kao na slikama kompletan zlatna serija 456 Sakem plemena - Komadant Mark Komandant Mark (ital. Comandante Mark) je strip koji je kreirala tri torinskih autora koji su se potpisivali kao SGS: Sartoris Gucon Sinketo.[1] Radnja stripa[uredi] Komandant Mark predvodi gerilsku jedinicu Vukovi sa Ontarija. Radnja se dešava na području Severne Amerike, u tvrđavi Fort Ontario, kraj velikih jezera. Tokom sedmogodišnjet rata između Francuske i Engleske 1756. godine, engleski bojni brod potapa nedaleko od obale Amerike francuski jedrenjak koji je prevozio kremu francuskog plemstva. Jedino dvoje preživelih su bili mali dečačić i jedan sredovečni gospodin koji ga je spasao. Taj čovek će mu dati ime Mark, po slovu M izvezenom na njegovoj košulji. On se posvećuje borbi protiv Engleza, pridružuje se grupi koja ga ubrzo bira za vođu i koja sebe naziva Vukovi sa Ontarija. Njegovu pratnju čine komični dvojac Blaf i Žalosna Sova, kao i pas Flok. Blaf je ćelavi bradonja, altruista, ženskaroš koji poznaje svaku konobaricu na području velikih jezera. Žalosna Sova je veliki poglavica svih Huron indijanaca koji se pridružio borbi Engleza nakon što su oni napravili masakr u njegovom plemenu. Nepopravljivi je pesimista, stalno kuka i predviđa najkatastrofalnije događaje, pun je mudrosti koje je nekada davno izrekao njegov slavni čukundeda vrač, kojeg često citira. Za razliku od Blafa je ženomrzac, jer po njemu žene donose samo nesreću, tj. kako bi njegov čukundeda vrač rekao: “Pobeći pred neprijateljem je kukavičluk, a pred ženom je mudrost.” Od značajnijih likova treba pomenuti i Markovu veliku ljubav Beti, kao i El Ganča koji se pojavljuje u nekoliko epizoda. On je bivši pirat kojem su Englezi pod zapovedništvom guvernera ser Roderika opljačkali brod i pobili njegovu posadu. Od tada se El Gančo zakleo na osvetu protiv njih. Markovi najveći neprijatelji su britanski vojnici tj. crveni mundiri, nemilosrdni britanski pukovnik Sparou, i lojalisti,koji su nasuprot Markovim patriotama odani britanskom carstvu. Strip edicija „Veseli četvrtak“ izdavač je serijala „Komandant Mark“ za Srbiju. tags: lms lunov magnus strip stripovi

kao na slikama vrlo dobro zlatna serija 456 Sakem plemena - Komadant Mark Komandant Mark (ital. Comandante Mark) je strip koji je kreirala tri torinskih autora koji su se potpisivali kao SGS: Sartoris Gucon Sinketo.[1] Radnja stripa Komandant Mark predvodi gerilsku jedinicu Vukovi sa Ontarija. Radnja se dešava na području Severne Amerike, u tvrđavi Fort Ontario, kraj velikih jezera. Tokom sedmogodišnjet rata između Francuske i Engleske 1756. godine, engleski bojni brod potapa nedaleko od obale Amerike francuski jedrenjak koji je prevozio kremu francuskog plemstva. Jedino dvoje preživelih su bili mali dečačić i jedan sredovečni gospodin koji ga je spasao. Taj čovek će mu dati ime Mark, po slovu M izvezenom na njegovoj košulji. On se posvećuje borbi protiv Engleza, pridružuje se grupi koja ga ubrzo bira za vođu i koja sebe naziva Vukovi sa Ontarija. Njegovu pratnju čine komični dvojac Blaf i Žalosna Sova, kao i pas Flok. Blaf je ćelavi bradonja, altruista, ženskaroš koji poznaje svaku konobaricu na području velikih jezera. Žalosna Sova je veliki poglavica svih Huron indijanaca koji se pridružio borbi Engleza nakon što su oni napravili masakr u njegovom plemenu. Nepopravljivi je pesimista, stalno kuka i predviđa najkatastrofalnije događaje, pun je mudrosti koje je nekada davno izrekao njegov slavni čukundeda vrač, kojeg često citira. Za razliku od Blafa je ženomrzac, jer po njemu žene donose samo nesreću, tj. kako bi njegov čukundeda vrač rekao: “Pobeći pred neprijateljem je kukavičluk, a pred ženom je mudrost.” Od značajnijih likova treba pomenuti i Markovu veliku ljubav Beti, kao i El Ganča koji se pojavljuje u nekoliko epizoda. On je bivši pirat kojem su Englezi pod zapovedništvom guvernera ser Roderika opljačkali brod i pobili njegovu posadu. Od tada se El Gančo zakleo na osvetu protiv njih. Markovi najveći neprijatelji su britanski vojnici tj. crveni mundiri, nemilosrdni britanski pukovnik Sparou, i lojalisti,koji su nasuprot Markovim patriotama odani britanskom carstvu. Strip edicija „Veseli četvrtak“ izdavač je serijala „Komandant Mark“ za Srbiju. tags: lms lunov magnus strip stripovi

