoj hemikalijama i osvetite se KGB-u što je razneo vaš matični brod. Dok otkrivate planovima vaših neprijatelja, moraćete da formirate saveze sa pripadnicima istih vrsta koje ste došli da porobite.

Konzola PS5 Žanr Avantura Opis Kripto se vratio sa licencom za ispitivanje. Vanzemaljski osvajač se vraća, hrabriji nego ikad i sada sa genitalijama! Doživite zamahnute 60-e u svoj svojoj slavi izazvanoj hemikalijama i osvetite se KGB-u što je razneo vaš matični brod. Dok otkrivate planovima vaših neprijatelja, moraćete da formirate saveze sa pripadnicima istih vrsta koje ste došli da porobite.

Opis proizvoda Kripto se vratio sa licencom za ispitivanje. Vanzemaljski osvajač se vraća, hrabriji nego ikad i sada sa genitalijama! Doživite zamahnute 60-e u svoj svojoj slavi izazvanoj hemikalijama i osvetite se KGB-u što je razneo vaš matični brod. Dok otkrivate planovima vaših neprijatelja, moraćete da formirate saveze sa pripadnicima istih vrsta koje ste došli da porobite. Vidi još informacija

THQ Nordic PS5 Destroy All Humans! 2 - Reprobed Konzola PS5 Žanr Avantura Opis Kripto se vratio sa licencom za ispitivanje. Vanzemaljski osvajač se vraća, hrabriji nego ikad i sada sa genitalijama! Doživite zamahnute 60-e u svoj svojoj slavi izazvanoj hemikalijama i osvetite se KGB-u što je razneo vaš matični brod. Dok otkrivate planovima vaših neprijatelja, moraćete da formirate saveze sa pripadnicima istih vrsta koje ste došli da porobite. Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

PS3 Uncharted 2 - Among Thieves ProizvoÄ‘ač: Sony - SOE Datum izlaska: 01.01.2000. Uncharted 2: Among the Thieves je nastavak topline usvojene Drake's Fortune, koja je ekskluzivni naslov za Soni PlaiStation 3. Godine 1292. Marco Polo je krenuo s karavanom u Kinu, koji se sastojao od 14 brodova. 18 meseci kasnije vratio se na jedan brod sa gomilom preživelih. Opisao je sve dogaÄ‘aje i spomenuo nešto o bogatstvu. Drejk je otkrio veliku tajnu putnika i tajno počeo da dobije budistički artefakt vredan nekoliko milijardi. MeÄ‘utim, ispada da paravojna organizacija takoÄ‘e traži vredan predmet. Počinje velika trka. Igra se u velikoj meri zasniva na pratnji Marco Polo staze i spektakularnoj borbi. Sada možete pucati na bilo koji način, čak i kada se penjete. Sistem sukoba je takoÄ‘e produžen, protivnici AI-a donose nove izazove. Povremeno akciju prekidaju epski dogaÄ‘aji iz kojih igrač mora izaći živ. Osim toga, sve mape se ubacuju "u letu" i igrač ne sme da zna za reč "učitavanje" tokom igre. Grafika i fizika takoÄ‘e su pretrpeli značajne promene, dajući potpuno nova iskustva i dimenziju igre. Posebno je istaknuta prezentacija emocija, koja je da angažuje osobu ispred televizora da se bori za artefakt i doživi sve zajedno sa protagonistom.

PS3 Uncharted 2 - Among Thieves ProizvoÄ‘ač: Sony - SOE Datum izlaska: 01.01.2000. Uncharted 2: Among the Thieves je nastavak topline usvojene Drake's Fortune, koja je ekskluzivni naslov za Soni PlaiStation 3. Godine 1292. Marco Polo je krenuo s karavanom u Kinu, koji se sastojao od 14 brodova. 18 meseci kasnije vratio se na jedan brod sa gomilom preživelih. Opisao je sve dogaÄ‘aje i spomenuo nešto o bogatstvu. Drejk je otkrio veliku tajnu putnika i tajno počeo da dobije budistički artefakt vredan nekoliko milijardi. MeÄ‘utim, ispada da paravojna organizacija takoÄ‘e traži vredan predmet. Počinje velika trka. Igra se u velikoj meri zasniva na pratnji Marco Polo staze i spektakularnoj borbi. Sada možete pucati na bilo koji način, čak i kada se penjete. Sistem sukoba je takoÄ‘e produžen, protivnici AI-a donose nove izazove. Povremeno akciju prekidaju epski dogaÄ‘aji iz kojih igrač mora izaći živ. Osim toga, sve mape se ubacuju "u letu" i igrač ne sme da zna za reč "učitavanje" tokom igre. Grafika i fizika takoÄ‘e su pretrpeli značajne promene, dajući potpuno nova iskustva i dimenziju igre. Posebno je istaknuta prezentacija emocija, koja je da angažuje osobu ispred televizora da se bori za artefakt i doživi sve zajedno sa protagonistom.

