PRIČE IZ SIMULAKRUMA BUDUĆNOSTI! Pred nama je neobičan roman iz bliske budućnosti. Postavljajući čoveka kao „biće neizvesnosti” u pripovedački fokus romana Brod. Konzarhija, Tomislav Osmanli sopstveni romaneskni svet pozicionira u distopijski diskurs, u 2039. godinu u kojoj se čitalac upoznaje sa nostalgičnim ljudskim bićima projektovanim u blisku, otuđenu i hipermerkantilnu budućnost. I upravo je ta budućnost polje u kojem pisac – aktuelizujući uzbudljivu igru fantastičke fikcionalnosti – iznova otvara pitanja vremena i postojanja, istine i smisla, stvarnosti i iluzija, holografa kao preplavljene stvarnosti, a sve u okrilju „pripovedačkog zamagljivanja” značenja – u priviđenju, avetima i utvarama jednog od najupečatljivijih simbola u ovoj knjizi –moćnog SIMULAKRUMA. Izvanrednim umećem oblikovanja i aktiviranja elemenata negativne utopije, dinamičnom dijalogičnošću i isceniranjem mnoštva pitanja u okviru jednog društva – kako u domenu politike, religije, kulture i (ne)duhovnosti, tako i u domenu novih tehnologija, (post)humanizma i (trans)humanizma – Osmanli u vreme sve veće „ponude” ideoloških utopija književno ubedljivo, donekle bajkovito, kritički usmereno u samu suštinu razvoja današnje civilizacije, čitaocima daruje sopstvenu viziju (kao jednu od mogućih alternativa) futurističkog sveta ne tako daleke budućnosti.

ZAGOR 112 - CRNI BROD

Autor je opisao život stanovnika u selima ispod planine Vlašić, u centralnoj Bosni. Reč je o području Lašva Brod koje obuhvata mesto Turbe i okolna sela: Bačvice, Bijelo Bučje, Goleš, Komar, Gornju i Donju Trebeušu, Varošluk, Karaulu. Dat je spisak Srba koji su stradali u Drugom svetskom ratu i u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini 1992–1995. Opisani su kalendarski i drugi običaji i legende iz tog kraja. Autor je dao i pregled istorijskih događaja od 19. do 20. veka. Nakon Dejtonskog sporazuma 1995, Srbi su bili primorani da se isele iz ovih krajeva.

Reubeni: Furst der Juden - Ein Renaissanceroman `Paul Zsolnay` Zurich 1930. tvrdi povez, dobro očuvana na nemačkom jeziku, 568 str.

„PLAVA PTICA“ Knj. 61, dobro očuvano. Autor - osoba Larsen, Glen Terston, Robert Naslov Svemirski brod Galaktika : epopeja o borbi ljudske rase za opstanak / napisali Glen Larsen i Robert Terston ; [preveo Predrag Urošević ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov Battlestar Galactica. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 342 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Urošević, Predrag Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ61 ISBN (Plast.) Napomene Prevod dela: Battlestar Galactica Tiraž 10.000. Glen Larson i Robert Terston SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“ U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`. KC novo (N)

„PLAVA PTICA“ Knj. 61, dobro očuvano. Autor - osoba Larsen, Glen Terston, Robert Naslov Svemirski brod Galaktika : epopeja o borbi ljudske rase za opstanak / napisali Glen Larsen i Robert Terston ; [preveo Predrag Urošević ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov Battlestar Galactica. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 342 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Urošević, Predrag Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ61 (Plast.) Napomene Prevod dela: Battlestar Galactica Tiraž 10.000. Glen Larson i Robert Terston SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“ U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`. MG20 (L)

DŽERONIMO STILTON – BROD GUSARA MAČAKA Izdavač: EVROBOOK Godina izdanja 2004. Broj strana 128 Format 14x19 cm Povez Broširano Pismo: Ćirilica Ilustrovano u koloru Stanje: Vrlo dobro TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA CRVENAK2

Duško M. Petrović BROD PLOVI, MIŠEVI BEŽE Izdavačko-informativni centar studenata, 1972. Manji četvrtasti format, mek povez sa omotom, stranice nisu numerisane. Lepo očuvana, listovi malo požuteli, na unutrašnjoj strani zadnje korice je pečat bivšeg vlasnika. Ne treba rasecanje tabaka, iako na prvi pogled deluje da treba - tako je izašla iz štampe. s

Biblioteka Stradija, 1999. 145 strana. Lepo očuvana.