Godine 1629. „Džakarta“, glavni brod Holandske istočnoindijske kompanije, isplovljava ka Indoneziji sa tovarom zlata i dragulja dovoljnim da zadovolji pohlepu Velikog Mogula. Na brodu su očajnici – više od 300 najsiromašnijih žitelja Amsterdama, jedan oficir kompanije kojem karijera visi o koncu, neodgovorni kapetan sklon piću, zamenik kapetana za kojim traga inkvizicija i jedna dama koja se zaputila ka otuđenom suprugu nakon što je sahranila troje dece. „Džakarta“ je bure baruta koje preti da eksplodira, a dugo putovanje pretvoriće se u pakleno iskustvo. Gzavje Dorizon i Timote Montenj se kroz ovu dvotomnu avanturu usredsređuju na jedan od najkrvavijih događaja pomorske istorije – brodolom „Džakarte“ iz 1629. godine. U autorskoj verziji događaja dominiraju elementi psihološkog trilera u kom centralnu ulogu zauzimaju istorijski likovi Jeronimusa Kornelisa i Lukrecije Jans. Dorizon maestralno gradi klaustrofobičnu atmosferu broda na ivici katastrofe i pronicljivo istražuje ponore ljudskog morala, a sve to uz zadivljujući crtež Timotea Montenja na vrhuncu karijere. Autori: Gzavje Dorizon, Timote Montenj Žanr: ISTORIJSKA FIKCIJA U STRIPU Prevod: Ilija Čanak Format 20,8 x 29,7 cm Povez Tvrd Broj strana 136 Štampa Kolor Serijal STARI KONTINENT

Franc Kafka (1883-1924) bio je boemski romanopisac i pisac kratkih priča koji se uveliko smatra jednom od glavnih ličnosti književnosti 20. veka. Njegov rad spaja elemente realizma i fantastike i obično sadrži izolovane protagoniste koji se suočavaju s bizarnim ili nadrea-lističkim teškoćama i neshvatljivim so-cio-birokratskim moćima. To je tumače-no kao istraživanje tema otuđenosti, egzistencijalne anksioznosti, krivice i apsurda. Nekoliko Kafkinih dela objavljeno je tokom njegovog života: zbirke priča Razmišljanje i Seoski lekar, kao i neke pojedinačne priče (poput Preobraža-ja), koje su objavljene u književnim časopisima, ali nisu privukle pažnju javnosti. Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da nakon njegove smrti uništi njegova nedovršena dela, uključujući romane Proces, Zamak i Amerika, ali Brod je ignorisao ta uputstva. Njegov rad je uticao na veliki spektar pisaca, kritičara, umetnika i filozofa tokom 20. i 21. veka. Povez knjige : tvrd Strana : 544 Format : 21 cm Pismo : latinica

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Tragalac za zlatom - Žan-Mari Gistav Le Klezio Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 302 Format: 21 cm Povez: Broširani Aleksis ima samo osam godina i zauzet je tumaranjem po ostrvu sa sestrom Lori kada njegov otac doživljava bankrot, ali gradi sumanut san: da nađe piratsko zlato, zakopano na ostrvu Rodrigez. Kao tinejdžer, Aleksis se ukrcava na brod i kreće u potragu za zlatom, što je beznadežno očajnički postupak. Samo duboka ljubav prema mladoj mulatkinji Umi olakšava njegovu usamljenost. Zatim počinje rat, koji provodi u britanskoj vojsci u Francuskoj, da bi se 1922. vratio na Mauricijus. Tu se pridružuje Lori u poslednjem oproštaju od njihove majke… Aleksisu je trebalo trideset godina da shvati da blago leži u njemu samom, u ljubavi i želji za životom, u lepoti sveta koji ga okružuje.