Opis proizvoda The Outer Worlds je naučno fantastična igra iz prvog lica sa RPG elementima. Izgubljen u tranzitu na kolonijskom brodu, kome je destinacija sam kraj galaksije, budiš se decenijama kasnije, u sred zavere koja preti da će uništiti kompletnu Halcyon koloniju. Dok istražuješ najdalje tačke svemira, susrećeš se sa mnogim frakcijama u borbi za prevlast. Tvoje odluke i postupci, odlučiće kako se priča razvija. U korporativnoj jednačini kolonija, ti si neplanirana varijabla. Tradicionalno Obsidian igre se fokusiraju na priču, a kako ćeš ti pristupiti Outer Worlds je potpuno na tebi. Tvoje odluke će uticati na sam razvitak priče, ali i na razvoj tvog lika, tvojih pratilaca i naravno na sam kraj igre.

Konzola PS5 Žanr Party Opis Sve je počelo putem besplatne aplikacije na mobilnim telefonima, naizgled sasvim jednostavno grafički dizajnirana igra, napravila je muke i onim najistrajnijim gejmerima. Kao najveće iznenađenje 2020. godine, Innersloth ovaj put donosi svetski popularnu igru na preostale platforme. Da li je zbog trenutne pandemije dosegla mega slavu ili je pak previše zanimljiva, ostavićemo da sami donesete odluku... Više nije bitno da li je tvoj auto najbrži, tvoj sportista ima ocenu 90+ ili si pak ponosni vlasnik legendary seta na svom heroju. Neka tvoj štit budu tvoji argumenti, tvoja staloženost ulije sigurnost saigračima, a tvoja dovitljivost bude saputnik u ulozi uljeza! Stilizuj svog avatara velikim izborom boja i opreme. Pomozi saigračima da kompletiraju sve zadatke u svemirskom brodu kako biste preživeli, ali budi oprezan jer među vama je izdajnik! Igraj online od 4 do 15 igrača ili napravi lokalnu sobu samo za prijatelje. Pogrešnom i nepromišljenom odlukom možeš izbaciti svog saigrača. Ne dozvoli da uljez sabotira vašu misiju za opstanak. Among Us: Crewmate Edition sadrži: Among Us osnovnu igru i sve DLC do sada objavljene Retail Exclusive Downloadable Content 3D kutija Set stikera Poster mapa Redeem kod za 6 PC/Telefon Wallpaper-a

PC Starcraft 2 Legacy of the Void Proizvođač: Blizzard Datum izlaska: 10.11.2015. Treći deo trilogije Starcraft 2 je pred nama. Legacy of the Void je standalone ekspanzija Starcrafta 2 Wings of Liberty. Ti si Hierarch Artanis, vodja moćne rase Protos. Aiur, dom protosa, pao je pred nemilosrdnim Zerg rojem. Konačno, okupljena je moćna flota brodova znana kao Golden Armada,i odlučni ste da povratite svoj dom. Ali drevno zlo Amon preti ovoj sudbini, kao i sudbini cele galaksije. Samo ti možeš ujediniti protose i pobediti nadolazeću tamu. Minimalni sistemski zahtevi: Epska saga duga 17 godina je došla do poslednjeg(?) poglavlja svoje priče. Igra uz koju su mnogi od nas odrasli, originalni StarCraft iz 1998. i njegova ekspanzija Brood War, pre 5 godina dobila je svog naslednika u vidu igre StarCraft 2: Wings of Liberty, na radost ogromne armije fanova. Prvi StarCraft je bila igra koja je postavila standarde u tada rastućem RTS( Real Time Strategy) žanru i praktično postala prva igra koja je stvorila e-sport senzaciju, nešto što je danas potpuno prihvaćeno i što je sastavni deo gaminga, bez koga isti ne bismo mogli da zamislimo. StarCraft igrači su u Južnoj Koreji bili zvezde na nivou glumaca i sportista, čije su partije prenošene na nacionalnoj televiziji, i taj fenomen se ubrzo proširio po celom svetu, zahvativši i ostale popularne multiplejer igre. Očekivanja od StarCraft 2 su zbog toga bila ogromna i Blizzard je pred sobom imao ozbiljan i težak zadatak. U međuvremenu je izašla i prva od dve ekspanzije, Heart of the Swarm, koja je pratila priču iz ugla Zergova i koja nije baš najbolje prošla kod fanova zbog ozbiljne banalizacije glavne priče