Larson / Terston - Svemirski brod Galaktika Biblioteka "Plava ptica" knjiga 61. Izdavač: Prosveta, Beograd, 1980.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, ćirilica, 342. strane. Odlično očuvana. U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji

zlatna serija 534 - Brod očajnika - mark

Pun naziv knjige: KUD PLOVI OVAJ BROD Teorijske staze Enterprajza Izdavač: INSTITUT ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU Biblioteka: PRUDENTIA 315 str. : ilustr. ; 14,5 x 20,5 cm - Latinica / Mek povez

Skolski brod Jadran 1933-2003;Skola pod jedrima/Bosko Antic 139str;ilustr25cm

KOZARA Brod posebne namene Pismo: Ćirilica Broj strana: 112 Broširano izdanje Format: 23 x 21 cm Autor: Darko Stričić Izdavač: Medija centar Odbrana Kozara brod posebne namene Kozara brod posebne namene predstavlja knjiigu Darka Stričića koja govori o vojnom brodu rečne flotile Srbije. On je nabavljen još davne 1961. godine iz Nemačke i zamenio je brod RRM-11 Fruška Gora. Pored toga što je Kozara komandni brod vojske Srbije on se koristi i u protokolarnim dešavanjima, poput vojnih i nacionalnih praznika kao i za prijem zvaničnika iz sveta vojske, državnog i diplomatskog kora. Još jedan od namena Kozare jeste i obuka iz navigacije i brodarstva svih onih koji su deo rečnih jedinica, brodarskih škola i ostalih sličnih vojnih i edukativnih ustanova. Knjiga je NOVA ---------------------------- 1g

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kurs Terestricke navigacije, odredjivanje pozicije broda 1947 g.

ŽIL VERN DELFIN - najbrži brod na svetu - pripovetka Prevod - D. N. Jovanović Izdavač - Knjižarnica Tome Jovanovića i Vujića, Beograd Godina - 1928 94 strana 21 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na unutrašnjoj strani predlista, tekst bez podvlačenja `The American Civil War plot centers on the exploits of a British merchant captain named James Playfair who must break the Union blockade of Charleston harbor in South Carolina to trade supplies for cotton and, later in the book, to rescue Halliburtt, the abolitionist journalist father of a young girl held prisoner (the father, not the girl) by the Confederates. Verne`s tale was inspired by reality as many ships were actually lost while acting as blockade runners in and around Charleston in the early 1860s.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jules Verne The Blockade Runners Les forceurs de blocus

RASPRODATO I RETKO IZDANJE U ODLIČNOM STANJU!!!! Za Mej Smit i njenog muža ukrcavanje na Titanik predstavlja početak neverovatnog putovanja koje će njih i njihovu bebu Elen odvesti iz sirotinjskog kraja Bostona u zemlju mogućnosti o kojoj sanjaju. Međutim, kada na zaprepašćenje svih neuništivi Titanik počne da tone, Smitovi umesto ostvarenja snova doživljavaju noćnu moru. U poslednjem trenutku Mej dospeva u čamac za spašavanje, izgubivši iz vida muža i kćerku. Ipak, nekoliko trenutaka kasnije, kapetan Smit lično u čamac donosi bebu i predaje je Mej – koja, u potpunom mraku i van sebe, veruje da je beba njena Elen. Selestina Parks, još jedna mlada žena koja je sa mužem krenula u Ameriku, svedok je tog događaja. Dok dve žene sa užasom gledaju kako okean guta ostatke broda, razdiru ih potpuno različita osećanja – Mej očajava zbog gubitka muža, a Selestina priželjkuje da više ne vidi svog... Kada u osvit zore Karpatija pritekne u pomoć, Mej i Selestinu već vežu spone prijateljstva dovoljno jake da prevaziđu tragediju i društvene razlike, i traju čitav život. Međutim, Mej tada dolazi do šokantnog otkrića i biva prinuđena da u deliću sekunde donese odluku koja će nepovratno izmeniti živote mnogih...

očuvanost 4-

trag od prašine

Začarana sekira i Brod izgubljenih stvorenja - Marti Misterija i Zagor

Kompletna prica iz sest nastavaka stricije iz edicije Darkvud. Tekstualni deo: Istorijat striscia posle II svetskog rata: Kako su stripovi bili kaiševi. Piše: Moreno Buratini. Crtaju: Sedioli i Verni. Stanje kao na slikama.