Knjiga je kao nova. Pijanista - Alesandro Bariko Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2022 Broj strana: 90 Format: 21 cm Povez: Broširani U očima ljudi se vidi ono što će videti, a ne ono što su videli. Tako je govorio: ono što će videti. T.D. Lemon Novečento, magični pijanista koji je nekoliko dana nakon rođenja donešen na brod Virdžinija i nikada se sa njega nije iskrcao. Plovio je od Evrope do Amerike i natrag ko zna koliko puta svirajući na svom klaviru neponovljivu muziku. „On možda nikada nije video svet. Ali već dvadeset sedam godina taj svet je prolazio kroz ovaj brod: i on ga je, već dvadeset sedam godina, na tom brodu, uhodio. I krao mu dušu“ – kaže Bariko opisujući svog jedinstvenog junaka. Njegova muzika bila je most između dva kopna, spajala je prostranstva mora i iskustva života putnika i pijaniste u mikro svetovima neponovljivo odsviranih akorda.Došao je sa novim vekom i putovao kroz prostor i vreme ne palubi broda koji je bio njegov život. Kada je prestala era parobroda i velikih putovanja rešio je da nestane u moru sa svim onim što je imalo prefiks „veliko“ i uzvišenošću svoje muzike i neponovljivošči svoje sudbine. Alesandro Bariko (Alessandro Baricco, 1958) nesporno je jedan od najoriginalnijih italijanskih pisaca. Pored proze koja je prevedena na više svetskih jezika on piše i filmske scenarije, eseje i kritike, režira i glumi u filmovima. Diplomirao je na konzervatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila – svetsku slavu, kao i romani i Pijanista i City. Napisao je jedanaest romana, tri knjige eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next. Poigravanje žanrovima i stilom, originalni iskaz koji se menja u svakoj knjizi čine Barika jednim od najautentičnijih glasova svetske književnosti. On stalno istražuje i često njegovi junaci vlastitom sudbinom i književnom egzistencijom oblikuju poetiku i stilsku formu romana, on im stvara dovoljno prostora i imaginacije da se razviju u jedinstvenim proznim formama. Zato je svaki njegov roman originalno putovanje na koje pisac kreće zajedno sa svojim čitaocem.

Autor:: Patrik Prunje, Tiburs Ože Žanrovi:: Stripovi i grafičke novele Izdavač:: Golconda Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 104 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 33 cm Zaliv Kanua je priča o dečaku Džeku, siročetu koje, nakon što ga nasilno odvedu iz rodne Akadije, francuske kolonije na tlu Severne Amerike, završava na brodu britanske trgovačke mornarice. On je samo jedan među hiljadama stradalnika “Velikog progona”, bolne epizode američke istorije, tokom koje su Englezi deportovali žitelje Akadije u svoje kolonije na obali Atlantika. Izloženi užasnim uslovima života na brodu “Virdžinija”, grupa bivših osuđenika predvođena “Srećnikom” Robertsom ubrzo diže pobunu i zauzima brod. Nakon što su postali gusari, Džek i njegovi novi prijatelji stižu do kopna i shvataju da su se našli usred sukoba Engleza i Francuza oko prevlasti nad teritorijom, te da će morati da se odbrane i od jednih i od drugih, ali i od nekih ljudi koje su smatrali “braćom”. Patrik Prunje i Tiburs Ože čitaocima predstavljaju ostvarenje svog zajedničkog sna, delo u kome istorijske činjenice i događaji služe kao kulise za romansiranu priču o avanturama gusarske družine i Džeka, siročeta koje postaje nevoljni heroj.

Knjiga je kao nova. Kafka ide u bioskop - Hans Cišler Izdavač: Filmski centar Srbije Godina izdanja: 2003 Broj strana: 137 Format: 24 cm Povez: Broširani “Kafka ide u bioskop” je knjiga – studija o susretu/ susretanju jednog od najvećih pisaca (Kafka u jednom pismu Maksu Brodu kaže: … “još ćemo dugo i često zajedno morati da idemo da vidimo bioskop, halu sa mašinama i gejše pre nego što uspemo da shvatimo čitavu stvar, i to ne samo za nas same, nego i za čitav svet”) i mada u povoju, već značajnog planetarnog fenomena filma. I dok je je “Brod ono što je video u bioskopu razvijao dalje u mašti”, kaže Cišler, “on od oduševljenog gledaoca postaje neobuzdani pisac (scenarija), on film shvata kao proširenje književnosti koja ipak samo raznosi nepouzdane vesti. Za Kafku je film, međutim, gotovo demonska tehnika koja piščevom uobičajenom načinu gledanja, njegovoj sposobnosti da gleda i piše, postavlja veoma visoke, neispunjive zahteve”.