koja je u nekom trenutku pretila da postane Twilight Saga, daleko bilo. Sa druge strane, ni na glavnom polju StarCrafta, multiplejer i e-sport sadržaju, nisu baš cvetale ruže. Ljudi su se žalili na balans, popularnost je opadala, a Blizzard je slabo unosio preko potrebne promene i novine, ostavši potpuno gluv na potrebe fanova, pa je StarCraft 2 ubrzo postao predmet sprdnje u gaming zajednicama sa „dead game“ meme doskočicama. Stvari su bile veoma loše po StarCraft, Titanik od igre kome je pretio potop zbog ljudskog faktora. Legacy of the Void bila je poslednja prilika da neko mudar uhvati kormilo i spasi brod od susreta za ledenom santom, i danas smo ovde da vidimo da li se u tome uspelo. Igra StarCraft: Legacy of the Void je poslednji deo trilogije StarCraft 2, koji prati događaje koji se direktno nastavljaju tamo gde smo igru ostavili u Heart of the Swarm. Ovoga puta, pratimo igru iz ugla Protosa, vodeći Artanisa na moćnom i prastarom brodu „Spear of Adun“. Nećemo vam spoilovati puno detalja iz priče, za slučaj da niste igrali kampanje prethodnih delova, ali ćemo reći da je, nakon sramote kroz koju je priča prošla u HotS, LotV ovu čuvenu igračku sagu ipak dostojanstveno priveo kraju, onako kako dolikuje serijalu tako legendarnom kao što je StarCraft. Nisu izostali neizbežni „bljuc“ trenuci i pomalo prenaglašene patetike, ali nismo osetili previše cringe momenata dok smo prelazili kampanju, dok je pozitivnih, imerzivnih osećanja koji stvaraju emotivnu vezu ka sudbini karaktera i našem progresu u igri, bilo daleko više. Sam gameplay kampanje se drži proverenog obrasca iz prethodnih kampanja, koji je meni lično bio jedna od najboljih stvari u StarCraft 2 serijalu i verovatno jedan od najboljih načina razvoja neke RTS kampanje ikada. Pomenuti brod „Spear of Adun“ je vaša baza operacija, baš kao što je u Wings of Liberty to bio „Hyperion“, a u HotS ogromni Leviathan. Na „Koplju“ planirate vaše dalje akcije, razgovarate sa vašim članovima posade, alocirate resurse koje nabavljate tokom misija, a koje vam mogu dati raznovrsne taktičke prednosti. U ratnom savetu određujete kompoziciju jedinica koje želite da povedete sa sobom u sledeću misiju, što je jako bitna strateška odluka, jer na svakoj poziciji imate izbor (koji se vremenom otvara) od do 3 jedinice, koje popunjavaju sličnu ulogu, ali sa drugačijim karakteristikama i sposobnostima, što dovodi do drugačijeg strateškog pristupa u borbi. Neke misije će vam na težim (hard i brutal) nivoima izgledati nemoguće za prelazak, i zahtevaće od vas strategijsko razmišljanje i promene u kompoziciji vaše vojske. Kroz misije se standarno krećete tako što putujete od planete do planete, sa određenom slobodom, koja je ipak minimalizovana kako bi se pratila priča igre. Sve u svemu, kampanja je izuzetno zabavna, baš kao i prethodne StarCraft 2 kampanje, i prelazak misija na težim nivoima je pravi izazov, a ne frustracija, osećaj je zaista sjajan kada nakon par neuspeha otkrijete pravu formulu i pravi pristup nekoj misiji kako bi ste je prešli. Jedina zamerka koju imamo na kampanju je to što nam se čini da se ovoga puta Blizzard nekako nije potrudio da unese neke nove i jedinstvene misije, tako da je raspon ciljeva u misijama uglavnom sličan zadacima kakve smo već viđali u prethodnim kampanjama. Razumemo da prostor za raznovrsnost misija u klasičnim RTS igrama može da bude možda ograničavajuć u nekom trenutku, ali smo ipak očekivali malo više kreativnosti od Blizzarda. „Sve je to lepo“ , reći će mnogi od vas sada, „super je kampanja i dobra je priča, ali koji je to faktor zbog koga bi vredelo kupiti Legacy of the Void, jer kampanju možemo da „pazarimo“ i narodnim