Kao na slikama Retko Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 — 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jugoslovenski umetnik. Jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3] Biografija[uredi | uredi izvor] Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor] Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.[4] Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu. Predratna stripska karijera[uredi | uredi izvor] Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. ”Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima”.[5] Kao jedan od utemeljivača tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939). Posleratni period[uredi | uredi izvor] Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života. Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica. Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana. Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine. Stripografija[uredi | uredi izvor] „Panorama“[uredi | uredi izvor] „Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Strip“[uredi | uredi izvor] „Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Crveni vrabac“[uredi | uredi izvor] „Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno „Politika“[uredi | uredi izvor] „Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović) „Ženidba cara Dušana” 1938. „Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović) „Baron Minhauzen” 1940. „Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno „Mika Miš“[uredi | uredi izvor] „Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna) „Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina) „Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937. „Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38. „Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938. „Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938. „Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938. „Princeza Ru” 1938. „Beli duh” 1938. „Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39. „Plava pustolovka” 1939. „Beli duh” 1940. „Mali zabavnik Mika Miš“[uredi | uredi izvor] „Prepad u avionu” 1937. „Tarcan“[uredi | uredi izvor] „Beli duh” 1938. „Politikin zabavnik“[uredi | uredi izvor] „Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939. „Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović) „Mikijevo carstvo“[uredi | uredi izvor] „Šeikov sin” 1939. „Gospodar smrti” 1939. „Gospodar smrti” 1939/40. „Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940. „Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940. „Kolo“[uredi | uredi izvor] „Biberče” 1942. (prva skraćena verzija) „Duga“[uredi | uredi izvor] „Pionir Ika i leni drug Žika” 1945. „Biberče“[uredi | uredi izvor] „Biberče” 1951. (druga duža verzija) „Politikin zabavnik“[uredi | uredi izvor] „Tajanstvena pećina” (serijal o Draganu i Miri), 21 tabla, PZ 700-719, 29. maj — 9. oktobar 1965. „Hajduk Veljko”, 20 tabli, PZ 720-739, 16. oktobar 1965. — 26. februar 1966. „Saturn dolazi u pomoć” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 740-759, 5. mart — 16. jul 1966. „Doživljaji u brdima” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 783-802, 31. decembar 1966. — 13. maj 1967. „Čuvaj se senjske ruke”, prema romanu Augusta Šenoe, 30 tabli, PZ 803-832, 20. maj — 9. decembar 1967. „Pegaz“[uredi | uredi izvor] „Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma) „Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976.[uredi | uredi izvor] „Ženidba Dušanova” (nova verzija) „Baš Čelik” (nova verzija) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija) „Propast grada Pirlitora” (nova verzija) „Biberče” (nova verzija) Priznanja[uredi | uredi izvor] Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6] Reference[uredi | uredi izvor] ^ Vrati se na: a b Odlazak Đorđa Lobačeva: Avantura je šampanjac života, Nebojša Grujičić, VREME 604, 1. avgust 2002. / KULTURA ^ Vrati se na: a b Intervju: Đorđe Lobačev - Prednosti Troglave aždaje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2008), Sonja Ćirić, Vreme broj 516, 23. novembar 2000. / Mozaik ^ Škola stripa „Đorđe Lobačev“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2009) na veb stranici Studentskog kulturnog centra ^ IN MEMORIAM Đorđe Lobačev (1909—2002), „Glas javnosti“, Beograd, 1. avgust 2002. ^ Bogunović, Slobodan Giša (2019). Ljudi Politike - leksikon saradnika 1904-1941. Beograd: Politika ad. str. 288—289. ISBN 978-86-7607-148-7. ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018. Izvori[uredi | uredi izvor] Zdravko Zupan i Slavko Draginčić, Istorija jugoslovenskog stripa I, Forum Marketprint, Novi Sad, 1986. E-izdanje: Projekat Rastko Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007. Slobodan Ivkov: 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1935—1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko

Podmornica ratni brod XX stoljeca - Jure J. Zaninovic Knjigs u dobrom stanju, ima potpis bivseg vlasnika

Zlatna Serija ZS 534 - Komadant MARK BROD OČAJNIKA Strip je kompletan, kompaktan, u vrlo dobrom stanju (vidi slike). Izdanje novosadskog Dnevnika iz davne 1980. godine na 96 strana. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

očuvanost 4+/4