ŠKOLSKI BROD `JADRAN` 1933-2003 Boško Antić Str 140 povez tvrd Stanje knjige dobro Vojnoizdavacki ZAVOD,Beograd,2003. OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi ŠKOLA POD JEDRIMA.

Povez: meki sa klapnama Izdavač: autorsko izdanje Godina izdanja: 1981. Obim: 112 Format: 20 x 14 Kategorija: Monografije gradova, država i institucija Slavonski Brod Iz sadržaja knjige: Na tragu Marsonie, Otkud ime Brod, Berislavići, gospodari Broda, Brod u starim kronikama...

DJURO SALAJ - PRILOZI ZA BIOGRAFIJU I IZBOR RADOVA IZDAVAČ. SLAVONSKI BROD STRANA. 454 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA. 24 CM STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 162

Put oko sveta(O brodu Galeb) Zvonko Staubringer, Popović Miloje 1972. 128 str. ilustrovano, tvrd povez.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: NIC Vojska - Beograd, 2002. god. Tvrd povez, 24,5 cm. 132 str. Ilustrovano Odiseja brodaraca sa Save i Dunava, od stvaranja srpske Rečne ratne flotile, do ulaska ratnog broda `Srbija` u sastav Ratne mornarice srpske vojske.

Srpska odiseja Boško Antić Str 131 Povez tvrd Stanje knjige dobro Novinsko izdavački centar Vojska Beograd 2002 O knjizi K4 Odiseja brodaraca sa Save i Dunava, od stvaranja srpske Rečne ratne flotile, do ulaska ratnog broda `Srbija` u sastav Ratne mornarice srpske vojske

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”

CRNA GORA U PRVOM SVETSKOM RATU zbornik radova Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća Crne Gore, Podgorica, 2015. Udžbenički format, 214 strana. Na knjizi je vidljiv trag od ranijeg kvašenja vodom, sem toga je očuvana. Ljubodrag Dimić -Srpska istoriografija i početak Prvog svjetskog rata“, akademik Dragoljub Živojinović „Crna Gora i velike sile“. Vukić Ilinčić :„Crna Gora i Sarajevski atentat“. „Bokelji, prva posada broda `Srbija : Vasko Kostić, Milica Kralj „Srpska poezija u Prvom svjetskom ratu“. Akademik Zoran Lakić „Crna Gora i Prvi svjetski rat 1914-1918 – Pokušaj prevrednovanja naučno zasnovanih ocjena“, Aleksandar Lukić „Srpska i crnogorska vojska 1914. godine sa posebnim osvrtom na ofanzivu u istočnoj Bosni“. Veselin Matović „Otpor bjelopavlićkih učitelja zabrani ćirilice“, Mira Radojević „Kraljevina Srbija i njene saveznice 1914. istoričar Predrag Ostojić „Ofanzivni gornjodrinski front 1914. godine“. Protojerej-stavrofor Velibor Džomić „Sudski proces Gavrilu Principu i mladobosancima“.

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.

Beograd 2012. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 166 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. D7 Vitomir Bujišić u sećanjima na Šabac i Beograd svoje mladosti, pored potvrde da je oduvek bio novinar (samo to nije znao), ostavlja dokument o jednom vreme nu tako što vodi čitaoca kroz pitomo doba između dva svetska rata, da vidi predele kojih više nema i upozna ljude o čijim dušama i mislima ništa nije znao. A ako je taj čitalac, pod korom godina, bar u dnu duše sačuvao dete u sebi, može da se sa Vitom igra na poljici klisa ili da od flis papira pravi zvezde koje sjajno izgledaju i lete. Jednostavnim stilom, pisac gradi zlatni most sećalja kojim čitalac lako prelazi pa se sa šabačkim dečacima švercuje na utakmici „Mačve”, preplivava Savu, lepi brkove za večernju predstavu u bioskopu „Pariz”, zabranjenu za đake, hvata štiglice u Benskoj bari, ali i uživa u čarobnom mraku prve pozorišne predstave ili trkama brzih kolja na hipodromu, naročito kada gostuju kozaci sa Kubana. Sadržaj: ŠABAC MOJE MLADOSTI Deset decenija unazad Srbi srušili toranj Zgrade kojih danas nema Moji profesori Šabac — „Mali Pariz” Sveslovenski slet u Beogradu Čuveni trgovci i zanatlije Prve pijace Događaji 1929. godine Bioskopi Crveni sneg Brodom do Beograda Preplivavanje Save Godišnja doba i mladost Prve kobjičke trke u Šapcu Pad aviopa na Šabac Ugledna šabačka porodica Bujišić BEOGRAD MOJE MLADOSTI U Drugoj beogradskoj gimnaziji Godine u novoj školskoj i životnoj sredini Nekad bilo a sad nema Školske priredbe Moj kulturni život Agenti specijalne policije u školi Učešće u demonstracijama Zagonetna smrt Patrijarha Varnave O čuvenoj Skadarliji Šta se zbivalo na svetskoj sceni u moje đačko doba Znamenite ličnosti iz sveta u Beogradu Televizija na starom sajmištu RECENZIJE Zelena grana uspomena Vitomir Bujišić „Šabac i Beograd moje mladosti“