Knjiga Titov „Galeb“ mira i razdora napisana je prema dnevniku, kazivanju i dokumentima generala Milana Žeželja, komandanta Titove garde i maršalovog ađutanta o putovanju od 72 dana oko Afrike, koje je bilo najskuplje Titovo putovanje 1961. godine u Zapadnoj Africi. Titova plovidba brodom „Galeb“ odvija se u vreme burnih svetskih događaja: ubistva kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe (što je u Beogradu izazvalo „rušilačke demonstracije” protiv Belgije u „režiji” Centralnog komiteta SK); Kubanske krize; lansiranja čoveka u kosmos; alžirsko-francuskog rata i napada Francuza na brod „Srbiju” i neslaganja i „raskola” Tita sa članovima svoje zva- nične državne delegacije… Brozov združeni konvoj – sa razaračima: Split, Kotor i Pula – međutim, zausta- vljen je na pučini u blizini Gvineje na čitav dan jer gvinejski predsednik Ahmed Seku Ture, zbog Ramazana, nije mogao da primi jugoslovenske „drugove” u (ne)dogovoreno vreme, što je „drug Maršal”, u pratnji svog vernog ađutanta i komandanta Garde, generala Milana Žeželja, iskoristio da po Atlantiku „baca udice i lovi ribe – parangalom”!

NOVA KNJIGA TVRD POVEZ 286 STR Idealan priručnik za radoznalu djecu. Zgodno podijeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko tijelo: Od čega je napravljeno naše tijelo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gdje su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspješna? Šta je bio hladni rat?

ENCIKLOPEDIJA PITANJA I ODGOVORA - Brajan Vord NOVO u celofanu Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat? itv

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Đavo u mutnoj vodi - Stjuart Terton Godina izdanja: 2023 Broj strana: 368 Povez: Mek Godina je 1634. Najslavnijeg detektiva na svetu, Samjuela Pipsa, premeštaju iz holandske Istočne Indije u Amsterdam, gde će mu se suditi za zločin o kojem se niko ne usuđuje da govori. Sa njim putuje i njegov verni prijatelj, Arent Hejz, rešen da dokaže da je Pips nevin, a tu je i Sara Vesel, žena generalnog guvernera Batavije.Međutim, čim brod isplovi, niz misterioznih događaja zbunjuje posadu i putnike: neobičan simbol pojavljuje se na jedru, utvara gubavca šeta palubama, a neko ubija životinje i prinosi ih kao žrtve. Kao da sve to nije dovoljno, putnike proganjaju zloslutne pretnje, koje im obećavaju tri đavolja čuda.Prvo: nemoguća potraga. Drugo: nemoguća pljačka. Treće: nemoguće ubistvo.Sa Pipsom iza rešetaka, Arent i Sara moraće sami da reše misteriju koja preti da ih sve pošalje u mračne dubine okeana.

Kategorija ISTORIJSKI ROMAN Autor Kon Igulden Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO - ALNARI Pismo Latinica Povez Broš Godina 2005 stanje kao na slikama, rasprodato izdanje U novom spektakularnom romanu autora bestselera Kapije Rima, mladi Cezar je prinuđen da savlada neprijatelje na kopnu i na moru da bi postao prekaljeni vođa. Prisiljen da napusti Rim, Julije Cezar služi vojsku na ratnoj galiji u opasnim vodama Mediterana i ubrzo stice reputaciju neustrašivog ratnika. Međutim, pre nego što ostvari nezaboravnu pobedu njegov brod hvataju gusari a njega zarobljavaju radi otkupa. Nakon višemesecnog zarobljeništva, biva oslobođen i ostavljen na obali severne Afrike gde pocinje da skuplja regrute od kojih će oformiti jedinicu, dovoljno jaku da se osveti gusarima i uguši novu pobunu u Grckoj. Istorija i avantura u kombinaciji sa odlicnim efektima u knjizi Smrt kraljeva – drugom delu trilogije Imperator, zapravo je prava epska prica o ambiciji i rivalstvu, hrabrosti i izdaji.