putem“. Velika i jako bitna stvar kod Legacy of the Void je što je Blizzard zapravo počeo da sluša. Da čuje glas i vapaje svojih fanova i ljudi koji brinu i vole ovu igru, i počeo je konačno da osvežava igru novim sadržajem kako bi igru učinio zabavnijom i otvorenijom za igrače koje ne interesuje toliko hard-core laderovanje i takmičarska komponenta, već koji samo žele da se malo zabave i da imaju kako to da učine nakon što pređu kampanju. Arcade mode sa custom mapama i igrama, koji je tu od samog početka, već duže vreme je besplatan uz Starter ediciju StarCrafta sa rotirajućim igrama, ali je sada značajno ispeglan i mnogo ozbiljnije prihvaćen od strane Blizzarda kako bi pružio punu podršku developerima. Plan u budućnosti je da Blizzard direktno sarađuje sa najboljim developerima mapa i custom igara, kako pravili kvalitetan sadržaj u okviru Arcade moda i to ponudili igračima koji su kupili igru. Osim preuređenog Arcade moda, tu su dva potpuno nova načina na koji možete da uživate sa vašim prijateljima (ili random igračima) u StarCraft 2 Legacy of the Void. Glavna novina je co-op mode, koji se u beti nazivao Alied Commanders. U pitanju su specijalno dizajnirane misije za dva igrača u kojima vodite likove iz StarCrafta, odnosno njihove vojske. Svaki od 6 trenutno dostupnih „komandanata“ ima svoje jedinstvene specijalne veštine, jedinice i upgrade mogućnosti, a kako budete igrali svakog od ovih likova, tako će i vaš level napredovati, što će otključavati dodatne upgrade opcije i nove jedinice. Kao što smo pomenuli, co-op misije su specijalno dizajnirane za ovaj mod, i trenutno ih je 5 na raspolaganju sa svojim mini pričicama i izazovnim zadacima. Nakon inicijalnog uhodavanja, moramo da vam kažemo je co-op mod verovatno nešto najzabavnije što je zadesilo multiplejer komponentu StarCrafta. Zabavno je igrati i sa strancima i sa prijateljima, a svaka misija predstavlja izazov i problem koji valja rešiti, pogotovo ukoliko želite da to učinite sa specifičnim komandantom ili kombinacijom komandanata. Nadamo se da će Blizzard nastaviti da podržava ovaj mod dodavanjem novih karaktera i misija, ali za sada je materijala za zabavu više nego dovoljno, pogotovo što svakoj od misija možete dati težinu jednaku vašem skillu i tako polako napredovati. Drugi multiplejer dodatak je otkačeni Archon mod. U Archon modu možete igrati 2 na 2, ali sa jednom zajedničkom bazom! Vi ste uvek imali dobar micro, ali vođenje ekonomije vam nije jača strana? Nema problema, prepustite to vašem prijatelju dok vi komandujete vojskom. Još jedan pun pogodak Blizzarda, pošto je u pitanju mod koji je zbog svoje blesavosti izuzetno zabavan, ali i poprilično taktički izazovan, jer zahteva usklađenost i uigranost sa partnerom. Što se tiče konkretnog, takmičarskog multiplejera, LotV je doneo po dve nove jedinice za svaku od rasa, koje teže da popune neke mane u gameplay-u rasa kojima su dodeljene, ali i da otkriju i podstaknu neke nove pristupe i taktike. Osim novih jedinica, sa ekspanzijom su stigle određene balans i dizajnerske izmene. Na osnovu tih izmena jasno je da Blizzard želi dinamičniji, micro orijentisani gameplay, sa stalnim i intenzivnim borbama, i na osnovu prvih turnira koje smo gledali u novembru, čini nam da se da je u tome i uspeo. Partije deluju brže, agresivnije, i zahtevaju od igrača konstantno prilagođavanje u pokretu. Videćemo da li će sada tako i ostati, kada se meta stabilizuje, ali je pravo uživanje gledati StarCraft ovih dana. Ljubitelje turnira obradovaće i jedna stvar koju igrače traže maltene od kad je izašao StarCraft 2 – sa Legacy of the Void konačno dolaze i automatizovani i lako pristupačni in-game turniri, nešto što je Blizzard neshvatljivo izbegavao da implementira sve do sada. Real time strategije su, na žalost, žanr u izumiranju, za šta ljudi najčešće krive MOBA igre, koje su pristupačnije prosečnom casual igraču i posmatraču, pa samim time privlače i veću publiku, što dovoditi to više sponzora, turnira, para, itd. Blizzard je rekao da je sa LotV jedna saga završena, ali da ne planira da digne ruke od StarCrafta, i da će u budućnosti dolaziti paketi single player misija, nove co-op misije, podrška za Arcade mode, kao i stalna podrška i posmatranje razvoja StarCraft 2 multiplejera. Kakva budućnost čeka žanr i StarCraft 2, teško je predvideti, ali jednu stvar sigurno možemo reći – StarCraft 2 je svoje postojanje zaokružio dostojanstveno, onako kako se i proslavio StarCraft serijal, sa jednom sjanom ekspanzijom koja budi nadu za bolje dane StarCrafta, jer na kraju krajeva, to je igra koja stvarno to zaslužuje.

PS4 Assassin's Creed 4 - Black Flag ProizvoÄ‘ač: Ubi Soft Datum izlaska: 19.11.2013. Godina je 1715. Gusari vladaju Karibima. MeÄ‘u njima je mladi kapetan Edvard Kenvej, novi protagonista Assassin's Creed serijala. Kroz fenomenalnu avanturu Edvard će biti uvučen u rat izmeÄ‘u Asasina i Templara, rat koji može da uništi sve što su gusari stvorili. Najveća Assassin's Creed igra do sada, sa preko sedamdeset lokacija i, po prvi put, podvodnim svetom. Učestvujte u pomorskim bitkama, predvodite armije, sklopite saveze sa čuvenim gusarima (Crnobradi, Kaliko Džek...) kroz Zlatno doba gusarstva. Always be prepared” je mantra kojom Ubisoft verovatno redovno počinje svaki brifing i sastanak osoblja. Iako neprijatno iznenaÄ‘eni neočekivano blagom proÄ‘om Assassin’s Creed trojke, vredni Francuzi/KanaÄ‘ani su u rukavu spremno imali dobitnog keca na kojem je paralelno raÄ‘eno već nekoliko godina unazad. S obzirom na to da sa nindžama, zombijima ili piratima čovek retko kad može da omane, šesta po redu Assassin’s Creed igra dodatno pokušava da osvoji (ohlaÄ‘ena) igračka srca, i to sve u predvečerje tumbanja na igračkoj sceni koje će doneti premijere konzola nove generacije. Da ne bismo spoilovali finale prethodne igre, recimo samo to da ćete se u futurističkom „odeljku” novoga AC-a baviti „farmingom” avantura Dezmondovog piratskog pretka (pod izgovorom novog interaktivnog vida zabave), ali sa očekivanim pozadinskim korporativnim agendama vezanim za tehno-artefakte za promptno pokoravanje cele planete. Ono što jeste na coveru kutije i što čini meso nove igre, tiče se avantura Edvarda Kenveja, ambicioznog pirata-pripravnika (i direktnog pretka glavnih likova iz prethodne igre) koji će, zarad verenice, sebi zacrtati ambiciozni dvogodišnji plan zgrtanja para na visokim morima, i odlazak u prevremenu penziju potom. Početne mršave piratske aktivnosti brzo dobijaju vetar u leÄ‘a kada Edvard bude sreo (i upokojio) odbeglog pripadnika famozne atentatorske sekte, nakon čega će se, preuzevši identite svoje žrtve, uputiti ka Havani i leglu tamnošnjih templarskih spletkaroša. Ono gde AC 4 čini značajno odstupanje u prepoznatljivom narativnoj tapiseriji serijala, tiče se činjenice da ste prvi put stavljeni u kožu pojedinca kome je lična korist uvek na prvom mestu, da više niste u centru velikih zavera, i da ste sada praktično samo svedok dogaÄ‘aja koji se trudi da ućari što više za sebe i svoju vernu posadu (uz prateće povlačenje za nos i templara i sekte ubica kojima ste bespogovorno služili u ranijim nastavcima). Dodatni plus je i mogućnost da ukrstite sablje i katarke (ili se udružite) s najpoznatijim njuškama zlatnog doba (analogne) piraterije (Crnobradi, Bendžamin Hornigold, En Boni, Kaliko Džek i ostali). Samo