Mornarički tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« 1889-1989. Tivat 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 143 strane. Knjiga je odlično očuvana. Prilikom velikih manevara austrougarske mornarice 1886. na Jadranu, u Boku je doplovila flota pod komandom admirala fon Šterneka. Tom prilikom admiral se uvjerio u pogodnost i strategijsku važnost Tivta za izgradnju pomorskog arsenala. Kad je komanda mornarice u Beču proučila referat admirala Šterneka, pristupila je kupovini dijela potrebnog zemljišta ... Tako su 1888. počeli pripremni radovi na nivelisanju zemljišta za budući arsenal u Tivtu. Na poziv predsjednika opštine Tivat, Marka Filipova Krstovića, sazvano je Opštinsko vijeće, koje je 24. marta 1889. donijelo odluku da se mornarici za izgradnju arsenala besplatno dodijeli zemljište. Arsenal je odmah zaposlio 60 radnika, a prvi inženjeri bili su Česi, koji su 1889. napravili provizorno pristanište i izgradili prvi navoz. Odmah su podignute i drvene barake za uskladištenje ugljena i ostalog materijala potrebnog mornarici. Zatim je osnovana kovačka radionica, uređeni navozi i sprave za izvlačenje brodova, te krajem 1889. izvučen prvi brod. Zato se 1889. i uzima kao početak rada Arsenala. Do početka prvog svjetskog rata 1914. Arsenal je mnogostruko razvio svoje poslove i potpuno se osamostalio. Početkom 1916. izgrađena je električna centrala i nabavljen plivajući dok iz Trsta. Po slomu Austro-Ugarske Monarhije 1918. Francuzi su preuzeli komandu nad Arsenalom i postavili inženjera Janjičeka za komandanta. U junu 1920. Francuzi su iz Tivta odvukli plivajući dok, koji je bio vlasništvo firme Stablimento tecnico triestino iz Trsta. Dana 4. marta 1921. Arsenal i 12 torpiljera po 200 tona nosivosti predao je francuski kap. b.b. Blank predstavnicima Jugoslovenske ratne mornarice, kap. b.b. Miroslavu Grundu, komandantu III oblasne komande, i kap. b.b. Franji Vučeru, novopostavljenom komandantu Arsenala. Toga dana, u prisustvu cjelokupnog radništva i okolnog stanovništva, uz pucanj topova i sviranje vojne i civilne muzike, prvi put je razvijena naša zastava na zgradi komande Arsenala. Istog dana Tivatski zaliv je napustio i posljednji saveznički brod. Već 1921. počinje modernizovanje Arsenala, koji dobiva mašine na račun reparacija. Arsenal 1923. broji oko 600 radnika. Godine 1924. nabavljen je u Libeku dok od 1.700 tona i proširen je znatan dio radionica. Školske 1921/22. godine otvorena je škola učenika u privredi Mornaričko-zanatlijska škola. Do 1928. školu je završilo 226 zanatlija raznih struka. Dugogodišnji upravitelj te škole bio je Dragutin Najvirt, tehnički kapetan I klase. Godine 1929. u Arsenalu je, pored većeg broja stručnih oficira mornarice, radilo 15 inženjera raznih struka i 10 tehničkih poslovođa. Pozivu KPJ na ustanak odazvao se veliki broj radnika. Za slobodu zemlje, u toku na-rodnooslobodilačke borbe, pao je 121 radnik Zavoda. Poslije oslobođenja Arsenal je potpuno obnovljen od ratnih pustošenja i osposobljen za remont brodova. Mornaričko-industrijska škola počela je sa radom već 1945. Obnovljen i proširen, Arsenal od 1953. nosi ime narodnog heroja Save Kovačevića. Pored remonta vojnih jedinica, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« bavi se i novogradnjom. Tako je 10. februara 1970. porinut novosagrađeni patrolni brod za potrebe naših graničara. Uporedo sa razvojem naše ratne mornarice razvijao se i Zavod. Spremno je dočekao i uvođenje novih generacija brodova u ratnoj mornarici, i uspješno ih održava. Zavod je opremljen savremenim tehničkim sredstvima i organizovan za izvršenje proizvodnih zadataka. Od 1974. godine, zavisno od slobodnih kapaciteta, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« veoma uspješno vrši i remont ratnih brodova drugih zemalja. Tako kolektiv Zavoda svojom stručnošću i iskustvom učestvuje u međunarodnoj razmjeni rada, pa i na taj način stiče nova radna iskustva.