upravljanje vašom apgrejdabilnom galijom odraÄ‘eno je za medalju i lako tera na zaboravljanje svih dižrecija i gnjavaži iz stvarnog života. Jednostavan kontrolni mehanizam plovila, robustan borbeni angažman topova, zapaljivih buradi ili mortar artiljerije (u zavisnosti od strane broda sa koje trenutno nišanite), potapanje ili kačenje na oštećene neprijateljske brodove (i premeštanje borbe na protivničku palubu), bitka sa uzburkanim morem ili sveopšta bežanija od lovaca na ucene jednom kada vam se skala ozloglašenosti poveća, a sve to uz zdušno bodrenje i složno pevanje posade, odraÄ‘eni su sjajno i, zajedno sa ostalim bogatim sadržajem igre, čine AC 4 jednim velikim i impresivnim open world iskustvom, gde svi prateći elementi besprekorno dobro funkcionišu ispod privlačne haube. Ili bar svi. Poslovična repetativnost akcija i postupaka uspešno je prigušena pomenutom širokom lepezom dostupnih aktivnosti, ali je mahanika borbi i dalje metiljava i kljakava. Ono što je još u prvoj Betmenovoj Arkham avanturi funkcionisalo besprekorno, autori Creeda ni posle šest dugih godina jednostavno ne uspevaju da uspešno implementiraju u svoje igre. Borbe su i dalje odraÄ‘ene zbrda-zdola, učesnici se neprirodno kreću i „gibaju” tokom merkanja, finesi u borbi praktično nema i sve se na kraju svodi na mahnito lupanje tastera za napad u nadi da će glavni junak pre ili kasnije „upasti” u sekvencu poteza koje označavaju protivnikovu smrt (ubačen je i dinamičan sistem blokiranja, ali gubi smisao kada na ekranu nastane neizbežan krkljanac sa desetinama učesnika). S druge strane, stealth momenti su odraÄ‘eni iznenaÄ‘ujuće uspelo i interesantno, uz zamerku što sirovina Edvard nikada neće naći za shodno da se kreće pognuto kada se naÄ‘e van prirodnih zaklona (prerasla vegetacija, paprat, bale sena i palminog lišÄ‡a i slično). Dodatni plus zaslužuje i grafička obrada, koja je vidno uznapredovala u odnosu na prethodne iteracije (pop-up elemenata po nivoima više nije toliko izražen, senke više nisu tako napadno treperave, daljina iscrtavanja je veća i stabilnija, optimizacija je bolja, scene su koloritnije i manje sumorne nego ranije i drugo).

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

PS3 Red Dead Redemption Game Of The Year Edition Proizvođač: Rockstar PS3 Red Dead Redemption Game Of The Year Edition uključuje osnovnu igricu Red Dead Redemption, kao i sve slobodne i plaćene pakete sadržaja za preuzimanje sve do danas. Red Dead Redemption Iščekivanje dobrih naslova u industriji video igara je odavno postalo umetnost, jer dobra, jedinstvena i originalna igra na sceni se retko viđa. Rockstar ovog puta nije napravio Grand Theft Auto 4 na divljem zapadu, nije stavio igru u kalup i prodao samo da bi se reklo „prodaja“, već je napravio igru koja dočarava kako je biti u čizmama Clint Eastwood-a, John Wayne-a ili Yul Brinner-a. Uz Red Dead Redemption, na jedan veoma živopisan način ćete saznati kakav je život na granici bio u Americi 19. veka. Svako od nas je barem jednom bez daha gledao ili čitao o okršajima pljačkaša i šerifa, poželeo da bude tamo i da vidi kako izgleda napasti vojnu tvrđavu, a zatim opljačkati banku. Više za maštanjem nema potrebe, dovoljno je uzeti disk, ubaciti ga u konzolu i spremiti se za nemilosrdno jahanje rame uz rame sa John Marstonom, našim protagonistom. Kao što je poznato, u svim Rockstarovim igrama, priča počinje silaskom našeg junaka sa broda na pogranično tlo Amerike sa Meksikom. John Marston ima zadatak da se iskupi, da uhvati sve svoje stare drugove sa kojima je nekada jahao u bandi koja je bila strah i trepet na teritorijama Teksasa. Kao i mnoge usijane glave tog doba, i John Marston je imao burnu prošlost: ubijao je, krao, otimao, činio je sve da bi se domogao novca. Zatim, ostavljen od strane svojih „prijatelja“, sa rupom u stomaku tokom neuspele pljačke voza, odlučio je da se smiri, osnuje porodicu i zauvek okači pušku i revolver o klin. Sreća nije dugo potrajala, jer su ga savezni šerifi primorali da izvadi kestenje iz vatre umesto njih, dok su oni mirno čekali, držeći uperene puške u njegovu ženu, sina i ujaka. Ali, ništa ne ide tako lako, pa ni ovog puta - vođa bivše bande, Dutch van der Linde odbija da se preda Johnu, upucavši ga u stomak i ostavivši ga da iskrvari do smrti. Na sreću, John biva spasen od strane tvrdoglave i jake farmerke, Bonnie MacFarlaine. Ona je pravo oličje devojaka tog vremena. Večita sanjarka, zaljubljiva, lako poteže pištolj, dobro nišani, ume da vodi stoku, kroti konje i da baca laso. Ona će vas tokom vašeg oporavka naučiti svim tim veštinama da biste kasnije mogli da ih iskoristite kada vam zatrebaju. Potpuno oporavljen, John Marston pozajmljuje jednog konja, odlazi uz zalazak sunca, spreman da završi započeto, sa već oformljenim planom. Skupiće najgori ološ divljeg zapada, šarlatana apotekara, pijanog škota i ludog pljačkaša grobova, a oni će mu pomoći da uhvati svog neprijatelja, Dutch van der Linde-a. Od samog početka, igra odiše šmekom sveta Divljeg Zapada, priroda je fascinantna, kretanje konja je verno prikazano, a ljudi, koji čine veći deo igre, njihovi odnosi, govor i mentalitet su nezaobilazni i nezaboravni. Glavna priča ima oko 50 misija koje ćete postepeno obavljati po principu „jaši i pričaj sa drugim jahačem, odradi zadatak i odbrani se od povremenih napada“. Kako budete dalje zalazili u igru, činiće vam se da je sve jako monotono, što i jeste, jer misije vremenom postaju monotone i repetitivne. Sadržaj priče i sam završetak su ono što vuče igrača, ali ne i više od toga. Ono što će vam odvlačiti pažnju od glavnih misija i ključ produžetka igre, jesu sporedne misije. Rockstar je obezbedio da u Red Dead Redemption univerzumu ima toliko toga da se uradi, da se graniči sa beskonačnošću. Možete pljačkati banke, loviti ucenjene glave, krotiti konje, bacati kockice, bacati potkovice, obarati ruke, igrati igru sa nožem i prstima, kockati se, ispijati najlošiji viski od koga se možete opiti, loviti, brati biljke, prodavati kože sa oderanih životinja, pomagati strancima u nevolji, pomagati u pljačkama vozova ili odmoći banditima. Svaka od tih stvari donosi novčanu ili „uglednu“ nagradu. Za životni put John Marston-a se možete opredeliti moralnim ili nemoralnim postupcima. Biti legenda ili biti strah Divljeg Zapada imaju svoje beneficije, i kod zakona i kod samih građana. Gde bi neko u igri bio revolveraš a da ne postoji „Dead Eye“ sistem pucanja. Slično sistemu pozivanja na Bullet Time, tako i ovde možete usporiti vreme, označiti svoje mete, pustiti dugme i gledati kako neprijatelji padaju pod munjevitom paljbom vašeg revolveraša. Ovaj sistem pucanja ćete često koristiti u igri, što zbog atraktivnog izgleda akcije, što zbog nužde, ali jedno je sigurno – nikada ne dosadi. Vašeg lika uvek možete opremiti novijom opremom i oružjem u radnjama, kupiti mu opremu za kampovanje, kupiti boljeg konja, ili mu kupiti neke od „životnih“ potrepština, kao što su piće ili duvan za žvakanje. Akcenat na karakter John Marston-a nije baš previše postavljen, on odaje sliku jednog pravog, izvornog revolveraša kome žena i sin nedostaju, ako stane na pravednu stranu onda je grčevito brani, ali dublja analiza i spoznaja njegovog lika, ne postoji. Ali, kako priča bude dalje odmicala, sve više ćete se vezati za njega i biće vam sve simpatičniji. Priroda je ono