Izdavač: Svetosavska književna zajednica, Beograd Biblioteka Posebna izdanja, knjiga 2 Predgovor i prevod: Srboljub Miletić Povez: broširan Broj strana: 120 Sadržaj priložen na slici. Veoma dobro očuvana. Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ (K-96)

Životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa Želja da se bude koristan jedna je od dve knjige razgovora Dominika Ptifoa sa Hugo Pratom. U luksuznom izdanju, ilustrovanom fotografijama iz Pratove privatne kolekcije i crtežima, čitalac dobija priliku da prati ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv, a koji je sa trinaest godina u Etiopiji postao vojnik Musolinijeve vojske, sa šesnaest je bio u Veneciji družeći se sa vojnicima međusobno suprostavljenih armija, često menjajući uniforme, dok se sa dvadeset i dve godine ukrcao na brod za Buenos Ajres. U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika i stigao je da nacrta skoro sedam hiljada tabli stripa. Sakupio je i trideset hiljada knjiga, saznavao o kabali i vuduu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brajan Vord Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat?

Novo, nečitano, nema posvete. Tanušna morska latica - Isabel Aljende Godina izdanja: 2019 Broj strana: 266 Maestralno delo čileanske spisateljice Isabel Aljende, njen najnoviji roman „Tanušna morska latica“ (Largo pétalo del mar), objavljeno je u znak sećanja na osamdesetu godišnjicu iskrcavanja izbeglica iz Španskog građanskog rata u Čile. Pablo Neruda, čuveni čileanski pesnik, koji je u knjizi jedan od glavnih likova, organizovao je njihovo iseljenje opremivši legendarni brod Vinipeg potrebnom opremom i smeštajem za preko dve hiljade španskih izbeglica, koje će uticati na kasniji razvoj Čilea, obogaćujući njegov kulturni i društveni život.Oslanjajući se na istorijske događaje, Isabel Aljende gradi izvanrednu priču o životu, ljubavi, prijateljstvu, odanosti, obrtima sreće i sudbine, kao i izuzetno snažne likove, opisujući kroz njih život u izgnanstvu i čovekovu večnu potrebu da pronađe svoje mesto pod suncem.Sama Isabel Aljende kaže da je ovaj roman, iako se odvija u prošlosti, izuzetno aktuelan, jer smo u današnje vreme svedoci sve većeg broja raseljenih, rasejanih, prognanih, izbeglih, mnoštva ljudi koji gube svoje korene, domove i domovine.

Odlično očuvano. Enciklopedija PITANJA I ODGOVORI preko 1000 pitanja i odgovora Vulkan, 2014. 287 strana, tvrd povez, zaštitni omot, veliki format. Odlično očuvana. Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat?

IMPERATOR SMRT KRALJEVA Nastavak sage o Juliju Cezaru IMPERATOR SMRT KRALJEVA Nastavak sage o Juliju Cezaru Kategorija ISTORIJSKI ROMAN Autor Kon Igulden Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO - ALNARI Pismo Latinica Povez Broš Godina 2005 . .. .. .. .. .. .. .. .. .rasprodato izdanje U novom spektakularnom romanu autora bestselera Kapije Rima, mladi Cezar je prinuđen da savlada neprijatelje na kopnu i na moru da bi postao prekaljeni vođa. Prisiljen da napusti Rim, Julije Cezar služi vojsku na ratnoj galiji u opasnim vodama Mediterana i ubrzo stice reputaciju neustrašivog ratnika. Međutim, pre nego što ostvari nezaboravnu pobedu njegov brod hvataju gusari a njega zarobljavaju radi otkupa. Nakon višemesecnog zarobljeništva, biva oslobođen i ostavljen na obali severne Afrike gde pocinje da skuplja regrute od kojih će oformiti jedinicu, dovoljno jaku da se osveti gusarima i uguši novu pobunu u Grckoj. Istorija i avantura u kombinaciji sa odlicnim efektima u knjizi Smrt kraljeva – drugom delu trilogije Imperator, zapravo je prava epska prica o ambiciji i rivalstvu, hrabrosti i izdaji. Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- ➡️ ➡️ ------------------------------ 0

odlično očuvana Grubor S. Milan Kapetan unutrasnje plovidbe Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas.[8][9] Brodovi na području današnje Dalmacije Na području današnje Dalmacije, prvi nacrt broda pronađen u Grapčevoj pećini na ostrvu Hvaru star oko 4700 godina. U VII veku p. n. e, dobre brodove zvane Serilia Liburnica gradili su Liburni, koji su živeli od područja reke Krke u Dalmaciji pa sve do Raše u Istri. Ostaci potonulog broda u blizini ostrva Mljeta iz I veka svedoče o trgovačkom putovanju iz Grčke i Južne Italije. Ostaci tog broda govore o gradnji brodova, du\ine oko 20 m i nosivosti oko 100 t. Prvi dalmatinski brod potiče iz 11 veka, sačuvan je u gradu Ninu blizu Zadra. Dolaskom Slovena u VII veku na obale Jadranskog mora plovidba i brodogradnja postaju profesionalnim zanimanjem. Nešto kasnije grade se brodovi sa 2 – 3 jarbola, koji su se s malim modifikacijama lako i brzo pretvarali u ratne brodove. Tek u XII veku su brodovi dobili kormilo na krmi u svrhu lakšeg upravljanja. Već su tada postojale različite forme za različite namene, ali se najduže zadržala forma uskog, niskog i dugog broda na vesla, s dodatkom jedra, preuzetog od Liburna, od IX sve do XVI veka. Tek tada se forma broda menja i prelazi u široku, oblu i visoku, sa više jarbola i jedara, koju je zahtevala okeanska plovidba. U XV i XVI veku veliki napredak u brodogradnji na ovim prostorima beleži Dubrovačka republika gradnjom brodova trgovačke mornarice, za plovidbu na širem prostoru Mediterana te Dalekog istoka. U XVI i XVII veku, iz razloga ratova (Venecija, Turci) usporen je rast privrede. Brodogradnja na ovim prostorima i dalje je bila glavni sadržaj života i rada. U tom periodu razvijena je kvalitetna mornarica ( Senjski uskoci i Neretvanski gusari ) i bili su sposobni borci na moru. Poseban tip gajete, falkuša koji se gradio se u Komiži Galija je bila jedan od najzanimljivijih brodova u Srednjem veku na obalama Sredozemlja, pokretana je veslima i jedrima, a dužina joj je dosezala i do 50 m. Vesla su se kod galija postavljala i do u tri reda, a na svakom veslu je bilo i do 5 veslača. Od njene prvobitne forme razvila se kasnije, u XIX veku, forma manjeg broda, nazvana Gajeta i Leut. Početkom XVIII veka, na ovim prostorima nastupa mir, a Austrougarska monarhija podstiče ekonomiju, a u XIX veku ponovo oživljava brodogradnja (Lošinj, Cres, Silba, Korčula, Pelješac, Dubrovnik, Boka Kotorska). Grade se veliki jedrenjaci, koji su dugo godina bili konkurencija željeznim parnim brodovima.

Mozak je bio savršen, sićušno, osakaćeno telo beskorisno. Tako je tehnologija spasila mozak i stavila ga u okruženje koje ga je uslovilo da živi u drugačijoj vrsti tela - svemirskom brodu. Ovde bi se ljudski um, suptilniji, beskrajno složeniji od bilo kog kompjutera ikada osmislio, mogao povezati sa ogromnim i delikatnim snagama, potpunim opozivom i neverovatnim brzinama svemira. Ali mozak iza broda bio je potpuno ženstven - kompleksna, puna ljubavi, jaka, slaba, nežna divljakinja - ličnost, samo žena, zvana Helva... CORGI BOOKS 1977. 206 str. odlično očuvana

Povez: tvrd Br. strana: 287 Format: 22x28 Kolor fotografije! Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat? NAPOMENA: Knjiga je apsolutno nova i nekorišćena, samo je usled neadekvatnog skladištenja, došlo do veoma blagog oštećenja runog dela naslovne strane - jedva primetno. Drugih oštećenja nema!

engleski jezik u pomorstvu elementi broda na engleskom engleski za pomorce sadrži na kraju i : hrvatsko engleski rečnik brodarstva naziva u brodogradnji brodarstvu englesko hrvatski rečnik pomorstva odlično očuvana naklizgeol

Naslov: Međunarodni propisi u brodogradnji sigurnost broda Autor(i): Bačkalov Izdavač: Mašinski fakultet Mesto: Beograd Godina: 2017 Povez: mek Strana: 448 Format: 21 cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: kao novo - nekorišćeno