o čemu se puno pričalo pre izlaska igre, i o tome koliko će dobro Rockstar da prenese osećaj divljine, snežnih planina, pustinja i prerija. Smena dana i noći je jako lepo prikazana, vreme je promenljivo, tako da se može „osetiti“ žega i vrućina koja biva prekinuta jakim pljuskom, a zatim tišina vedre zvezdane prerijske noći stavlja tačku na sve. Ponašanje okoline u skladu sa vama je posebna priča. Dok jašete, životinje će da beže od vas, ptice će da brzo uzlete ako se u blizini čuje pucanj, ljudi će panično bežati ako budu svedoci ubistva ili će većina biti jako neprijatna dok im se cev ne uperi u glavu. Često ćete nailaziti na simpatične punačke meksikance koji u žurbi silaze sa svojih mazgi i onda trče do obližnje stene i... interaguju sa okolinom, a negoduju ako ste u blizini i smetate im. Tokom prepucavanja, neprijatelji će koristiti sistem zaklona, baš kao i vi, sve će uraditi samo da bi vam došli glave, jer u tom svetu postoji samo jedno rešenje – ili vi, ili oni. Upoznavaćete različite ljude u različitim situacijama, mnogo ucveljenih žena, maltretiranih devojaka, prolupalih staraca, kopača blaga, desperadosa i prevaranata. Ono što su ipak svi dugo čekali jesu dvoboji kojih je bilo i previše na Divljem Zapadu. U njima je bitnije ko prvi potegne, i ako u pravom trenutku sebi označite deo tela u koji pucate, vi ste pobednik. Možete izabrati da li ćete da gađate duelisti u šešir ili ruku, pa će oni posramljeni pobeći, ili jednostavno, ako odlučite da će biti izrešetan kao sito, tako će i da bude. Rockstar je uradio jedan fenomenlan posao napravivši sklad prirode, akcije, intreakcija ličnosti i same igre uopšte, ali uz igru ovolikih proporcija, idu i veliki problemi. Red Dead Redemption je igra puna glitcheva, grešaka i bugova. Dok budete jahali, ponekada ćete naići na kutije koje lebde u vazduhu ili ćete naići na jahača bez konja koji jaše. I vama će se desiti da vam se konj bez ikakvog razloga greškom zaleti u zid, a da se vi onda nađete sa truge strane planine, padajući, što se sve završava Game Over ekranom. Nije porađeno toliko ni na kretanju ljudi, jer, dok budete šetali pored nekoga, zapazićete da ta osoba ima identične pokrete kao John Marston. Tačnije, postoje dva stila kretanja, žene imaju jedan stil, muškarci drugi i to je sve. U nekim segmentima igre se oseća žurba razvojnog studija, umesto što se moglo na neke stvari malo više obratiti pažnja da bi se sve sklopilo u jednu fenomenalnu igru o Divljem Zapadu. Muzička pratnja igre ne može bolje dočaravati akciju ili mirno jahanje kroz preriju u zalazak sunca. Lagani zvuci gitare ili bendžoa će se uvek negde u pozadini čuti ne dozvoljavajući da igra bude tiha ili dosadna. Kada osvajate neko banditsko utvrđenje ili branite kočiju od napada, trube će se sihnrono napetosti vaše akcije oglasiti, a bubnjevi i gitara će se savršeno uklopiti tako da će vam izmamiti osmeh na licu ma koliko situacija u igri bila napeta, jer ćete se osećati kao pravi revolveraš koji služi svojoj svrsi u tom svetu. Okruženje, akcija, razvijenost priče, vezivanje za protagonistu su verovatno samo neke od stvari koje idu u prilog velikom razvojnom studiju kao što je Rockstar. Ovog puta su se stvarno potrudili da uz pomoć osnovne formule za dobru igru, donesu još bolju stavljajući na kalup samo najbolje od najboljeg. Nekoliko propusta kada su u pitanju sistemske greške su prisutne, ali ne i neoprostive. Cela igra će svima doneti mnogo zabave, mnogo emocija, i kada se sve završi, znaćemo da John Marston i dalje jaše sam, negde ka zalasku sunca, a nama će biti velika čast i zadovoljstvo što smo jahali uz njega. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika